– Udružili smo se i krenuli zajedno u preradu, spojili tradiciju i nauku, inovativnu proizvodnju, tako da smo i pre nego što smo započeli proizvodnju, pre nego što smo krenuli sa prvim proizvodima, potražili pomoć stručnjaka – kaže Marija Blagojević, direktorka Ženske poljoprivredne zadruge Kosjerka.

Strogo kontrolisana proizvodnja i prerada voća sa 15 hektara zasada zadrugarki i kooperanata, uz savremenu opremu i podršku tehnologa, pretočena je u sokove i džemove koje u skladu sa trenutnom potražnjom proizvode, pakuju i na tržište plasiraju članice zadruge.

– Dopala mi se ideja, tražila sam posao, dobila sam. Nekad radimo dva dana, tri do pet, nekada ne radimo nekoliko dana. U suštini završim i svoje poslove kući i zaradim usput – priča Milica Radosavljević, članica zadruge.

Uz sve pehove, krađu opreme, neplanirano preseljenje i pandemiju, za kratko vreme uspele su da otkupe i prerade gotovo sedam tona voća, plasiraju postojeće, ali i planiraju nove proizvode.

– U toku zime ćemo sigurno uraditi aćente balzamiko od maline, nešto novo za naše tržište. Sledeće što ćemo raditi je brašno od jabuka i dunja od ovog tropa, koji nam ostaje nakon tih prvih proizvoda koje uradimo, ta voćna brašna su sve aktuelnija – ističe Marija Blagojević.

Od proleća, kako kažu, sa povećanjem broja kooperanata, planiraju proširenje proizvodnje, povremeno angažovanje i zapošljavanje većeg broja žena, ali pre svega, po svim standardima izgrađenog, novi objekat u njihovom vlasništvu.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Žene osnovale zadrugu i spojile tradiciju i nauku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako podaci govore da je, kada je reč o dunji, Srbija na prvom mestu u Evropi po proizvodnji, kod nas ona i nije naročito popularna u voćnjacima. I ne, nisu kod dunje u fokusu samo čuvena rakija dunjevača, niti divni sokovi, već se od ovog voća mogu praviti marmelade, želei, likeri, kompoti i još štošta drugo vrlo ukusno.

Porodica Radišić iz Zrenjanina, koja se voćarstvom bavi decenijama, pored kajsija, jabuka, mušmula, šljiva, lešnika i svega drugog, već više od deset godina uzgaja i dunje.
„Tokom odrastanja sam svakodnevno bio u dodiru sa poslovima oko rasadnika, pomagao porodici, pa sam, očekivano, i svoje planove vezao za naše imanje i porodični posao“, uputio nas je sagovornik Nemanja Radišić.

Ekonomski isplativa

Kada se radi o uzgoju dunja, zrenjaninski proizvođači se, uprkos podozrivosti drugih, nisu libili da otpočnu nešto novo.

„Pre više od 10 godina rešili smo da probamo s njom i ljudi su uglavnom bili sumnjičavi. Naši rezultati, uprkos svemu, govore da smo dobro odlučili. Početak je bio težak, ali nas je najviše motivisalo to što imamo dobre uslove za dunju kada je u pitanju zemljište, ali i to što je ova voćka ekonomski isplativa.“
Ulaganje u dunju, prema računici iskusnih voćara iznosi oko 10.000 evra po hektaru. Ključni period predstavlja prvih pet godina, tek u to vreme dunja počinje da „vraća“ voćarima uložen trud, a nakon 10 godina njen rod dostiže svoju punoću. Naravno, ako opstane.

„Dunja jeste isplativa, ali je veoma zahtevna. Lakše je onome ko ima svoj rasadnik i sadnice – ako dođe do sušenja, prazno mesto se popuni novom sadnicom bez većih poteškoća. Kada treba da se sadnice kupuju, to je već problematičnije. Ervinija, odnosno, bakteriozna plamenjača, najveća je opasnost, a za ovo voće je posebna pretnja – nekada uništi sve. Istina je da se dunja lakše prodaje od drugog voća za koje je ponuda veća, ali kad god je ima mnogo i cena joj pada“, objasnio je Radišić.

Prolećni mrazevi – tačka preloma

Radišići trenutno imaju oko 4.000 stabala leskovačke sorte koja slovi za najčešću. Ona daje krupne okruglaste plodove limun žute boje. Meso ploda bude sočno i čvrsto, pa je ova dunja zgodna i za industrijsku preradu i upotrebu u domaćinstvu. Zahvalna je za skladištenje jer može da se čuva čak do februara. Međutim, ova godina mogla je da nanese štetu, tvrde sa terena.
„S početkom proleća, u vreme mrazeva, činilo se da se rod prepolovio. Mislimo i na drugo voće, ali dunja naročito. Nama je inače, zbog prolećnih mrazeva, prošla godina bila najkritičnija. Zapravo, bila je jedina da nam je mraz uništio rod dunja. Ove godine ni leto nije bilo idealno. Onih nekoliko kišnih perioda tokom juna i jula i te kako su mogli da naškode voćnjaku i izazovu bolesti. Srećom, obavili smo sve što se moglo vezano za zaštitu i spasili dunju, ponajviše od ervinije, koja je za dunju zaista pogubna.“

Ipak, kvalitet plodova dobar!

Iako je delovalo da će rod biti prepolovljen, ovogodišnja dunja kod Radišića odličnog je kvaliteta, kako svedoče utisci pre i tokom berbe, koja se nekada oduži na više od mesec dana.
„Nekada situacija bude takva da plodovi krenu da padaju još krajem septembra. Međutim, jesen je dunjino vreme. Kada su hladniji jesenji dani, berba može da traje i do kraja oktobra. Tokom berbe, da se ceo posao završi, potrebno je oko 20 ljudi“, obrazložio je naš sagovornik.

Cena je uvek problem

Ovogodišnja cena plodova kreće se između 40 i 60 dinara. Prva klasa je 60 dinara, dok se rakijska prodaje za 40, što i nije loše, posebno u poređenju s nekim drugim voćem. Radišići dunje prodaju i na gajbe i na kilogram, ali se najveći deo roda iz ovog rasadnika prodaje velikim kupcima, baš zbog čuvene dunjevače. Mada, iako je veoma tražena voćna vrsta i uvek ima interesenata za kupovinu, nije lako rešiti se na početak uzgoja.

„Cena je uvek problem. Kada voćne vrste ima mnogo, onda je i cena niža. Uzmimo za primer jabuke za rakiju – nekad im padne cena do besmisla. U poljoprivredi je investicija ujedno i prilika i opasnost. I kod dunja isto je kao i kod svakog drugog planiranja: najbolje je raspitati se, organizovati, i dobro razmisliti pre konačne odluke“, zaključio voćar iz Zrenjanina.

Izvor: Agroklub

Izvor: Pixabay

Чланак Gajenje dunje je i prilika i opasnost се појављује прво на Biznis i Finansije.