Biomass Resin, kompanija sa sedištem u Tokiju, otvorila je fabriku u kojoj pirinač uzgajan u Fukušimi pretvara u specijalnu plastiku. Iako je od katastrofe u nuklearnoj elektrani u Fukušimi prošlo dvanaest godina, pirinač koji se tamo proizvodi niko ne želi da kupi zbog straha od zdravstvenih rizika. Zato je kompanija iz Tokija osmislila način kako da taj pirinač pretvori u plastiku, za koju stručnjaci tvrde da sadrži nizak procenat ugljenika.

Od ove plastike se pravi pribor za jelo i ambalaža u koju se pakuje hrana za dostavu, plastične vrećice za pošte širom zemlje i suveniri koji se prodaju na japanskim aerodromima. Pomenute proizvode koriste kompanije u celom Japanu, kako bi i na taj način pomogle da se Fukušima oporavi od katastrofalnih posledica nesreće.

Pirinač umesto nafte

Nakon nuklearne katastrofe, ovo područje je bilo nenastanjivo do 2017. godine, a napori na dekontaminaciji produkovali su tone radioaktivnog zemljišta u okolini grada. Čak i danas, 80% gradskog zemljišta je zabranjeno za upotrebu, a broj stanovnika je značajno opao, sa 21.000 na manje od 2.000 ljudi.

Od 2017. godine na ovom području je pokrenulo poslovanje osam kompanija koje su otvorile oko 200 radnih mesta. Među njima je i kompanija Biomass Resin, koja je došla na ideju da pirinač, koji prirodno sadrži malo radioaktivnog izotopa cezijuma, pretvori u plastične kuglice sa niskim udelom ugljenika za dalju preradu.

U kompaniji tvrde da su plastične kuglice prošle rigorozne testove za upotrebu u japanskoj industriji i da su proizvodi koji se od njih prave potpuno bezbedni za ljudsko zdravlje. Iako ova plastika nije biorazgradiva, stručnjaci u ovom preduzeću iz Tokija navode da upotreba pirinča umesto nafte smanjuje ukupni ugljenični otisak i da može doprineti manjoj emisiji ugljen dioksida u atmosferu.

Foto: Alexas_Fotos, Pixabay

Чланак Japanske firme koriste pirinač iz Fukušime kao plastični pribor za jelo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veoma jak zemljotres pogodio je pacifičku obalu Japana 2011. godine i pokrenuo cunami visok 14 metara koji je izbrisao čitave gradove i usmrtio preko 18.000 osoba.

To je međutim bila samo jedna od mnogobrojnih posledica zemljotresa. Cunami je poplavio i nuklearku u Fukušimi prouzrokovavši veliki bezbednosni problem. Radioaktivna voda iscurela je iz reaktora i širila se po zemljištu i vodi.

Svi smo tada gledali potresne slike iz Japana i saosećali sa građanima ove zemlje, ali ta nesreća je, polako, protekom vremena, pala u zaborav. I zaista, pita li se neko kakva je danas situacija u Fukušimi?

Oprečne informacije o radijaciji

Zona pogođena radijacijom se još uvek nije “vratila na staro”. Te 2011. godine je iz ove prefekture pobeglo skoro pola miliona ljudi, a mnogi od njih su kasnije odlučili da se i ne vraćaju, jer će, prema saopštenjima zvaničnika, rad na saniranju ove nesreće trajati 40-tak godina.

U nekim mestima danas normalno žive ljudi, ali značajno manji broj njih nego ranije. Još uvek je nekoliko gradova zatvoreno, jer stručnjaci rade na njihovom “čišćenju”. Ti radovi će potrajati jer nema dovoljno kadrova koji bi se bavili uklanjanjem nuklearnog otpada, a pre svega vode, koja se meri u milionima tona.

Ipak, zvaničnici misle da će cela ova prefektura jednog dana biti dobro mesto za život. Prema poslednjim analizama, podzemne vode nisu značajno kontaminirane, a prema nedavnom izveštaju Ujedinjenih nacija, zdravlje lokalnog stanovništva nije ugroženo, bar ne radijacijom. Međutim, iz Grinpisa kažu da okolina nuklearke još nije dovoljno dekontaminirana, i da su oni koji žive u njenoj okolini ipak izloženi radijaciji, posebno ako su godinama, pa i decenijama, izloženi istom.

Foto: catalania, Pixabay

Чланак Deset godina od nesreće u Fukušimi се појављује прво на Biznis i Finansije.