Periskop

6. USPON I PAD SVB BANKE: Anatomija jednog kolapsa
Četiri jahača apokalipse ponovo jašu, bankarska pohlepa, deregulacija, revizori sumnjivog morala i obveznice bazirane na hipotekama. Prva je potonula američka SVB banka, potom Credit Suisse, a zaraza se širi i dalje. Ponovo gledamo isti film kao i 2008. godine, tako da znamo ko će da plati ceh, porezni obveznici, samo se ne zna konačan iznos.

8. ILEGALNO TRŽIŠTE NAFTE U NIGERIJI: Pirate na okeanu zamenio rad od kuće
Na nedavano održanim predsedničkim izborima u Nigeriji, glasalo je daleko manje birača od broja siromašnih u ovoj zemlji. To najbolje govori čemu se nada stanovništvo najmnogoljudnije države na afričkom kontinentu, koje uprkos tome što Nigerija pliva u nafti, većinom preživljava kradući naftu. Poslovni model se donekle promenio u aktuelnoj krizi, pa se piraterija na Atlantskom okeanu sve više zamenjuje krađom nafte direktno iz lokalnih cevovoda i njenom preradom u „zanatskim“ rafinerijama. Ovaj posao je toliko raširen, da se njime bave i domaćice.

10. ZALET FILMSKE INDUSTRIJE U SAUDIJSKOJ ARABIJI: Ponovo radi bioskop
Sa ambicijom da postane centar zabave i filmske industrije na Bliskom istoku, Saudijska Arabija je ove godine pokrenula novi program za finansiranje filmova vredan 233 miliona dolara. Otkako su posle 35 godina zabrane bisokopi skinuti sa „crne liste“, domaća kinematografija je u takvom zaletu, da neki komentatori trenutnu filmsku groznicu upoređuju sa vremenom kada je u ovoj državi otkrivena nafta.

Biznis

14. NESTAŠICE U FARMACEUTSKIM LANCIMA SNABDEVANJA: Globalno tržište lekova polako se ljulja
Država i farmaceutske kompanije tvrde da je tržište u Srbiji dobro snabdeveno i stabilno, ali nestašice pojedinih lekova koje se beleže od jeseni prošle godine, uznemirile su građane pa su uz pacijente sa hroničnim bolestima i zdravi krenuli u stvaranje zaliha. Apotekari kažu da nekih lekova i dalje nema na tržištu, podsećaju da svaki dan u kome se medikamenti ne izdaju za zdravstveni fond predstavlja uštedu i da je održavanje stabilnog snabdevanja moguće, ali je skupo. Glavni uzrok oscilacija u ponudi lekova je to što smo pre više od tri decenije ugasili proizvodnju sirovina i kao druge velike svetske kompanije oslonili se na jeftin uvoz sa Dalekog istoka. Cene više nisu tako niske, a ostalo su odradili pokidani lanci snabdevanja tokom pandemije i zbog rata u Ukrajini.

16. ČELIČNI STOLOVI IZ NIŠA PO MERI BELGIJANACA: Neki drugačiji nameštaj
„Tim industri stil“ proizvodi metalni nameštaj za kompaniju iz Belgije koja ima čitav lanac prodavnica čeličnog nameštaja. Preduzeće i ostale svoje proizvode radi skoro isključivo za inostrano tržište, jer se prema rečima njegovog direktora Miloša Veljkovića, investitori u Srbiji najčešće odlučuju za najjeftinija rešenja, a čelik i proizvodi od čelika to nisu.

18. KAKO JE RAT U UKRAJINI UTICAO DA ČVARCI U SRBIJI POSTANU EKSKLUZIVA: Cena čvaraka kao pršute
Najpoznatiji proizvođači čvaraka u Srbiji i sami priznaju da se nikada do sada nije desilo da se cena čvaraka u prodavnicama izjednači sa cenom pršute. Osnovni razlog je u poskupljenju sirovine, jer zbog problema sa stočnim fondom u Srbiji, kvalitetni čvarci kod nas se prave od svinja iz uvoza. Cene rastu još od 2019. godine, kada su Kinezi zbog afričke kuge počeli da kupuju svinjsko meso iz Evrope, ali nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, cene svinjskog mesa su skočile čak za 70 odsto. Sada je cena kvalitetne sirovine za čvarke tri puta veća nego što je bila pre svih tih dešavanja.

Finansije

22. SVE GLASNIJI ZAHTEVI DA SE VRATI PORESKI KREDIT NA ULAGANJA U OPREMU: Privrednike nema ko da čuje
Četiri petine privrednika u Srbiji smatra prioritetnim da država vrati poreski kredit za ulaganje u osnovna sredstva za poslovanje, pokazuju istraživanja PKS. Uprkos tome što preduzeća i poslovna udruženja već godinama traže da se vrati ova poreska olakšica, Ministarstvo finansija odbija da usvoji taj predlog, bez jasnih obrazloženja u javnosti šta su razlozi.

24. MARIJA OBRADOVIĆ, NAUČNA SARADNICA U INSTITUTU ZA NOVIJU ISTORIJU: Uticaj privatizacije na Beogradsku berzu i prodaju krompira
Danas se na Beogradskoj berzi nalazi svega 0,34% firmi registrovanih u APR-u. Među njima nema onih koje pobeđuju na državnim tenderima, poput Milenijum tima ili sličnih firmi organizovanih kao društva sa ograničenom odgovornošću, niti ijednog javnog preduzeća. Srušen je mit o stranim investitorima, jer su se oni masovno povukli sa srpskog tržišta kapitala, gde su ranije učestvovali u prometu i sa 95%. Način na koji je izvršena privatizacija u Srbiji i destimulisan rad berze, izrazito je pogoršao standard najšireg sloja stanovništva i drastično uvećao mortalitet. O kvalitetu života govori podatak da je u odnosu na 1989. u Srbiji 2,5 puta opala potrošnja mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a udvostručila se prodaja luka i krompira.

26. PRISTUPAČNE I INOVATIVNE MOGUĆNOSTI ZA FINANSIRANJE: Jačanje otpornosti kompanija
Preduzeća su nastavila da ulažu i u krizi, ali je primetan oprez u pogledu dugoročnijih ulaganja zbog političke i ekonomske neizvesnosti, pokazuje istraživanje Evropske investicione banke u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Mada je potražnja za kreditima i dalje jaka, preovlađuju zahtevi za kreditiranjem obrtnih sredstava, a pooštravanje uslova kreditiranja moglo bi dodatno da ugrozi inovacione firme. Stoga će stvaranje pristupačnih i inovativnih mogućnosti za finansiranje biti od suštinskog značaja za podsticanje zelene i digitalne tranzicije.

Temat – Šta znači razmišljati digitalno

31. DIGITALIZACIJA I PODMLAĐIVANJE PORODIČNIH KOMPANIJA: Što bi rekao jedan osnivač, „ako jednog dana umrem“
Osnivačima porodičnih preduzeća većinom nije lako da prepuste upravljanje naslednicima, a naslednicima da se izbore da ne prođu kao princ Čarls. Da li je teže biti roditelj ili direktor svom detetu? I obrnuto, da li je mladima teže da se izbore za svoje ideje – na primer da se umesto u ciglu i cement ulaže u računarstvo u „oblaku“ – kada je direktor ujedno i roditelj?

34. KOLIKO JE DOMAĆA PRIVREDA TEHNOLOŠKI „POTKOVANA“: Vajber, kralj srpskog interneta
Sajt poseduje čak 82% firmi u Srbiji, od kojih je dve trećine na srpskom internet domenu. Međutim, onlajn prodaju preko sajta ima svega oko 36% preduzeća, dok su omiljene društvene mreže za prodajne aktivnosti i dalje Fejsbuk i Instagram. Vajber je nedovoljno iskorišćen u poslovne svrhe, imajući u vidu da sa 90% udela u Srbiji apsolutno dominira među servisima za instant razmenu poruka, rečeno je na konferenciji DIDS 2023 povodom predstavljanja rezultata do kojih je došao RNIDS u istraživanju „Upotreba digitalnih tehnologija u poslovanju“.

36. IT REŠENJA ZA DOMAĆE TRŽIŠTE: Bez alata nema zanata
Mala i srednja preduzeća koja posluju van IT industrije nemaju mnogo koristi od rekordnog izvoza IT proizvoda i usluga iz Srbije, ali mogu biti na velikom dobitku ako sarađuju sa našim IT kompanijama koje rade za domaće tržište. Proizvođači domaće pameti mogu pomoći manjim firmama da na vreme poboljšaju svoje poslovanje i postanu dovoljno jake da ih sutra „ne pojedu“ veliki igrači iz sveta, koji ovde dolaze s ogromnim kapitalom.

38. DEJV BIRS, KOAUTOR KNJIGE „TRENJE“ O NESVAKIDAŠNJEM PRISTUPU POSLOVANJU: Kako osloboditi srećne hemikalije u mozgu vašeg kupca?
Danas se insistira na tome da informacije i proizvodi budu što dostupniji ljudima, i malo je stvari oko kojih zaista moramo da se potrudimo. Zato smo prestali da cenimo proizvode, a u nekim slučajevima i ljude, kaže britanski stručnjak Dejv Birs, koji kompanijama predlaže drugačiji pristup prodaji – podsticanje kupaca da ulože više truda u korišćenje određenih proizvoda kako bi ih više cenili.

40. FREDRIK HAREN, ISTRAŽIVAČ KREATIVNOSTI: Skromnost i samopouzdanje su izvori novih ideja
Da biste mogli sebe da nazovete kreativnim ne morate biti genije kakav se retko rađa, poput Leonarda da Vinčija. Dovoljno je da posmatrate svet oko sebe, da unapređujete već postojeće ideje i da imate dovoljno samopouzdanja da razmišljate van uobičajenih granica. Ali, prvi preduslov za kreativnost je da budete skromni, jer ako mislite o sebi kao o savršenom biću teško da ćete uvideti potrebu da se usavršavate.

Intervju

42. VLADIMIR KRŽALIĆ, ASTROFOTOGRAF: Pod sjajem zvezda svake noći
Ako mislite da su fotografije koje objavljujemo nastale pomoću profesionalne fotografske opreme, specijalnih stativa i dodataka za rasvetu, astrofotograf Vladimir Kržalić ima veliko iznenađenje za vas – u današnje vreme možete da napravite izuzetno kvalitetne fotografije noćnog neba prosečnim pametnim telefonom, dok kao stativ možete da koristite i kamen koji ste našli pored puta. Naravno, za to vam je potrebno fotografsko i astronomsko predznanje koje je sagovornik B&F-a spreman da podeli sa svima koji su zainteresovani za astrofotografiju.

Skener

48. KOLIKO VLASNICI MAJSTORSKIH RADNJI IMAJU POSLA: Mušterije se baš i ne grabe
Iako je uvreženo mišljenje da se na bilo kog majstora u Srbiji čeka u redovima, jer ih je malo, majstori sa kojima smo razgovarali kažu da se do mušterija ne dolazi lako, pa moraju da se oglašavaju. No, i kada nemaju posla odlažu dolazak, da bi se stekao utisak kako su prezauzeti. Njihovi glavni klijenti su domaćinstva, dok drugi preduzetnici jako retko zovu majstore „iz oglasa“ za popravke svojih uređaja, već se oslanjaju na servisere. Koliko ima električara, vodoinstalatera, bravara, parketara, keramičara i drugih zanatlija u Srbiji nemoguće je utvrditi, jer mnogi rade u „sivoj zoni“, ili im je to samo dopunski posao „za popodne“.

50. NAJUSPEŠNIJI PREDUZETNICI O AKTUELNOJ KRIZI: Finansijska gimnastika
Skoro tri četvrtine najuspešnijih preduzetnika u Srbiji izjavljuje da zbog nagomilanih posledica trogodišnje krize moraju da rade više kako bi održali postojeće rezultate, a tek nešto iznad desetine se nada da će ostvariti značajniji rast prihoda, između 15 i 25%. Mada 78% ispitanika ocenjuje da ovako nestabilna situacija zahteva veliki oprez, više od polovine ne namerava da odustane od planiranih ulaganja, dok 48% najavljuje da će povećati boj zaposlenih, pokazuje najnoviji „EY Preduzetnički barometar“.

Nove tehnologije

52. SPORNI NADZOR NAD KORISNICIMA SOCIJALNE POMOĆI U DANSKOJ: Političko usijanje zbog algoritma
Državni službenici u Upravi za javna dobra, nadležnoj za socijalnu zaštitu u Danskoj, ističu da su razvili jedan od najsofisticiranijih i najsveobuhvatnijih informacionih sistema u svetu za otkrivanje prevara, koji je zasnovan na mašinskom učenju. Civilni sektor, ali i danska Uprava za zaštitu podataka međutim tvrde da ova državna institucija radi isto što i američka Agencija za nacionalnu bezbednost. Drugim rečima da krši prava građana, pod izgovorom da te iste građane štiti od bezakonja.

Nauka

54. DA LI JE DRUGI, TAMNI VELIKI PRASAK STVORIO SKRIVENI SVEMIR: Mračni blizanac
Dvoje američkih fizičara objavili su radikalno novu teoriju da su postojala dva Velika praska, od kojih je prvi bio onaj poznati, svetli i vrući, a da je nakon toga usledio drugi, mračni blizanac, odgovoran za stvaranje skrivenog svemira – tamne materije. Budući da su sve potrage za ovom fantomskom supstancom do sada ostavljale istraživače „praznih ruku“, nova teorija otvara mogućnost da naučnici konačno dokuče njeno poreklo i otkriju gde da traže njene tragove.

Koktel

56. GORJANA PONJEVIĆ BALLANI, RESTAURATORKA DRVENOG NAMEŠTAJA I STOLARIJE: Doktorka za drvo
Gorjana Ponjević Ballani je do sada restaurirala veliki broj starih predmeta od drveta za klijente u zemlji i inostranstvu i radila na mnogim objektima koji su pod zaštitom države ili grada. Od svih priznanja koje je dobila, jedno je posebno. „Moja ćerka me je pitala da li stvarno mogu da izlečim svaki predmet na kojem radim. Kada sam joj odgovorila potvrdno, zaključila je da sam ja doktorka za drvo. Veoma mi se svidela ova titula“, kaže za B&F preduzetnica iz Zrenjanina koja vraća u život stari nameštaj i stolariju.

58. TRADICIJA I MODERNA UMETNOST: Davidov sitni vez
David Đorđević, student završne godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, bio je jedini muškarac koji se prijavio na konkurs za tradicionalnu izložbu rukotvorina „100 žena – 100 minijatura“ u organizaciji „Etno mreže“ i dobio nagradu za tehniku veza. Talenat za vez je nasledio od svojih baka, a želja mu je da se posveti stvaranju mode koja u sebi sadrži elemente veza. „Kao što slikar koristi boju i potez, ja u vezu koristim bod“, kaže za B&F mladi umetnik iz Zaječara.

Komunikacije

60. DA LI BI ROBOTI BILI BOLJI IZVRŠNI DIREKTORI OD LJUDI: Neumoran račundžija, loš pregovarač
Ako bi se rukovodili elementarnom finansijskom računicom, veštačka inteligencija bi bila mnogo isplativiji kandidat za poziciju izvršnog direktora u preduzeću nego čovek. Zagovornicima ove opcije stoje na putu istraživanja među upravljačima, akcionarima i zaposlenima u kompanijama, koja pokazuju da ogromna većina smatra kako bi mašina verovatno bolje računala, ali bi zato bila očajan sagovornik i pregovarač, i samim tim bi donosila „sumnjive“ odluke. Malo je onih koji veruju da će mašine ikada biti u stanju da komuniciraju kao ljudi.

Reprint

62. KAKO DA IZRAČUNATE KOLIKO VREDI VAŠE SLOBODNO VREME: Nekad je skuplja dara nego mera
Vreme je novac, ili barem tako kažu. Ali koliko zapravo vredi vaše vreme? Kada odlučujete što ćete sa svojim slobodnim vremenom, može vam biti od pomoći da mu stavite cenovnik. Tako ćete bolje moći da utvrdite da li ste zaista na dobitku ukoliko na svaki sat u svom danu gledate kroz prizmu „koliko bih sada mogao da zaradim?”

Vremeplov

64. SRPSKA ŠTAMPA O PROPASTI „TITANIKA“: Zadržite vaš izveštaj, dobićete sumu u četiri cifre
Novine u Srbiji su bile pune protivurečnih vesti o tragediji koja je zadesila „Titanik“ i zato što neki novinari nisu znali dobro strane jezike, pa su pogrešno prevodili ono što je pisalo u telegramima. U želji da se nadmaši konkurencija, nije nedostajalo priča o tome da je brod bio uklet, pa ni tvrdnji da je informacije zadržavao „jedan zločinački nitkov“, direktor Markonijevog društva za bežičnu telegrafiju u Njujorku, da bi ih prvi prodao novinarima.

Чланак Biznis & finansije 208: Šta znači razmišljati digitalno – Poslovanje „izvan kutije“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

O familiji fontova Etar RNIDS koji se mogu besplatno preuzeti na veb-sajtu RNIDS-a govorio je njihov autor, grafički dizajner Petar Stošić. Autor je objasnio da su na raspolaganju četiri fonta, dva uspravna i dva italik, svaki u dve težine, što je sasvim dovoljno za obradu tekstova, ali i zahtevnije dizajnerske poduhvate, kako za veb tako i za štampu, i pomenuo da su kreirani sa željom da budu nosioci različitih vrsta dizajna. „Tipografski, pismo pripada grupi grotesknih sanserifa čiji je najpoznatiji predstavnik Helvetika, no, u odnosu na Helvetiku pod značajnim je uticajem kaligrafije“, objasnio je autor.

Fontovi Etar RNIDS mogu se preuzeti besplatno na sledećem linku.

Slobodan Marković, savetnik za digitalne tehnologije u Programu UN za razvoj, govorio je o projektu COMtext, odnosno inicijativi za razvoj otvorenih NLP/NLU (računarska obrada, odn. „razumevanje“ prirodnog jezika) resursa i alata za srpski jezik. On je istakao da je obrada jezika putem veštačke inteligencije standard u IT industriji, da alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji svakodnevno koristimo – prevođenje, upravljanje glasom ali ih koristimo na engleskom jeziku. Srpskom jeziku nije posvećena dovoljna pažnja imajući u vidu i veličinu jezičke zajednice i tržišta. Zato je težnja inicijative koju je pokrenuo sa udruženjem ReLDI (Regional Linguistic Data Initiative) da premosti postojeće barijere, a to su razvoj jezičkih tehnologija mahom pri akademskoj zajednici, visoki inicijalni troškovi razvoja kod kompanija i nesistematičan pristup razvoju na institucionalnom nivou. Cilj je da se u budućnosti startapima, IT kompanijama i drugim akterima na raspolaganje stave resursi za razvoj NLP/NLU rešenja. Time će se ostvariti pozitivan uticaj ne samo na razvoj poslovanja, već i očuvanja srpskog jezika u digitalnoj eri. Projekat su podržali RNIDS i više velikih srpskih kompanija koje posluju u IT sektoru.

Tokom događaja, Slobodan Marković je razgovarao sa Danom Ludvigom uz letonskog registra domena (.lv) koja je govorila o projektu tamošnjeg registra i primeni veštačke inteligencije i računarske obrade jezika prilikom izrade alata koji nudi alternativne nazive domena na osnovu konteksta i smisla domenskih pretraga.

Tokom sesije „Srpski jezik i veštačka inteligencija“ sagovornici Slobodana Markovića bili su Vesna Rehner iz kompanije Alfanum i prof. Vlado Delić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Prof. Delić je dao objašnjenja i pojmovna određenja i govorio o razvoju jezičkih, odnosno govornih tehnologija u poslednjih 20 godina. Publika je imala prilike da na primeru vidi koliko je napredovao razvoj sintetizatora govora, koji su izuzetno korisni slepim i slabovidim korisnicima. Bilo je reči o kompleksnosti „izrade“ tzv. digitalnih asistenata i multidisciplinarnosti takvih poduhvata, ali i činjenici da jezičke tehnologije imaju neverovatno široko polje primene – od pomoći osobama s invaliditetom (govorne tehnologije kao asistivne) do povećanja produktivnosti. Sinteza govora koristi se i kao svojevrsno nastavno sredstvo, zatim u sistemima informisanja u saobraćaju (na stanicama, aerodromima, javnom prevozu), u pametnim kućama, za kreiranje audio biblioteka, objasnila je Vesna Rehner, govoreći o projektima koje je samo Alfanum realizovao za potrebe različitih klijenata. Govorila je i o razvoju tehnologija komande glasom – diktiranja, a takav projekt je Alfanum realizovao za Fond PIO, omogućivši diktiranje medicinskih nalaza, pri čemu mašina čak prepoznaje i latinske izraze koji se koriste u medicini.

Sagovornici su se saglasili da inicijative za bavljenje srpskim jezikom moraju da dođu iz Srbije, jer malo tržište nije atraktivno globalnim tehnološkim gigantima, a ako u digitalnoj eri koja dolazi ne budemo na srpskom jeziku mogli s mašinama da komuniciramo glasom i tekstom, biće to era u kojoj će se izgubiti srpski jezik.

Autor fotografije Bojan Marojević

Чланак RNIDS poklanja Etar RNIDS – preuzmite besplatno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sada početna cena iznosi čak 20 miliona dolara.

Sex.com jedan je od najvrednijih i najprepoznatljivijih naziva domena na svetu i oduševljeni smo što možemo da ga ponudimo na prodaju onome ko ponudi najviše“, rekao je Elnaz Gerami, CMO za Digital Nomad.

„Nakon našeg nedavnog ponovnog pokretanja kao inovativne mešavine popularnih društvenih platformi, videli smo veliki priliv novih kreatora koji kapitalizuju naših 1,5 miliona jedinstvenih posetilaca dnevno. Kao rezultat toga, istaknute stranke dale su ponudu za naziv domena. Iz tog razloga odlučili smo da ga stavimo na aukciju. Radujemo se da vidimo ko će biti sledeći vlasnik brenda sex.com“, rekao je.

Ovo je retka prilika za bilo kog pojedinca, firmu ili robnu marku da poseduju deo internet istorije.

Legendarni domen je prva platforma koja zahteva personalnu identifikaciju za uključivanje kreatora. To ga čini jednom od najsigurnijih i najcenjenijih veb stranica u industriji.

Чланак Internet domen se prodaje po početnoj ceni od 20 miliona dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tiktok se našao ispred prošlogodišnjeg lidera Gugla, koji je deo holdinga Alfabet, prema podacima američke tehnološke kompanije „Klaudfler“.

On je u vlasništvu kineske kompanije „Bajt dens“, a ranije je prijavio više od milijardu aktivnih korisnika mesečno.

Treće mesto na listi najposećenijih domena, uključujući vebsajtove i aplikacije, u godini na izmaku je zauzela društvena mreža Fejsbuk, četvrto Majkrosoft, a peto Epl.

U prvih 10 su i Amazon, Netfliks, Jutjub, Tviter i Vocap.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Najveću posetu u 2021. godini imao Tiktok се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li su društvene mreže dovoljne za poslovno prisustvo na internetu, da li biznis treba da bude talac promene algoritma i poslovne politike kompanije koja je vlasnik mreže? Zašto je sajt, a pre njega naziv domena, i dalje prva i osnovna stvar koja je potrebna preduzeću da bi se otislo u onlajn poslovanje? Zašto je važno na lokalnom tržištu komunicirati sa, globalno vidljivog, a u lokalnim pretragama favorizovanog .rs domena? Zašto je važno zaštititi naziv domena sa kog preduzeće posluje? Koliko je bitna kontrola nad imejl adresom preduzeća? Ovo su samo neka od pitanja na koja se mogu pronaći odgovori na stranici pitajte.rs.

Velika preduzeća već godinama, zapravo decenijama koriste internet u poslovanju, međutim mala i mikro preduzeća su tek s početkom pandemije počela ubrzano da se oslanjaju na internet. Istraživanje koje je sproveo RNIDS krajem prošle godine pokazalo je da 87% MMP koja su prisutna na internetu ima svoj sajt. Dok takva preduzeća tvrde da im sajt donosi nove kontakte, povećava prodaju i unapređuje poslovanje, čak 43% mikro preduzeća nema svoj sajt niti je prisutno na internetu, pokazuju druga istraživanja. Takva preduzeća propuštaju svoju tržišnu šansu, ostaju uskraćena za prednosti koje firme sa sajtom uživaju.

Pozicioniraje na internetu

Ne treba izgubiti iz vida da je danas preduzećima mnogo teže da se pozicioniraju na internetu jer je konkurencija najčešće već tamo, a potrebno je i uhvatiti korak sa drastično promenjenim navikama kupaca tokom poslednjih godinu dana. Kupac danas očekuje mnogo više od toga da samo pronađe informacije o preduzeću – očekuje komunikaciju, podršku i pre svega kupovinu onlajn, bez posećivanja fizičkih prodavnica, u vreme koje njemu odgovara, nezavisno od toga u kom gradu preduzeće od kog poručuje posluje.

pitajte.rs pomoći će preduzećima i preduzetnicima da budu bolje informisani i da lakše donose odluke o uspostavljanju poslovnog onlajn prisustva, a sve informacije biće dostupne na različitim RNIDS-ovim (veb-sajtovi, društvene mreže, Jutjub kanal itd.) ali i drugim kanalima. Putem videa, tekstova, animacija, infografika, audio materijala, ali i murala na zidovima habova, prostora za saradnju i fakulteta, svi koji se upuštaju u internet avanturu naći će odgovore na svoja pitanja, ali i imati prilike da pitaju o svemu što ih zanima o domenima i poslovanju na internetu. A postoji li bolji sagovornik na temu domena i sajtova od registra domena?

Чланак Pitajte.rs – za dobre odluke u onlajn poslovanju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Korisnici interneta, s pravom revoltirani, žele da takvi sadržaji postanu nedostupni, pa često traže da registar domena obriše naziv domena putem kog se spornom sadržaju pristupa. Međutim, registri domena nisu adekvatna adresa za podnošenje takvih zahteva iz više razloga, pre svega priroda posla registra je tehnička i registri nemaju ovlašćenje da po svom nahođenju uklanjaju nazive domena.

Registri domena igraju važnu ulogu u funkcionisanju interneta, pa nacionalni registri domena kakav je RNIDS imaju osnovni zadatak da upravljaju DNS tehničkom infrastrukturom za domene najvišeg nivoa kojima upravljaju. Pored toga, organizuju proces registracije naziva domena, održavaju baze registra i razvijaju pravila u vezi sa registracijom naziva domena, kao i mehanizme za zaštitu prava do čijih povreda dolazi prilikom registracije naziva domena. Dakle, njihov posao je vezan za tehničku i administrativnu stranu funkcionisanja tzv. sistema naziva domena na kom je zasnovan internet kakav poznajemo i svakodnevno koristimo.

Registri ne mogu da predvide za šta će neki naziv domena biti korišćen

U njihovom delokrugu delatnosti nije kontrola sadržaja koji je korisnicima dostupan, a kom pristupaju preko nekog naziva domena koji je upisan u njihovu bazu. Ni domaća ni međunarodna praksa ne pronalaze da registri domena imaju pravo ili obavezu da reaguju povodom naziva domena na kome se sporni sadržaj nalazi bez odgovarajućeg akta nadležne institucije, kao ni da vrše prethodno odobrenje i reviziju dozvoljenosti registracije određenog naziva domena.

Pored toga što registri nemaju mogućnost da proveravaju sadržaj niti da predvide za šta će neki naziv domena biti korišćen, moraju da zaštite korisnike svojih usluga i od malicioznih i neosnovanih zahteva da se neki naziv domena obriše. Recimo, neka kompanija, da bi naškodila poslovanju konkurencije, može da podnese zahtev pod lažnim izgovorima da se brišu nazivi domena konkurenta. Zato registri rade u skladu sa jasno definisanim pravilima kada i po čijem nalogu mogu ukloniti neki naziv domena, tj. kad nazivu domena može prestati registracija.

U domaćoj praksi ta pravila su sledeća:

• kad telo za alternativno rešavanje sporova u vezi sa registracijom naziva domena svojom odlukom naloži prestanak registracije;
• kad pravnosnažnom odlukom nadležnog suda bude naložen prestanak registracije naziva domena;
• kad nadležni javni tužilac svojim aktom naloži prestanak registracije naziva domena.

Dakle, registru internet domena se ne ostavlja prostora za reakciju u drugim slučajevima pored navedenih, bez obzira na to da li je reč o povredi prava trećih lica putem sadržaja ili samim nazivom domena. Odlučivanje o ovim stvarima bi predstavljalo uspostavljanje nadležnosti koje registar nema, zato bilo kakva reakcija registra može da bude samo po nalogu nadležne institucije.

Чланак Odnos registara domena prema spornom sadržaju na internetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rast broja registrovanih naziva domena išao je ruku pod ruku sa procvatom e-trgovine. Istraživanja pokazuju da je u prvih šest meseci 2020. godine 50% svih kupaca u svetu više koristilo digitalne ili onlajn metode plaćanja nego pre pandemije. Taj trend nije zaobišao ni Srbiju, a podaci Narodne banke Srbije, pokazuju da je u prvom tromesečju 2020. godine zabeleženo 3,98 miliona transakcija preko interneta, što je 48,13% više nego u istom periodu 2019.

Svetski mediji izveštavali su o intenzivnom porastu registrovanih naziva domena koji sadrže reč korona ili kovid, a koji ilustruje i ukupan rast na ovom tržištu (jedan registar generičkih domena prijavio je milion novoregistrovanih naziva domena od početka godine do kraja maja). Istraživanja su pokazala da je do kraja marta 2020. registrovano čak 100.000 naziva domena u kojima se javljaju pojmovi vezani za pandemiju. Registri generičkih domena (.com, .info i dr) morali su da obrate posebnu pažnju na takozvane „kovid“ nazive domena, jer je su iza nezanemarljivog broja takvih vrebali hakeri.

Registri nacionalnih domena širom Evrope, kakav je u Srbiji RNIDS (Registar nacionalnog internet domena Srbije), nisu se u dramatičnoj meri suočavali sa naporima hakera da registruju i zloupotrebljavaju nazive domena domenskih prostora kojima upravljaju.

Značajan rast

Međutim, primetili su značajan rast, pa istraživanje CENTR-a (Udruženje evropskih nacionalnih registara domena najvišeg nivoa) pokazuje da je broj novoregistrovanih naziva domena samo u aprilu porastao za 20% u odnosu na isti mesec 2019. RNIDS je takođe detektovao porast broja registracija, pa je u prvih šest meseci 2020. godine, zabeležen najveći broj novoregistrovanih naziva domena u poređenju sa istim periodima u poslednje tri godine, i iznosi 10,02% ukupnog broja naziva domena registrovanih prethodne godine.

Kako se prodaja i protok novca „preselio“ na internet, to je, naravno, na globalnom nivou pratio i kriminal. Phishing sajtovi su se namnožili, a spam sa temom korone je postao uobičajena stvar. Međutim, nisu samo nazivi domena sa temom korone zadavali glavobolje, već i oni koju su sadržali imena popularnih aplikacija i platformi za saradnju i onlajn sastanke, kao što je Zoom.

Analiza rasta tržišta domena, ali i bezbednosnih pretnji na internetu, dostupna je na sajtu domen.rs.

Чланак Globalni rast na tržištu domena tokom pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Po već pomenutom istraživanju, veliki broj preduzeća smatra internet važnim alatom za razvoj poslovanja. Dan internet domena Srbije (DIDS) je konferencija kojom se obeležava početak registracije .RS domena i na ovogodišnjem DIDS-u, jedanaestom po redu, vlasnici preduzeća će govoriti o svojim poslovnim iskustvima i korišćenjem interneta u poslovne svrhe. Naravno, svi su prisutni na .RS domenu.

Tokom godina Fondacija RNIDS je, u skladu sa najboljom evropskom i svetskom praksom uvela pravila koja su ispratila sve svetske promene, među kojima je verovatno najpoznatija GDPR (Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti), uvela je arbitražni postupak za rešavanje domenskih sporova, implementirala novi softver za registraciju naziva domena, omogućila više načina zaštite podataka i zabeležila kontinuiran rast broja registrovanih naziva domena, koji je poslednjih godina među najvećima u Evropi.

Чланак .RS domen – dvanaest godina dostojan poverenja се појављује прво на Biznis i Finansije.