Ljubitelje čokolade očekuje gorka pilula koju treba da progutaju, jer će cene njihovog omiljenog slatkiša dodatno rasti zbog visokih troškova kakaa, piše Si-En-Bi-Si. Cene čokolade porasle su za 14 odsto u protekloj godini, a prema nekim analitičarima, oni će se još više povećati zbog nedovoljnih zaliha kakaa, koji je značajna komponenta ovog mnogima omiljenog slatkiša.

„Tržište kakaoa je doživelo značajan porast cena. Ova sezona beleži drugi uzastopni deficit u proizvodnji te namirnice, a očekuje se da će zalihe kakaoa pasti na neuobičajeno niske nivoe“, rekao je glavni analitičar istraživanja Sergej Četvertakov.

Cena kakaoa u petak je porasla na 3.160 dolara po metričkoj toni, što je najveća vrednost od 5. maja 2016.

Četvertakov je dodao da se predviđa da će dolazak vremenskog fenomena El Nino doneti padavine manje od prosečnih i jake vetrove Harmatana u Zapadnu Afriku gde se uglavnom uzgaja kakao. Obala Slonovače i Gana čine više od 60 odsto svetske proizvodnje kakaoa.

El Ninjo je vremenski fenomen koji obično donosi toplije i sušnije od uobičajenih uslova u centralni i istočni tropski Pacifik.

Četvertakov predviđa da bi tržište kakaoa moglo da bude uzdrmano još jednim deficitom u narednoj sezoni, koja traje od oktobra do septembra sledeće godine. A to znači da bi fjučersi kakaoa, mogli dalje da porastu na čak 3.600 dolara po metričkoj toni, prema njegovim procenama.

Kakao puter im, a veliki udeo u proizvodnji čokolade, a on takođe beleži povećanje cene i to od 20,5 odsto od početka godine, prema bazi podataka o cenama prehrambenih proizvoda Mintek. Potrošnja kakaoa blizu je rekordnog nivoa u Evropi, a šećer, još jedan glavni sastojak čokolade, takođe, beleži rekordne cene.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Čokolada skuplja zbog porasta cene kakaoa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uverenje da povećani stres podstiče i potrošnju čokolade palo je na testu koji mu je namestila prvo korona, a za njom eskalacija sukoba u Ukrajini. Zdravstveni, politički i ekonomski potresi zagorčali su život i slatkom tržištu, jer podaci pokazuju da ono poslednjih godina usporava. Izvoz čokolade u svetu je od 2016. godine iznosio u proseku oko 5,8 miliona tona, da bi sa dolaskom korone počeo da stagnira a potom i da opada za oko 0,7% godišnje.

Ipak, rang lista najvećih izvoznika se nije promenila, pa je na vrhu i dalje Nemačka, sa učešćem od preko 15% u ukupnom svetskom izvozu, dok polovinu tog izvoza zajedno obezbeđuju Belgija, Holandija, Kanada i Poljska. Među najvećim uvoznicima dominira SAD, sa učešćem od preko 11% u ukupnom svetskom uvozu, a 40% uvezene čokolade pojedu stanovnici Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Holandije.

Čokoladno carstvo se vrti oko pet multinacionalnih kompanija, koje kontrolišu gotovo polovinu ovog tržišta. Prema podacima koje iznosi Branislav Vlahović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, najveći udeo ima „Mars“ sa 14,4%, a slede „Ferrero“ (10,4%), „Mondelez International“ (9,4%), „Meiji“ (7,8%) i „Hershey“ (6,4%).

Uprkos tome što svet jede manje čokolade nego ranijih godina, očekuje se da će ovo tržište rasti po stopi od 4,7% do 2025. i dostići vrednost od 182 milijarde američkih dolara, što bi bilo za 57 milijardi dolara više u odnosu na 2020 godinu. Prognozira se da će i dalje najveći izvoznik biti Nemačka, a da će čokoladu i za tri godine najviše uvoziti Sjedinjene Američke Države.

Slatka trgovina „najslađa“ sa komšijama

Ma koliko domaći proizvođači čokolade voleli da se hvale „svetskim izvozom“, naša „slatka tajna“ mahom završava kod najbližih suseda. Teško da bi i moglo drugačije, imajući u vidu žestoku konkurenciju i podatak da samo u Nemačkoj posluje preko 230 „čokoladnih“ fabrika. One proizvedu čokolade u vrednosti od 5,4 milijarde evra, a samo u izvoz ode prosečno 878.000 hiljada tona godišnje.

To je preko 24 puta više nego što Srbija ukupno proizvede čokolade za godinu dana, odnosno u proseku 36.240 tona, Ipak, domaća proizvodnja je značajno rasla u poslednjih nekoliko godina, više od 6% godišnje, dok i kod nas korona nije rekla svoje, poguravši ovo tržište nizbrdo za preko 13%.

Proizvodnja se odvija, uglavnom, u nekoliko velikih industrijskih kapaciteta: „Štark“ Beograd, „Pionir“ Subotica, „Bambi“ Požarevac, „SL Takovo“, Gornji Milanovac i Vršac i drugi. Industrijski proizvođači čine više od 90% ukupne proizvodnje čokolade kod nas, a preostalo mali zanatski pogoni koji prave specifične vrste čokolade i kojih je poslednjih godina sve više. Očekuje se da će proizvodnja rasti u narednom periodu, zahvaljujući otvaranju nove fabrike čokolade u Novom Sadu, u vlasništvu švajcarske kompanije „Barry Collebaut“.

Srbija godišnje izvozi u proseku više od 18.600 tona čokolade, a sve do pandemije izvoz je rastao po stopi od približno 1,8% godišnje, dostigavši u pretkriznoj 2019. godini rekordnih 20.849 tona. U međunarodni promet dospeva više od polovine domaće proizvodnje čokolade, što govori o značajnoj izvoznoj orijentaciji, ocenjuje Vlahović.

Srbija je prema ostvarenom izvozu čokolade prošle godine bila na 33. mestu u svetu, ali je njeno tržišno učešće od 0,3% u svetskom izvozu i dalje veoma skromno, dok je ono veće (1,5%) u evropskom izvozu. Sa ovakvim učešćem i vrednošću izvoza od prosečnih 62,1 miliona dolara godišnje, naša zemlja ne predstavlja ozbiljnog konkurenta najvećim svetskim izvoznicima. Ohrabruje podatak da vrednost izvoza raste u odnosu na njegov obim za oko 3,5% godišnje, a najveća je bila 2019. godine, kada je dostigla 69,9 miliona dolara. To je značajno povećanje u odnosu na 2016. godinu, kada je ukupan izvoz vredeo 53,7 miliona dolara.

Prosečna izvozna cena čokolade iz Srbije od oko 3,3 dolara po kilogramu je ispod svetskog proseka, koji iznosi 4,9 dolara po kilogramu. Cena čokolade na međunarodnom tržištu zavisi od kvaliteta, vrste, obima tražnje, stepena konkurencije, carinskih barijera, veličine pakovanja i još nekih faktora.

Kada bi se politička i ekonomska saradnja merila izvozom čokolade, onda bismo najslađe odnose imali sa komšijama. Naime, preko 68% naše čokolade koja se plasira na stranim tržištima završava u CEFTA regionu, u Evropsku uniju odlazi nešto više od 22% ukupnog izvoza, a u ostale zemlje svega 9,6%. Srbija izvozi čokoladu u 64 države, najviše u Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Rusiju i Mađarsku.

Bosna i Hercegovina predstavlja najznačajnije izvozno tržište, gde završi oko 6.200 tona čokolade iz Srbije. To je trećina našeg ukupnog izvoza ovog proizvoda, sa prosečnom godišnjom vrednošću od 20,3 miliona dolara, odnosno 3,3 dolara po kilogramu. Na drugom mestu je Severna Makedonija, gde godišnje plasiramo više od 3.900 tona, odnosno nešto više od petine ukupnog izvoza čokolade. Prosečna godišnja vrednost „čokoladnog“ izvoza na ovo tržište iznosi 11,5 miliona dolara, ili 2,9 dolara po kilogramu. Trećeplasirana je Crna Gora, gde isporučujemo nešto manje od 2.500 tona čokolade, ili nešto preko 13% ukupnog izvoza ovog proizvoda. Vrednost prodate čokolade na crnogorskom tržištu kreće se oko 8,5 miliona dolara, što dođe oko 3,4 dolara po kilogramu.

Posle Nemačke, najviše uvozimo poljske čokolade

Struktura slatkog uvoza je bitno drugačija. Sa prosečnih 17.900 tona godišnje, uvoz čokolade u našu zemlju raste po stopi od preko 18%. Tokom pandemijske 2020. godine, nasuprot izvozu koji je padao, uvoz čokolade je porastao na preko 24.600 tona, i skoro se udvostručio u poređenju sa 2016. godinom. Mada je odnos uvoza i izvoza bio znatno nepovoljniji po nas, Srbija je prema ostvarenom uvozu čokolade prošle godine bila na 43. mestu u svetu, što je deset mesta iza u odnosu na izvoznu poziciju.

Prosečna vrednost uvezene čokolade kreće se na oko 75,8 miliona dolara godišnje, dok je 2020. premašila 102 miliona dolara, sa prosečnom cenom od 4,2 dolara po kilogramu. Četiri petine uvezene čokolade stiglo je iz Evropske unije, nešto manje od 18% iz zemalja CEFTA regiona, i svega 1,5% iz ostatka sveta. Srbija uvozi čokoladu iz 35 država, a preko dve trećine stiže iz Nemačke, Poljske, Bosne i Hercegovine, Austrije i Hrvatske.

Najviše čokolade uvozimo iz Nemačke, više od 4.300 tona, a zanimljivo je da odmah iza nje sledi Poljska koja inače nije među našim najvećim spoljnotrgovinskim partnerima. Ovakvom rangiranju je doprineo i trgovinski lanac „Lidl“, koji u svojoj ponudi, pored domaćih, ima nemačke i poljske brendove čokolade.

Poljska je četvrti najveći izvoznik čokolade u svetu, sa oko 355.000 tona godišnje i vrednošću ovog izvoza od 11,8 miliona dolara. Ova zemlja ima najveću industriju čokolade u centralnoj i istočnoj Evropi, a polovina proizvodnje potiče iz samo tri kompanije: „Lotte Vedel“, „Mondelez“ i „Ferrero“. Prosečna uvozna cena čokolade iz Poljske iznosi 3,57 dolara po kilogramu, što je niže od uvozne cene nemačkih čokolada od 4,8 dolara po kilogramu, ali više od 2,7 dolara po kilogramu koliko iznosi uvozna cena čokolade iz Bosne i Hercegovine.

Srbija poslednjih godina više uvozi čokolade nego što izvozi, a negativan bilans je u 2020. dostigao 40,7 miliona dolara. Lošija vest od ove je da iz godine u godinu opada izvoz naše čokolade u zemlje CEFTA regiona, gde plasiramo ubedljivo najveće količine ovog proizvoda. Jedan od razloga je sve oštrija konkurencija, ali struktura našeg izvoza koji ne odgovara novim navikama potrošača, koji sve više troše kvalitetnije vrste čokolade, poput tamne i sa nižim količinama šećera, obogaćene vitaminima ili sa dodatkom voća i meda.

Nenad Bukinac

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Pad izvoza čokolade iz Srbije: Gorki signali sa slatkog tržišta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stanovnici švajcarskog grada Oltena su verovatno mislili da se nalaze u bajci za decu kada je na njih počela da pada čokoladna prašina.

Međutim, ispostavilo se da je čokoladnu kišu prouzrokovao manje poetičan događaj – kvar ventilacionog sistema u obližnjoj fabrici čokolade, u kombinaciji sa jakim vetrovima.

Naime, Lindt & Spruengli je poznata fabrika za proizvodnju slatkiša. Upravo u njoj je izbio kvar ventilacionog sistema koji je iz fabrike oduvao napolje glavne sastojke za proizvodnju čokolade. Njih je dalje nosio vetar, uglavnom na krovove kuća i automobila.

Kompanija se izvinila javnosti zbog ovog incidenta i ponudila da otkloni štetu, mada nju uglavnom čini sitna braonkasta prašina na automobilima. Za sada se, kažu, još niko nije javio na ovaj poziv.

Izvor: RT

Foto: TinaKirk, Pixabay

Чланак Čokoladna kiša pala na mali švajcarski grad се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropa ne može da se zasiti čokolade. Stari kontinent ne samo da je najveći svetski potrošač ove poslastice, već je i najveći proizvođač i izvoznik – njegov udeo u proizvodnji čokolade na svetskom tržištu iznosi čak 70 odsto.

Ali dok evropski kontinent dominira na tržištu čokoladnih proizvoda, onaj drugi, Crni kontinent je srce te proizvodnje. Afričke države proizvode i izvoze preko dve trećine kakaa na globalnom tržištu, glavne sirovine za proizvodnju čokolade. Samo Obala Slonovače obezbeđuje trećinu celokupne proizvodnje kakaa u svetu.

Mizerno učešće u svetskoj proizvodnji

Dominacija Evrope ne čudi, ako se ima u vidu koliko su evropske kompanije doprinele svojim inovacijama da trgovina kakaom preraste u moćnu čokoladnu industriju.

Ali iznenađujuće je koliko je Afrika u proteklih 200 godina imala malo učešća u proizvodnji, iako je bila glavni izvor kakaa većim delom druge polovine 20. veka.

Od 1961. godine, od kada su dostupni podaci, do 2016. godine, udeo Afrike u ukupnom izvozu čokolade porastao je za mizernih 0,9 odsto.

Čokolada iz Indonezije za srednju klasu u Kini

Pokušaji Afrike da se planski probije na izvozno tržište toliko su neznatni, da Evropa uopšte ne posmatra afričke kompanije kao konkurenciju. Najveći rival evropskoj industriji čoklade je jedan drugi kontinent – Azija.

Među azijskim proizvođačima prednjači Indonezija, koja najviše čokolade proizvodi za rastuću srednju klasu u Kini. Iako interesovanje Kineza za čokoladu raste relativno sporo, Kina je već sada 11. najveće tržište čokolade na svetu.

Uprkos veoma razvijenim ekonomski vezama Kine i Afrike i činjenici da su Kinezi među najvećim investitorima na afričkom kontinentu, afričke države i dalje ne koriste tu šansu da povećaju proizvodnju i izvoz čokolade.

Čokoladno ujedinjavanje Afrike

Afrika propušta ogromnu priliku, jer Indonezija ne može mnogo da proširi svoju proizvodnju kakaka u odnosu na postojeći obim. Pre svega, kakao je i dalje veoma zahtevan za gajenje u tamošnjim klimatskim uslovima, a pored toga troškove proizvodnje povećava i stalni rast radne snage u Aziji.

Zato su vlade Obale Slonovače i Gane počele da razmatraju zajedničku strategiju za intenzivniju proizvodnju i izvoz čokolade, a cilj je da se tom sporazumu pridruže Kamerun i Nigerija. Prema procenama kompanije „Gro Intelligence“, specijalizovane za analize u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, ove četiri afirčke države mogle bi sa svojim zalihama kakaa, ukolko bi se udružile, da postanu veoma konkurentne na svetskom „čokoladnom“ tržištu.

Srednja klasa najzahvalnija među mušterijama   

Dosadašnji razvoj industrije čokolade je pokazao da je za njen uspon najzaslužnija serdnja klasa, koja je i danas najmasovnije i najzahvalnije tržište za ovu poslasticu.

Srednja klasa u Africi i dalje ima malo učešće u ukupnom broju stanovnika, ali ona sve brže raste. Umesto da kupuje skupe čokolade iz uvoza, sradnja klasa u Africi bi mogla da postane glavni potrošač domaćih proizvoda i tako podstakne „čokoladni“ razvoj na Crnom kontinentu.

Чланак Zašto Evropa dominira na globalnom tržištu čokolade, dok Afrika proizvodi sav kakao се појављује прво на Biznis i Finansije.