U prošlosti jedna od najopasnijih zemalja sveta, poslednjih godina doživljava „bum“. Zbog prijatnih temperatura, niskih cena, fascinantne prirode i uzbudljivog noćnog života u nju dolaze da žive brojni zapadnjaci.

Pablo Eskobar, narkokarteli, gerilske grupe… Mnogima su i dalje to glavne asocijacije na Kolumbiju, južnoameričku državu koja je u prošlosti bila među najopasnijim na svetu. Daleko od toga da je danas bezbedna, pogotovo ne u poređenju sa evropskim zemljama, ali situacija je neuporedivo bolja nego pre nekoliko deenija, kada su masovna ubistva i otmice bile kao „dobar dan“.

Kolumbija je sada raj za digitalne nomade, a razloga je mnogo: osim drastičnog pada stope kriminala, putnike iz celog sveta privlače i niske cene i prijatna klima. Tu su i predivna priroda, odlična hrana i živahni gradovi, piše portal Slobodna Dalmacija.

Glavni grad je Bogota, koja ima oko sedam miliona stanovnika. Najbolje je odsesti u hipsterskoj četvrti Zona Rosa ili Zona T, poznatoj po brojnim klubovima, restoranima, barovima i radnjama. Iako tamo živi viša klasa, cena noćenja s doručkom u hotelima sa tri zvezdice, kao što je Saint Simon, manje je od 30 dolara.

Najljepši pogled na Bogotu pruža se sa brda Monserate, omiljene vikend destinacije stanovnika grada. Nalazi se na više od 3.000 metara nadmorske visine, a na vrhu su crkva i svetilište. Bogota je okružena planinama, ulice su brdovite, a središte grada krasi katedrala sagrađena 1823, na temeljima one iz 16. veka.

Veselo i opasno

Deo istorijskog jezgra je i La Kandelaria, najlepši deo kolumbijske metropole. Poznata je po šarenim kućicama u kolonijalnom stilu, brojnim muzejima i predivnim muralima i barovima. Danju je tamo vrlo živo i veselo, ali uveče postaje opasno pa je tada najbolje uzeti taksi ili Uber.

Nedaleko od Bogote je takozvana katedrala od soli do koje se, ukoliko nije gužva, automobilom može stići za manje od jednog sata. Sagrađena je sredinom 90-ih godina prošlog veka i to 200 metara ispod zemlje. Može primiti do 8.000 ljudi, a posetioce sve vreme prate fascinantni svetlosni i zvučni efekti, što katedrali daje dodatnu mističnost i lepotu.

Svakako treba posetiti i obližnji grad Zipakuiru koju krasi divna kolonijalna arhitektura, a mnogi je posećuju i zato što se u njoj školovao nobelovac Gabriel Garsia Markez, poznat po romanima „Sto godina samoće“ i „Ljubav u doba kolere“.

U Medelin mnogi dolaze da se zabave, ali i da konzmiraju opojna sredstva. U Kolumbiji je, naime, dozvoljeno posedovati do 20 grama marihuane, a zanimljivo je da se bez ikakvih posledica može imati i gram kokaina. Cena mu je 12 dolara, što je u proseku osam puta manje nego u Evropi i SAD.

U Medelinu treba videti komunu 13. Nekad je to bila jedna od mnogih sirotinjskih četvrti opasnih po život, a u novije vreme se transformisala u mesto za zabavu, uličnu umetnost i svakojake druge oblike kreativnosti pa je bez straha mogu obići i turisti.

Za posetu je najbolje angažovati lokalnu turističku agenciju, a cena izleta koji uključuje dvočasovnu vožnju mini kombijem od Medelina, doručak, ručak i vodiča, samo je petnaestak dolara. Atrakcija tog mesta je 220 metara visoka stena El Penol do čijeg vrha vodi više od 700 stepenica. Isplati se jer pogled na golemo tirkizno akumulacijsko jezero ostavlja bez daha.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Bing

Чланак Zašto je Kolumbija postala raj za digitalne nomade се појављује прво на Biznis i Finansije.

Digitalne nomade, obično IT profesionalce koji si svoj posao odnosno kancelariju „poneli sa sobom“, mnogo su u protekle dve godine s radošću najavljivali i opisivali maltene kao posebnu turističku kategoriju i ekonomsku prednost onih koji mogu da ih privuku.

Ali, odnedavno, lokalno stanovništvo ih više ne dočekuje raširenih ruku baš posvuda u svetu, jer su meštani shvatili da su žrtve džentrifikacije, piše zagrebački „Večernji list“.

Do pandemije na digitalne se nomade gledalo kao na simpatične avanturiste i egzotične putnike, a od pandemije i one koji su rado viđeni „gosti na duže“ jer su dobri potrošači. Države su se utrkivale koja će im ponuditi bolje uslove za (privremeno) preseljenje, pa je to napravila i Hrvatska. Ali, nakon što je rad na daljinu postao masovni fenomen, vetar je počeo da duva iz drugog smera. Počeli su „da se pitaju“ i lokalni meštani.

Vratite se odakle ste došli

Lokalno stanovništvo iz popularnih destinacija za nomade, goste sve češće dočekuju porukama da se vrate odakle su došli. U aprilu su na ulice izašli stanovnici portugalskog glavnog grada Lisabona, prije njih učinili su to stanovnici Meksiko sitija, kolumbijskog Medeljina, a nelagodnost u svojim nekad tihim sredinama oseća i domicilno stanovništvo svetske prestolnice digitalnih nomada Ćiang Maija u severnom Tajlandu.

Svi su oni postali žrtve džentrifikacije, procesa koji su sa sobom doneli nomadi, a njime se iz korijena menja karakter lokalnih četvrti nakon priliva imućnijih stranaca i preduzeća. S dolarima ili evrima koje donose i troše nomadi dižu cene najma nekretnina, ali donose i svoje navike življenja.

Digitalni nomadi rado i sve više dolaze u Hrvatsku, tvrdi i najpoznatiji hrvatski zet iz Holandije, te lobist za interese nomada Jan de Jong. On je kazao da svaki mesec s laptopom u rancu u Hrvatsku dođe oko 5.000 digitalnih nomada te se zadržavaju oko dva meseca i solidno troše.

Džentrifikacija je prisutna i u Hrvatskoj, ali pre svega zbog turizma, kaže grupa istraživača s Ekonomskog instituta Zagreb (Mikulić, Vizek, Stojčić…) koji će i idućeg meseca predstaviti nove rezultate svog projekta o uticaju turizma na tržište nekretnina i život uz more, piše „Večernji list“.

Izvor: 24sedam

Foto: Pxabay

Чланак Lokalno stanovništvo, sve češće proteruju digitalne nomade се појављује прво на Biznis i Finansije.

9 od 10 ljudi koristi emotikone

Koliko su emotikoni prisutni u komunikaciji govori i istraživanje Budućnost Kreativnosti, u kom je 91 odsto anketiranih ispitanika istaklo da koriste emotikone kako bi se lakše izrazili i bili opušteniji u razgovoru sa drugima. Pored toga, pojavio se i internet sleng i brojni novi termini koji opisuju navike korisnika na sve većem digitalnom tržištu.

Visa je nedavno u okviru istraživanja „Nove digitalne navike“, objavila Digitalni leksikon koji nam pomaže da bolje razumemo terminologiju koju je digitalizacija unela u naše živote. Tim povodom, Jovana Tufegdžić, menadžerka za korporativne komunikacije u kompaniji Visa za region Jugoistočne Evrope, ističe da su termini kao što su dambskroling, marketplejs, digitalni detoks i drugi, deo svakodnevnog govora zumera i milenijalaca, i pojasnila zašto je važno da s vremena na vreme zastanemo i obratimo pažnju na to kako se menja govor.

„Digitalna transformacija podrazumeva razvoj novih servisa, navika, ali i rečnika koji postaje deo našeg svakodnevnog govora. Visa je prepoznavši trend ubrzanog upliva digitalnih medija u sve sfere života korisnika u Srbiji i sa ciljem da svakome olakša pristup jednom potpuno novom svetu, kreirala Digitalni leksikon, u kojem se potrudila da objedini ključne termine novogovora. Sigurna sam da će onlajn priručnik imati veliki uticaj na sve one koji možda još uvek ne razumeju promene koje se dešavaju, ali i olakšati adaptaciju na jednu novu životnu paradigmu ’’, rekla je Jovana Tufegdžić.

U nastavku vam predstavljamo nekoliko novih pojmova, ali i one sa kojima ste možda već sada na ti.

1. Dambskroling

Sigurno često uhvatite sebe u tome da nesvesno prelazite iz aplikacije u aplikaciju, analizirajući sve što je objavljeno tog dana. Ovu radnju koja nam je danas postala refleksna poput treptanja ili disanja nazivamo dambskrolingom. Stanje stalnog istraživanja tj. skrolovanja društvenim mrežama u potrazi za najnovijim vestima. Skovana 2018. godine na Twitter mreži, fraza je postala popularnija nakon početka pandemije u martu i aprilu 2020. godine.

2. Marketplejs

Marketplejs je virtuelna pijaca ili onlajn tržni centar gde pojedinci ili preduzeća kupuju ili prodaju robu i usluge. Termin je doživeo pravi bum 2020. godine, kada počinje sa radom nekoliko velikih platformi. Na tom mestu danas možete pronaći šta god poželite, od igre do lokomotive, a platiti na način koji je jednostavan, brz i siguran. Najbolje od svega je što geografske razdaljine više nisu prepreka – možete kupovati od prodavaca koji se nalaze na drugom kraju vaše zemlje ili čak na drugom kraju sveta.

3. Digitalni detoks

Činjenica je da najveći deo dana provodimo uz naše uređaje povezane na internet. Sa njima se budimo i ležemo, komuniciramo i radimo. Jasno je da ne možemo zamisliti svakodnevnicu bez notifikacija i alarma. Tako se javlja i pojam digitalni detoks koji podrazumeva određeni vremenski period proveden bez pametnih telefona, računara i televizije, ali i distanciranje od interneta i društvenih mreža. Isključivanje distrakcija, koje stvaraju brojne platforme i obaveštenja, nekad su odlična prilika da se posvetimo prijateljima, porodici i bar na neko vreme ne pogledamo u telefon.

4. Digitalni nomadi

Termin digitalni nomadi opisuje mobilne profesionalce koji obavljaju posao na daljinu sa bilo kog mesta u svetu, koristeći digitalne tehnologije. Do nedavno, to su uglavnom bili samo jutjuberi, blogeri, kopirajteri, a danas su digitalni nomadi zaposleni u skoro svim poslovima. Nove tehnologije su stvorile priliku da se posao razvija gde god da se nalazite i zato sve više pojedinaca započinje karijeru u pokretu.

5. Bindžovanje

U korenu ove strane reči je pojam binge – što znači preterivanje. Drugim rečima, maratonsko gledanje više epizoda neke serije bez pauze, postao je trend širenjem brojnih striming servisa koji nude svestranu ponudu sadržaja za praćenje kad god i gde god poželimo. Virtuelne usluge su zaista promenile svaki segment naše svakodnevice, a to potvrđuje i istraživanje kompanije Visa, gde je jedna četvrtina ispitanika navela da je za njih zabava postala najdigitalnija zbog velike količine vremena provedenog na različitim striming platformama.

Nema sumnje da je digitalna tehnologija redefinisala svet na bezbroj načina – način na koji komuniciramo i jezik koji koristimo su izmenjeni, verovatno zauvek. Setimo se samo kako smo nekada koristili termin majmunče za oznaku @.

Чланак Od majmunčeta do digitalnog nomada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Živimo u eri tehnologije, umrežavanja i – digitalnih nomada. Ovo je samo jedan poslovni aspekt, ali sve prisutniji na tržištu rada, budući da raste broj ponuda za oni koje žele da se presele i da nastave da rade na daljinu.

Tragajući za „idealnim mestom“, uglavnom se svi vode istim principima: kakva je (poslovna) kultura, stepen bezbednosti, način druženja u nekoj zemlji, kakva su prava stranih radnika, i tome slično.

Najbolji balans na Tajvanu

Kada je reč o sigurnosti posla i životnom balansu, što su bili ključni parametri, na prvom mestu se našao Tajvan. Tu je, kako se navodi, čak 83 posto zaposlenih zadovoljno sigurnošću posla. Impresivnih 85 procenata je zadovoljno lokalnom ekonomijom.

Ono što je Novi Zeland stavilo na 2. mesto liste, kada je reč o najboljima, jeste usklađena ravnoteža između posla i privatnog života. Tim aspektom je zadovoljno 83% ispitanika. Takođe, dosta njih je zadovoljno sigurnošću posla (81 procenat).

Na trećem mestu je Češka, država koja se od 2017. tradicionalno nalazi u prve 3. Odnosi pobedu u kategoriji „posao i zadovoljstvo (slobodno vreme)“.

Turska, Italija i Kipar su tri države koje su najgore prošle, kada je u pitanju ocenjivanje digitalnih nomada. Kipar je zauzeo 57, Italija 58, a Turska 59. mesto.

U 2021. godini, posebno veliki udeo iseljenika – više nego dvostruko veći od globalnog proseka – nezadovoljan je stanjem lokalne ekonomije u Turskoj (43% naspram 19% na globalnom nivou). Turska se trenutno bori sa potcenjenom valutom, u kombinaciji sa uticajem pandemije na turizam.

Od prvog istraživanja Expat Insider-a, 2014. godine, Italija je uvek bila rangirana među 10 poslednjih. U 2021. godini, iseljenici koji tamo žive bili su posebno nezadovoljni lokalnim mogućnostima za karijeru (56% negativnih ocena, naspram 33% globalno).

Na Kipru, samo 52% iseljenika je generalno zadovoljno svojim poslom (nasuprot 68% na globalnom nivou). U stvari, blizu petine (19%) je potpuno nezadovoljno ovim aspektom svog života u inostranstvu (naspram 5% na globalnom nivou). Jedna četvrtina je takođe nezadovoljna svojim radnim vremenom.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Rang lista zemalja koje su najbolje za digitalne nomade a koje najgore се појављује прво на Biznis i Finansije.

Upravo to poručuje i promotivna poruka “Ako možete raditi odakle želite, zašto onda ne biste to činili iz Grčke”, koja se našla u rukama grčkih poslanika u sredu.

Oni su potom glasali za smanjenje oporezivanja stranaca koji rade preko interneta a borave u Grčkoj. Ova poreska olakšica važiće za digitalne nomade narednih sedam godina.

Kako piše Forbs, zakon će se od januara naredne godine odnositi i na zaposlene i na samozaposlene posetioce ove zemlje, ukoliko prethodno nisu bili njeni poreski obveznici. Drugim rečima, namenjen je privlačenju novih digitalnih nomada.

Zapadni mediji to vide kao borbu za privlačenje talenata između bogatog Severa i siromašnog Juga koji im nudi niže troškove života, međutim ima i onih koji smatraju da je u pitanju nešto drugo. Naime, Grčka je tokom poslednje ekonomske krize izgubila 800.000 stanovnika koji su se odselili u razvijenije države. Zato bi ovaj poduhvat mogao bar donekle da popravi njenu demografsku sliku.

Foto: Manueldesign20, Pixabay

Чланак Grčka prepolovila poreze za digitalne nomade се појављује прво на Biznis i Finansije.