Na osnovu javno dostupnih podataka i izjava zvaničnika od 2009. do 2020. godine Srbija je sa Kinom potpisala ugovore o infrastrukturnim projektima, koji dostižu visinu od oko 7,5 milijardi evra, objašnjava Stefan Vladisavljev, jedan od istraživača.

„Što faktički znači da ćemo, što već isplaćujemo, što u budućnosti u narednom periodu, vi ste pomenuli taj period od 20-25 godina, zavisi od ugovora do ugovora, Kinezima, zapravo kineskim firmama isplatiti nešto više od osam milijardi dolara“, objašnjava Stefan Vladislavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Dragana Mitrović, profesorka na Fakultetu političkih nauka, smatra da je dobro da dolaze kineske investicije, ali ne one koje se slivaju u prljave industrije.

Važan kvalitet ekonomskog ambijenta

„Već bi bilo dobro pošto je Kina globalni lider u primeni obnovljive energije, instalacije obnovljive energije, ali takođe lider u tehnologijama obnovljive energije bilo bi dobro da ovde vidimo veće investicije, ne samo kupovanja od Kine, već zajednička istraživanja i prenos tehnologije. Otvaranje takvih pogona zelenih industrijskih zona koje niču širom Kine“, rekla je Mitrović.

Ona objašnjava da treba voditi računa o kvalitetu ekonomskog ambijenta, ali ukazuje da je negativna stvar to što su kineski krediti najčešće vezani za projekte u energo i saobraćajnoj infrastrukturi, koje u Srbiji sprovode kineske firme sa kineskom radnom snagom, tehnologijom i repro materijalom.

„Koji se, pak, sprovode na osnovu političkih dogovora na najvišem nivou bez konkurencije, kada je u pitanju možda neka druga ponuda koja bi bila povoljnija, bez dovoljne ili uz odsustvo transparentnosti i uvida javnosti, lokalnih zajednica stručnjaka. Takvi procesi daju prostor za širenje koruptivne prakse“, smatra Dragana Mitrović.

„Ono na šta se često ukazuje jeste da je recimo za jedan kilometar autoputa cena za pojedine ugovore u Srbiji mnogo viša nego za određene projekte koji se, na primer, implementiraju u Norveškoj. A radi se o sličnim terenima, ne radi se o tome ovde je ravnica, ovde je planina, dakle vrlo sličnim projektima na šta su ukazivali različiti eksperti“, dodaje Stefan Vladislavljev.

Pitanje je, kaže, i da li će kineski kapital biti zalog za budućnost kada je reč i političkim odlukama koje mogu biti donošene pod uticajem Pekinga.

Izvor:N1
Foto: Pixabay

Чланак Kini ćemo vraćati kredite narednih 20 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li ste znali da se 15 do 20 odsto doniranih organa u svetu nikada ne iskoristi jer ne postoje metode koje bi ih temeljno analizirale?

Upravo iz tog razloga kompanija Q razvila je za potrebe britanske kompanije Accunea Transplant Monitor aplikaciju koja će pomagati u transplantaciji organa i raditi na povećanju broja uspešnih operacija.

Tehnologija funkcioniše tako što se u sterilnom okruženju na transplantacijski organ postave senzori spojeni na Arduino uređaj koji očitavaju tri vrednosti – kreatin, glukozu i laktat, kao i njihove oscilacije. Takav princip pruža mogućnost da se bluetooth vezom prate funkcije organa u realnom vremenu, što će omogućiti lakše utvrđivanje da li će potencijalnom primaocu odgovarati organ i to pre nego što se izvrši transplantacija, a sve sa ciljem da se iskoristi potencijal svakog doniranog organa.

„Uz pomoć ove aplikacije nefrolozi će moći da prate ključne biohemijske podatke i to iz daljine, i moći će da spase živote ljudi na vreme. Reč je o prvom takvom konceptu na ljudskim organima što je revolucionarni korak u zdravstvu. Jako smo srećni što imamo priliku da radimo na svetskim projektima kojim utičemo na dobrobit ljudi širom sveta“, rekao je Filip Ljubić, CEO Q-a.

Ovaj izum je samo jedan od uspeha Q-a, internacionalne IT kompanije, sa sedištem u Hrvatskoj, koja je po Clutch-u, vodećoj nezavisnoj svetskoj agenciji za rangiranje IT kompanija, proglašena jednom od 20 najboljih svetskih web development kompanija u svetu. Budući da joj je u planu širenje tima, u 2021. godini nameravaju da zaposle veći broj iskusnih developera iz Srbije.

Foto: Pixabay

Чланак Aplikacija koja pomaže da donirani bubreg pronađe odgovarajućeg primaoca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osamdesetdevetogodišnji Čarls „Čak“ Fini koji je 1960. godine zajedno s Robertom Millerom osnovao trgovački lanac Duty Free Shopers koji je poslovao na aerodromima, prikupio je milijarde dok je živeo monaški štedljivo, piše Forbs, a prenosi Biznisinfo.Kao filantrop, bio je pionir ideje doniranja za života i nadahnuo je Bila Gejsa i Vorena Bafeta da doniraju. Trošio je većinu svog bogatstva na velike, praktične dobrotvorne stvari.

Budući da novac ne možete poneti sa sobom – zašto ga ne biste poklonili, pratili kuda ide i vlastitim očima videli rezultate, pitao se Fini.

Tokom poslednje četiri decenije, on je donirao više od osam milijardi dolara dobrotvornim organizacijama, univerzitetima i fondacijama širom sveta putem svoje fondacije Atlantic Philanthropies. 2012. godine procenio je da je izdvojio oko dva miliona dolara za svoju i supruginu penziju.Forbs računa da je dao 375.000 odsto više novca od svoje trenutne neto vrednosti.

No ono što ga izdvaja pod većine drugih donatora, jeste što je novac davao anonimno i trudio se da svoje darove drži u tajnosti. Zbog njegove tajne filantropijske kampanje, Forbs ga je nazvao Džejms Bondom filantropije.

Šta je finansirao

Fini je dao veliki novac za velike probleme – bilo da se trudio da donese mir u Severnu Irsku, modernizuje vijetnamski zdravstveni sistem ili zapušteno njujorško ostrvo Roosevelt pretvori u tehnološko središte. Nije čekao da daje nakon smrti i nije želeo da fondacija godišnje troši energiju i novac na sitne probleme.

Pre nekoliko dana, tačnije 14. septembra 2020. godine, Fini je završio svoju četvorogodišnju misiju i potpisao dokumente za zatvaranje Atlantic Philantropies.

Jedan od poslednjih donacija bila je 350 miliona dolara za izgradnju tehnološkog kampusa na njujorškom ostrvu Roosevelt i to je klasičan primer njegove filozofije davanja. Iako je bio štedljiv u vlastitom životu i živeo u stanu koji je više priličio studentu, Fini je bio spreman potrošiti veliki novac na ono što će imati veliku vrednost.

Prošle godine u dokumentu „Zero is hero“ objedinio je brojke o svojim donacijama uz poruku kako je mnogo zabavnije pomagati ljudima dok ste živi nego nakon smrti.

Izvor: Blic

Чланак Mnogo zabavnije pomagati ljudima dok ste živi nego nakon smrti се појављује прво на Biznis i Finansije.