Među zemljama potpisnicama ovog sporazuma trebalo bi da se nađe i Brazil, u kojem je ogromna teritorija pod prašumom nestala u proteklih nekoliko godina, i koji se smatra velikim kontributorom ubrzanju klimatskih promena.

Međutim, pitanje je da li će se potpisnice držati ovog dogovora. Da podsetimo, i prethodni dogovor o smanjenju krčenja šuma iz 2014. godine nije ispoštovan. I tada su se države obavezale da će smanjiti deforestaciju, pa je uprkos tome u prošloj deceniji nestalo više od 43 miliona hektara šume, što je površina veća od cele Nemačke.

Sada će možda ozbiljnije shvatiti ono na šta su se obavezale, jer vreme za usporavanje klimatskih promena velikom brzinom ističe. A jedan od načina da se to postigne, pored ograničavanja emisije štetnih gasova, je i pošumljavanje.

Za njega će ovaj put biti izdvojeno 19,2 milijarde dolara. Deo tog novca će otići zemljama u razvoju da obnove raskrčeno ili zemljište koje je stradalo u požarima, te da podignu nove zasade na njemu. Pored ove svote, biće kreiran još jedan fond u vrednosti od 1,5 milijardi dolara za zaštitu druge svetske tropske prašume po veličini, koja se nalazi u basenu reke Kongo.

Takođe, više od 30 najvećih finansijskih preduzeća, uključujući osiguravajuće kompanije Aviva, Axa i investicionu kuću Schroders, obavezalo se da će prestati da ulaže u sve poslovne aktivnosti koje doprinose deforestaciji. Među takvim aktivnostima nalaze se i proizvodnja palminog ulja, soje i kakaa.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Na klimatskom samitu se pregovara o fondu od 19,2 milijardi dolara za pošumljavanje се појављује прво на Biznis i Finansije.