Autoindustrija u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) oporavlja se od blagog pada izazvanog pandemijom i prošle godine je u ovom regionu ukupno proizvedeno više vozila nego u Nemačkoj, koja je gigant u proizvodnji četvorotočkaša i globalni rekorder po vrednosti izvezenih automobila, pokazuju podaci koje su prikupili analitičari Erste Grupe.

Ipak, ako uzmemo u obzir da se od 2035. godine u Evropskoj uniji više neće proizvoditi ni prodavati benzinci i dizelaši, izvoz električnih vozila (EV) još uvek ne beleži značajniji rast (sa izuzetkom Mađarske) i ona su u regionu CIE manje prihvaćena nego u ostatku EU, pokazuje istraživanje Erste Grupe.

Zemlje regiona sa najviše električnih vozila

U prvoj polovini tekuće godine, najviše novih EV registrovano je u Rumuniji – 10 odsto svih novih vozila. U Mađarskoj su veoma popularni hibridi (44%) i kada im dodamo procenat e-vozila, vidimo da su modeli sa nekom vrstom e-pogona kod naših severnih komšija podjednako popularni kao i oni koje pokreću fosilna goriva.

Ipak, sveukupno gledano, udeo EV ni u jednoj zemlji CIE nije veći od 1%, mada ni ostatak Evrope ne stoji mnogo bolje. Izuzetak je Norveška, gde je svaki peti auto EV, a u samo još pet zemalja je njihov udeo iznad 5%: Holandiji, Luksemburgu, Danskoj, Švedskoj i Islandu.

Visoka cena otežava kupovinu

Cena je jedan od razloga još uvek relativno niske stope kupovine e-vozila u regionu koji obuhvata Mađarsku, Rumuniju, Poljsku, Slovačku, Češku, Sloveniju i Hrvatsku. U poređenju sa automobilima koje pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE), EV su za 15-50% skuplja, a kada se u obzir uzmu i primanja, jasno je da su građanima manje pristupačna nego u Zapadnoj Evropi.

Rumunima, na primer, ni dve prosečne godišnje neto plate nisu dovoljne za jeftinije EV vozilo, dok za ono više klase moraju da rade više od 10 godina. Poređenja radi, klasičan automobil srednje cenovne kategorije mogu da zarade za 4 godine. Gledano na nivou cele EU, SUV e-vozilo se zaradi za malo više od dve godine, a klasičan SUV za malo manje od dve godine. Zbog toga šansu u CIE zemljama imaju proizvođači jeftinijih EV poput rumunske Dačije i kineskih kompanija.

Kineski izvoz automobila prvi put premašio nemački

Evropska i američka e-vozila su za 50 do 100 odsto skuplja od kineskih, koja im po dometu u kilometrima i te kako pariraju. To je jedan od razloga snažnog rasta kineskog izvoza. Prošle godine Kina je prvi put izvezla više automobila nego Nemačka (3 prema 2,6 miliona), a trećinu su činila vozila sa baterijom.

Na šire usvajanje EV utiče i mreža javnih punjača. U CIE jedino Slovenija ima više od 50 stanica na 100.000 stanovnika. Rumunija i Poljska imaju manje od 20, dok ih je u Austriji i Švedskoj preko 200, a u Holandiji skoro 700 na 100.000 stanovnika. Zone niskih emisija u gradskim centrima, relativno česte u Zapadnoj Evropi kao način da se zabranom za starija vozila poboljša kvalitet vazduha, još jedan su izvor motivacije za prelazak na EV, ali one u zemljama CIE još nisu određene. Trenutno su najavljene samo u Poljskoj, gde zagađenje PMI česticama i azot dioksidom predstavlja veliki problem u velikim gradovima, najviše u Krakovu i Lođu.

Troškovi održavanja na 10 godina isti

Iako se dugo smatralo da su troškovi korišćenja EV niži u odnosu na ICE vozila, znatno poskupljenje struje je promenilo tu računicu. Kada se u obzir uzmu brojni faktori, od cene auta, goriva i struje do troškova održavanja i subvencija, ispada da ICE i EV vozila srednje kategorije isto koštaju u periodu od 10 godina. Kada je reč o podsticajima i poreskim olakšicama, najveću podršku elektromobilnosti na taj način daju Češka i Mađarska (7.350 evra za EV do 32.000 evra), a najmanju Slovenija i Slovačka.

Foto: paulbr75

Чланак Ni u jednoj zemlji CIE udeo električnih automobila nije veći od 1% се појављује прво на Biznis i Finansije.

„500 najvećih kompanija Centralne i Istočne Evrope su se u 2020. suočile sa padom ukupnih prihoda i još drastičnijim padom profita”, kaže Jarosłav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu povodom objavljivanja trinaeste po redu studije o poslovanju ovih kompanija. Poslovni obrt 500 najboljih kompanija je opao za 3,3% i iznosio je 667 milijardi evra. Prosečna vrednost obrta je pala na 1.333 miliona evra u odnosu na 1.378 miliona evra koliko je ta vrednost iznosila prethodne godine, što sa jedne strane pokazuje uticaj pandemije na navedeno područje a sa druge na njegovu privrednu snagu i potencijal privrednog rasta.

Koja zemlja zauzima čeonu poziciju u Centralnoj i Istočnoj Evropi?

Poljska je još jednom zauzela prvo mesto i to na obe rang liste – na rang listi kompanija (32,2% svih kompanija) kao i na rang listi zemalja. Uprkos činjenici da je pandemija negativno uticala na poslovanje kompanija iz Poljske (tačnije, na poslovanje njih 161, dakle 2 manje nego prethodne godine), one i dalje predstavljaju najveće kompanije na pomenutom području, sa prosečnim obrtom u vrednosti od 1,6 milijardi evra. Tome treba dodati i činjenicu da je prosečna vrednost ukupnih prihoda u 2020. pala za 0,1% i iznosila 258,2 milijardi evra, dok je prosečni iznos neto prihoda opao za 20,6%. Poljska je u ekonomskom smislu ujedno i najraznovrsnija zemlja Centralne i Istočne Evrope. Njen najveći privredni sektor je proizvodnja minerala, hemijskih proizvoda, nafte, proizvoda od plastike i farmaceutskih proizvoda (oba u ukupnom obrtu učestvuju sa po 21,6%), i koja u ukupnom broju najboljih kompanija učestvuje sa 16,8%.

Drugo mesto zauzima Češka Republika koja u ukupnom broju najboljih kompanija u regionu učestvuje sa 15,4%, odnosno 77 privrednih subjekata sa ukupnim obrtom od 102 milijardi evra. Najveći privredni sektor u ovoj zemlji je automobilski i transportni sektor, čiji ukupni obrt iznosi 35,5 milijardi evra (što čini 34,8% od ukupnog obrta) i koji je u ukupnom broju najboljih kompanija zastupljen sa 24,7%.

Treće mesto pripada Mađarskoj (čije kompanije su zastupljene sa 13,6%), koja na rang listi najboljih kompanija u celokupnom regionu ima njih 68 (što je, istini za volju, za 5 manje nego prethodne godine). Iako je obrt mađarskih kompanija opao za minimalnih 1,1%, procentualni pad neto profita u toj zemlji je dosegao 49,6%. Najveći privredni sektor te zemlje je automobilski i transportni i taj sektor dominira tržištem kako u pogledu obrta (22,7%) tako i u procentu kompanija koje su zauzele mesto među 500 najboljih (23,5%). Kompanije iz zemalja koje su zauzele prva tri mesta čine 61,2% od ukupnog broja najbolje rangiranih kompanija iz regiona.

Tri najveća privredna sektora u ukupnim prihodima učestvuju sa skoro 54%.

Tri najveća privredna sektora, dobro poznata po rezultatima i na prethodnoj rang listi, još uvek se nalaze ispred ostalih sektora učestvujući u ukupnom iznosu prihoda sa gotovo 54%. Ove godine se na prvom mestu nalazi sektor proizvodnje minerala, hemijskih proizvoda, nafte, plastike i farmaceutskih proizvoda, koji je po tradiciji najzastupljeniji privredni sektor na rang listi 500 najboljih kompanija Centralne i Istočne Evrope . Uprkos izvesnom padu obrta, ovaj sektor je postao najveći, sa 133,9 milijardi evra ukupnih prihoda u 2020. i 89 kompanija na rang listi 500 najboljih (17,8%). Ovaj sektor je istovremeno zabeležio i najveći pad broja kompanija tokom jedne kalendarske godine (8) . Pad vrednosti ukupnih prihoda kompanija koje se bave proizvodnjom minerala, hemijskih proizvoda, nafte, plastike i farmaceutskih proizvoda (-16,6%) je bio znatno blaži od pada neto profita (-60,6%).

Na drugom mestu privrednih sektora se nalazi automobilski i transportni sektor, koji u ukupnom broju najbolje rangiranih kompanija učestvuje sa 84 (odnosno 16,8%, što je za 5 manje nego prethodne godine). Ukupni prihodi kompanija iz automobilskog i transportnog sektora su u padu (za 9,7%), dok je pad vrednosti neto profita još značajniji (-61,3%). Usled mera ograničenja kretanja povezanih sa pandemijom virusa Covid-19, a naročito usled nestašica na tržištu poluprovodnika, obim proizvodnje novih vozila je na svetskom nivou opao za 13,8% dok je taj pad u Evropi iznosio 20.2%. Ipak, automobilski sektor se na prostoru Centralne i Istočne Evrope i dalje dobro drži delimično i zbog toga što je i u trenutku izbijanja pandemije bio u dobrom položaju, zahvaljujući različitim vrstama investicijama iz prethodnih godina.

Na trećem mestu se našao sektor nespecijalizovane trgovine, koji je na listi najbolje rangiranih kompanija zastupljen sa 70 (što je za 3 manje nego prethodne godine). Poljska, koja predstavlja najveće potrošačko tržište na prostoru Centralne i Istočne Evrope, ima najveći broj kompanija na listi najbolje rangiranih (35,7%) kao i najveće privredne igrače: maloprodajna kompanija Jeronimo Martins Polska i Eurocash.

Po rečima Jaroslava Javorskog “privredni rast zemalja sa prostora Centralne i Istočne Evrope se pripisuje rastu privatne potrošnje, koja je tokom druge polovine 2020. počela da se oporavlja zahvaljujući dobroj situaciji na tržištu rada. Ubrzo je došlo do ponovnog rasta plata zaposlenih kao i manjka radne snage, što se odrazilo i na visinu marži. Uprkos navedenom, obrt najvećih kompanija u ovom privrednom sektoru je porastao na vrednost od 102 milijarde evra (+9.6%; najveći rast u svim privrednim sektorima) a kompanije su istovremeno zabeležile i rast neto profita, iako je on bio relativno skroman (+2,7%).”

Nove kompanije među 10 najbolje rangiranih

Tri najbolje rangirane kompanije na listi 500 najboljih kompanija Centralne i Istočne Evrope su dobro poznate još iz prethodnih izdanja rang liste. PKN Orlen i dalje neprikosnoveno drži prvu poziciju, iako je njen obrt opao za 23%, dok je u godini pre toga zabeležila rast obrta od 1%. Češka kompanija Skoda Auto je zauzela drugu poziciju, dok se zahvaljujući rastu svog obrta, kompanija Jeronimo Martins popela na treće mesto. Većina kompanija sa prvih 10 mesta na rang listi je zabeležila manji obrt tokom krizne 2020. godine u poređenju sa prethodnom godinom. Samo su dva privredna subjekta (kompanija Jeronimo Martins i PGE) uspela da vrednost svojih ukupnih prihoda povećaju za 10%, odnosno 22%.

Neke kompanije ovde treba posebno pomenuti. Poljska kompanija Also (koja se bavi veleprodajom kompjutera, elektronske opreme i kompjuterskog softvera) je zauzela 124. poziciju, što u njenom slučaju predstavlja skok za 345 mesta. Pomenuti napredak na rang listi je posledica rasta obrta od 194%. Mađarska kompanija Apcom (270. pozicija) se popela za 204 mesta dok se kompanija Amazon Fulfilment (250. pozicija), koja upravlja radom devet skladišta kompanije Amazon u Poljskoj i koja je u poređenju sa prethodnom godinom ostvarila rast ukupnih prihoda od 64%, popela za 228 mesta.

Najveće kompanije takođe predstavljaju i veoma važne poslodavce na navedenom prostoru. Iako je izbijanje pandemije dovelo do izvesnog olakšanja u inače zategnutoj situaciji na tržištu rada, ispostavilo se da je ono bilo privremenog karaktera. Još jednom se pokazalo da je na prostoru Centralne i Istočne Evrope teško pronaći kavalifikovanu radnu snagu . “Ukupan broj zaposlenih se tokom 2020. neznatno smanjio za 1,0% ” kaže Gžegož Šelevič, ekonomski stručnjak kompanije Coface za prostor Centralne i Istočne Evrope.

Foto: Coface

Чланак Kako je 500 najboljih kompanija Centralne i Istočne Evrope poslovalo tokom pandemije? се појављује прво на Biznis i Finansije.