Home VestiEkonomija Proizvodnja duvana je profitabilna

Proizvodnja duvana je profitabilna

by bifadmin

Porodica Ivana Vladisavljevića (52), iz sremskog sela Kuzmina, u proizvodnju duvana sorte virdžinija ušla je na nagovor prijatelja 2000. godine, koja baš i nije bila najpovoljnija. Rasadili su duvan na tri hektara, tako da su odmah iskusili da nema ni govora o „lakoj lovi“, nego da je neophodno ulagati puno truda.

– Iz godine u godinu smo povećavali površine pod duvanom i broj sušara, a kada se sin oženio i opredelio da ostane seljak, proizvodnju smo povećali na oko 40 hektara i za sušenje lista virdžinije u vreme berbe u funkciji imamo 16 sušara – sumira potencijal Ivan Vladisavljević, čije gazdistvo spada među najveće proizvođače duvana u Sremu.

Ove sezone berba virdžinije u gazdinstvu Vladisavljević krenula je 29. juna i odvijaće se punom parom sve do prvih mrazeva.

– Duvan voli velike temperature i vlagu, a pošto smo sa tifonima mesec dana bez prekida zalivali oko 90% površina, očekujemo da će ovogodišnja berba biti dobra i da će se trud isplatiti, jer je duvan pefektan. Za berbu duvana potrebno je dosta radne snage, tako da je svakodnevno u dve ekipe angažovano je 26 berača, plus osmoro na ispakivanju lista, znači dok traje berba posla ima za 34 radnika, a kada se zalamaju cvetovi plus radi još 15 do 20 ljudi.

Kako sada stvari stoje možda ove sezone nećemo ni stići da sve uberemo, jer je duvan dobro rodio. Do sada smo postizali prinos od 2.500 do 2.800 kilograma suvog lista po hektaru, a ove sezone bi prinos trebao da bude veći. Iako je ova godina ekstremno sušna, zahvaljujući navodnjavanju imaćemo odličan rod – konstatuje Ivan Vladisavljević, podsetivši da je dve sezone imao tako dobar i kvalitetan rod, kakav će retko ko ikada dostići.

Velika stavka je trošak za radnu snagu

Uz velike troškove ulaganja u proizvodnju, koja kreće u martu kada se pod plastenicima zaseje rasad, pa rasađuje krajem aprila i početkom maja, kasnije u negu i zaštitu useva, velika stavka je trošak za radnu snagu angažovanu u berbi.

Vladisavljević objašnjava da je u vreme rasađivanja ove sezone vreme pogodovalo, bilo je i dovoljno kiše, tako da je proleće pogodovalo, pogotovo što duvan u ranoj fazi duvan ne zahteva previše vlage. Dovoljno je da se rasad primi i ukoreni, pa je nakon 15-20 dana poželjna dobra kiša i kasnije ako nema dovoljno padavina, pogoduje mu navodnjavanje.

Sezonske radne snage nema dovoljno u selu pa su angažovani sezonci iz Bujanovca, a Vladisavljević napominje da je zbog nedostataka radne snage pre tri godine za berbu kupio dva kombajna u Italiji. Mašinska berba lista virdžinije nije se u ataru Kuzmina pokazala kao srećno rešenje, jer prve godine usev polegao zbog oluje na svih 45 hektara.

– Posle neuspelog pokušaja mašinske berbe tri sezone, odustali smo. Pokazalo se da u našim uslovima kombajni ne mogu da odmene vredne ruke radnika, pogotovo što otkupljivač duvana kompanija JTI traži kvalitet, koji se berbom kombajnima ne može postići. Duvan koji proizvodimo za kompaniju JTI je izvozna roba i mora da bude što boljeg kvaliteta. Sve je išlo u prilog ručne berbe, tako da smo kombajne prodali, pa nas angažovanje sezonske radne snage za ručno branje na sadašnji obim proizvodnje staje godišnje 60.000 do 80.000 EUR – ispričao je domaćin iz Kuzmina.

Otkup duvana obezbeđen

Vladisavljević ističe da im senćanska Fabrika duvana JTI pruža maksimalnu finansijsku, stručnu i logističku podršku, sve u cilju učvršćivanja dugoročne saradnje i postizanje proizvodnje kvalitetnog duvana, odnosno obostrane ekonomske isplativosti.

– Saradnja je korektna, od ugovaranja proizvodnje do otkupa i uredne isplate, a i cenovno kompanija JTI je najjača od svih ostalih otkupljivača duvana. Zbog korektnih odnosa i vidimo perspektivu u proizvodnji duvana, koja je najprofitabilnija u odnosu na ratarske kulture, pa i povrtarstvo i voćarstvo, ali zahteva mnogo više radne snage. Mislim da su proizvođači duvana potcenjeni u odnosu na malinare i neke druge, koji mogu da se pobune i postignu povoljnije cene – napominje Vladisavljević.

Sušenje duvana takođe je veliki trošak, jer se ubrani listovi virdžinije suše u sušarama za koje se kao energent koristi pelet. Vladisavljevići za sušenje lista u sezoni utroše 220 tona peleta!

– Zarade u proizvodnji duvana ima, posebno kada imaš izuzetno kvalitetan duvan, zato se i trudimo da ostvarimo proizvodnju što kvalitetnijeg lista. Računica je pozitivna, ali bi zarada morala biti i veća, imajući u vidu velika ulaganja, uloženi trud i rizik. Sa ovakvom proizvodnjom, da sam recimo u Italiji, imao bi daleko bolje efekte, u šta sam se uverio obilazeći tamošnje proizvođače, koji od države imaju i subvencije, dok kod nas mi proizvođači duvana smo „13. prase“.

Država se prema nama odnosi maćehinski, uzima od duvana u budžet veliki novac preko akciza, nama kroz subvencije ne daje ni dinar, a od nas zahtevaju prijavu sezonskih radnika. I što je još gore, kada odeš u banku pa kažeš da proizvodiš duvan, odbijaju da daju kredit – ukazuje Vladisavljević.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

1 komentar

Dragan 9. septembra 2022. - 09:48

moje poštovanje, koliko košta 1kg viridžinije naj blaže hvala.

Odgovori

Ostavite komentar