Iako broj zaraženih virusom korona ponovo raste usled širenja delta soja, porast vakcinisanog stanovništva pruža razlog za optimizam u pogledu trenutnog ekonomskog oporavka. Ekonomija u Evropi ponovo raste, a Fond za oporavak EU obezbeđuje dodatni podstrek za pozitivne prognoze.

„Ekonomije u Centralnoj i Istočnoj Evropi su se dobro držale tokom krize. Ekonomski indikatori sada jasno ukazuju na privredni oporavak koji je u istočnom delu EU još dinamičniji nego u Zapadnoj Evropi. Uveren sam da će Fond za oporavak EU pružiti dodatni podsticaj rastu u narednim godinama“, kaže Bernd Špalt, generalni direktor Erste Grupe. „Naravno, ostaje da se vidi šta će se dešavati sa pandemijom.“

Prva polovina godine u plusu

Ključna tržišta Erste Grupe dokazala su svoju otpornost tokom krizne 2020. godine. Ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CIE) i Austrije pokazale su se i tokom prvog kvartala 2021. godine kao otporne na uticaj ograničenja povezanih sa virusom korona. Iako je zatvaranje uticalo na sektore usluga i maloprodaje, prerađivački sektor, koji tradicionalno igra ključnu ulogu u regionu CIE, generalno je bio mnogo manje pogođen. Poverenje u region odražava se i na rezultate njegovih berzi: tokom prve polovine godine tržišna kapitalizacija vodećih indeksa Centralne i Istočne Evrope porasla je za 17,6% na osnovu ponderisanog proseka.

Tokom drugog kvartala ove godine, Erste Grupa povisila je prognoze za rast BDP-a na nivou cele godine na svim svojim tržištima. Stručnjaci Grupe za makro istraživanja sada očekuju da će većina ekonomija u regionu CIE zabeležiti rast iznad proseka evrozone (+4,4%) u 2021. godini.

Dodatni podsticaj oporavku

Paketi ekonomskih podsticaja Fonda za oporavak EU trebalo bi da obezbede dodatni podstrek aktuelnom oporavku značajnim povećanjem rasta, posebno počev od 2022. godine. Ovi paketi uključuju isplate zemljama CIE u iznosu od 3,3% (Češka Republika) do 13,4% (Rumunija) nivoa BDP-a zemalja za 2020. godinu.

Korišćenje ovih sredstava prate jasna očekivanja u pogledu rasta: aktuelne procene ukazuju na to da grantovi koje će Fond za oporavak EU obezbediti ekonomijama CIE mogu dodatno da povećaju njihove nivoe BDP-a u 2026. godini između 1,2% (Češka) i 2,9% (Rumunija). Budući da države članice EU istovremeno sprovode svoje planove Fonda za oporavak EU, prekogranični „efekti prelivanja“ daju dodatni doprinos ukupnom pozitivnom efektu fondova na nivoe BDP-a ili na njih čak može da se odnosi značajan deo tog efekta.

Velika sredstva izdvojena za digitalizaciju

Ove prognoze još uvek ne uzimaju u obzir dodatne pozitivne doprinose potencijalnih strukturnih reformi, posebno u oblastima održivosti i digitalizacije, dugoročnim ekonomskim rezultatima. Određena sredstva Fonda za oporavak EU eksplicitno su povezana sa uslovima i faznim rezultatima u ovim oblastima.

U narednim godinama će se generalno povećavati ulaganja u digitalizaciju i održivost. Pozamašni iznosi namenjeni za obe ove oblasti će stoga verovatno doprineti snažnoj i stabilnoj potražnji, podstičući dodatna privatna ulaganja i sufinansiranje na nivou preduzeća. Osim toga, strukturne reforme daju nadu za povećanje konkurentnosti i produktivnosti, pružajući ekonomijama regiona priliku da napreduju na lestvici dodate vrednosti.

Prognoza za celokupnu 2021. godinu

Erste Grupa očekuje da troškovi rizika na nivou cele godine neće premašiti 30 baznih poena, da će neto stopa rasta kredita iznositi oko 5 procenata i da će njen operativni prihod nastaviti da raste. Uprkos negativnim kamatnim stopama u evrozoni, banka očekuje blagi rast neto prihoda od kamata, a postoje naznake da će druga važna komponenta prihoda, neto prihod od naknada i provizija, porasti do skoro 10 procenata. Pozitivni podsticaji trebalo bi da nastave da dolaze iz upravljanja fondovima, poslovanja sa hartijama od vrednosti, posredovanja u osiguranju i aktuelnog oporavka platnog prometa.

„Oporavak u našem regionu i snaga našeg poslovnog modela uveravaju me da ćemo uspeti da ostvarimo neto dobit predviđenu za celu 2021. godinu koja je znatno iznad nivoa 2020. godine,“ kaže generalni direktor Erste Grupe, Bernd Špalt.

Nastavak ili dodatno pooštravanje mera vlada za suzbijanje posledica pandemije Kovid-19, kao i potencijalni politički, regulatorni i ekonomski rizici, koje trenutno nije moguće kvantifikovati, mogli bi da otežaju postizanje ovog cilja.

Foto: Pixabay

Чланак Erste Grupa: Region CIE će beležiti veći rast nego Zapadna Evropa се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Očekujem poboljšanje situacije u 2021. godini. Trebalo bi da ove godine dođe do vidnog porasta ekonomske aktivnosti u zemljama u našem regionu – a sa njim i promene predznaka, iz minusa u plus,“ kaže generalni direktor Erste Grupe Bernd Špalt. Ovaj optimizam u pogledu privrednog rasta zasniva se, između ostalog, na činjenici da umereno ali sigurno raste obuhvat građana vakcinacijom.

Ekspanzija nakon recesije

Pandemija virusa korona prouzrokovala je ulazak ekonomija CIE u recesiju 2020. godine, iako se ispostavilo da je taj pad ekonomske aktivnosti bio manje ozbiljan nego što se prvobitno pretpostavljalo. Uticaj na Srbiju je bio relativno blag, sa padom BDP-a od -1,1% u 2020. godini, dok je hrvatska ekonomija zabeležila pad od -8,5% u poređenju sa 2019. godinom. U Austriji je pad BDP-a u prethodnoj godini bio takođe relativno visok i iznosio -7,2%. Prema preliminarnim podacima, pad BDP-a u 2020. godini iznosio je -5,6% u Češkoj Republici, -5,2% u Slovačkoj, -5,1% u Mađarskoj i -3,9% u Rumuniji.

Erste Grupa očekuje preokret u 2021. godini, sa najbržim rastom BDP-a u Mađarskoj (+5,5%) i Srbiji (+ 5,0%). Ekonomije Hrvatske, Rumunije i Slovačke takođe bi trebalo za zabeleže rast od više od 4%, a odmah za njima Češka Republika sa 3,9%. Dinamika BDP-a u nekim od zemalja CIE u poslednjem kvartalu 2020. godine daje razlog za optimizam: ekonomije Mađarske, Slovačke i Rumunije neočekivano su zabeležile rast u četvrtom kvartalu 2020. godine u poređenju sa prethodnim kvartalom – uprkos nepovoljnom efektu mera izolacije u tim zemljama.

S obzirom na ove ekonomske prognoze, Erste Grupa očekuje poboljšanje i sopstvenog finansijskog rezultata u 2021. godini. „Videćemo i jasnu promenu u dinamici kretanja naše dobiti“, kaže generalni direktor Erste Grupe Bernd Špalt. Neto rezultat bankarske grupe opao je za 46,7% na 783 miliona evra u 2020. godini zbog formiranja visokih rezervisanja za rizik, ali se očekuje da će ponovo porasti u 2021. godini.

Ne očekuje se „talas stečajeva“

Generalni direktor Erste Grupe ne očekuje da će često pominjani „talas stečajeva“ zapljusnuti ekonomije u regionu: „Signali koje sada uočavamo, kako se programi moratorijuma privode kraju, uglavnom su pozitivni. Završetak programa državne pomoći će, naravno, dovesti do povećanja broja stečajeva, ali samo kao zaostali efekat iz prethodnih godina.“

Na osnovu internih projekcija, Erste Grupa očekuje rast u tekućoj godini kako obima kreditne aktivnosti, tako i neto prihoda od provizija koji ostvaruje po osnovu upravljanja fondovima, hartija od vrednosti i posredovanja u osiguranju. Banka stoga može očekivati – uprkos negativnim kamatnim stopama u evrozoni – da će zabeležiti porast operativnog rezultata. Pored toga, očekuje da će troškovi rizika opasti u 2021. godini. Opšte uzev, Erste Grupa ima za cilj poboljšanje svog neto rezultata u tekućoj godini.

„Ekonomski uspon pružiće nam priliku da postignemo značajno unapređenje u pogledu zaštite životne sredine, kao i veliki napredak u digitalizaciji“, siguran je Špalt. EU će uložiti veliki deo svog fonda za oporavak od više od 700 milijardi evra u klimatski prihvatljive i digitalne projekte. „Kao banka, želimo da podržimo ovu transformaciju. Sebe doživljavamo kao saradnika preduzeća i ekonomija u našem regionu. Zbog toga će se naš rast prvenstveno bazirati na održivosti.“

Foto: Pixabay

Чланак Erste Grupa: Ekonomije CIE regiona će ove godine imati značajan rast се појављује прво на Biznis i Finansije.