Tokom pandemije korona virusa konačno su “uvezeni” radnici na evropskim poljoprivrednim plantažama postali vidljivi. Šta više, oni sada važe za “esencijalnu radnu snagu”. Međutim, šest decenija unazad, o njima se malo govorilo, a još manje pisalo.

Prema istraživanju Euronjuza, na njih ni zakonodavstvo EU nije mnogo obraćalo pažnju. Zato su oni ostajali bez zaštite kakvu bi trebalo da im pruži dobra primena zakona iz oblasti radnog prava. Prema rečima Danijela Frojnda, doskorašnjeg parlamentarca Evropskog parlementa, čak i neke životinje su bile bolje zaštićene zakonima od radnika koji iz siromašnih zemalja dolaze u EU da beru voće i povrće, i brinu o zasadima.

Migranti koji se u Uniji bave poljoprivrednim poslovima naime ne dobijaju naknadu za prekovremeni rad, nemaju dobre uslove stanovanja, a često toliko naporno rade da uništavaju sopstveno zdravlje. Oni su podložni verbalnim, fizičkim pa čak i seksualnim zloupotrebama.

Ako je nešto pozitivno učinila u Eropi, korona-kriza je bar rasvetlila njihov položaj. Sada, kada ih nema dovoljno da bi poljoprivreda normalno funkcionisala, jasno je da su oni neophodni za proizvodnju hrane u EU i da se njihovi uslovi rada moraju poboljšati.

Loši primeri

Uslovi u kojima ovi ljudi rade i žive su, blago rečeno, katastrofalni.

U Španiji migranti koji su ujedno i sezonski radnici, žive u kolibama napravljenim od starih plastenika zakrpljenih kartonom, bez struje, vode i bilo kakvih sanitarnih uslova. Često spavaju na starim dušecima na podu. Očekivano, ne dobijaju ni zaštitnu opremu kao što su maske za lice i rukavice. Žive pod konstantnim pritiskom da moraju sakupiti što više voća, jer ako ne ispune normu – bivaju kažnjeni. A kazna podrazumeva dva-tri neradna dana, odnosno gubitak prihoda, koji im je preko potreban jer ga šalju svojim porodicama.

Ni u Francuskoj situacija nije bolja. U ovoj zemlji poljoprivrednici dobijaju više podsticajnih sredstava nego bilo gde druge u EU, a opet ne obezbeđuju svi dobre radne uslove sezoncima. Na pojedinim farmama, poput Larrère, oni žive u veoma lošim uslovima. Po četrdesetoro senzonskih radnika je nagurano u jednu kuću, za koju još, od svojih malih plata, plaćaju i najam. Na sve to, nisu im obezbeđeni ni posteljina ni jastuci. Ova praksa krši francuski zakon koji se bavi zaštitom prava sezonskih radnika, međutim, čini se da malo ko mari za to.

U Nemačkoj, s druge strane, novine pišu o lošoj situaciji u klanicama u kojima rade migranti iz siromašnih evropskih zemalja. Oni nisu adekvatno zaštićeni pa je ova grana privrede poznata po velikom broju zaraženih korona virusom.

Unapređenje regulative

Upravo zbog ovih, i mnoštva sličnih negativnih primera, Evropski parlament je krajem juna usvojio rezoluciju kojom bi trebalo bolje da se regulišu položaj i zaštita sezonskih i radnika migranata. Pre pandemije, o njima se veoma malo govorilo. Sada se međutim menja regulativa ali i pojačava inspekcijski nadzor. Evropska komisija izdala je i smernice kako bi njene članice trebalo da obezbeđuju poštovanje prava na zdravstveno i socijalno osiguranje ovih radnika.

Ovaj potez je pak došao u trenutku kada se već oseća deficit radne snage u poljoprivredi.

Foto: lenanicholson, Pixabay

Чланак EU mora da unapredi položaj sezonskih radnika iz siromašnih zemalja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kriza izazvana karantinskim merama pogurala je mnoga domaćinstva u ekstremno siromaštvo, iz kojeg mogu izaći jedino ukoliko se što više članova porodice radno angažuje. Zato bi milioni dece sada mogli da se nađu na nezvaničnom tržištu rada.

Kako bi se ovo sprečilo potrebno je ojačati sisteme socijalne zaštite i pružiti pomoć najranjivijima, saopštava UN.

Ukoliko se ne bude vodilo računa o najugroženijima, biće izbrisani svi napori načinjeni u prethodne dve decenije na iskorenjivanju dečijeg rada.

Naime, u poslednjih 20 godina broj dece-radnika je u konstantnom padu. Od 2000. kada ih je širom sveta bilo 246 miliona, sada je, prema podacima Međunarodne organizacije rada, 152 miliona dece radno angažovano. To bi međutim sada moglo da se promeni.

Foto: suvajit, Pixabay

Чланак Korona-kriza bi mogla uticati na rast radne eksploatacije dece се појављује прво на Biznis i Finansije.

Već je pripremljen nacrt zakona koji se bavi zapošljavanjem imigranata na kratak vremenski rok u mesnoj industriji. Jer, ovako zaposleni radnici nemaju elementarna prava iz radnog odnosa, te je cilj novog zakona da ih bolje zaštiti. To će učiniti zabranom angažovanja podizvođača, odnosno posrednika, koji poslodavcima služe za izbegavanje odgovornosti prema zaposlenima. Umesto da zapošljavaju, prerađivačke kompanije zapravo angažuju radnike preko raznih agencija i kompanija koje organizuju njihov dolazak u Nemačku. Smeštaju ih u neuslovne objekte, ne obezbeđuju im adekvatne radne uslove, niti dovoljno odmora.

Pedloženi zakon predviđa visoke kazne za prekršioce ove zabrane, koje bi se kretale do 30.000 evra. Trebalo bi da stupi na snagu već početkom iduće godine, ako ga Bundestag usvoji.

Proizvođači mesa su međutim već reagovali, sa porukom da bi ih pomenuti zakon mogao primorati da isele proizvodnju iz zemlje.

Radnici bez radničkih prava

Donošenje zakona u ovako brzom roku podstaknuto je velikim pritiskom javnosti posle nekoliko incidenata u ovoj grani proizvodnje. Naime, više zaposlenih Rumuna u nemačkim klanicama bilo je pozitivno na virus korona, a bar jedan od njih je i preminuo.

Sindikati kažu da su radnici iz istočne Evrope najviše na udaru ove zaraze jer žive u krcatim smeštajima koji im obezbeđuju podizvođači, odnosno posrednici u ovom poslovnom procesu. Ugovori na kratak vremenski period koje radnici potpisuju često su sročeni tako da, šta god da im se desi, poslodavac pred zakonom ne snosi nikakvu krivicu.

Eksploatacija radnika iz siromašnih zemalja nije novost ni u ovoj, ni u drugim razvijenim evropskim ekonomijama. No, nemačke klanice se pravdaju time što ne mogu da nađu domaću radnu snagu, pa većina njih zapošljava strance. Problem međutim nije u nacionalnosti „zaposlenih“ već u njihovom tretmanu. Kako tvrdi nemački ministar rada, u pojedinim prerađivačkim kompanijama skoro 80 odsto radnika nije zaposleno u njima, nego angažovano preko posrednika. Oni rade za manje novca, često i nesvesni koja prava bi trebalo da imaju.

Takva radna snaga doprinosi smanjenju troškova proizvodnje, a samim tim i cene krajnjih proizvoda. Zato se nemačka Zelena partija zalaže za utvrđivanje minimalne cene mesa. Ako treba, i uz subvencije države.

Izvor: Thelocal.de, Abcnews

Foto: Engin_Akyurt, Pixabay

Чланак Nemačka mesna industrija na udaru kritika zbog eksploatacije radnika iz istočne Evrope се појављује прво на Biznis i Finansije.