Pomoćnik ministra Dubravka Drakulić istakla je da je ovo prvi korak u ispunjenju Akcionog plana u okviru Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine.

„Opšti cilj Strategije ogleda se u održivom i efikasnom upravljanju privrednim subjektima u vlasništvu države (PSRS), što odražava posvećenost Vlade reformi ove oblasti, povećanju koristi od državnog vlasništva za građane, kao i ostvarivanju strateških i razvojnih ciljeva i zaštite opšteg interesa Republike Srbije. Započeta reforma javnih preduzeća će se nastaviti na sveobuhvatan način i proširiti na sva PSRS, što će predstavljati važnu polugu u razvoju sveukupne ekonomije Republike Srbije. Baza podataka koju smo danas predstavili omogućiće dostupnost mnogih podataka do kojih se do sada dolazilo na teži način, ali i predstavlja još jedan korak u digitalizaciji privrede”, istakla je Drakulić.

Кako je navela, ispunjenju ove aktivnosti se pristupilo sistematski i sveobuhvatno. „Ministarstvo je time ispunilo višegodišnju potrebu za objedinjavanjem podataka u jednu interaktivnu evidenciju i to ne samo svih PSRS, već i njihovih zavisnih društava, te i njihove imovine, a sve u cilju podrške države u primeni razloga vlasništva i upravljanju portfeljem državnih preduzeća. Posebno se zahvaljujemo na brzoj i efikasnoj saradnji timu APR-a, koji su uz maksimalnu angažovanost ljudskih resursa Ministarstva privrede-Sektora za javna preduzeća i Sektora za privatizaciju, uzajamnom saradnjom ispunili ovu važnu aktivnost i pre roka koji je definisan propisima”, izjavila je ona.

Direktor Agencija za privredne registre Milan Lučić naveo je da ova institucija trenutno vodi 10 registara i evidencija kao poverene poslove iz nadležnosti Ministarstva privrede.

„Zajedno sa resornim ministarstvom, koje nam pruža punu institucionalnu i stručnu podršku, napravili smo Elektronsku evidenciju privrednih subjekata u kojima Republika Srbija ima vlasništvo, koja je od danas objavljena na internet stranici Agencije. U okviru evidencije se objavljuje pregled poslovnih podataka, pravni status i procenat učešća države u vlasništvu privrednih subjekata, podaci o osnivanju i promenama registrovanim u tim i drugim subjektima koji imaju uticaj na privredne subjekte u vlasništvu Republike Srbije”, rekao je on.

Lučić je naglasio da se pored toga objavljuju odluke registratora, na osnovu kojih su registrovani osnivanje i promene podataka o članovima, zakonskim zastupnicima, članovima nadzornih i izvršnih odbora, kapitalu, ograncima i drugi statusni podaci privrednih subjekata, kao i osnivačka akta, statuti i druga dokumenta ovih subjekata, koja se registruju u okviru Registra privrednih subjekata, u APR.

„Putem pretraživača su dostupni podaci za 314 privrednih subjekata, a evidencija će se automatski ažurirati podacima iz Registra privrednih subjekata, pa će Agencija za privredne registre, uz ostale poslovne i finansijske podatke koje trenutno objavljuje, obezbediti i transparentnost poslovnih podataka o privrednim subjektima u vlasništvu države”, zaključio je on.

Pretagu možete izvršiti preko ovog linka https://pretraga2.apr.gov.rs/EvidencijaPSRS

Чланак Objavljena elektronska evidencija privrednih subjekata u kojima Republika Srbija ima vlasništvo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izveštaj se može dobiti samo na osnovu potpisane saglasnosti klijenta. Svi podaci su potpuno zaštićeni i smatraju se poslovnom tajnom.

Povlačenje izveštaja iz Kreditnog biroa tehnički može da obavi samo ovlašćeni bankar ili zaposleni u drugoj instituciji koja ima potpisan sporazum sa Udruženjem banaka Srbije. Prilikom podnošenja zahteva za kredit ili neke druge usluge, klijentu se obrazac saglasnosti na potpis uručuje lično (tzv. osnovni izveštaj). Ovaj tip izveštaja sadrži sve podatke o uslugama koje klijent koristi kod banaka i drugih finansijskih institucija, ali ne i njihove nazive.

Kreditni biro u svakom momentu vodi evidenciju i o tome da li ste uredni ili neuredni platiša

Izveštaj Kreditnog biroa sadrži sve podatke o našim tekućim i potencijalnim obavezama, zaduženjima na osnovu kredita, kartica, dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, obaveze po osnovu lizinga, aktiviranih jemstava. Potencijalne obaveze su recimo podaci da li ste žirant. Ovo praktično znači da Kreditni biro u svakom momentu vodi evidenciju i o tome da li ste uredni ili neuredni platiša.

Po izveštaju Kreditnog biro smatra se da ste uredni platiša ukoliko svoje obaveze izmirujete u roku do 60 dana od dana dospeća obaveze. Ono što klijente često zanima je koliko se dugo čuvaju podaci o kašnjenju sa otplatom kredita.
Odgovor je – tri godine, nakon poslednje prijave kašnjenja Kreditnom birou, odnosno nakon izmirenja ugovornih obaveza.To znači da su vam šanse za korišćenje neke od finansijskih usluga u naredne tri godine maksimalno smanjene, odnosno da u većini slučajeva banka neće hteti da vam odobri kredit, pozajmicu ili karticu.

Iako građani često govore da ih je za dobijanje kredita odbio Kreditni biro,odluku o odobrenju ili odbijanju ne donosi Kreditni biro, već banka. Kako u Kreditnom birou ne postoje podaci o vašim prihodima, niti postoji mogućnost uvida u stanje na vašim računima, Kreditni biro ni ne može učestvovati u donošenju takve odluke.

Izvor: Kamatica.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koje podatke kreditni biro ima o nama се појављује прво на Biznis i Finansije.