Kako se navodi na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, poređenja radi, sličnu površinu pod zasadom duvana ima Japan, čija je teritorija od Srbije veća više od četiri puta, kao i Meksiko, sa teritorijom skoro 25 puta većom od teritorije naše zemlje.

Kada je reč o zemljama u okruženju, najveći proizvođač je Severna Makedonija, koja se sa 16.600 hehtara nalazi na visokom 19. mestu ove liste. Vlada Severne Makedonije je 2020. potrošila oko 32 miliona američkih dolara na subvencije za duvan.

Svetska zdravstvena organizacija, zajedno sa zemljama članicama, obeležava 31. maj kao Svetski dan bez duvana. Tema ovogodišnje globalne kampanje je „Gajimo hranu, a ne duvan“, koja za cilj ima isticanje dugoročne važnosti uzgoja održivih i hranljivih poljoprivrednih kultura umesto duvana, što u aktuelnom, veoma složenom trenutku za našu planetu i društvo, posebno dobija na značaju.

Na sajtu Zavoda se navodi da je globalna kriza kada je reč o obezbeđenosti hranom u porastu – podstaknuta sukobima, klimatskim promenama, uticajima pandemije COVID-19, kao i neizbežnim posledicama rata u Ukrajini.

„Zbog svega pomenutog, rastu cene goriva, đubriva, pa i hrane. U takvoj situaciji, uzgoj i proizvodnja duvana predstavljaju samo dodatni teret nikada rešenom problemu gladi u svetu, već ozbiljno narušenoj životnoj sredini i zabrinjavajućem trendu klimatskih promena. Svedoci smo da je u ovom trenutku rekordnih 349 miliona ljudi na svetu u čak 79 zemalja, ugroženo usled nesigurnosti u snabdevenosti hranom, i to najviše u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, uključujući 30 zemalja afričkog kontinenta“, navodi Zavod za javno zdravlje.

Plodna zemlja se koristi za uzgoj duvana

Prema njihovim navodima, mnoge od ovih zemalja ogromne površine plodne zemlje koriste za uzgoj duvana umesto za gajenje drugih biljnih kultura značajnih za ishranu svog stanovništva.

Kada se podvuče crta, umesto inicijalno projektovane finansijske dobiti, ove zemlje se, dugoročno gledano, suočavaju sa negativnim ekonomskim posledicama uzgoja duvana, najpre zbog štetnih efekata na zdravlje i socijalni status ljudi, u prvom redu onih koji rade na farmama duvana, kao i na životnu sredinu, ali i zbog nepovratnih gubitaka dragocenih prirodnih resursa.

„Ove zemlje su, na kraju, najčešće u apsurdnoj situaciji da novac koji zarade od izvoza duvana troše na uvoz hrane za sopstveno stanovništvo. Uzgajivači su svakodnevno izloženi duvanskoj prašini i pesticidima. Radnik na farmi duvana koji sadi, uzgaja i bere duvan može dnevno da apsorbuje u svoj organizam količinu nikotina koja je ekvivalentna onoj sadržanoj u 50 cigareta. Pored lične izloženosti, radnici sa farmi često nose štetne supstance kući na svojim telima, odeći ili obući, što dovodi do sekundarnog izlaganja štetnim materijama za njihove porodice, posebno za najmlađe i/ili najosetljivije među njima“, ističu u Gradskom zavodu.

Pored neposrednih rizika po zdravlje ljudi, dodaje se, važno je naglasiti i da uzgoj duvana zahteva ogromne prirodne resurse, uz dodatnu upotrebu pesticida i đubriva, koji doprinose degradaciji zemljišta.

„Ove hemikalije izlaze i u vodenu sredinu, zagađujući jezera, reke i vodu za piće. Imajući u vidu koliko duvan vremenom iscrpljuje plodnost zemljišta, jasno je da to zemljište kasnije ima značajno manji kapacitet za uzgoj drugih hranljivih biljnih kultura. Duvan je odgovoran za oko pet odsto ukupnog krčenja šuma, s obzirom da za njegov uzgoj drveće mora biti posečeno i zemljište očišćeno. Primera radi, za proizvodnju oko 300 cigareta, neophodno je žrtvovati jedno drvo. Sve ovo i te kako doprinosi emisiji ugljen-diokcida, odnosno progresiji klimatskih promena“, dodaje se u tekstu.

Duvanska industrija vrši sve veći uticaj na nerazvijene zemlje

Trenutno, duvan se uzgaja u preko 125 zemalja, na površini od oko četiri miliona hektara, što je teritorija veća od Ruande. Najveći uzgajivači lista duvana na svetu su Kina, Indija i Brazil, koje zajedno pokrivaju preko 55 odsto ukupne teritorije pod ovom kulturom.

Kako se zakonske regulative razvijenih i srednje razvijenih zemalja iz godine u godinu pooštravaju, duvanska industrija vrši sve veći uticaj na nerazvijene, pretežno afričke zemlje da povećaju svoju proizvodnju duvana.

„U mnogim zemljama koje uzgajaju duvan, vlade daju direktne subvencije uzgajivačima. Ovi finansijski podsticaji imaju za cilj da stimulišu poljoprivrednike da uzgajaju duvan umesto drugih kultura. Kao dugoročni rezultat takvih strateških opredeljenja, dolazi do proizvodnje veće količine duvana nego što ga slobodno tržište može apsorbovati. U krajnjem ishodu, nasuprot početnim očekivanjima, to dovodi do smanjenja cena duvana, što ugrožava kako egzistenciju poljoprivrednika, tako i budžete samih zemalja“, ocenjuje se.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак „Gajimo hranu, a ne duvan“, u Srbiji zasejano 6.500 hektara duvana се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Iz godine u godinu smo povećavali površine pod duvanom i broj sušara, a kada se sin oženio i opredelio da ostane seljak, proizvodnju smo povećali na oko 40 hektara i za sušenje lista virdžinije u vreme berbe u funkciji imamo 16 sušara – sumira potencijal Ivan Vladisavljević, čije gazdistvo spada među najveće proizvođače duvana u Sremu.

Ove sezone berba virdžinije u gazdinstvu Vladisavljević krenula je 29. juna i odvijaće se punom parom sve do prvih mrazeva.

– Duvan voli velike temperature i vlagu, a pošto smo sa tifonima mesec dana bez prekida zalivali oko 90% površina, očekujemo da će ovogodišnja berba biti dobra i da će se trud isplatiti, jer je duvan pefektan. Za berbu duvana potrebno je dosta radne snage, tako da je svakodnevno u dve ekipe angažovano je 26 berača, plus osmoro na ispakivanju lista, znači dok traje berba posla ima za 34 radnika, a kada se zalamaju cvetovi plus radi još 15 do 20 ljudi.

Kako sada stvari stoje možda ove sezone nećemo ni stići da sve uberemo, jer je duvan dobro rodio. Do sada smo postizali prinos od 2.500 do 2.800 kilograma suvog lista po hektaru, a ove sezone bi prinos trebao da bude veći. Iako je ova godina ekstremno sušna, zahvaljujući navodnjavanju imaćemo odličan rod – konstatuje Ivan Vladisavljević, podsetivši da je dve sezone imao tako dobar i kvalitetan rod, kakav će retko ko ikada dostići.

Velika stavka je trošak za radnu snagu

Uz velike troškove ulaganja u proizvodnju, koja kreće u martu kada se pod plastenicima zaseje rasad, pa rasađuje krajem aprila i početkom maja, kasnije u negu i zaštitu useva, velika stavka je trošak za radnu snagu angažovanu u berbi.

Vladisavljević objašnjava da je u vreme rasađivanja ove sezone vreme pogodovalo, bilo je i dovoljno kiše, tako da je proleće pogodovalo, pogotovo što duvan u ranoj fazi duvan ne zahteva previše vlage. Dovoljno je da se rasad primi i ukoreni, pa je nakon 15-20 dana poželjna dobra kiša i kasnije ako nema dovoljno padavina, pogoduje mu navodnjavanje.

Sezonske radne snage nema dovoljno u selu pa su angažovani sezonci iz Bujanovca, a Vladisavljević napominje da je zbog nedostataka radne snage pre tri godine za berbu kupio dva kombajna u Italiji. Mašinska berba lista virdžinije nije se u ataru Kuzmina pokazala kao srećno rešenje, jer prve godine usev polegao zbog oluje na svih 45 hektara.

– Posle neuspelog pokušaja mašinske berbe tri sezone, odustali smo. Pokazalo se da u našim uslovima kombajni ne mogu da odmene vredne ruke radnika, pogotovo što otkupljivač duvana kompanija JTI traži kvalitet, koji se berbom kombajnima ne može postići. Duvan koji proizvodimo za kompaniju JTI je izvozna roba i mora da bude što boljeg kvaliteta. Sve je išlo u prilog ručne berbe, tako da smo kombajne prodali, pa nas angažovanje sezonske radne snage za ručno branje na sadašnji obim proizvodnje staje godišnje 60.000 do 80.000 EUR – ispričao je domaćin iz Kuzmina.

Otkup duvana obezbeđen

Vladisavljević ističe da im senćanska Fabrika duvana JTI pruža maksimalnu finansijsku, stručnu i logističku podršku, sve u cilju učvršćivanja dugoročne saradnje i postizanje proizvodnje kvalitetnog duvana, odnosno obostrane ekonomske isplativosti.

– Saradnja je korektna, od ugovaranja proizvodnje do otkupa i uredne isplate, a i cenovno kompanija JTI je najjača od svih ostalih otkupljivača duvana. Zbog korektnih odnosa i vidimo perspektivu u proizvodnji duvana, koja je najprofitabilnija u odnosu na ratarske kulture, pa i povrtarstvo i voćarstvo, ali zahteva mnogo više radne snage. Mislim da su proizvođači duvana potcenjeni u odnosu na malinare i neke druge, koji mogu da se pobune i postignu povoljnije cene – napominje Vladisavljević.

Sušenje duvana takođe je veliki trošak, jer se ubrani listovi virdžinije suše u sušarama za koje se kao energent koristi pelet. Vladisavljevići za sušenje lista u sezoni utroše 220 tona peleta!

– Zarade u proizvodnji duvana ima, posebno kada imaš izuzetno kvalitetan duvan, zato se i trudimo da ostvarimo proizvodnju što kvalitetnijeg lista. Računica je pozitivna, ali bi zarada morala biti i veća, imajući u vidu velika ulaganja, uloženi trud i rizik. Sa ovakvom proizvodnjom, da sam recimo u Italiji, imao bi daleko bolje efekte, u šta sam se uverio obilazeći tamošnje proizvođače, koji od države imaju i subvencije, dok kod nas mi proizvođači duvana smo „13. prase“.

Država se prema nama odnosi maćehinski, uzima od duvana u budžet veliki novac preko akciza, nama kroz subvencije ne daje ni dinar, a od nas zahtevaju prijavu sezonskih radnika. I što je još gore, kada odeš u banku pa kažeš da proizvodiš duvan, odbijaju da daju kredit – ukazuje Vladisavljević.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

Чланак Proizvodnja duvana je profitabilna се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njegova porodica, koju čine i supruga Slobodanka, otac Milan i majka Željka, devedesetih godina se u Hrtkovce doselila iz Slavonije. Tu su i ostali. Vremenom su širili površine za uzgoj ratarskih proizvoda, te su danas stigli do 60 hektara, od toga 27 pod duvanom, ostalo je pšenica i suncokret. Za proizvodnju duvana su se opredelili 2001. godine, zadovoljni zaradom, a od tada datira i njihova saradnja sa fabrikom iz Sente i Japan Tobacco International (JTI).

„Uz njihovu pomoć i konstantnu podršku, godinama uspevamo da obezbedimo prinose više od 2.000 kilograma po hektaru. Uvek su tu za nas, u svim fazama proizvodnje. Obezbeđuju nam od semena, repromaterijal, najlone za plastenike, stručnu podršku. U dogovoru sa njima naručujemo đubriva, sredstva za kompletnu zaštitu bilja“, priča Dalibor.

Njegove njive daju prinos od 2.300 do 2.350 kilograma duvana po hektaru. Put od njive do kutije cigarete nije kratak. „Najmlađi“ duvan u cigareti star je najmanje 18 meseci, koliko traje čitav proces od uzgajanja i prerade duvana do proizvodnje.

Početak uzgoja počinje u martu, kada se duvan rasađuje

Početak je u martu kada se duvan rasađuje u stiroporske tacne i „polaže na vodi“. Nakon toga sledi nega rasada. Rasađivanje traje pet-šest dana, pa sledi kopanje i zalamanje cveta, kako bi stabljika dala što više listova. Inače, JTI sarađuje sa 247 domaćinstava kojima obezbeđuje kompletnu zaštitu rasada od bolesti i štetočina i to pod strogim nadzorom stručne službe.

Sadnja rezervisana za maj

„U maju, rasad se sadi na njivama. U ovom periodu neophodno je obezbediti adekvatnu negu strukovima duvana uz primenu propisanih agrotehničkih mera i uz pomoć sistema za navodnjavanje na mestima gde je to moguće i drugih mera a uz stalnu kontrolu stručne službe JTI. Srećom te ne moramo sve njive da navodnjavamo. Ove godine smo to činili na jednoj njivi u periodu suše nakon rasađivanja, ali su posle nekoliko dana počele padavine. Svaka godina za duvandžije je posebna“, ukazuje Dalibor.

Četiri meseca traje berba

Od jula do oktobra traje berba i sušenje duvana. Kako bi ovaj proces bio neometan, proizvođači moraju da obezbede energente, odgovarajući repromaterijal i sezonsku radnu snagu.

Berba traje dok ne krenu prvi mrazevi. U početku se dobija duvan prvog kvaliteta, listovi su celi, bez fleka, zdravi i žuti. Porodica Stevanović angažuje berače, dnevno i do sedam. Uglavnom su to ljudi iz Hrtkovaca, ali ima i iz Vranja, Bujanovca i Kostolca. Dnevnica je 2.500 dinara, za rad od četiri-pet sati, dok se ne napuni jedna sušara. Problem sa kojim se suočavaju je nedostatak radne snage, pa su prošle godine nabavili kombajn i tako postali efikasniji.

Za kvalitet duvana važno i njegovo sušenje

Kad se listovi duvana oberu, slažu se u posebne ramove i suše u sušarama, čiji je pogon gas i električna energija. Ventilator uduvava topao vazduh i list duvana se polako suši. Porodica Stevanović ima osam sušara koje imaju 60 ramova.

„Duvan se gleda dok se suši. Dobar rod možete da upropastite lošim sušenjem. Proces traje oko pet dana, a kada se završi, osušene listove pakujemo u kutije i sledi otkup. JTI organizuje prevoz, a u saradnji sa reonskim instruktorom kome u svako doba možemo da se obratimo, dogovaramo dolazak kamiona koji preuzima sušeni duvan. Velik je ovo posao, ali može da se odlično zaradi. U zavisnosti od troškova po hektaru može da bude i do dve hiljade evra. Kada ste kooperant JTI ne brinete da li ćete imati novac za seme, repromaterijal, da platite radnu snagu, energente jer dobijate novac avansno. Prošle godine smo imali 21 hektar, ove godine 27 hektara. Kad valja – posao se samo širi“, zaključuje Dalibor Stevanović iz Hrtkovaca za Plodnu zemlju.

Otkupljen duvan smešta se u fabričko postrojenje u Senti gde počinju njegova obrada, pakovanje u kutije i skladištenje. Skladištenjem duvan započinje proces fermentacije koji traje šest meseci, posle čega je spreman za upotrebu i početak proizvodnje cigareta.

JTI najveći proizvođač i obrađivač duvana u Srbiji

Japanska kompanija u obradi duvana angažuje 3.000 poljoprivrednika, članova njihovih porodica i sezonskih radnika Od 2009. godine JTI je uložio 11 miliona dolara u modernizaciju proizvodnje duvana u fabrici u Senti.

Duvanska kompanija pokriva sve faze podrške proizvođačima u proizvodnji ove biljke, od obezbeđivanja semena i uplate avansa za finansiranje proizvodnje do preuzimanja i transporta duvana u fabriku. Farmeri JTI u prethodne godine u proseku su imali 55 odsto veći prinos od ostalih proizvođača duvana u Srbiji.

Danijela Nišavić

Izvor: Plodna zemlja

Foto: Plodna zemlja

Чланак Dobra godina za duvandžije се појављује прво на Biznis i Finansije.