Glavne odredbe ovog zakona, čiji je nacrt predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče u Beogradu uručio srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, imaju za ključni cilj da se neguje, očuva i promoviše ćiriličko pismo kao uporište našeg nacionalnog identiteta. Posebni akcenat stavljen je na pospešivanje njene šire upotrebe u javnom životu, s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj.

Prema nacrtu zakona u koji su Novosti imale uvid, svi državni i lokalni organi u Srbiji i Republici Srpskoj, javna preduzeća, škole i fakulteti, kao i privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja koja deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou ubuduće će u svom radu biti obavezni da upotrebljavaju srpski jezik i ćiriličko pismo.

Na to će biti obavezne i javne medijske ustanove RTS i RTV. Obavezna upotreba srpskog jezika i ćirilice, kao matičnog pisma, po nacrtu zakona, obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje naziva, sedišta, delatnosti, naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, faktura, računa i potvrda.

Takođe, kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici.

Proširuje se krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu

Osim što proširuje krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu – i to na sve one koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala – nacrt zakona predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor. To se pre svega odnosi na privredne subjekte i sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, za koje se posebnim propisima mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice koji u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćiriličko pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.

Kazne do pola miliona

Za nadzor nad primenom Zakona o zaštiti srpskog jezika i ćirilice biće zaduženo Ministarstvo kulture. Predviđene su i kazne za kršenje ovog akta, koje iznose od 15.000 do pola miliona dinara. Nacrt zakona predviđa i osnivanje Saveta za srpski jezik, čiji će zadatak biti da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma, kao matičnog.

Savet će davati i preporuke, predloge i stručna mišljenja radi unapređenja tog stanja. Biće obrazovan na predlog ministarstva nadležnog za poslove kulture, posebnim aktom Vlade, kojim se biti i tačno utvrđeni i njegovi zadaci i sastav.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Ko će sve biti u obavezi da upotrebljava ćirilicu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za razliku od pisma Areal RNIDS, predstavljenog u januaru 2020. godine, slabserifnog tipografskog pisma, Orto RNIDS je sanserifno tipografsko pismo humanističkog tipa. Izvedeno je u uspravnom i kurzivnom obliku, u dve težine. Kreirano je sa idejom da se oblici slova dobro prilagode prikazu na ekranu, a podjednako dobro se ponaša i pri upotrebi u štampi. Autorka fontova Orto RNIDS je Ana Prodanović, docentkinja na Fakultetu promenjenih umetnosti.

Novo pismo predstavljeno je tokom onlajn skupa „Ćirilica u digitalnom svetu“, a o procesu izrade fontova, inspiraciji za njihovo stvaranje i mogućnostima svakodnevnog korišćenja pisma govorila je autorka Ana Prodanović. U nastavku je publika imala prilike da prati predavanje dr Svetlane Slijepčević Bjelivuk, naučne saradnice na Institutu za srpski jezik SANU na temu jezičke kulture i upotrebe srpskog jezika na internetu.

Položaj ćirilice u digitalnom svetu

Skup je okončan panel diskusijom koju je moderirao Zoran Stanojević, urednik internet portala RTS-a, a njegovi sagovornici su razmatrali položaj ćirilice u digitalnom svetu. Učesnici su diskutovali o upotrebi ćirilice u dizajnu, pri razvoju identiteta robnih marki i njihovoj komunikaciji na internetu i van njega. Bilo je reči o sajtovima čiji je ne samo sadržaj na ćirilici, već i čiji su linkovi na ćirilici, na .срб nazivima domena, a učesnici su se saglasili da je pitanje upotrebe ćirilice pitanje odluke da je koristimo, jer ni tehničke ni komunikacione prepreke nisu nepremostive, ukoliko želimo da ih prevaziđemo. Na panelu su učestvovali: Igor Adamović, kreativni direktor, Control Creative, Vladimir Marić, direktor programerske firme Mrežni sistemi, Petar Slović, direktor za inovacije, Quantox Technology, i Jovan Turanjanin, autor softvera za preslovljavanje Ćirilizator.

Чланак RNIDS poklanja nove ćiriličke fontove – Orto RNIDS се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novo pismo biće predstavljeno tokom onlajn skupa „Ćirilica u digitalnom svetu“, zakazanog za 27. januar sa početkom u 11 časova. Tokom skupa dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk, naučna saradnica na Institutu za srpski jezik SANU, održaće predavanje u kom razmatra koliko je internet izmenio srpski jezik, kako se naša komunikacija na maternjem jeziku i pismu izmenila pod uticajem onlajn sredstava komunikacije i može li se i koliko braniti jezička baština od takvih uticaja. Kakva je uloga ćirilice u poslovanju, imajući u vidu oslonjenost modernog poslovanja na internet, razmatraće trojica panelista. Kako i koliko robne marke, privreda i institucije tržišno komuniciraju na ćirilici, koliko je korišćena u dizajnu, šta su izazovi, a šta prednosti upotrebe ćirilice, objasniće Igor Adamović, kreativni direktor, Control Creative. Koliki je izazov kreirati i održavati sajtove na ćirilici i sa ćiriličkim linkovima, i implementirati transliteratore u različite CMS-ove, kao i šta propisuju međunarodni standardi koje proizvođači softvera i velike onlajn platforme (ne)poštuju, ispričaće Vladimir Marić, direktor programerske firme Mrežni sistemi. Šta sve (ne)znamo o programiranju na ćirilici i programskom jeziku Ć++ pojasniće nam Petar Slović iz kompanije Quantox Technology. Program vodi i panel moderira Zoran Stanojević, urednik internet portala RTS-a.

Orto RNIDS je drugo po redu pismo srpske ćirilice napravljeno prevashodno za upotrebu na internetu i ekranski prikaz koje RNIDS, povodom obeležavanja godišnjice .срб domena, poklanja. Za razliku od Areal RNIDS-a, predstavljenog u januaru 2020. godine, slabserifnog tipografskog pisma, Orto RNIDS je sanserifno tipografsko pismo humanističkog tipa. Karakteristike novog pisma predstaviće Ana Prodanović, docentkinja na Fakultetu promenjenih umetnosti i autorka fontova.

Prenos skupa odvijaće se putem RNIDS-ovog Jutjub kanala i Fejsbuk stranice. Novi fontovi Orto RNIDS biće dostupni za preuzimanje sa RNIDS-ovog sajta 27. januara po završetku skupa.

Чланак RNIDS korisnicima interneta poklanja još jedno ćiriličko pismo се појављује прво на Biznis i Finansije.

U uvodnom obraćanju, Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija RNIDS-a, naglasio je da je ovo pismo pogodno za upotrebu i u štampi i na vebu, iako je rađeno prevashodno imajući u vidu upotrebu na internetu.

Olivera Stojadinović, autorka fontova, saopštila je da je Areal RNIDS kreiran kao slabserifno pismo sa četiri fonta, jer se slabserifna i sanserifna pisma najčešće koriste na internetu. Pismo je moguće preuzeti u uspravnom i kurzivnom obliku, u dve težine. Prilikom kreiranja fontova autorka je dala prednosti njihovoj upotrebi na internetu, iako se u praksi fontovi prevashodnu kreiraju za upotrebu u štampi, pa prilagođavaju. Tokom izrade fonta kontinuirano je testiran digitalni prikaz, zbog čega se pismo izuzetno dobro prikazuje i čita na malim ekranima, kakvi su ekrani pametnih telefona putem kojih najčešće pristupamo internet sadržajima. Autorka je naglasila da je pismo pogodno za sve digitalne sadržaje, za upotrebu u softverima za kreiranje i uređivanje teksta, uključujući i profesionalne softvere za tekst i grafiku.

Docentkinja Fakulteta primenjenih umetnosti na predmetu Pismo, Ana Prodanović, objasnila je da svako pismo ima više stilova, težina za isticanje i kurzivnu varijantu, kao što imaju pisma u Vordu, softveru koji dominantno koristimo za kreiranje teksta. Problem pri upotrebi ćirilice u Vordu je što se za pojedina slova koriste oblici ruske ćirilice, čak i kad fontovi imaju srpska ćirilička slova, jer ta slova najčešće podržavaju samo profesionalne aplikacije za tekst i grafiku. Istakla je da je nedostatak kurzivnih fontova u ćirilici izuzetno izražen, uključujući i besplatne Guglove fontove koji imaju pristojne uspravne oblike. Areal RNIDS raspolaže kurzivnim fontom koji rešava ove probleme.

Olivera Batajić Sretenović, docentkinja FPU na predmetu Grafika knjige, objasnila je koliko je važna dostupnost adekvatnih fontova jer je često presudna za izbor pisma publikacije ili veb sajta. Pomenula je da u Srbiji postoji izuzetno veliki broj izdavačkih kuća i da postoji objektivna potreba za kvalitetnim ćiriličkim fontovima, koja će posebno doći do izražaja prilikom digitalizacije udžbenika. Deficit srpskih ćiriličkih fontova se oseća i u digitalnoj upotrebi i u štampi, i teško je naći fontove koji su kvalitetni u obe primene. Na primer, Guglovi ćirilički fontovi su, pored toga što najčešće umesto kurziva koriste „iskošene normale“, namenjeni prevashodno upotrebi na internetu. Areal RNIDS odgovara na oba izazova, jer se podjednako dobro može koristiti i za digitalne i za štampane materijale.

Ovo je prvo ćiriličko pismo prevashodno namenjeno upotrebi na internetu čiju je izradu omogućila Fondacija RNIDS, a u planu je da se povodom obeležavanja rođendana .СРБ domena nastavi praksa poklanjanja kvalitetnih ćiriličkih fontova.

Ćirilički internet domen .СРБ je naš drugi nacionalni domen i, posle ruskog .РФ, to je drugi internet domen na svetu koji je moguće registrovati na ćiriličkom pismu, a njegova registracija je počela 27. januara 2012.

Чланак Ćirilica na poklon – predstavljen Areal RNIDS се појављује прво на Biznis i Finansije.