Šta sve donosi novi Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koje su njegove prednosti i šta će to značiti za domaće i za strane investitore, na događaju održanom prošle nedelje u saradnji sa Srpskom asocijacijom menadžera objasnio je Stefan Dobrić, advokat i pravni ekspert konsultantsko-revizorske kuće PwC Srbija.

Naime, nova regulativa bi trebalo da pruži veći stepen sigurnosti potencijalnim investitorima iz inostranstva, ali i domaćim, te da Srbiju učini predvidivim i prepoznatljivim ambijentom. Dodatno, kako su propisani jači regulatorni zahtevi, svako ko nosi naziv „fond“ moraće da ispuni određene uslove, a to se odnosi i na društva za upravljanje i depozitare.

– Nova regulativa, pre svega, neophodna je za sam proces harmonizacije sa propisima EU. Tako će investitorima koji su upoznati sa regulativom u Evropskoj uniji biti lakše da investiraju i u Srbiji. Tu je i bolja zaštita investitora, atraktivniji poslovni ambijent, a, takođe, biće i više sredstava za mala, srednja i mikro preduzeća, dok je regulativa, koja posebno štiti javni interes i male investitore, sada izdvojena u poseban propis – istakao je Dobrić.

On je dodao da Zakon o alternativnim investicionim fondovima može da obezbedi i dobro investiciono područje za mikro, mala i srednja preduzeća, a posebno za startape i IT firme.

– Novi zakon otvara prostor za finansiranja startapa, koji teško pronalaze okvir zadovoljavanja bankarskih kriterijuma za odobravanje kredita – rekao je Dobrić.

Takođe, novim propisima otvara se mogućnost fondovima da ulažu u različite vrste imovine, a ne samo u tradicionalne – kao što su hartije od vrednosti i depoziti, a novim zakonom predviđeno je da Komisija za hartije od vrednosti postavlja okvir u kome će da nadgleda tržište.

– Novi zakon dozvoljava Komisiji da uspostavi jači nadzor i veći stepen zaštite u slučaju rizičnih ulaganja, a ovaj propis, takođe, jača i ulogu depozitara, postavlja jasne kriterijume transparentnosti i propisuje striktne uslove za dobijanje dozvola. Takođe, uspostavlja i stroga pravila za upravljanje rizicima i stvaranju okvira za razvoj drugih vidova finansiranja sektora malih i srednjih preduzeća, osim bankarskih kredita – objašnjava pravni ekspert.

Dobrić se osvrnuo i na stari Zakon o investicionim fondovima, donet 2006, koji je veoma zastareo i koji nije bio dovoljno raznolik, te je ograničavao strane investitore.

– Nakon donošenja ovog zakona u Srbiji su osnovani prvi investicioni fondovi, ali sa svetskom ekonomskom krizom, ovi fondovi su pali i nikada se nisu oporavili. Ali, to nije bilo samo zbog krize, već i zbog regulative koje nije bila dobra, zapravo, nije bila dovoljno raznolika kako bi, pre svega stranim investitorima, omogućila ostvarenje širokog spektra investicionih strategija. Kao posledica, između ostalog i loše regulative, u Srbiji postoji svega 19 investicionih fondova i 5 društava koja njima upravljaju – istakao je Dobrić.

Nikola Babović, ekspert PwC-a, objasnio je da su učesnici u investicijama definisani kao mali, polu-profesionalni i profesionalni investitori i osvrnuo se i na izvore sredstava alternativnih investicionih fondova.

Naime, prema novom zakonu, Alternativni investicioni fondovi prikupljaju novac javnom ili privatnom ponudom.

– Kada svoje investicione jedinice, odnosno udele prodaju javnom ponudom, udeli i investicione jedinice se nude celokupnoj javnosti. Tako da i mali, polu-profesionalni ili profesionalni investitor, može učestovati u tom fondu. Sredstva koja se prikupljaju putem privatne ponude se nude isključivo profesionalnim i polu-profesionalnim investitorima kao i unapred određenim, za koje društvo za upravljanje proceni da su podobni – napominje Babović.
Ovaj zakon, prema njegovim rečima, definiše i polu-profesionalne investitore, koji moraju uložiti minimalno 50.000 EUR, a za neke fondove i više, dok u profesionalne investitore, zakon ubraja finansijske institucije, poput banaka, objasnio je ekspert PwC-a.

U zavisnosti od toga kome se nude investicione jedinice, zavisi i rizičnost ulaganja samog fonda, istakao je Babović.

Izvor: S. Petrović, eKapija

Чланак Šta donosi novi Zakon o alternativnim investicionim fondovima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre reforme, godišnje je zvanično na ovim poslovima bilo angažovano svega 3.500 radnika.

Sličan sistem prijave uskoro bi mogao da zaživi u građevinarstvu, turizmu, kućnim poslovima ili među sakupljačima sekundanih sirovina. Najviše je izgleda za poslove pomoću i kući i to kada se ne radi za jedno domaćinstvom nego se svaki dan ide kod drugog.

Nameti za sezonskog radnika su 300 dinara dnevno. Za taj novac radnik ima pokriveno penzijsko osiguranje, plaćen porez i zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu. Ne potpisuju se ugovori, a isplata je na ruke, pišu Večernje novosti.

Izvor: Novosti, eKapija

Чланак U 2019. prijavljeno 27.000 sezonaca u poljoprivredi се појављује прво на Biznis i Finansije.

KKR je kupio 42,5% akcija od manjinskih akcionara i još 1,04% na berzi, čime je pretekao udovicu osnivača kompanije Fridu Springer koja je zadržala 42,6% akcija i izvršnog direktora kompanije Matiasa Doepfnera koji ima 2,8% akcija.

Kupovina je obavljena po ceni od 63 EUR po akciji, nakon što je ova nemačka medijska kuća procenjena na 6,8 mlrd EUR.

Axel Springer bio je jedan od poslednjih velikih medijskih biznisa u vlasništvu porodice.

Takođe, Axel Springer jedan je od vlasnika najveće medijske kuće u Srbiji, Ringier Axel Springera, koji izdaje dnevni list Blic.

KKR, koji je donedavno bio vlasnik N1 televizije u Srbiji, morao je da traži saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije Srbije, koja mu je prošle nedelje odobrila da se upiše kao novi vlasnik.

U detaljnom izveštaju Komisije utvrđeno je da Ringier Axel Springer nije monopolista na srpskom tržištu, a prikazani su i detaljni podaci medijske slike u zemlji.

Komisija je utvrdila da Ringier Axel Springer kontroliše između 70 i 80% tržišta štampanja dnevnih novina, Borba i Politika su po 10-20%.

Što se tiče prodaje dnevnih novina, Blic ima 10-20% udela, Informer 20-30%, Novosti 10-20%, kao i Kurir, Srpski telegraf i Alo.

Na tržištu magazina Ringier Axel Springer dominira u segmentu ženskih časopisa (Blic žena, Blic puls) gde ima tržišni udeo od 40-50%.

U segmentu časopisa sa ekonomskom i političkom sadržinom u vlasništvu drži nedeljnik NIN koji ima 20-30% tržišta.

Konkurenti ovog društva, kako je utvrdila Komisija za zaštitu konkurencije, u delu ženskih magazina su Color Press Group, sa izdanjima Scandal, Svet, Star, Hello, Gloria, Story, koji kontrolišu 50-60% tržišta, i Adria Media Group 5-10%.

U segmentu časopisa sa ekonomskom i političkom sadržinom konkurenti ovog društva su: NIP Nedeljnik, izdavač Nedeljnika, tržišni udeo 30-40%, i Pečat i Vreme sa 10-20.

U marketinškom delu ova kompanija kontroliše 20-30% tržišta, kao i Adria Media Group i Color Media.

Izvor: eKapija, Nedeljnik

Чланак Američki investicioni fond KKR kupio medijsku kuću Axel Springer се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srpski uvoznici će, kako dodaje list, žito kupiti u Mađarskoj, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će firme koje se bave uvozom kupiti samo „oplemenjivače“ pšenice, jer su to, kako navodi, najkvalitetnija zrna koja postoje na tržištu.

– Naša pšenica trenutno ima prosečan kvalitet i ove godine je više od 50% roda opredeljeno za stočnu hranu. Bile su kiše u aprilu i naše zrno nije toliko dobro. Zbog toga će se uvozna mešati sa našom koja je za ljudsku upotrebu, kako bi mlinari i konditori dobili onu koja može da zadovolji kvalitet – kaže Nedimović.

Dodaje da će srpski konditori i mlinari u Mađarskoj moći da kupe do 30.000 tona pšenice, što je oko 1% od ukupne proizvodnje u Srbiji.

Izvor: eKapija, Tanjug

Чланак Podbacio kvalitet srpskog žita: Srbija će do kraja aprila uvesti oko 30.000 се појављује прво на Biznis i Finansije.