Jedan od velikih izazova za svetsku ekonomiju je nestašica radne snage, koju razvijene države pokušavaju da reše tako što uvoze kadrove iz nerazvijenih, a potonje, izmorene ekonomskom krizom i uglavnom lošom epidemijskom situacijom, kao da su digle ruke od rešavanja ovog problema. Doduše, i ne treba da nas začudi nedostatak ideja kako privući bilo koga u siromašne države sveta, osim na odmor i jeftin provod. Jer, deficitarne radnike treba platiti, a siromašni jednostavno nemaju od čega da ih plate.

Međutim, ispostavilo se da, kako kaže naslov jedne meksičke telenovele, i bogati plaču. Naime, ni razvijene Sjedinjene Američke Države ne mogu da uvezu onoliko radne snage koliko im je potrebno. Različite savezne države ovaj deficit pokušavaju da nadoknade na različite načine, a pažnju medija nedavno je privukao Viskonskin.

Koliko deca smeju da rade?

Senat ove države na krajnjem severu SAD odobrio je zakon kojim se tinejdžerima, odnosno osobama od 14 i 15 godina starosti, određenim danima dozvoljava rad do 23 sata. Zakon je prosleđen skupštini na usvajanje.

Međutim, federalni zakoni o dečijem radu kažu da deca ispod 16 godina starosti smeju da rade samo između 7 ujutru i 9 uveče od juna do septembra, dakle tokom raspusta, i od 7 ujutru do 7 uveče u ostatku godine. No, vlasti ove savezne države smatraju da tinejdžeri mogu da rade i duže, posebno tokom letnje sezone kada kafićima i restoranima najviše nedostaje radna snaga.

Ukoliko i skupština usvoji ovaj zakon, u Viskonsinu bi deca mogla dobiti novo radno vreme. Ipak, ova država bi se i dalje pridržavala nekih članova federalnih zakona koji kažu da đaci ne mogu da rade više od tri sata dnevno tokom školskih dana, osam sati u danima kada ne pohađaju nastavu, i ukupno više od šest dana nedeljno.

Izvor: Biznis Insajder

Foto: Pixabay

Чланак Zbog nestašice radne snage Viskonsin menja zakon o dečijem radu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kriza izazvana karantinskim merama pogurala je mnoga domaćinstva u ekstremno siromaštvo, iz kojeg mogu izaći jedino ukoliko se što više članova porodice radno angažuje. Zato bi milioni dece sada mogli da se nađu na nezvaničnom tržištu rada.

Kako bi se ovo sprečilo potrebno je ojačati sisteme socijalne zaštite i pružiti pomoć najranjivijima, saopštava UN.

Ukoliko se ne bude vodilo računa o najugroženijima, biće izbrisani svi napori načinjeni u prethodne dve decenije na iskorenjivanju dečijeg rada.

Naime, u poslednjih 20 godina broj dece-radnika je u konstantnom padu. Od 2000. kada ih je širom sveta bilo 246 miliona, sada je, prema podacima Međunarodne organizacije rada, 152 miliona dece radno angažovano. To bi međutim sada moglo da se promeni.

Foto: suvajit, Pixabay

Чланак Korona-kriza bi mogla uticati na rast radne eksploatacije dece се појављује прво на Biznis i Finansije.