Visual Capitalist predstavio je uspon američkog dolara kao dominantne međunarodne rezervne valute. Ali i nedavne napore različitih nacija da ‘dedolariziraju’ i smanje zavisnost svojih ekonomija od finansijskog sistema SAD-a, prenosi Investitor.

Godine dominacije dolara

Sjedinjene Države postale su, gotovo preko noći, vodeća finansijska sila nakon Prvog svetskog rata. Zemlja je ušla u rat tek 1917. godine i izašla je daleko jača od svojih evropskih saveznika.

Kao rezultat toga, dolar je počeo istiskivati ​​funtu kao međunarodnu rezervnu valutu, a SAD su postale i značajan primalac priliva ratnog zlata.

Dolar je dobio veću ulogu 1944. godine, kada su 44 zemlje potpisale sporazum Bretton Woods, stvarajući kolektivni međunarodni režim razmene valuta vezan za američki dolar koji je, zauzvrat, bio vezan za cenu zlata.

Do kasnih 1960-ih, evropski i japanski izvoz postali su konkurentniji izvozu iz SAD. Postojala je velika ponuda dolara širom sveta, zbog čega je bilo teško pokriti dolare zlatom. Predsednik Nikson je ukinuo direktnu konvertibilnost američkih dolara u zlato 1971. Time je okončan i zlatni standard i ograničenje količine valute koja se može štampati.

Iako je ostao međunarodna rezervna valuta, američki dolar je od tada sve više gubio svoju kupovnu moć .

‘Dedolarizacija’

Zabrinuti zbog američke dominacije nad globalnim finansijskim sistemom i sposobnosti zemlje da ga ‘oruža’ , druge nacije testiraju alternative za smanjenje hegemonije dolara.

Dok su Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje uvele ekonomske sankcije Rusiji kao odgovor na njenu invaziju na Ukrajinu, Moskva i kineska vlada udružuju se kako bi smanjile oslanjanje na dolar i uspostavile saradnju između svojih finansijskih sistema.

Od invazije 2022. godine, trgovina rublja-juan se povećala osamdeset puta. Rusija i Iran takođe rade zajedno na lansiranju kriptovalute podržane zlatom, navodi ruska novinska agencija Vedmosti.

Osim toga, centralne banke (posebno ruske i kineske) kupovale su zlato najbržim tempom od 1967. godine, jer su zemlje diversifikovale svoje rezerve u odnosu na dolar.

Kako to rade druge zemlje?

‘Dedolarizacija’ je tema u drugim delovima sveta: Brazil i Argentina su poslednjih meseci razgovarali o stvaranju zajedničke valute za dve najveće ekonomije u Južnoj Americi.

Na konferenciji u Singapuru u januaru, više bivših zvaničnika jugoistočne Azije govorilo je o naporima za ‘dedolarizaciju’ koji su u toku.

Ujedinjeni Arapski Emirati i Indija pregovaraju o korišćenju rupija za trgovinu nenaftnim robama u smeru odstupanja od dolara, navodi Reuters.

Po prvi put u 48 godina, Saudijska Arabija je rekla da je naftom bogata zemlja otvorena za trgovinu valutama osim američkog dolara.

Uprkos ovim kretanjima, malo njih očekuje da će uskoro videti kraj globalnog suverenog statusa dolara. Trenutno, centralne banke i dalje drže oko 60% svojih deviznih rezervi u dolarima.

Izvor: Bonitet.com/Investitor

Foto: Pixabay

Чланак Kako teče ‘dedolarizacija’? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Centralna banka Izraela će takođe smanjiti zalihe dolara i evra u pokušaju da diverzifikuje svoje devizne rezerve, stoji u saopštenju. Njihove rezerve su prošle godine premašile vrednost od 200 milijardi dolara po prvi put ikada, i od ove godine će u njih biti uključeni kanadske i australijske dolare, japanski jen i kineski juan, prenosi Jerusalim post (The Jerusalem Post).

Ova promena je posledica promene u celokupnim izraelskim “ investicionim smernicama i filozofiji“, rekao je zamenik guvernera Banke Izraela Endrju Abir, dodajući da je rast izraelskih deviznih rezervi primorao centralnu banku da razmotri „potrebu da zaradi prinos na rezerve koji će pokriti troškove obaveza“.Iako je centralna banka do pre par godina držala 67,4 odsto deviznih rezervi u dolaru, 30,1 odsto u evrima i 2,5 odsto u funtama, oni sada planiraju da povećaju udeo funte i jena na 5 odsto, udeo juana na 2 odsto, a udele kanadskog i australijskog dolara na oko 3,5 odsto.

Za ove valute će napraviti mesta tako što će smanjiti rezerve u dolarima, sa 66,5 odsto koliko su bile prošle godine na 61 odsto, i smanjiti rezerve u evrima sa 30,8 odsto na 20 odsto.

De-dolarizacija

Kina se već neko vreme zalaže za veću ulogu u sferi deviznog kursa za svoju valutu, ali se susrela samosa ograničenim uspehom. Podaci Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju da je udeo juana u globalnim rezervama porastao na rekordnih 2,79 odsto do kraja 2021. godine.

Međutim, napori da se prošire zalihe juana naišli su na kritike zbog stroge regulative kineske vlade, ograničenja u razmeni i optužbi za devalvaciju valute.

Usred niza sankcija koje su postavljene Rusiji, brojne zemlje su se umorile od rizika povezanih sa globalnom ekonomijom zasnovanom na američkim dolarima u onome što se naziva potencijalnom „de-dolarizacijom“ čime se utire put da juan raste u međunarodnom značaju.

Alokacija dolara je pala ispod 59 odsto u četvrtom kvartalu 2021. godine – pre nego što su zapadne sankcije Rusiji izazvale sumnju u pouzdanost pristupa dolarima. Početkom 2020. godine dolar je imao udeo od 62 odsto, a 2015. godine udeo od 65 odsto. Pored toga, stopa ovog pada je nedavno porasla, prenosi Biznis Insajder.

– Udeo rezervi koje se aktivno izdvajaju u sredstva denomirana u dolarima opao je za oko 5 odsto od 2018. godine, a tempo se ubrzao u poslednjih par kvartala, napisali su analitičari JPMorgana predvođeni Majklom Hansonom u belešci objavljenoj u petka.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Izrael u svoje devizne rezerve ubacuje juan се појављује прво на Biznis i Finansije.