U zemljama Centralno-istočne Evrope električni automobili čine manje od 1% ukupnih vozila, ali ni ostatku Starog kontinenta situacija nije mnogo bolja.
Autoindustrija u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) oporavlja se od blagog pada izazvanog pandemijom i prošle godine je u ovom regionu ukupno proizvedeno više vozila nego u Nemačkoj, koja je gigant u proizvodnji četvorotočkaša i globalni rekorder po vrednosti izvezenih automobila, pokazuju podaci koje su prikupili analitičari Erste Grupe.
Ipak, ako uzmemo u obzir da se od 2035. godine u Evropskoj uniji više neće proizvoditi ni prodavati benzinci i dizelaši, izvoz električnih vozila (EV) još uvek ne beleži značajniji rast (sa izuzetkom Mađarske) i ona su u regionu CIE manje prihvaćena nego u ostatku EU, pokazuje istraživanje Erste Grupe.
Zemlje regiona sa najviše električnih vozila
U prvoj polovini tekuće godine, najviše novih EV registrovano je u Rumuniji – 10 odsto svih novih vozila. U Mađarskoj su veoma popularni hibridi (44%) i kada im dodamo procenat e-vozila, vidimo da su modeli sa nekom vrstom e-pogona kod naših severnih komšija podjednako popularni kao i oni koje pokreću fosilna goriva.
Ipak, sveukupno gledano, udeo EV ni u jednoj zemlji CIE nije veći od 1%, mada ni ostatak Evrope ne stoji mnogo bolje. Izuzetak je Norveška, gde je svaki peti auto EV, a u samo još pet zemalja je njihov udeo iznad 5%: Holandiji, Luksemburgu, Danskoj, Švedskoj i Islandu.
Visoka cena otežava kupovinu
Cena je jedan od razloga još uvek relativno niske stope kupovine e-vozila u regionu koji obuhvata Mađarsku, Rumuniju, Poljsku, Slovačku, Češku, Sloveniju i Hrvatsku. U poređenju sa automobilima koje pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE), EV su za 15-50% skuplja, a kada se u obzir uzmu i primanja, jasno je da su građanima manje pristupačna nego u Zapadnoj Evropi.
Rumunima, na primer, ni dve prosečne godišnje neto plate nisu dovoljne za jeftinije EV vozilo, dok za ono više klase moraju da rade više od 10 godina. Poređenja radi, klasičan automobil srednje cenovne kategorije mogu da zarade za 4 godine. Gledano na nivou cele EU, SUV e-vozilo se zaradi za malo više od dve godine, a klasičan SUV za malo manje od dve godine. Zbog toga šansu u CIE zemljama imaju proizvođači jeftinijih EV poput rumunske Dačije i kineskih kompanija.
Kineski izvoz automobila prvi put premašio nemački
Evropska i američka e-vozila su za 50 do 100 odsto skuplja od kineskih, koja im po dometu u kilometrima i te kako pariraju. To je jedan od razloga snažnog rasta kineskog izvoza. Prošle godine Kina je prvi put izvezla više automobila nego Nemačka (3 prema 2,6 miliona), a trećinu su činila vozila sa baterijom.
Na šire usvajanje EV utiče i mreža javnih punjača. U CIE jedino Slovenija ima više od 50 stanica na 100.000 stanovnika. Rumunija i Poljska imaju manje od 20, dok ih je u Austriji i Švedskoj preko 200, a u Holandiji skoro 700 na 100.000 stanovnika. Zone niskih emisija u gradskim centrima, relativno česte u Zapadnoj Evropi kao način da se zabranom za starija vozila poboljša kvalitet vazduha, još jedan su izvor motivacije za prelazak na EV, ali one u zemljama CIE još nisu određene. Trenutno su najavljene samo u Poljskoj, gde zagađenje PMI česticama i azot dioksidom predstavlja veliki problem u velikim gradovima, najviše u Krakovu i Lođu.
Troškovi održavanja na 10 godina isti
Iako se dugo smatralo da su troškovi korišćenja EV niži u odnosu na ICE vozila, znatno poskupljenje struje je promenilo tu računicu. Kada se u obzir uzmu brojni faktori, od cene auta, goriva i struje do troškova održavanja i subvencija, ispada da ICE i EV vozila srednje kategorije isto koštaju u periodu od 10 godina. Kada je reč o podsticajima i poreskim olakšicama, najveću podršku elektromobilnosti na taj način daju Češka i Mađarska (7.350 evra za EV do 32.000 evra), a najmanju Slovenija i Slovačka.
Foto: paulbr75