Prepoznajući sve veću ulogu finansijskih direktora, Deloitte i UFDS su pokrenuli prošle godine konkurs za izbor najboljeg finansijskog direktora koga bira stručni žiri prema unapred definisanim kriterijumima. Nagrada „CFO godine“ dodeljuje se za uspeh i projekte koje finansijski direktor vodi u okviru funkcije finansija i meri se rezultatima koje privredno društvo u kome je zaposlen ostvaruje na osnovu tih aktivnosti.

U pitanju je inicijativa koja promoviše važnost transparentnog korporativnog upravljanja i svakako je jedan od načina za poboljšanje ekonomskih performansi u celini, podsticanje investicione klime i na taj način jačanje ekonomije.
Finansijskog direktora godine bira nezavisni i stručni žiri na osnovu unapred definisanih kvalitativnih i kvantitativnih kriterijuma, odnosno na osnovu popunjenog kratkog upitnika iz prijave na konkurs i javno dostupnih finansijskih izveštaja za 2021. godinu kompanije u kojoj je kandidat zaposlen.

Prijave na konkurs mogu se podneti zaključno sa 4. novembrom 2022. godine i učešće je potpuno besplatno. Pored popunjenog upitnika, prijave moraju da sadrže i lične podatke (ime i prezime, naziv kompanije, biografija).

Žiri za izbor najboljeg finansijskog direktora čine:
• Nenad Mijailović, izvršni direktor za finansije, Galenika a.d. i najbolji finansijski direktor u Srbiji za 2020. godinu, i najbolji regionalni finansijski direktor u Jugoistočnoj Evropi
• Violeta Kovačević, član Upravnog odbora UFDS i CEO, Merkator-S
• Slobodan Žepinić, član Upravnog odbora UFDS i finansijski direktor, Novelic
• Dragan Lončar, profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu
• Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora, Eurobank a.d.
• Nebojša Matić, osnivač i CEO, MikroElektronika
• Olivera Andrijašević, Partner, Deloitte

Proglašenje pobednika konkursa biće organizovano sredinom decembra.

Чланак Deloitte i Udruženje finansijskih direktora biraju najboljeg finansijskog direktora godine u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da bi opstale i napredovale u novom svetu digitalnih tehnologija, kompanije moraju da budu brže i veštije i da pronađu nove načine da se povežu sa postojećim i potencijalnim klijentima. Neophodan je potpuno novi digitalni način razmišljanja i delovanja.

Kako Deloitte može pomoći? Sa Salesforce stručnjacima u više od 35 zemalja, Deloitte donosi dubok uvid u industriju, dokazano iskustvo sa korisničkim rešenjima i Salesforce ekspertizu. Deloitte-ovi stručnjaci su izveli neke od najinventivnijih i najsloženijih projekata širom sveta koristeći pri tome kreativnost, tehnologiju, strategiju i snagu partnerstava kako bi klijentima pomogli u celokupnom unapređenju i transformaciji njihovog poslovanja.

Deloitte-ova rešenja zasnovana su na decenijama iskustva sticanog kroz niz uspešnih implementacija Salesforce-a u ključnim industrijama. Obimno znanje i tehničko iskustvo pretočeno je u niz Deloitte Digital akceleratora kao sredstva koja mogu rešiti i najteže izazove klijenata.

Zadovoljstvo klijenata Deloitte-ovim uslugama pokazuje i priznanje Gartner-a, vodeće svetske agencije za istraživanje i savetovanje u području primene informacione tehnologije, koja je ponovo proglasila Deloitte svetskim liderom za upravljanje odnosima sa klijentima (CRM) i usluge implementacije korisničkog iskustva u svom izveštaju iz aprila 2021. godine “Magic Quadrant for CRM and Customer Experience Implementation Services”.

Salesforce tim u Srbiji

„Naš cilj je da domaćim i regionalnim kompanijama pružimo kompletnu uslugu tehnološkog i poslovnog savetovanja u transformaciji poslovanja koja se bazira na Salesforce platformi. Iz tog razloga smo odlučili da i u Srbiji u narednom periodu formiramo tim stručnjaka što će biti početak i osnova za dalji rast u ovoj oblasti. Zajedno sa kolegama iz regiona već radimo na projektima širom Evrope i to je zaista dragoceno iskustvo“, kaže Slaven Trivundža, viši Salesforce konsultant.

Marko Vidaković, IT regruter ističe da je dugoročni fokus da se ostvari bliska saradnja sa fakultetima koji školuju IT kadrove kako bi mlade i talentovane ljude zainteresovali za rešenja koja se zasnivaju na Salesforce-u, vodećoj svetskoj platformi za upravljanje odnosima sa klijentima. „Jedna od inicijativa za učenje i stručno usavršavanje je i naš Salesforce Lab, jednomesečni program prakse gde će studenti i diplomci imati priliku da nauče kako da rade na ovoj prestižnoj CRM platformi“.

Salesforce Lab

Salesforce Lab se sastoji iz dva programa – Salesforce Developer i Salesforce Consultant, i namenjen je studentima završnih godina fakulteta iz IT oblasti. Praksa za programere (Salesforce Developer) će trajati mesec dana, dok će za konsultante (Salesforce Consultant) biti organizovana u trajanju od dve nedelje. Svi polaznici će dobiti sertifikate, veoma značajno iskustvo u internacionalnom okruženju, a najbolji i priliku za posao. Prijave za oba programa su otvorene do 1. februara, a program počinje 15.2. Praksa će se odvijati na engleskom jeziku, putem Zoom platforme sa povremenim dolaskom u Deloitte-ovu kancelariju u Beogradu.

Više o Salesforce Lab pročitajte na stranici – https://deloi.tt/3m6SOTP

Чланак Deloitte formira tim Salesforce programera i konsultanata i u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema ovom izveštaju, organizacije ubrzavaju digitalnu transformaciju ne samo da bi svoje poslovanje učinile prilagodljivijim i efikasnijim, već i da bi odgovorile na jake oscilacije u potražnji i očekivanjima potrošača.

Za organizacije koje se bore sa tektonskim promenama u 2020. godini, ovogodišnji Izveštaj o tehnološkim trendovima nudi raspravu o mogućnostima, strategijama i tehnologijama koje će podstaći poverenje u novo planiranje i primenu u narednih 18 do 24 meseca. Budućnost koja će ih sustići će se znatno razlikovati od situacije u januaru 2020. godine. Međutim, kako je navedeno u ovogodišnjem Izveštaju, lideri informacionih tehnologija već smišljaju plan za bolje sutra. Trendovi koje primećuje Deloitte odnose se na budućnost radnog mesta, industrijalizaciju inicijativa za veštačku inteligenciju, unapređenje ključnih procesa i aktivnosti i tehnologiju koja podržava različitost, jednakost i inkluzivnost.

Devet trendova ispitivanih u izveštaju podeljeno je u tri osnovne kategorije:

Srce preduzeća: Projektovana strategija; Revitalizacija osnovnih aktivnosti; i (Bez)lanca isporuke usmerene su na koherentnost organizacione i tehnološke strategije. Ove komponente su složene, ali takođe ključne za uspeh i moraju se međusobno podržavati.

Bolje sveobuhvatno iskustvo: Iskustvo prilagođeno milijardama korisnika: Digitalno se susreće sa fizičkim i Ponovno pokretanje digitalnog radnog mesta nudi pogled na dve strane istog novog novčića za potrošače, zaposlene i zainteresovane strane: kako bolje kombinovati budućnost digitalnih i fizičkih iskustava da bi se postigla veća vrednost? Tehnologija za postizanje različitosti, jednakosti i inkluzivnosti: Alati za jednakost dotiču se sve složenijih alata za podršku raznolikosti, jednakosti i inkluzivnosti organizacije tokom životnog ciklusa talenata, koji pokreću inovacije.

Podaci: Umeće mogućeg: Privredna društva se približavaju automatizaciji i mašinskom odlučivanju, a ljudske karakteristike mogu se proporcionalno povećavati. Postupci mašinskog učenja: industrijalizovana veštačka inteligencija; Revolucija mašinskih podataka: Mašinsko hranjenje; i Potpuno nepoverenje: Nikad ne podrazumevajte, uvek proverite su tri posebne mogućnosti za privredna društva koje omogućavaju postizanje veće vrednosti industrijalizacijom i automatizacijom.

„Tema izveštaja je otpornost, pošto nam je prethodna godina donela brojne izazove na svetskom nivou kako za pojedince, tako i za privredna društva i druge organizacije. Međutim, teška vremena imaju običaj da iznedre najbolje u nama, a mi smo imali priliku da vidimo brojne inspirativne primere brzog prilagođavanja i savladavanja, činilo se, nepremostivih prepreka“, rekao je Filip Kovačević, direktor u Sektoru za poreski konsalting, regionalni lider Deloitte-ovog tima za poresku tehnologiju i Digital programa u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

“Sa druge strane, pandemija je dodatno ubrzala već galopirajući proces digitalizacije i primorala nas da postanemo agilniji i brži u odgovoru na izazov nego što smo mislili da je moguće. Ovaj pomak je u najmanju ruku bio neprijatan, ali je pokrenuo važne promene koje su tu da ostanu, a mi zbog toga verujemo da će sutra biti bolje nego juče“, komentariše Filip.

Ceo izveštaj možete preuzeti na sledećem linku Deloitte-ov Izveštaj o tehnološkim trendovima za 2021. godinu.

Foto: Pixabay

Чланак Deloitte: Pandemija će imati dalekosežan uticaj na digitalnu transformaciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom više od 20 godina profesionalnog iskustva iz oblasti finansija sticanog u SAD i u regionu Centralne Evrope, učestvovao je u realizaciji niza projekata iz oblasti korporativnih finansija, restrukturiranja i transakcija, kao i u pružanju konsultantskih usluga u oblasti poslovne strategije.

Svojim bogatim profesionalnim iskustvom, Darko Stanisavić će kao novi rukovodeći partner nesumnjivo dati značajan doprinos daljem jačanju i ekspanziji poslovanja kompanije kako na srpskom tržištu, tako i u regionu.

Takođe, Olivera Andrijašević je novi partner u Sektoru revizije i srodnih usluga i zadužena je za dalji razvoj usluga revizije i konsaltinga u Srbiji.

Ima bogato iskustvo u primeni Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja („MSFI“). Stručnjak je u području računovodstvenog savetovanja, a poseduje bogato iskustvo i u području finansijskog savetovanja, s posebnim fokusom na dubinsku analizu poslovanja, poslovno planiranje, finansijsku analizu, privatizacije, posebne istrage, kao i druge usluge profesionalne podrške.

Aktivno podržava žene preduzetnice i zalaže se da se, putem raznih programa, podrže i finansiraju njihove ideje i projekti.

Чланак Novo rukovodstvo kompanije Deloitte u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

U istraživanju pod nazivom „Električna vozila: postavljanje smera za 2030. godinu“ takođe piše da će u ovoj deceniji broj prodatih električnih vozila u jednoj godini dostići 31,1 milion u svetu, što je deset miliona više nego što je ranije predviđeno.

Uprkos poremećajima koje je izazvala pandemija Kovid-19, očekuje se da će ukupna prodaja električnih vozila u 2020. godini dostići 2,5 miliona širom sveta. Na osnovu složene godišnje stope rasta od 29%, istraživanje procenjuje da će prodaja dostići 11,2 miliona u 2025. godini i 31,1 milion do 2030. godine.

Uticaj podsticaja

Deloitte je identifikovao ključni faktor rasta prodaje električnih vozila u narednih deset godina kao promenu sentimenta potrošača, jer mnoge prepreke za prihvatanje električnih vozila postepeno nestaju.

Darko Stanisavić, direktor beogradske kancelarije Deloitte-a i glavni partner u Sektoru za finansijski konsalting, komentariše: „Visoke cene električnih vozila još uvek ograničavaju neke kupce, ali kako se njihov trošak sve više izjednačava s benzinskim i dizelskim ekvivalentima, broj potencijalnih kupaca trebalo bi da se poveća. Sve više modela novih električnih vozila, u kombinaciji s rastućim tržištem polovnih električnih vozila, znači da će električna vozila za mnoge postati pristupačniji izbor. Prevazilaženje zabrinutosti potrošača oko dometa vožnje i utisak nedostatka infrastrukture za punjenje biće važni faktori jer sve više vozača razmišlja o pogodnostima prelaska na električna vozila.“

Dodatni faktori koji bi mogli dovesti do rasta kupovine električnih vozila uključuju povoljno regulatorno okruženje, bilo da je reč o finansijskim podsticajima ili ciljevima smanjenja emisije izduvnih gasova, kao i raspon modela električnih vozila dostupnih na tržištu. Zatim, s obzirom da službeni automobili i vozni park i dalje predstavljaju većinu ukupne prodaje novih automobila, prelazak na električna vozila na korporativnom nivou dodatno će poboljšati globalni prelazak na električna vozila.

Mere ograničavanja kretanja kao odgovor na izbijanje pandemije Kovid-19 dovele su do velikih poremećaja u međunarodnim lancima snabdevanja i privremenog zatvaranja predstavništava.

Stanisavić ističe: „Iako je ukupna prodaja automobila opala u ovom periodu, električna vozila su pokazala otpornost u nekim regionima u poređenju sa ostatkom tržišta. Vrhunac prodaje benzinskih i dizelskih vozila je najverovatnije nastupio, iako relativno nezapaženo. Kako se ukupna godišnja prodaja automobila neće vratiti na nivo pre pandemije do 2024. godine, čak i ako se vrati rast prodaje na tržištu benzinskih i dizel vozila, verovatno će uskoro uslediti njihov pad tržišnog udela.“

Foto: paulbr75, Pixabay

Чланак Do 2030. godine na putevima širom sveta biće 31,1 milion električnih vozila се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupna proizvodnja energije u Srbiji, prema podacima za 2017. godinu koji su objavljeni na Eurostatu, je bila 122.063 GWh, i uz uvoz od 79.187 GWh, Srbiji je na raspolaganju bilo 201.249 GWh primarne energije. Uz gubitke na transformaciju energije od 58.879 GWh, kao i gubitke u transportnim i distributivnim sistemima u iznosu od 6.819 GWh, te sopstvene potrošnje energetskih subjekata od 8.068 GWh i izvoz od 16.734 GWh, finalna potrošnja energije je bila na nivou od 108.146 GWh, što predstavlja 0,8% ukupne finalne potrošnje za 28 zemalja članica EU.

Po tipu energenta, primarna energija u 2017. godini je prvenstveno obezbeđena iz uglja (uglavnom preradom u električnu energiju iz lignita) i to sa učešćem od 50,4%, a potom slede nafta i naftni derivati sa učešćem od 23,5% i prirodni gas sa učešćem od 13,6%. Učešće obnovljivih izvora i biogoriva u primarnoj energiji je 12,1%.

Nafta, naftni derivati i prirodni gas

Prema podacima iz Godišnjeg izveštaja Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS), ukupna potrošnja nafte i naftnih derivata u 2018. godini u Srbiji je bila oko 3,633 miliona tona. U Srbiji je u 2018. godini proizvedeno oko 0,96 miliona tona sirove nafte (27% od ukupne potrošnje), a oko 2,56 miliona tona (73%) je obezbeđeno iz uvoza, pretežno iz Iraka i Rusije.

Isti izvor navodi da je potrošnja prirodnog gasa u 2018. godini iznosila 2.562 miliona m3 i od toga 13,5% je iz domaće proizvodnje, dok je ostatak iz uvoza. Sigurnost snabdevanja gasom je na zadovoljavajućem nivou i u smislu infrastrukturnog standarda snabdevanja (po modelu n-1) ta sigurnost je iznosila 33,8%. Završetkom izgradnje i puštanjem u rad gasovoda od bugarsko-srpske granice do srpsko-mađarske granice, značajno će biti podignuta sigurnost snabdevanja prirodnim gasom i iznosiće 114%.

Obnovljivi izvori

Finalna potrošnja električne energije je u 2018. godini na nivou od 29,7 TWh (negde oko 27,5% ukupne finalne potrošnje energije) dok je ukupna proizvodnja električne energije iznosila 34,95 TWh i dominantno je proizvedena iz termoelektrana na ugalj – 65,7%. Drugi po značaju resurs je voda, pa je iz hidroelektrana proizvedeno 31,6% električne energije. Termoelektrane – toplane, koje kao pogonsko gorivo koriste prirodni gas ili mazut učestvovale su sa 0,7% u ukupnoj proizvodnji električne energije, dok su mini-hidro, solarne i elektrane na vetar proizvele 2,1% ukupnog elektroenergetskog miksa. Iz ovih podataka vidimo da se elektroenergetski miks uglavnom oslanja na proizvodnju iz uglja, sa skoro 67%, dok su obnovljivi izvori energije uključeni sa oko 33% u ukupnoj proizvodnji električne energije.

Dominantna proizvodnja iz TE na ugalj doprinosi manjoj energetskoj zavisnosti Srbije u odnosu na EU, koja je iznosila 34,1% nasuprot 54%, jer je reč o resursu koji Srbija poseduje, ali sa druge strane, u svetlu klimatskih promena i potrebe da se proizvodnja energije iz fosilnih goriva značajno smanji, značajno doprinosi zagađenju životne okoline i emisiji gasova staklene bašte, prvenstveno kroz emisiju CO2.

Instalisani kapaciteti i proizvodnja iz obnovljivih izvora energije, sem hidroenergije, su i dalje na niskom i nezadovoljavajućem nivou. Svega 239 MW proizvodnih kapaciteta na vetar i oko 10 MW iz solarnih elektrana, čine tek oko 3% instalisane snage iz koje se odvija proizvodnja električne energije. Imajući u vidu, sa jedne strane, da je cena električne energije za domaćinstva u funkciji socijalne politike i trenutno najniža u regionu (slika 2), i da se sa druge strane, kao uslov za ulazak u EU nameće potreba uvođenja trgovine emisijama gasova staklene bašte (ETS) i taksi na CO2, od JP EPS kao dominantnog proizvođača električne energije i učesnika na tržištu, se ne mogu očekivati značajnije investicije u obnovljive izvore energije u cilju popravljanja strukture svog elektroenergetskog miksa.

U nedavno objavljenoj studiji Energetske zajednice, koja analizira projekciju cena električne energije koja se proizvodi iz uglja za zemlje – ugovorne članice EZ, za Republiku Srbiju su izneti podaci da je država kroz direktne subvencije (fiskalne, iz oblasti javnih finansija i investicione), finansirala proizvodnju električne energije u proseku sa 3,87 € po proizvedenom MWh. Takođe, studija je pokušala da utvrdi i indirektne (skrivene) subvencije koje proističu iz niske ili negativne profitabilnosti rada i nepostojanja troškova za CO2 i druge eksternalije. Tako, proračun operativnih troškova za termoelektrane, koji su korigovani samo za troškove identifikovanih direktnih subvencija, pokazuje da većina termoelektrana koje se nalaze u zemljama ugovornim članicama EZ, među kojima je i Srbija, i koje električnu energiju iz svoje proizvodnje naplaćuju za manje od 40 €/MWh, već u ovom trenutku ne nadoknađuju svoje operativne troškove, bez uračunatih troškova na konto CO2 emisije.

Koliko bi ta kalkulacija za termoelektrane u Srbiji iznosila za period 2015–2017. prikazano je na Tabeli 1.

U skladu sa prethodnom procenom, i uzevši u obzir da je proizvodni miks JP EPS oko 70% električne energije iz TE i 30% električne energije iz HE, dolazi se do prosečne cene električne energije od 55,8 €/MWh sa uračunatim troškovima CO2 odnosno 41,8 €/MWh bez troškova CO2.

Procenu sa početka ovog teksta, da se od JP EPS, ne mogu očekivati značajnije investicije u obnovljive izvore energije, potkrepljuje i činjenica da JP EPS kupcima na garantovanom snabdevanju (domaćinstvima) energiju u proseku prodaje za 25,1 €/MWh, a kupcima na otvorenom tržištu (prosek za period od 2015 do 2017) za 47,3 €/MWh, što je za 55% i 15% manje od realne proizvodne cene sa uračunatim troškovima CO2. I još jedna digresija, imajući u vidu samo operativne troškove čija je cena u energetskom miksu oko 34 €/MWh, vidimo da su ti troškovi i dalje veći od 25,1 €/MWh, kolika je cena električne energije za domaćinstva, a čija je potrošnja 46% od ukupne potrošnje električne energije.

Srbija je u pogledu energetske nezavisnosti u boljem položaju u odnosu na zemlje EU, ali ta energetska nezavisnost ima i svoju cenu u pogledu sve teže održivosti proizvodnje iz dominantnog energenta – lignita.

Ukoliko bi glavni igrač na tržištu električne energije, JP EPS ušao u sistem trgovine emisijama CO2, što je neminovno ukoliko Srbija uđe u EU, cena njegovog energetskog miksa bi se povećala za 33,5% što bi značajno otežalo položaj ove kompanije i smanjilo energetsku nezavisnost Srbije, zbog potrebe smanjenja proizvodnje iz TE. Rešenje koje obezbeđuje održavanje energetske nezavisnosti i održivost proizvodnje na duži rok i sa kojim, napomenimo i to, Srbija već u ovom trenutku kasni, jeste investiranje u nove kapacitete iz nuklearne energije i obnovljivih izvora energije, za koje JP EPS, imajući u vidu nisku cenu po kojoj prodaje električnu energiju, nema dovoljno kapaciteta.

Željko Marković, viši rukovodilac u kompaniji Deloitte d.o.o. Beograd

Članak je prvobitno objavljen u godišnjoj ediciji Biznis TOP 2019, u izdanju časopisa Biznis & Finansije

Чланак Koliko je održiva postojeća struktura energetskog tržišta u Srbiji: Prevelika zavisnost od uglja се појављује прво на Biznis i Finansije.