Ovakva odredba zabrinula je mnoge koji već duže vreme posluju sa rečju „Srbija“ u imenu svoje firme. Oni ipak, ne bi trebalo brinu, objašnjava za Ekapiju Ivan Nonković, samostalni advokat u saradnji sa Karanović & Partners.
„Ova odredba ne bi smela da se primeni retroaktivno. Odnosno, ko već ima u nazivu reč ‘Srbija’, neće morati da traži saglasnost“, rekao je Nonković.

Dodaje da je ta praksa primenjivana i kada se isto ograničenje uvodilo za privredna društva.

„Ovo pravilo već postoji za privredna društva. Odnosno, ne mogu imati reč ‘Srbija’ u nazivu bez prethodne saglasnosti. Pravilo za preduzetnike se sada samo usklađuje sa pravilom za privredna društva“, kaže Nonković.

Izvor: E kapija

Foto: Pixabay

Чланак Poslovno ime preduzetnika ne može više da sadrži reč Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oglasom o prodaji ponuđena je osim servisa sa deset kanala i nova međunarodna autobuska stanica kao i deo zemljišta na kome ATP Vojvodina ima pravo korišćenja. Ukupna likvidaciona vrednost sve tri celine, navedena kao početna cena u oglasu, iznosi nešto više od 5,3 miliona evra.

– Ponudili smo 1,45 miliona evra, to je nešto iznad početne koja je iznosila 1,44 miliona a ona je inače bila granica i dali smo nešto malo više uz rizik da ne prođemo. Ali, samo smo se mi prijavili za servis, a zainteresovani smo zbog naše firme Agrovojvodina mehanizacija koja je zastupnik u prodaji traktora i priključne mehanizacije. Želimo da proširimo asortiman, pregovaramo da uzmemo još neke brendove iz oblasti poljoprivrede i za tu vrstu posla lokacija ATP Vojvodine nam je idealna – rekao je za Danas Bojan Matijević.

Prema nezvaničnim informacijama, za zemljište je ponudu dostavila firma Evro dom iz Kaća, koja se prema registraciji u APR-u bavi drumskim prevozom tereta, ali njen vlasnik Nikola Zekonja nije želeo ni da potvrdi niti da demantuje svoje učešće u prodaji imovine ATP Vojvodine.

Sve tri celine dobile nove vlasnike

Prema saznanjima Danasa, za novu međunarodnu autobusku stanicu nije bilo zainteresovanih kupaca.

Ali, i da su sve tri celine dobile nove vlasnike, od prikupljenog novca mogla bi, i to delimično da se namiri samo Kredi agrikol banka, sa hipotekom prvog reda koja glasi na iznos od 7,8 miliona evra.

Svi drugi poverioci, uključujući i razlučne sa obezbeđenjem drugog i trećeg reda, poput Komercijalne banke i Poreske uprave, ostaće bez nadoknade.

Inače, na oglašenu prodaju prigovor je dostavilo Republičko javno pravobranilaštvo, u ime Ministarstva finansija odnosno Poreske uprave, jer nije bilo obavešteno o tom postupku iako je to zakonska obaveza stečajnog upravnika, ali i Komercijalna banka koja je smatrala da ima uspostavljeno obezbeđenje na opremu servisnog centra.

Pre toga je i bivši većinski vlasnik Ilija Dević uložio prigovor jer su objekti oglašeni kao funkcionalne celine iako čitav kompleks ne može da radi s obzirom da Grad i pored potpisanog ugovora nije preusmerio saobraćaj na tu lokaciju.

Dan pred zakazano nadmetanje Privredni sud je prva dva prigovora odbio, a Devićev je odbacio.

Otvaranjem ponuda nije okončan proces prodaje imovine tog preduzeća.

Kako nam je rečeno u ATP Vojvodini, prema utvrđenoj proceduri, najpre će zvanično o dospelim ponudama biti obavešten sud kao i poverioci koji će imati pravo da izvrše uvid.

Potom sledi potpisivanje ugovora.

Ali, u oglasu je navedeno da će se otvaranje ponuda vršiti u prisustvu stečajnog upravnika i tročlane komisije koju on sastavlja. Prema nepotvrđenim informacijama, upravnik se zbog kovida nalazi na lečenju i pitanje je da li će on moći da potpiše zapisnik sa otvaranja ponuda kojima nije prisustvovao, a pri tom je jedini nadležan da proglasi da li je ponuda prihvatljiva ili ne.

Hronika jedne privatizacije

Autosaobraćajno preduzeće „Vojvodina“ prodata je na aukciji 2004. godine a novi vlasnik Ilija Dević već je u prvoj godini ispoštovao plan investicija, zatim je zaposlio novih 200 radnika, proširio delatnosti i uvećao broj linija. U proleće 2006. Dević je sa tadašnjom gradonačelnicom Novog Sada Majom Gojković potpisao ugovor prema kome se on obavezao da prema gradskim planskim dokumentima na placu ATP Vojvodine izgradi novu međunarodnu autobusku stanicu i servisni centar a da po dobijanju upotrebne dozvole Grad izmesti autobuski saobraćaj na novu lokaciju. Grad, međutim, nije ispoštovao svoj deo obaveza, preduzeće je pod pritiskom kredita otišlo u stečaj a oko 500 radnika ostalo je bez posla. Slučaj ATP Vojvodina, svrstan među pet najvećih u okviru 24 sporne privatizacije i jedini u kome je oštećen investitor a ne država, u stalnom je monitoringu Evropske komisije.

Чланак „Matijević želi“ da kupi ATP Vojvodinu u stečaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zahtev za dobijanje prethodne saglasnosti za unošenje reči “Srbija” u poslovno ime privrednog društva u 2019. podnelo je osam, dok je za prvih sedam meseci ove godine zahtev podnelo šest privrednih društava.

Zakonom o privrednim društvima, naime, propisano je da poslovno ime privrednog društva može da sadrži i naziv Republike Srbije.

Takođe, može da sadrži i naziv njene teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine,a sve ovo se odnosi i na nazive na stranom jeziku, kao i na njihove pridevske oblike.

Ali, postoje i uslovi koje treba ispuniti.

Prilikom podnošenja zahteva za dobijanje prethodne saglasnosti za unošenje reči “Srbija” u poslovno ime privrednog društva plaća se taksa od 320 dinara, a nakon što vlada donese to rešenje, a pre uručenja, plaća se taksa od 529.300 dinara.

Privredena društva kao motiv za unošenje reči “Srbija” navode nameru da se na taj način jasno pozicioniraju na tržištu i budu lako prepoznatljivi od strane potrošača, klijenata i poslovnih partnera.

Obrazloženje je često i pozicioniranje u okviru određene grupacije kojoj pripadaju, a koja posluje u više zemalja, kao i da njihovo uspešno poslovanje doprinosi prepoznatljivosti Republike Srbije kao povoljne lokacije za investiranje i poslovanje, navode iz ministarstva.

Iz Ministarstva privrede napominju i da je prethodna saglasnost za unošenje reči “Srbija” u poslovno ime privrednog društva koju je društvo jednom steklo trajna i da se ne obnavlja sve dok privredno društvo postoji, odnosno dok je kao takvo registrovano u Agenciji za privredne registre.

Ministarstvo ukazuje na to da kada je reč o proizvodima, to nije u njihovoj nadležnosti, već se treba obratiti Zavodu za intelektualnu svojinu, ukoliko je reč o proizvodima koji nose oznaku geografskog porekla.

Šta je sve potrebno, osim pola miliona

Uz Zahtev je potrebno dostaviti:

– Izvod iz Registra privrednih subjekata za privredno društvo (Podatke iz ovog dokumenata pribavlja organ po službenoj dužnosti, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama. U tom slučaju potrebno je da stranka uz zahtev dostavi izjavu da će sama prikupiti i dostaviti taj dokument.

– Poslovni izveštaj poslednje poslovne godine privrednog društva

– Finansijski plan za tekuću godinu privrednog društva

– Izveštaj o bonitetu privrednog društva, izdat od ovlašćenog pravnog lica (Agencija za privredne registre)

– Mišljenje Privredne komore Srbije o dobijanju prethodne saglasnosti da poslovno ime privrednog društva sadrži naziv „Srbija”

– Odluku nadležnog organa privrednog društva o unošenju naziva „Srbijaˮ u poslovno ime društva

– Punomoćje ako se zahtev podnosi preko ovlašćenog punomoćnika

– Dokaz o uplaćenoj taksi za postupanje po zahtevu dostaviti uz zahtev.

Izvor:B92

Foto: Pixabay

Чланак Pola miliona dinara košta ako želite da u imenu firme stoji reč Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Federalni istražni biro (FBI) podneo je tužbu protiv tridesetčetvorogodišnjeg američkog državljanina iz Atlante zbog prevare koja je izazvala paniku u kompaniji u kojoj je radio i na kraju proizvela gubitak u poslovanju od najmanje 100.000 evra.
U tužbi se navodi da je Santon Antonio Dejvis saopštio svom poslodavcu da je njegova majka obolela od Kovida-19 i zatražio odsustvo kako bi mogao da je smesti u bolnicu. Potom je obavestio kompaniju da su testirani i on i majka, i da su rezultati potvrdili da su oboje zaraženi.

Panika u fabrici

Kompanija, čije ime se ne navodi u tužbi, zatražila je kopiju rezultata testa, ali je Dejvis nije poslao. Umesto toga, 20. marta je elektronskom poštom stigao zvanični dopis iz bolnice „Vellstar Atlanta Medical Center South“, u kome se kaže da je Dejvis pozitivan na Kovid-19, te da mora ostati izolovan najmanje dve nedelje, odnosno sve dok test ne pokaže da se izlečio.

Pošto uz dopis nisu poslati i rezultati testa kojim se dokazuje da je Dejvis zaista pozitivan na koronu, služba za ljudske resurse u kompaniji nije bila sigurna da li je pismo lažno. No, kako je panika od ubrzanog rasta obolelih i preminulih počela da se širi u SAD, kompanija je odlučila da 23. marta ipak zatvori fabriku u kojoj je Dejvis radio kao čistač.
Pored toga, obavljena je temeljna dezinfekcija celokupne fabrike, a svi zaposleni koji su bili u kontaktu sa Dejvisom poslati su na testiranje kako bi se utvrdilo da li su i oni zaraženi.

Bio je u bolnici, ali prošle godine

Kompanija je na kraju uspela da dobije informaciju iz pomenute bolnice da je Dejvis zaista bio njihov pacijent, ali još u novembru 2019. godine. On je prilikom otpuštanja iz bolnice dobio i zvaničnu dokumentaciju, koju je iskoristio kako bi na bolničkom memorandumu falsifikovao sadržaj, odnosno lažno obaveštenje da je oboleo od Kovida-19.

Kako FBI navodi u tužbi, Dejvis je prouzrokovao nepotrebni ekonomski gubitak svom poslodavcu, ali je naneo štetu i svojim kolegama i njihovim porodicama širenjem lažne panike da su možda i oni zaraženi korona virusom. Zbog toga, kako pišu američki mediji, najverovatnije mu preti ne samo novčana, nego i zatvorska kazna.

Чланак Lažno oboleli od korone koštao firmu najmanje sto hiljada dolara gubitka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većinu posla rade knjigovođe, bez preke potrebe da dolaze na šalter. Uz digitalni potpis u tu instituciju stiže i više od 300.000 finasijskih izveštaja.

„Verujte ja sam jedan od tih koji je to radio ručno i znate tu moraju da se slože sve kolone, sada kada ukucam elektronski to sve i kada se pojavi neka greška koju ispravljam, prosto ne mogu da verujem da smo to nekad radili sve ručno“, kaže Dragan Stošić, vlasnik knjigovodstvene agencije.

Računovođa Dragana Marić kaže da svakodnevno koristi sve državne portale, između ostalog APR, koji je pored e-poreza najvažnija.

Koliko je važno elektronske usluge prilagođavati, upućuje primer novog poreskog rešenja, koje je sa portala Poreske uprave preuzelo svega 60 odsto paušalaca.

„Mi intenzivno radimo na uspostavljanju praktično notifikaciji odnosno dostavljanju obaveštenja putem SMS poruke ili mejlom svim obveznicima da je poreska uprava dostavila dokument“, kaže Dragan Agatunović iz Poreske uprave.Sa osnivanjem firme u APR-u, dobija se poreski broj, opredeljuje se za paušalni ili PDV obračun poreza, od ove godine istovremena je i prijava na sve tri vrste socijalnog osiguranja. Sve to uz nekoliko šaltera manje.

„Minimum četiri, ako kažemo da je i uvođenjem elektronske registracije izostavljena i obaveznost overe osnivačkog akta kod notara, onda možemo reći da je to započinjanje poslovanja jako uprošćeno“, kaže Marija Pajić iz APR-a.

Sa druge strane, izlazak iz posla nije jednostavan. Preduzetniku je neophodna potvrda da je izmirio sve poreske obaveze, u suprotnom firma ostaje, a dugovi rastu.

„Da se propiše da preduzetnik može da se briše iz registra preduzetnika i bez donošenja te potvrde, s tim da jednostavno ta njegova obaveza i dalje egzistira prema Poreskoj upravi“, navodi Đorđe Vukotić iz Naleda.

Pošto bez odgovarajućih potvrda i ne mogu da predaju zahtev za gašenje, ne zna se koliko preduzetnika to želi. Izvesno je da je u postupku gašenja oko 10.000 privrednih društava.

Izvor RTS/Kamatica.rs

Чланак Zatvoriti firmu uopšte nije jednostavan proces се појављује прво на Biznis i Finansije.