Savet Vlade Srbije je naveo da je pre usvajanja predloga izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji „izostala javna rasprava, koja bi na širokoj naučno-pravnoj osnovi mogla dati odgovore na pitanja, da li nam je u ovom trenutku uopšte potrebna izmena postojećeg Zakona o eksproprijaciji, u čijem je interesu donošenje ovakvog Zakona po hitnom postupku, kao i na pitanja uskraćivanja i ugroženosti ljudskih prava predloženim izmenama“.

Predložene izmene izvršene na brzinu i na uštrb osnovnih ljudskih prava

To ukazuje, kako je navedeno, na činjenicu da su predložene izmene izvršene na brzinu i na uštrb osnovnih ljudskih prava gradjana, ne vodeći pri tome računa o Ustavom zagarantovanim pravima.

– Tim Zakonom je hitnost postupka eksproprijacije postala pravilo, a ne izuzetak, bez navodjenja činjenica i zakonskih razloga kojima bi se ta hitnost opravdala – navedeno je u mišljenju Saveta.

Dodaje se da privremeno zauzimanje imovine za koju je utvrdjen javni interes na tri ili šest godina pre donošenja konačnog rešenja o eksproprijaciji predstavlja kršenje Ustava i ne daje odgovor da li vlasnik za to vreme ima pravo na naknadu.

– Savet smatra da je tim Zakonom bila omogućena prevaga privatnog interesa nad opštim jer je bilo propisano da Vlada Srbije može utvrditi javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti, između ostalog i radi realizacije projekata za izgradnju objekata od značaja ili od posebnog značaja za Srbiju, a da se projekat realizuje na osnovu zaključenog međunarodnog ugovora u kojem je jedan od potpisnika Srbija – ocenio je Savet.

Dodaje se da je „predloženo zakonsko rešenje de fakto podrazumevalo da svaki strani privredni subjekat, odnosno preduzeće sa čijom državom Srbija ima zaključen međudržavni ugovor, može postati korisnikom eksproprijacije, ako Vlada prethodno utvrdi da za takav projekat postoji javni interes“.

Zakon je predvideo i da se javni interes za eksproprijaciju može utvrditi, osim za izgradnju objekata u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture i za rekonstrukciju i adaptaciju objekata čime se povećava imovinska i pravna nesigurnost.

Pravna sigurnost gradjana  ugrožena

Savet je ocenio i da bi pravna sigurnost gradjana bila ugrožena i činjenicom da je naknada za nelegalni oduzeti objekat bila predvidjena u visini procenjene gradjevinske vrednosti tog objekta, nezavisno od činjenice što postupak ozakonjenja takvog objekta nije pravosnažno okončan.

– U predlogu izmena Zakona ima još niz odredbi koje su nedovoljno jasne, neodređene i nedorečene u pogledu proširenja kruga korisnika eksproprijacije – naveo je Savet.

Dodaje se da je predloženim izmena Zakona o eksproprijaciji predviđeno da predmet eksproprijacje može biti javna svojina, prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koje je zakonom utvdjeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Savet za borbu protiv korupcije: Zakon o eksproprijaciji je na štetu građana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj ovih nedavno usvojenih zakona je skraćenje rokova za prinudni otkup zemljišta u slučaju javnog interesa. Zbog tih izmena održano je već nekoliko protesta. Na njima je poručeno da Srbija nije na prodaju stranim kompanijama kojima, kako se navodi, nove odredbe o eksproprijaciji najviše odgovaraju.

“Svako od nas može izgubiti svoju imovinu”

Novim Zakonom o eksproprijaciji definisani su kraći rokovi za postupanje državnih organa u procesima gde je utvrđen javni interes, a uvodi se i institucija privremenog zastupnika za moguće naslednike neke imovine koja je predmet eksproprijacije.

Jedna od glavnih zamerki koja se ističe u javnosti zbog tih izmena je da eksproprijacija može da se radi na svim oblicima svojine, kao i da se dodaju projekti iz međunarodnih ugovora, čiji je jedan od potpisnika država Srbija.

„Postupak traje pet plus tri dana, čitav postupak traje pet dana. Ako nadležni organ proceni da bi trebalo dopuniti postupak, može ga produžiti za još tri dana“, kaže advokat Sreten Đorđević koji se bavi ekološkim pravom.

Prema njegovim rečima, posle toga donosi se rešenje o eksproprijaciji, žalbeni postupak traje 30 dana. Drugostepeni organ je dužan da da odluči po žalbi i u jednom inkvizitornom postupku svako od nas u jednom trenutku može izgubiti svoju imovinu preko noći, istakao je Đorđević za N1.

Zbog ovih izmena najviše su zabrinuti poljoprivrednici i građani Srbije u mestima gde se planiraju rudnici, posebno litijuma.

Kako se utvrđuje javni interes?

Zahvaljujući izmenama Zakona o eksproprijaciji Vlada Srbije će moći može da utvrdi javni interes za eksproprijaciju ako je ona „neophodna za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata“ u oblastima obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske, telekomunikacione i komunalne infrastrukture, državnih objekata, kao i za izgradnju stanova za socijalno ugrožene građane.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Nova ekonomija.

Foto: Pixabay

Чланак Šta piše u zakonu zbog kojeg su tokom vikenda blokirane ključne saobraćajnice u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.