Preznojavate se od pomisli da stanete na vagu nakon proteklih praznika? Evo rešenja koje će vam omogućiti da u isto vreme skinete višak kilograma i okajete grehe što ste sa tolikom količinom pojedene hrane, pojeli i veliki deo prirodnih resursa.

Najnoviji pravac u ishrani zove se klimatarijanstvo. Dakle, više nije „in“ biti vegeterijanac, vegan, pa ni fleksitarijanac. Neophodno je da što pre postanete klimatarijanac. Jer tako ne samo što ćete se hraniti zdravo, nego ćete i smanjiti ugljenični otisak.

Ukratko, sada nećete brojati samo unete kalorije, nego kada krenete u kupovinu prvo morate da istražite kako je ta hrana proizvedena. Primera radi, nikako ne smete dozvoliti da vam podvale povrće uzgajano u staklenicima, jer klimatarijanci to ne jedu ni za živu glavu. Obrazloženje? To povrće spada u namirnice koje se najčešće prevoze na drugim relacijama, čak i s kontinenta na kontinent, te ukoliko ga kupite momentalno postajete saučesnik u prekomernoj potrošnji goriva i ispuštanju štetnih gasova.

Ješćete kao lovci sakupljači

Kao i uvek kada se pojavi neki „revolucionarni“ pravac u ishrani, obezbede se i stručnjaci koji tvrde da je to nešto najbolje što nam se do sada desilo. Argument jednostavno glasi da sa takvim načinom ishrane neverovatno poboljšavate zdravlje i ujedno smanjujete emisiju ugljen dioksida za jednu i po tonu godišnje.

Klimatarijanska prehrana ne zabranjuje eksplicitno konzumaciju mesa, ali savest nalaže da se ono jede što manje i što ređe, jer njegova proizvodnja ostavlja daleko veći ugljenični otisak nego voće i povrće. Dalje, preporučuje se da kupujete namirnice na „kašičicu“, ne samo zato da se ne biste gojili, već i da ne bacate hranu. Znači nema više „ne daj bože“ rezervi u ostavi i zamrzivaču, nege jedete kao lovci sakupljači, snađete se za taj dan, a sutra šta bude.

Mali izbor, nebrojene koristi

Sve u svemu, vaš izbor se svodi na sledeće. Prednjače pasulj, sočivo, orašasti plodovi, žitarice u zrnu i smeđi pirinač. I to je uglavnom to. U posebnim prilikama možete da se počastite testeninom, a ako baš morate ponekad je dozvoljeno i nešto piletine, ali da li treba naglašavati, samo od živine koja je organski uzgajana i to isključivo na obližnjim imanjima. Gde ćete to pronaći u okolini zagađenog Beograda, pitajte klimatarijance.

Ako vam je teško da razumete kakav bi bio smisao vašeg života sa ovakvom prehranom, stručnjaci vas teše da pored planete, i vi ćete imati nebrojene koristi. Klimatarijnska ishrana, uveravaju vas, kod starijih utiče na smanjenje rizika od srčanih bolesti, dijabetesa, gojaznosti i autoimunih bolesti, a kod mladih na smanjenje akni i bubuljica.

Foto: Pixabay

Чланак Još niste prešli na klimatarijansku ishranu? Ne znate šta propuštate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sasvim sigurno ste bar načuli, ako ne i probali, da postoji nekakva “paleo dijeta” – način ishrane kakav su imali naši daleki preci iz paleolita, odnosno u zoru kamenog doba. Mnogi “fitnes gurui” i drugi zagovornici raznih dijeta za mršavljenje tvrde da je način ishrane kakav su imali “pećinski ljudi” (pre na primer 3 miliona godina do pre oko 10.000 godina) idealan i za današnje vreme, naročito ako se borite sa viškom kilograma.

Kako su pećinski ljudi živeli i šta su jeli?

U kamenom dobu ljudi su uglavnom živeli kao nomadi i lovci-sakupljači. Živeli su malim grupicama, hodali naokolo u potrazi za hranom i često menjali boravište kad hrane nestane. Lovili su životnje, ribu i insekte, brali voće i povrće, skupljali semenke – naizgled, vrlo zdrava hrana. No, u različitim oblastima ishrana je bila različita i najčešće ne tako raznovrsna – ljudi su gladovali i jelo se ono čega je bilo. Nekad samo meso, nekad samo semenke.

Mnogi naučnici tvrde su da je sve do pre oko 50.000 godina gotovo sva čovekova hrana bila biljnog porekla, a tek mali procenat životinjskog – mladunci životinja, jaja i insekti. Velike životinje kao antilope na primer, bila su retkost i posebna gozba. Deca su dugo dojena, ali nakon detinjstva više nisu jeli mlečne proizvode. U nekim oblastima raslo je više voća pa je ono činilo najveći deo jelovnika, dok su neke grupe, posebno one u hladnijim regijama, bile izuzetno uspešne u lovu i hrana im je uglavnom bila – meso.

Ishrana bez žitarica

Ono što ste možda primetili je da ishrana iz paleolita ne uključuje žitarice. One na velika vrata u ljudsku ishranu ulaze u neolitu, pokrenuvši veliku poljoprivrednu revoluciju koja sasvim menja život ljudi.

Neolit traje otprilike u periodu od 10.000. godine p.n.e do oko 2000. godine p.n.e, i u to vreme, najpre na istočnom Mediteranu čovek je počeo da koristi žitarice koje su rasle divlje na tim prostorima. Kada je čovek naučio kako da ih sam uzgaja, prvi poljoprivrednici više nisu lutali prostranstvima i selili se od skloništa do skloništa već su uz svoja polja žitarica gradili prve naseobine i u njima držali i životinje.

Način ishrane se brzo i dramatično promenio. Dok su ljudi u paleolitu skupljali plodove i lovili, njihova ishrana je varirala ne samo sezonski, već i zahvaljujući tome što su se nomadi stalno kretali. Sa uzgojem žitarica i stoke i stalnim naseobinama, ishrana je postala znatno manje raznovrsna – nekoliko žitarica i proizvodi dobijani od stoke. Stariji Evropljani, lovci-skupljači plodova nisu nakon detinjstva koristili mleko i mlečne proizvode pa su imali intoleranciju na laktozu, za razliku od neolitskog farmera koji se na nju privikao.

Istraživači navode da su se po svoj prilici ljudi iz paleolita zdravije hranili nego njihovi potomci u neolitu jer su imali daleko raznovrsniju ishranu. Loša žetva kod poljoprivrednika izazivala je ogromnu glad u naseobinama. Takođe, uz jednoličnu ishranu, njihov značajno mirniji život, sa manje fizičkog napora i hodanja, u gusto naseljenoj zajednici, ipak je ostavljao posledice na zdravlje – dijabetes, srčana i vaskularna oboljenja i brojne zarazne bolesti koje su se brzo širile.

Vrline i mane paleo dijete

Analizirajući takozvanu paleo dijetu, na čuvenoj američkoj Mejo klinici navode da su klinička ispitivanja potvrdila da postoje neke zdravstvene koristi od takvog načina ishrane, kao na primer poboljšanje tolerancije na glukozu, gubitak telesne težine, bolja kontrola krvnog pritiska itd. Međutim, oni navode da je mana nedostatak integralnih žitarica i leguminoza (kao što su pasulj i sočivo), ali i mlečnih proizvoda kao dobrog izvora proteina i kalcijuma. Takođe navode i da je za mnoge ljude paleo deta preskupa, dok su mleko i žitarice ipak dostupniji izvori hranljivih materija.

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: GraphicMama-team, Pixabay

Чланак Potrošačka korpa iz kamenog doba се појављује прво на Biznis i Finansije.