NBS očekuje usporavanje inflacije od drugog tromesečja 2022. godine, kada bi ona trebalo da se vrati u ciljane granice (na 3,0 ± 1,5%), uz mogućnost da se krajem naredne godine inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona, ako se ima u vidu efekat više baze iz ove godine.

NBS podseća da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u oktobru iznosila 6,6%, kao i da je tada tri četvrtine međugodišnje inflacije bilo zbog zbog većih cena hrane i energenata, na koje NBS ne može da utiče.

“Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike više utiču, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7% međugodišnje”, tvrde u NBS.

Veći troškovi na domaćem tržištu, kako se objašnjava, posledica su veće cene energenata u svetu, zbnatno većih cena transporta, kao i drugih primarnih proizvoda. Napominje se da u prilog zadržavanja inflacije na očekivanom nivou idu i mere Vlade Srbije kojima su ograničene cene osnovnih životnih namirnica.

Rast domaće ekonomije

Izvršni odbor NBS je posebno istakao snažnu dinamiku rasta domaće ekonomije, koja je u sva tri tromesečja ove godine, kako se navodi “nadmašila očekivanja” i zbog koje je rekordno povećana zaposlenost u Srbiji, na čak 50 odsto.

Dodaje se da je realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem tromesečju bio 7,7% na međugodišnjem nivou. Povoljna kretanja nastavljaju da beleže i uslužni sektori, koji su prošle godine bili najteže pogođeni pandemijom. Godišnji rast kako se ocenjuje ostvariće svi sektori osim poljoprivrede, koju je pogodila suša.

Izvršni odbor NBS je naglasio da će prioritet domaće monetarne politike biti obezbeđenje stabilnosti cena i finansija, podrška bržem rastu domaće privrede i zaposlenosti, rastu izvoza i povoljnom investicionom ambijentu.

NBS očekuje pad cene nafte i drugih primarnih proizvoda u narednoj godini, kao i stabilizaciju cena. Ubrzanje industrijske proizvodnje, pre svega u Nemačkoj, kako se dodaje, trebalo bi pozitivno da se odrazi na naš izvoz i ekonomsku aktivnost.

Izvor:Bankar.rs

Foto: Pixabay

Чланак NBS: Raste inflacija, ali i srpska ekonomija се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da su aprilu ove godine neto direktne strane investicije u Srbiji iznosile 240 mil EUR, a da su u istom mesecu 2019. godine ta ulaganja iznosila 355 mil EUR.

– Taj trend opadanja direktnih stranih investicija će se nastaviti i zato je neophodno stvoriti uslove za rast domaćih privatnih ulaganja – rekao je Brčerević.

Dodao je da će se na taj način umanjiti šokovi u privrednom rastu u velikim krizama kada padaju direktna strana ulaganja.

– Ukupne investicije, strane i domaće u Srbiji i pre krize nisu bile dovoljne za veći privredni rast i tek u poslednje dve godine su premašile 20% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u zemljama centralne i istočne Evrope u periodu značajnog rasta bile su 25%BDP-a – rekao je Brčerević.

Uz to, u Srbiji, prema njegovim rečima, u okviru ukupnih investicija postoji velika asimetrija između domaćih i stranih ulaganja.

U zemljama centralne i istočne Evrope uobičajeno je, kako je rekao, da strane investicije čine 5% do 6% BDP-a, a u Srbiji u poslednje tri godine one su bile više od 7% BDP-a, a to znači da su investicije domaćeg privatnog sektora izuzetno niske.

Razlog za mala ulaganja domaćeg privatnog sektora je, kako rekao Brčerević, nepovoljan privredni ambijent, pre svega visoka korupcija i nedovoljna vladavina prava zbog čega se domaći preduzetnici suzdržavaju od investiranja.

Država da poveća svoje investicije u infrastrukturu

– Strane direktne investicije su u Srbiji nadprosečne, jer su te kompanije orjentisane, ne na domaće nego na strano tržiše, zato što su im na raspolaganju državne agencije koje im pomažu da se izbore sa domaćom birokratijom, a često koriste i poreske olakšice i državne subvencije za otvaranje radnih mesta – rekao je Brčerević.

Sada kad je, prema njegovim rečima, gotovo izvesno da strane direktne investicije zbog krize neko vreme neće biti dovoljne da pomažu privredni rast, dobra politika za 2021. bi bila da država poveća svoje investicije u infrastrukturu kako bi nadomestila taj manjak.

U krizama, sličnim ovoj se, kako je rekao, pokazuje koliko je važan stimulativan ambijent za domaća privatna ulaganja: vladavina prava i efikasno pravosuđe, suzbijanje korupcije, izgrađena infrastruktura i drugi preduslovi kako Srbija ne bi toliko zavisila od promenljivih uslova i šokova na međunarodnom tržištu.

Izvor:Beta

Чланак U Srbiji velika asimetrija između domaćih i stranih ulaganja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neke zemlje članice EU pozivaju na borbu protiv posledica pandemije kupovinom isključivo domaće hrane. Druge upozoravaju da je takvo ponašanje pretnja jedinstvenom tržištu Evropske unije. Tako se Evropa podelila po još jednom osnovu – ovoga puta preko ekonomskog rata u kuhinji, navodi portal „Politiko“.

„Pozivam na prehrambeni patriotizam, na poljoprivredni patriotizam“, izjavio je ove nedelje francuski ministar poljoprivrede Didije Gijom. On poziva sugrađane da pomognu domaćim poljoprivrednicima tako što će, umesto paradajza i jagoda iz Španije, kupovati one iz Francuske, koje su, inače, skuplje.
Ističući da evropski „gastronacionalisti“ sada kao izgovor za svoj protekcionizam koriste potrebu za oporavkom od ekonomske krize izazvane epidemijom korona virusom, portal „Politiko“ navodi da su neke druge zemlje otišle i korak dalje.

Hranite se „patriotski“

Recimo, vlada Poljske javno prozvala 15 prerađivača mleka zbog toga što su tu sirovinu uvozili iz drugih zemalja EU, umesto da je kupuju od poljskih poljoprivrednika, kojima će, radi jačanja privrednih sektora pogođenih pandemijom, biti date određene privilegije.
Sličan potez će, kako je najavljeno, povući i Austrija, ali uz poštovanje međunarodnih trgovinskih standarda i standarda EU.
Predsednica unije farmera Engleske i Velsa Minet Baters ovog meseca je najavila da će od vlade zatražiti da se, kada god je to moguće, nabavke hrane vrše isključivo iz domaćih izvora, a slične pozive svojim vladama uputila su i ministarstva poljoprivrede Portugala, Grčke i Bugarske.
Posle zatvaranja restorana zbog Kovida-19, tržiste hrane je poremećeno, budući da je potražnja pala, a ponuda porasla, pa je javnost jednog broja zemalja pozvana da se hrani „patriotski“, navodi „Politiko“.

Luksuznim sirom protiv krize

Tako je, na primer, Belgijancima poručeno da jedu više pomfrita, Francuzima da konzumiraju više luksuznih sireva, dok će Britancima biti preporučeno da piju više čaja, i to, naravno, sa mlekom.
Međutim, nemačka ministarka poljoprivrede Julija Klekner upozorila je na opasnost od „potrošačkog nacionalizma“, naglašavajući da bi zemlje članice EU trebalo da se uzdrže od primene protekcionističkih mera u nameri da pospeše privredni oporavak.
Još jedan razlog za zabrinutost u Briselu predstavlja državna pomoć koju je, u ukupnom iznosi od više od 1,2 milijardi evra, svojim poljoprivrednicima odobrilo osam zemalja članica EU, koristeći privremeno ublažavanje propisa koji regulišu konkurenciju na tržištu EU.

Kako navodi „Politiko“, evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojćehovski upozorio je da usled toga postoji rizik od negativnih posledica po poštenu konkurenciju i zajedničko tržište.

Izvor: Politiko

Чланак Ekonomski rat u kuhinji се појављује прво на Biznis i Finansije.