Smatra se da je struktura mišjeg mozga vrlo slična ljudskoj.

Mapa i osnovni podaci, koji su dostupni javnosti, prikazuju više od 200.000 neurona i pola milijarde neuronskih veza koji se nalaze u mozgu miša.

Istraživanje je deo programa „Machine Intelligence from Cortical Networks“, čiji je cilj poboljšanje algoritama mašinskog učenja i veštačke inteligencije povratnim inženjeringom moždane kore, koja je odgovorna za više funkcija kod sisara, poput planiranja i zaključivanja.

Naučnici sa Medicinskog koledža „Bejlor“ i Univerziteta Prinston napravili su najveći 3D dijagram mozga miša. U jednom kubnom milimetru mozga miša nalazi se oko 200.000 moždanih ćelija i skoro 500 miliona sinapsi.

Da bi se napravila mapa mozga, bilo je potrebno oko pet godina, a projekat je imao tri faze.

Istraživači su se usredsredili na vizuelni enokorteks, oblast mozga koja je ključna za vizuelnu percepciju. Prikupili su podatke koji mere tipičnu aktivnost mozga miša dok je još bio živ u prvoj fazi, a snimljeno je više od 70.000 fotografija aktivnih moždanih ćelija.

Dobijeni podaci u istraživanju su jedinstveni jer uključuju snimke obrazaca aktivnosti prouzrokovanih raznim složenim vizuelnim nadražajima, Jutjub snimaka, holivudskih filmova, za oko 75.000 moždanih ćelija u istom volumenu mozga koji je korišćen za kreiranje mape, koja je dostupna javnosti.

Naučnici su isekli mali deo mozga na više od 25.000 ultratankih delova, a zatim su elektronskim mikroskopom snimili više od 150 miliona fotografija visoke rezolucije.

Mapa će biti od neprocenjive vrednosti za naučnike koji žele da saznaju kako mozak obrađuje informacije, kao i za istraživače koji pokušavaju da shvate kako lečiti bolesti mozga.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Naučnici smatraju da je struktura mišijeg mozga vrlo slična ljudskoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

U tekstu koji je danas preneo Dojče vele (DW) autor piše da je „još pre korone Nemačka bila politički i ekonomski podeljena zemlja“ i dodaje da je 40 godina neoliberalizma ostavilo trag, da se“ država, pre svega socijalna država, sve više diskredituje, a zarada stvorena na zajedničkom radu preraspodeljuje se bogatima“.

Vladavina finansijskih tržišta nije okončana, a tržišta rada su usitnjena na prekarizovana mala tržišta rada. Nezaposlenost je pretvorena u poslove sa manjim brojem sati, a siromaštvo je poraslo. Naposletku i koncentracija moći u rukama velikih koncerna je porasla. Još uvek ništa od ekonomske demokratije. Veliki deoničari još uvek vladaju autokratski, gore nego ikad. A u politici je jedna nemačko-nacionalna, desničarska partija ušla i u savezni i u sve pokrajinske parlamente, piše Bontrup.

Privatnici nisu u stanju da upravljaju krizom

On dodaje da sada „u vreme korone, kao i u svetskoj finansijskoj krizi, krizi na tržištu nekretnina i ekonomskoj krizi od 2007 do 2009. vaskrsavaju iz groba britanskog ekonomistu Džona Mejnarda Kejnsa (1883-1946), kojeg inače toliko preziru neoliberalni duhovi“ i „svi, pa i radikalni vernici tržišta, prizivaju državu da interveniše u ekonomiji koja je doživela slom“.

„Privatnici nisu u stanju da upravljaju krizom. Prihod svih Nemaca će ove godine opasti za sedam odsto. Potrebne su nam dve do tri godine da se oporavimo od toga, ali samo ako ne dođe drugi talas korone. Samo nemačka savezna država će ove godine da se dodatno zaduži za 218 milijardi evra“, ukazuje Bontrup dodajući da imućni ljudi koji čak i zarađuju na krizi neće pretrpeti štetu.

Isto kao posle finansijske krize, krize na tržištu nekretnina i privredne krize, trebalo bi da račun plate radne mase kao i oni koji svakako nemaju ništa. Doći će ekonomski kontraproduktivna i socijalno neprihvatljiva politika štednje i rezova, pošto se politička elita opet ne usuđuje da jače oporezuje posed bogataša, navodi autor.

On ukazuje da „jednom procentu Nemaca starijih od 17 godina pripada 35 odsto Nemačke, a deset odsto Nemaca poseduju čak dve trećine zemlje“, dok „demohrišćani i socijaldemokrate kao vladajuće partije to prećutno prihvataju“.

Bontrup je višedecenijski profesor ekonomije i portparol Radne grupe Alternativna ekonomska politika.

Izvor: Beta

Чланак Račun će platiti običan čovek i u toku i posle krize izazvane pandemijom се појављује прво на Biznis i Finansije.