„Forbs“ je 14. februara objavio svoj 14. redovni godišnji popis najboljih američkih banaka, a kao osnovne kriterijume pri sačinjavanju popisa razmatrali su rast, kreditni kvalitet i profitabilnost da bi rangirali 100 najvećih banaka od najboljih do najgorih.

Kolaps SVB je drugi najveći bankrot jedne finansijske institucije u storiji SAD i najveći bankrot američke banke od 2008. godine.

SVB je sada pod kontrolom američke Federalne agencije za osiguranje depozita (FDIC), a njena imovina je zaplenjena.

Banka, osnovana 1983. godine, osigurala je finansiranje za gotovo polovinu američkih tehnoloških i zdravstvenih kompanija.

Prema podacima Forbsa, SVB je na kraju prošle godine imala 213 milijardi dolara vrednu ukupnu imovinu. Federalna agencija za osiguranje depozita saopštila je da je preuzela kontrolu nad oko 175 milijardi dolara koji se drže u toj banci.

Izvor: Index.hr/021.rs
Foto: Pixabay

Чланак Forbs stavio banku koja je bankrotirala na 20. mesto liste najboljih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sredstva će pomoći Forbesu da u prvom tromesečju sprovede planirani izlazak na berzu spajanjem sa jednom kompanijom posebne namjene za akvizicije, ili SPAC, koja kotira na tržištu, rekli su američkoj televiziji izvori upoznati s dogovorom.
Binance će preuzeti od institucionalnih investitora polovinu od 400 miliona dolara obaveza koje je Forbes najavio u avgustu, rekli su neimenovani izvori američke televizije.

To će Binance učiniti jednim od dva najveća vlasnika Forbesa, pri čemu će ova izdavačka kuća biti izlistana na Njujorškoj berzi pod oznakom FRBS, dodaje se u tekstu.

Kriptokompanija će takođe dobiti dva mesta u devetočlanom bordu direktora Forbsa.

Ovaj potez ukazuje na sve veći uticaj u stvarnom svetu kriptosektora, koji beleži rast vrednosti i stvara novu klasu milijardera usled globalnog interesovanja za digitalnu imovinu. Ovo je prva velika investicija neke kompanije iz kriptosektora u jedan tradicionalni medij u SAD.

Forbes je pre više od jednog veka osnovao ded glavnog urednika i dvostrukog predsedničkog kandidata Stiva Forbsa.

Ova izdavačka kuća je 2014. godine prodala 95 odsto udela kompaniji Integrated Whale Media, sa sedištem u Hong Kongu, za 475 miliona dolara.

Forbs je poznat i po svojoj godišnjoj rang listi najbogatijih poslovnih ljudi na svetu.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Kriptoberza Binance postaje drugi najveći vlasnik Forbesa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Skoro svi oni su bogatiji nego pre godinu dana, navodi list i precizira da prvih 20 na listi zajedno vrede zapanjujućih 1,8 biliona dolara. Forbs je izračunao neto vrednost rangiranih najbogatijih Amerikanaca na bazi cene njihovih akcija na berzi na dan 3. septembra 2021.

Džef Bezos najbogatiji je čovek u Americi

Džef Bezos, osnivač Amazona i vlasnik kompanije za putovanja u kosmos Blu Oridžin, najbogatiji je čovek u Americi četvrtu godinu zaredom, sa vrednošću imovine od 201 milijardu dolara, što je za 22 milijarde više nego lani. Ovo je prvi put da neko na Forbsovoj listi 400 najbogatijih u SAD vredi 200 milijardi dolara ili više.

Ilon Mask na drugom mestu

Na drugom mestu je Ilon Mask, čije se bogatstvo utrostučilo za godinu dana na 190,5 milijardi dolara, usled snažnog rasta cene akcija kompanije „Tesla“, a trećeplasirani je Mark Zakerberg koji je „težak“ 134,5 milijardi dolara zahvaljujući skoku akcija Fejsbuka za 63 procenta u odnosu na prošlu godinu.

Prvi put u poslednjih 30 godina, osnivač Majkrosofta Bil Gejts nije zauzeo jednu od dve vodeće pozicije i spustio se na četrvrto mesto s bogatstvom od 134 milijarde dolara, dok se njegova bivša supruga Melinda Gejts prvi put našla na listi, na 158. mestu, nakon što joj je posle razvoda u maju on isplatio sumu od 5,7 milijardi dolara.

Suosnivači Gugla, Lari Pejdž i Sergej Brin, nalaze se na petom i šestom mestu sa imovinom vrednom 123 milijarde, odnosno 118,5 milijardi dolara respektivno, dok je Lari Elison, jedan od osnivača Orkala, sedmi najbogatiji Amerikanac sa iznosom od 117,3 milijarde dolara.

Sa bogatstvom od 102 milijarde dolara, šef Berkšir Hataveja Voren Bafet se nalazi na osmoj poziciji, deveti je bivši generalni direktor Majkrosofta Stiv Balmer, čija se imovina procenjuje na 96,5 milijardi dolara, a grupu prvih deset najbogatijih ljudi u SAD zaključuje Majkl Blumberg, bivši gradonačelnik Njujorka i vlasnik medijske grupe „Blumberg“, koji raspolaže sa 70 milijardi dolara.

Zanimljivo je da se na novoj rang listi američkih milijardera našlo 22 pridošlica, dok je 55 ispalo sa liste, a prvi put u poslednjih 25 godina na listi nema ni bivšeg predsednika SAD-a Donalda Trampa, čije se bogatstvo smanjilo za 400 miliona dolara na 2,5 milijardi dolara

Gejts prvi put za 30 godina nije među prva dva najbogatija

Suosnivač Majkrosofta Bil Gejts prvi put u poslednjih 30 godina se ne nalazi na jednom od prva dva mesta liste najbogatijih ljudi u SAD uglednog magazina Forbs.

Iako se njegovo bogatstvo u poslednjih godinu dana povećalo za 23 milijarde dolara, to mu nije bilo dovoljno da prestigne Džefa Bezosa, Elona Maska ili Marka Zakerberga koji su zabeležili nove rekorde u zaradama zahvaljujući, pre svega, porastu vrednosti deonica, piše nagazin Forbs.

Međutim, navodi se, tržište akcija nije jedini razlog zašto je Gejts pao sa drugog na četvrto mesto za godinu dana, već se kao razlog navodi i njegov razvod, budući da je veliki deo deonica dobila njegova bivša supruga. Da su Bili i Melinda Gejts ostali u braku Gejts bi bio na trećem mestu.
Kako se navodi, sastav Gejtsovog bogatstva izgleda mnogo drugačije nego kada se prvi put pojavio na listi 400 najbogatijih ljudi u SAD, kada je Majkrosoft izašao u javnost.

Gejts je u to vreme posedovao 45 odsto Majkrosoftovih akcija, a vredeo je 315 miliona dolara.
Sledeće godine, rastuća cena akcija Majkrosofta učinila ga je najmlađim milijarderom na svetu, vrednim 1,25 milijardi dolara u 31. godini. On je 1992. godine postao najbogatiji čovek u SAD čije se bogatstvo procenilo na 6,3 milijarde dolara.

Nakon što je 2000. godine otišao sa mesta izvršnog direktora kompanije njegovo bogatstvo je palo, ali je i dalje bio najbogatiji na svetu.

Prvi put je na drugo mesto pao 2018. godine, kada ga je Bezos prestigao, a krajem 2020. prestigao ga je i Mask, a u avgustu ove godine i Zakerberg.

Ipak, navodi Forbs, rangiranje milijardera je nestabilno, tako da je tek što je konačna lista za 2021. bila završena došlo je do pada Fejsbuka, čime je Gejts ponovo došao na treće mesto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак U vreme pandemije najbogatijim Amerikancima bogatstvo se uvećalo za 40% се појављује прво на Biznis i Finansije.

SPAC-ovi su hit na investicionom tržištu (već smo pisali o tome) gde se u praksi gomila malih investitora udruži, kupujući po fiksnoj ceni deonice kompanije koja u početku nema nikakve imovine čime nastaje SPAC ili, alternativno, “blank check company” (kompanija sa “praznim čekom”).

U Forbes-u tako planiraju da skupe preko 600 miliona dolara, koji će im, kako su saopštili, pomoći u “digitalnoj transformaciji i stvaranje dublje angažovane publike, uz zadržavanje visokog kvaliteta i prihoda kompanije”.
Pod pretpostavkom da javni akcionari Magnum Opusa neće otkupljivati akcije, akcionari Forbesa će po zatvaranju postati vlasnici približno 22% kompanije, saopštio je Forbes.

Kompanija koja postoji već 104 godine, stiže do 150 miliona ljudi širom sveta, ima 45 licenciranih izdanja u 76 zemalja sveta i među je 50 najposećenijih sajtova na internetu.

Чланак Forbes izlazi na berzu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako mnogi današnji bogataši ističu kako su prekinuli studije na pola, a ipak ostvarili neverovatan uspeh, to ne znači da umanjuju značaj te vrste obrazovanja. Naprotiv, ovo je „10 eminentnih univerziteta koji su stvorili najviše bogataša“, kako prenosi Biznis Insajder.

Na prvom mestu je Harvard

Zapravo, aktuelna lista na izvestan način demantuje taj „kliše“ da se ogromno bogatstvo može zaraditi bez konvencionalnog znanja. Samo nekima je to pošlo za rukom. Već možemo da pretpostavimo da se najviše pomenutih univerziteta nalazi u SAD, a na prvom mestu je Harvard (Masačusets).

Čak 29 milijardera sa Forbsove liste pohađalo je ovaj univerzitet. Od tog broja, njih 17 je pošlo putem finansija i investiranja. Među značajnijim imenima su blizanci Kameron i Tiler Vinklvos, Stiv Balmer, Žorhe Paolo Leman.

Sledi Univerzitet u Pensilvaniji (Filadelfija), koji među bivšim studentima ima 28 milijardera, a recimo, poznato je da su ga pohađali Donald Tramp i Ilon Mask. Na trećem mestu je Stanford (Kalifornija), koji je takođe iznedrio 28 biznismena sa „9 nula“. Potom ide Jejl (Konektikat) sa 21 milijarderom.

Na primer, diplomu ove škole ima NBA zvezda Bruklin Nets. Na spisku se dalje nalazi Univerzitet u Mumbaju, koji je pohađao Mukeš Ambani, a sa Kornela iz Njujorka izašlo je 18 današnjih bogataša ovog ranga. Univerzitet Južne Kalifornije je na 7. mestu, sa svojih 15 „predstavnika“.

Tu školu je, na primer, pohađao Džordž Lukas, kreator Ratova zvezda. Sledi MIT iz Masačusetsa, sa 14 milijardera, zatim Prinston (Nju Džersi), koji među bivšim studentima broji 11 milijardera. Iako na dnu liste, ovaj univerzitet ima najveću neto vrednost (288,4 milijarde dolara) kada se sabere ukupno bogatstvo studenata-milijardera.

Na poslednjem mestu je Berkli u Kaliforniji, koji ima 11 milijardera među nekadašnjim studentima. Među njima su dva nova milijardera sa Forbsove liste za 2021: naime, Timoti Springer i Robert Langer su svoja bogatstva stekli zahvaljujući učešću u proizvodnji vakcine Moderna.

Чланак 10 eminentnih univerziteta koji su stvorili najviše bogataša се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odmah posle studija Nikola je dobio posao prvog inženjera u startapu koji je razvijao napredne sisteme za dijalog, koji je zatim postao deo čuvenog „Epla“. U ovom timu proveo je dve godine, paralelno završavao doktorske studije, da bi zatim okupio kolege i otisnuo se u preduzetništvo osnovavši kompaniju „PolyAI“.

Konačno, uspeo je da skupi 30 miliona dolara od investitora koju veruju da će njegova kompanija naučiti kompjutere da razgovaraju s ljudima. A onda je sve to potvrdio i „Forbs“.

– Nije to ništa posebno, mada je bilo dosta poziva, više interesovanja, ali ne razmišljam o tome – skromno će Nikola Mrkšić.

Cilj je potpuno jasan

– Nama je cilj da od „PolyAI“ napravimo ogromnu kompaniju koja će izaći na berzu i koja će biti deo vašeg svakodnevnog života. Zovete frizera, restoran, avio-kompaniju, gde god pričate sa korisničkom podrškom mi želimo da budemo deo tog razgovora – rekao je u razgovoru za RTS Nikola Mrkšić.

Na prvi pogled mnogima nije baš najjasnije čime se bavi ova kompanija.

– „PolyAI“ je firma od pedesetak ljudi sa sedištem u Londonu i kancelarijama u SAD i Singapuru. Mi pravimo konverzacione sisteme, „voice assistant“, ne znam kako se to kaže na srpskom, recimo govorni automat, mada to zvuči kao nešto već prevaziđeno. To su sistemi koji se javljaju na telefon kada zovete korisničku podršku, bilo da zovete telekomunikacionu firmu ili banku ili ugostiteljski objekat i pravite rezervaciju ili se žalite na uslugu. Ili imate problem sa povezivanjem na internet i treba vam pomoć. U svakom od tih scenarija naš sistem se javi i razgovara sa vama isto kao što bi i veoma dobro obučeni operater u kol centru to radio.

Ovo nije nimalo lak zadatak jer ljudi imaju različiti akcenat, govorne mane, samo u Velikoj Britaniji postoji 67 poddijalekata engleskog jezika.

Naši sistemi mogu da automatizuju 80 pa i 90 odsto saobraćaja

– U opštem slučaju ako biste pričali u dijalektu ili o nečem vrlo specifičnom, to nije problem koji je potpuno rešen. Ali ako razgovarate sa sistemom koji zna otprilike šta vi pokušavate da postignete, taj sistem zna šta da očekuje. Pa ako rezervišete mesto u restoranu, sledeće što ide je datum ili broj ljudi koji dolaze ili neko pitanje oko parkinga – ispričao je Nikola za RTS.

Ipak, kako dodaje, ljudi nisu potpuno isključeni.

– Naši sistemi mogu da automatizuju 80 pa i 90 odsto saobraćaja koji ide u kol centar. Ali u deset odsto slučajeva ili kada je reč o korisnicima koji pitaju neko veoma retko pitanje ili premijum korisnicima, njih čuvate za razgovor sa nekim od vaših najboljih operatera. Nije ideja zameniti ljude. Naši najuspešniji projekti do sada bili su sa firmama u kojima nije bilo dovoljno ljudi da urade neki posao.

Po njegovim rečima, trenutno su na dobrom putu.

– Vidite, ja sam radio za „Epl“. Projekat „Siri“ ima dve hiljade ljudi. Amazonov „Aleksa“ ima 14.000, i dalje raste. To su komplikovani sistemi koji u odnosu na uloženi novac nisu postigli neki rezultat. Nama je cilj da napravimo sisteme koji će stvarno dodati neku vrednost. Cilj je da napravimo što više dobrih iskustava i da dokažemo da ova tehnologija ima budućnost. Za sada nam ide jako dobro. Imamo puno klijenata kojima smo pomogli da povećaju prihode, da smanje troškove. Nama je cilj da od ove kompanije napravimo ogromnu kompaniju koja će izaći na berzu koja će biti deo vašeg svakodnevnog života.

Nije tajna da bi voleo jednog dana da se vrati u domovinu

– Voleo bih to da uradim i voleo bih da provodim više vremena u Srbiji. Nadam se da će me život za jednu deceniju vratiti u Srbiju. Za sada je firma prilično koncentrisana ovde – zaključio je Nikola.

Radite u Srbiji, prodajte u Americi

IT sektor se sve brže razvija i u Srbiji.
– Mislim da u Srbiji ima mnogo dobrih IT kompanija, taj sektor je uspešan i dobar, iako ti ljudi rade u težim uslovima nego ja ovde. Te su kompanije stvorene u teškim uslovima, nemaju pristup enormnoj količini kapitala koji investicione firme investiraju ovde ili u Americi. Nije zgoreg kada se radi prodaja da odmah budu ambiciozni. Možete da imate najbolji proizvod na svetu, kupiće vas pet godina kasnije daleko manje tehnički sposoban američki kompetitor koji će rasti brže jer ima bolje tržište. Ne treba to odlagati i fokusirati sa na domaće tržište. Razvijajte proizvod u Srbiji, ali prodaja mora da bude u Americi da bi se napravile globalno bitne firme.

O matematičkoj gimnaziji i Petnici

Nikola je završio prestižnu Matematičku gimnaziju.

– Pred učenike Matematičke gimnazije se stavlja mnogo očekivanja, to je veoma, veoma takmičarska sredina. Mislim da treba da stanu na sekund, pogledaju šta njih stvarno zanima i da umesto da se, možda, fokusiraju na plasman na neko od međunarodnih takmičenja što je tamo Sveti gral i što sam i ja radio, ne preterano uspešno, mislim da je bitno da se malo stane i razmisli šta to želi da se radi i da se onda dugoročno isplaniraju koraci kako da se tamo stigne. Pomenuo bih Petnicu kao instituciju koja pomaže ljudima da izbiju malo iz tog kalupa oštro takmičarskog i da malo prošire vidike – rekao je za RTS Nikola Mrkšić.

I Novosađanka Marina Ivanović među 30

Veliko priznanje predstavlja podatak da se među 30 odabranih na „Forbsovoj“ listi, ali u drugoj kategoriji, našlo još jedno ime iz Srbije – Novosađanka Marina Ivanović. Ona je svoju šansu potražila u Nemačkoj u gejming industriji.

Чланак Beograđanin Nikola Mrkšić na Forbsovoj listi се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Dm-drogerie markt”, izvor Limanovog bogatstva, vodeći je lanac drogerija u Njemačkoj. Osnovana je 1974. godine, a prema veb stranici kompanije, zapošljava više od 41.000 ljudi u više od 2.000 prodavnica širom Nemačke, piše B92.

Prema Forbsu, ni Kevin, ni njegov otac nisu aktivno uključeni u kompaniju, a o njima se malo zna. Biznis Insajder je kontaktirao “dm-drogerie markt” tražeći izjavu, dok, kako se navodi u tekstu, od Limana nije bilo moguće odmah dobiti komentar.

Drugo mesto među najmlađim milijarderima na svetu 2021. godine zauzima 24-godišnji Vang Zelong iz Kine, “težak” 1,5 milijardi dolara. Na trećem i četvrtom mestu su norveške sestre Aleksandra i Katarina Andresen, koje imaju 24, odnosno 25 godina i svaka “vredi” 1,4 milijarde dolara. Obe posjeduju dio porodične kompanije Ferd, investicione kompanije vredne više milijardi dolara.

Kako se dodaje, trenutno najmlađi milijarder na svetu – za kog nije poznato da je prisutan ni na jednoj od vodećih društvenih platformi – u potpunoj je suprotnost od prethodnog nosioca titule. U Forbsovoj listi milijardera za prethodnu godinu ovu titulu je dobila zvezda rijalitija i modni mogul Kajli Džener. Dok je 23-godišnja Džener u pala sa najnovije Forbsove rang liste milijardera, ona je – kontroverzno – proglašena za najmlađeg svetskog milijardera u svetu u 2019. godini sa 21 godinu.

Forbsova lista bazira se na informacijama o najbogatijim ljudima na svetu, koristeći cene akcija i devizne kurseve od 5. marta i uzima u obzir samo one osobe čija je neto vrednost veća od milijarde dolara. Prema listi, u svetu sada živi 2.755 milijardera – više nego što je ikada ranije bilo.

Čak i nakon pandemijske 2020. godine, svetski milijarderi su bogatiji nego što su ikada bili. Prema Forbsu, ukupno bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za 8 biliona dolara na ogromnih 13,1 biliona dolara. U međuvremenu, izveštaj Instituta za političke studije otkrio je da su svetski milijarderi dodali svom bogatstvu 4 biliona dolara – znatno manje od procene Forbsa – 18. marta 2020. do 18. marta 2021. godine, piše B92.

Top 10 najmlađih milijardera:

#1 | Kevin David Lehmann
Starost: 18
Bogatstvo: $3.3 Milijarde
Zemlja: Njemačka

#2 | Wang Zelong
Starost: 24
Bogatstvo: $1.5 Milijarde
Zemlja: Kina

3 | Alexandra Andresen
Starost: 24
Bogatstvo: $1.4 Milijarde
Zemlja: Norveška

4 | Katharina Andresen
Starost: 25
Bogatstvo: $1.4 Milijarde
Zemlja: Norveška

5 | Austin Russell
Starost: 26
Bogatstvo: $2.4 Milijarde
Zemlja: SAD

6 | Gustav Magnar Witzoe
Starost: 27
Bogatstvo: $4.4 Milijarde
Zemlja: Norveška

7 | Andy Fang
Starost: 28
Bogatstvo: $2 Milijarde
Zemlja: SAD

8 | Stanley Tang
Starost: 28
Bogatstvo: $2 Milijarde
Zemlja: SAD

9 | Sam Bankman-Fried
Starost: 29
Bogatstvo: $8.7 Milijarde
Zemlja: SAD

10 | Jonathan Kwok
Starost: 29
Bogatstvo: $2.4 Milijarde
Zemlja: HONG KONG

Foto: Pixabay

Чланак Top 10 najmlađih milijardera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki fudbal je ubedljivo najpopularniji sport u Sjedinjenim Državama, a NFL posledično najpopularnija sportska liga. I Forbsove liste važe za najprestižnije u svetu finansija i biznisa. Srba u tim krugovima gotovo i da nema, ali je jednom momku koji je rođen u Beogradu a odrastao u „drugom po broju Srba gradu na svetu“ pošlo za rukom da uđe u ta dva sveta.
Njegovo ime je Igor Karličić, a on je u intervjuu za RTS govorio o svom životnom i profesionalnom putu i nedavnom izboru među 30 najuspešnijih ljudi na svetu mlađih od 30 godina, ali i o tome kako je pandemija korona virusa pomogla njegovoj kompaniji i njenom usponu.

Igor je do velikog ličnog uspeha, ali i uspeha kompanije „Monark sport“, čiji je suosnivač, stigao zahvaljujući razvoju i lansiranju patenta – robota za trening igrača američkog fudbala pod nazivom „Tragač“ („Seeker“), koji je vrlo brzo postao popularan među igračima NFL-a.

Pandemija ubrzala korišćenje robota

A da to tako bude na izvestan način pomogla je pandemija koronavirusa, kao i karantin kroz koji je prošao gotovo čitav svet.
„Početkom marta, Kovid-19 je prekinuo sve sportske događaje u SAD. U tom periodu se pojavio viralni video u kojem profesionalni fudbaler NFL-a koristi ‘Seeker’ da trenira u svom dvorištu. Posle ovoga, mnogi profesionalni fudbaleri su počeli da nas zovu sa željom da kupe ‘Seeker’ za sopstvene treninge. Pretpostavljali smo da ćemo raditi direktno sa igračima, ali Kovid 19 je značajno ubrzao ovaj proces“, priča Karličić.

Sada je ovaj izum sastavni deo treninga i pripreme ukupno pet koledž timova i velikog broja igrača NFL-a koji ga koriste za individualni rad. Zato je važno i znati kako je sve počelo i kako je ova revolucionarna ideja sprovedena u delo.
Stoga, osvrnućemo se na Igorov početak.

Sa Zvezdare u Čikago, pa u srpsku kompaniju

Ovaj dvadesetdevetogodišnji pronalazač rođen je u Beogradu i do svoje pete godine živeo je na Zvezdari, da bi se potom sa porodicom preselio u Čikago, gde je završio osnovnu i srednju školu i diplomirao.
„Uvek su me interesovali fizika i dizajn. Pohađao sam Univerzitet Nortvestern, gde sam stekao diplomu mašinskog inženjera“, kaže Karličić.

„Moj prvi posao je bio u kompaniji PMI, sada PMI Kjoto, gde sam dizajnirao mašine za pakovanje. PMI je bila cenjena kompanija, okruženje je bilo veoma zahtevno, ali za mene je to bio savršen posao. Kompanija je imala odlične inženjere i ja sam dao sve od sebe da od njih naučim što je više moguće“. Zanimljivo je da je vlasnik te kompanije takođe Srbin.
„Tako je, vlasnik PMI-a je Branko Tišma. On je bio moj mentor, od kojeg sam naučio šta je potrebno da bi se uspešno vodila kompanija“.
Nakon što je kod zemljaka „ispekao zanat“, Igor se odlučio za naredni korak.

Traganje za tragačem

„Još dok sam radio u PMI-ju, stupio sam u kontakt sa kolegom sa fakulteta, Bargavom Magantijem, da zajedno radimo na rudimentarnom sistemu praćenja u mašini koja izbacuje lopte. Bargav je takođe mašinski inženjer koji je u tom trenutku radio kao inženjer u ’Boingu’ u Sijetlu. Pored toga što nam je ideja o samostalnom treniranju uzbudljiva, ono što je Bargava i mene inspirisalo da osnujemo komapniju ‘Monark’ jeste ideja kvantifikovanja ljudskih performansi, ističe Igor i dodaje:

„Verovali smo da ako bismo bili u mogućnosti da napravimo savršenu i ponovljivu interakciju, mogli bismo da je tretiramo kao naučni eksperiment. Vrsta informacija koje bismo bili u mogućnosti da prikupimo kao i njihov kvalitet, bilo je nešto što ranije nije postojalo ni u jednom sportu, posebno ne u američkom fudbalu. To je postala naša strast i posle nekog vremena ukazala se potreba da obojica damo otkaz u svojim firmama i kompletno se posvetimo razvijanju te ideje“.

Posle tri i po godine provedene u PMI-ju, Igor se zajedno sa svojim kolegom sa fakulteta seli u Ajova Siti, gde nastavlja razvoj sa njihovim univerzitetskim fudbalskim timom.

„Sledećih dvadeset meseci, Bargav i ja smo neprestano radili razvijajući sistem preko dana i testirajući ga noću na Univerzitetu. Malo novca koji smo uštedeli uspeli smo da razvučemo što je duže moguće radeći iz male kuće u kojoj smo i živeli. Posle toga, naše porodice i prijatelji su nam pomogli da sve pripremimo za proizvodnju“, priseća se Karličić.

Revolucionarni proizvod

Kada je patent bio pri kraju, usledila je nova selidba, u Dalas u saveznoj državi Teksas, kako bi tek osnovana kompanija „Monark“ rasla i napravila bazu za proizvodnju.

Nakon devet prototipa dobijena je konačna verzija robotizovanog kvoterbeka „Seeker“, što u prevodu na srpski znači tragač. A upravo je to i njegova osnovna funkcija – da izbacije lopte i traga za hvatačem, a istovremeno beleži podatke.
„To je kombinacija ultrapreciznog robota i sistema praćenja koji, kada izbacuje fudbalske lopte, zna gde se igrači nalaze i može da predvidi gde će biti. Iako je revolucionarno pomagalo za timski trening, ‘Seeker’ takođe omogućava igračima da treniraju sami. Ovo je nešto što ranije nije bilo moguće za igrače američkog fudbala“, objašnjava Igor.

Početna verzija ovog revolucionarnog proizvoda koštala je 38.000 dolara, dok je cena trenutno dostupne i unapređene verzije 62.500 dolara. I ona će, kako Karličić predviđa, samo rasti.

Najgora godina za svet, za mladog pronalazača bila najbolja

Prvih pet klijenata, odnosno pet prestižnih univerzitetskih fudbalskih timova dobilo je ovog robota u februaru. Ispostaviće se da je tajming „lansiranja“ ovog proizvoda bio idealan.
Početak pandemije korona virusa bio je katalizator i znatno uticao da ovaj tragač postane veoma tražena roba kod profesionalnih igrača „zarobljenih“ u svojim kućama tokom zaključavanja.

Tako su se na društvenim mrežama treningom sa ‘Seeker’-om hvalili poznati NFL igrači – Deni Amendola iz Nju Ingland petriotsa, njegov saigrač Mohamed Sanu, Džordž Kitl iz San Francisko fortinajnersa, te Ti-Džej Hokenson iz Detroit lajonsa i mnogi drugi.

A godina koja je mnogima bila najgora u životu za Igora je bila – najbolja.

Među 30 najuspešnijih, mlađih od 30 godina

Uspeh koji je napravio „Seeker“ doneo mu je mesto na eminentnoj „Forbes 30 under 30“ listi 30 najuspešnijih ljudi i lidera iz raznih oblasti mlađih od 30 godina, zajedno sa, recimo, košarkašem Benom Simonsom iz NBA tima Filadelfija seventisiksers, novinarom Šemsom Čaranijom iz Atletika i ostalim najsupešnijim mladim ljudima.

„Prošla godina je bila veoma značajna i za mene i za našu kompaniju. Posle četiri godine razvijanja, naš sistem je bio spreman u trenutku kada je bio najpotrebniji. Kompanija je bila u velikom zamahu i svet sporta je to primetio. A onda su me početkom novembra obavestili da sam nominovan za Forbsovu listu ’30 ispod 30’ u kategoriji sporta. Nisam mnogo očekivao, ali sam bio oduševljen ne samo što sam na listi već i što sam jedan od tri počasno spomenuta. Velika je čast biti spomenut uz sva ta imena, ali zasluga nije samo moja“, kaže Karličić i naglašava:

„Imam sjajan tim, investitore koji nas podržavaju i najbitnije – neverovatnog saradnika. Bez Bargava, sve ovo ne bi bilo moguće“.

Izvror: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Ko je mladi srpski pronalazač sa Forbsove liste? се појављује прво на Biznis i Finansije.