Poljoprivredni fakulteti u Srbiji i drugim zemljama već duži period imaju sve manje studenata. Podaci za Srbiju pokazuju da se od školske 2016/17 do danas, udeo učenika u poljoprivrednim školama u ukupnom broju srednjih škola smanjio sa 6,2 na 4,2 odsto. U istom periodu, broj studenata koji upisuju poljoprivredne fakultete je opao za preko 18.000, pri čemu je taj pad veći na državnim fakultetima. Studenti poljoprivrede i veterine čine tek oko tri odsto ukupnog broja studenata.

Autori najnovijeg istraživanja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu zaključuju da je jedan od važnih razloga za ovakav trend način na koji najčitaniji mediji prikazuju položaj poljoprivrede u Srbiji. Poljoprivrednici se često prikazuju kao neobrazovani ljudi, zavisni od podrške države, dok se o uspesima retko izveštava. To značajno utiče na stav mladih, koji poljoprivredu većinom doživljavaju kao profesiju u kojoj se jako puno radi za malo novca i kao delatnost kojom ne mogu da obezbede životni standard kao sa nekim drugim poslovima, navodi se u istraživanju.

Ne žele da se bave poljoprivredom na selu

Shodno tome, ne iznenađuju rezultati ankete među studentima agroekonomije na ovom fakultetu. Oni pokazuju da je samo 27% studenata upisalo ovu oblast sa uverenjem da imaju brojne mogućnosti za zapošljavanje nakon diplomiranja. Većina smatra da će se baviti nečim drugim, što potvrđuju i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje da u Srbiji ima preko 200 nezaposlenih agroekonomista. Istraživanje ukazuje i na protivurečnost da studenti koji potiču iz poljoprivrednih porodica teže nalaze posao sa fakultetskim obrazovanjem u ovoj struci, u odnosu na one koji dolaze iz nepoljoprivrednih domaćinstava.

Najveći broj, odnosno preko polovine novoupisanih studenata agroekonomije u školskoj 2022/23 potiče iz Beograda, trećina dolazi iz centralne i zapadne Srbije, dok su ostali regioni mnogo manje zastupljeni. Nekoliko godina unazad, devojke čine oko 70 odsto studenata agroekonomije, a većina novoupisanih studenata je prethodno završila neku od stručnih ekonomskih škola ili gimnaziju.

Prema istraživanju, oko 70% studenata dolazi iz nepoljoprivrednih domaćinstava. Zato ne čudi da tek 6,9% studenata agroekonomije planira da nastavi porodični posao u oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i da 43% njih potpuno odbacuje mogućnost da žive i rade na selu.

Чланак Beograđani najbrojniji među studentima poljoprivrede се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od ukupnog broja upisanih, 104.058 studenata, ili 43 odsto je muškog pola, dok je 137.910 (57 odsto) ženskog pola.

Sličan disparitet u polovima beleži se i među diplomiranim studentima, obzirom da su 17.497 (41,2 odsto) muškarci, a 25.002 (58,8 odsto) žene.

Najviše studenata upisalo je neki od fakulteta na državnim univerzitetima – 175.995 njih, dok je privatne univerzitete upisalo 28.632 ljudi.

Na visokim strukovnim državnim i privatnim školama nastavu je počelo da pohađa 37.341 student. Od tog broja 87,6 odsto je upisalo državne strukovne visoke škole, a 12,4 odsto ili 4.617 studenata na privatnim.

Posmatrano prema načinu finansiranja studija, 41,4 odsto studenata upisalo se na budžet, a 58,6 odsto studenata na samofinansiranje.

Posmatrano prema načinu finansiranja studija, od ukupnog broja diplomiranih studenata 38% su korisnici budžeta.

Izvor:Nova ekonomija

Чланак Godišnje 242.000 studenata upiše fakultet, 42.500 diplomira се појављује прво на Biznis i Finansije.