Proizvođači kudelje imaju pune ruke posla, objašnjavaju u Zadruzi “Konoplja, gde kažu da je interesovanje proizvođača veliko i podsećaju da je pre Drugog svetskog rata nekadašnja Jugoslavija bila vodeći proizvođač industrijske konoplje u Evropi i da ju je izvozila.

Zbog uticaja petrohemijskog lobija, sa američkog kontinenta, koji se prelio i u Evropu na kraju nije ostala ni jedna jedina kudeljara u Vojvodini.

Interesovanje veliko

-Sada je interesovanje veliko, ali ljudi nisu svesni šta ih čeka. To je ono što stalno objašnjavamo, to nije ni kukuruz ni pšenica, usevi i prinos zavise od dobre pripreme zemljišta, pridržavanja agrotehničkih mera ali i dobrog sušenja, selekcije I na kraju lagerovanja. Nažalost problem je sa mašinama koje su specijalizovane, nema ih, i to predstavlja najveći problem prilikom odlučivanja koju kulturu da posejemo – priča za Danas dr Maja Timotijević, direktorka zadruga “Konoplja”.

Iskustva ove zadruga sa gajenjem industrijske konoplje, koje se u svemu razlikuje od indijske konoplje koja je zabranjena zakonom, su pozitivna.

Kažu da je potrebna izuzetna upornost, posvećenost i ljubav prema ovoj biljci, da bi se nastavilo sa uzgojem.

-Ljudi uglavnom misle da je konoplju lako gajiti zato što se ne prska i nema nikakvog posla tokom vegetacije. Ali to je samo zabluda, pravi problemi nastaju kad dodje do berbe, sušenja, selektovanja. Potrebna je jako dobra organizacije da bi sve teklo nesmetano, a za to je neophodno iskustvo. Zato svim našim članovima savetujemo da počnu od 1 do 2 hektara i da je prva godina za učenje, jer inače ulaze u veći rizik. Mi smo tu da im pomognemo savetima, iskustvom. Naša zadruga je ušla i u preradu konoplje i momentalno proizvodimo preko 30 proizvoda od industrijske konoplje, koji su namenjeni za ishranu, kozmetiku ali i program namenjen kućnim ljubimcima. Ne znam da neko ima ovako široku lepezu proizvoda. Imamo zainteresovanih kupaca u zemlji, ali i u inostranstvu. Upravo smo ostvarili prvi izvoz u SAD, što mislim da je otvaranje vrata za budućnost -objašnjava dr Maja Timotijević.

Lakše proizvesti nego prodati ili preraditi

Da je lakše proizvesti nego prodati ili preraditi slaže i sagovornica Danas, jer kaže da nije samo stroga zakonska regulative prepreka za veći broj površina pod konopljom, tu su i predrasude, ali i težak plasman na industrijskom tržiptu u zemlji.

-Zakonska regulative jeste prepreka jer su primenjene najstrožije mere propisane u EU, a u većini slučajeva ona je potpuno nejasna, jer pojedina Ministarstva propisuju pravilnike koji su u suprotnosti. Za ovu vrstu proizvodnje nadležna su tri ministarstva, zdravlja, poljoprivrede i unutrašnjih poslova, i svima bi nam bilo lakše da se time bavi jedno telo ili institucija. U Mađarskoj je to rešeno na nivou države formiranjem jedne agencije, tako da su počeli sad da povećavaju površine pod konopljom. Neznanje o biljci i njenom delovanju je najveći neprijatelj povećanju proizvodnje, a predrasude kod ljudi koji se odlučuju su najveći kamen spoticanja. Kada se kreće od toga kako ne može, a ne kako može onda u startu imamo problem – decidirana je dr Timotijević.

Kudelja je najviše korištena u tekstilnoj industriji i brodarstvu

Kako navodi, plasman konoplje je sigurno odlučujući, ali samo mali broj proizvođača je dovoljno uporan da se izbori i plasira proizvode na tržište.

-To je nešto novo, na čemu treba raditi, a nema od koga da se nauči. Tako da smo u svakom pogledu pioniri u proizvodnji gotovih proizvoda. Nema plasmana jer se svi boje, bez obzira što je dokazano da u zrnu nema CBD (kanabidiol) niti THC (tetrahidrokanabinol), ljudi se boje da uvrste proizvode od industrijske konoplje u ponudu. Iako imamo hemijske analize, opet je sve što je sa konopljom pod velikom senkom predrasuda – zaključuje dr Maja Timotijević, direktorka Poljoprivredne zaduge “Konoplja”.

Prema istorijskim izvorima, kudeljarstvo je imalo dugu tradiciju u Srbiji, prva fabrika za preradu kudelje podignuta je u Futogu 1865. godine a u to vreme u Odžacima je postojala organizovana berza na kojoj se trgovalo konopljom.

Nakon Drugog svetskog rata pod konopljom u Jugoslaviji bilo je preko 100.000 hektara i preko 70 kudeljara, a konolja se gajila masovno na području Bačkog Petrovca, Odžaka, Apatina.

Kudelja je najviše korištena u tekstilnoj industriji i brodarstvu. Svoju primenu ova industrijska biljka danas ima i u farmaceutskoj industriji, proizvodnji papira, ulja.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji posejano 800 hektara konoplja се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Iz godine u godinu smo povećavali površine pod duvanom i broj sušara, a kada se sin oženio i opredelio da ostane seljak, proizvodnju smo povećali na oko 40 hektara i za sušenje lista virdžinije u vreme berbe u funkciji imamo 16 sušara – sumira potencijal Ivan Vladisavljević, čije gazdistvo spada među najveće proizvođače duvana u Sremu.

Ove sezone berba virdžinije u gazdinstvu Vladisavljević krenula je 29. juna i odvijaće se punom parom sve do prvih mrazeva.

– Duvan voli velike temperature i vlagu, a pošto smo sa tifonima mesec dana bez prekida zalivali oko 90% površina, očekujemo da će ovogodišnja berba biti dobra i da će se trud isplatiti, jer je duvan pefektan. Za berbu duvana potrebno je dosta radne snage, tako da je svakodnevno u dve ekipe angažovano je 26 berača, plus osmoro na ispakivanju lista, znači dok traje berba posla ima za 34 radnika, a kada se zalamaju cvetovi plus radi još 15 do 20 ljudi.

Kako sada stvari stoje možda ove sezone nećemo ni stići da sve uberemo, jer je duvan dobro rodio. Do sada smo postizali prinos od 2.500 do 2.800 kilograma suvog lista po hektaru, a ove sezone bi prinos trebao da bude veći. Iako je ova godina ekstremno sušna, zahvaljujući navodnjavanju imaćemo odličan rod – konstatuje Ivan Vladisavljević, podsetivši da je dve sezone imao tako dobar i kvalitetan rod, kakav će retko ko ikada dostići.

Velika stavka je trošak za radnu snagu

Uz velike troškove ulaganja u proizvodnju, koja kreće u martu kada se pod plastenicima zaseje rasad, pa rasađuje krajem aprila i početkom maja, kasnije u negu i zaštitu useva, velika stavka je trošak za radnu snagu angažovanu u berbi.

Vladisavljević objašnjava da je u vreme rasađivanja ove sezone vreme pogodovalo, bilo je i dovoljno kiše, tako da je proleće pogodovalo, pogotovo što duvan u ranoj fazi duvan ne zahteva previše vlage. Dovoljno je da se rasad primi i ukoreni, pa je nakon 15-20 dana poželjna dobra kiša i kasnije ako nema dovoljno padavina, pogoduje mu navodnjavanje.

Sezonske radne snage nema dovoljno u selu pa su angažovani sezonci iz Bujanovca, a Vladisavljević napominje da je zbog nedostataka radne snage pre tri godine za berbu kupio dva kombajna u Italiji. Mašinska berba lista virdžinije nije se u ataru Kuzmina pokazala kao srećno rešenje, jer prve godine usev polegao zbog oluje na svih 45 hektara.

– Posle neuspelog pokušaja mašinske berbe tri sezone, odustali smo. Pokazalo se da u našim uslovima kombajni ne mogu da odmene vredne ruke radnika, pogotovo što otkupljivač duvana kompanija JTI traži kvalitet, koji se berbom kombajnima ne može postići. Duvan koji proizvodimo za kompaniju JTI je izvozna roba i mora da bude što boljeg kvaliteta. Sve je išlo u prilog ručne berbe, tako da smo kombajne prodali, pa nas angažovanje sezonske radne snage za ručno branje na sadašnji obim proizvodnje staje godišnje 60.000 do 80.000 EUR – ispričao je domaćin iz Kuzmina.

Otkup duvana obezbeđen

Vladisavljević ističe da im senćanska Fabrika duvana JTI pruža maksimalnu finansijsku, stručnu i logističku podršku, sve u cilju učvršćivanja dugoročne saradnje i postizanje proizvodnje kvalitetnog duvana, odnosno obostrane ekonomske isplativosti.

– Saradnja je korektna, od ugovaranja proizvodnje do otkupa i uredne isplate, a i cenovno kompanija JTI je najjača od svih ostalih otkupljivača duvana. Zbog korektnih odnosa i vidimo perspektivu u proizvodnji duvana, koja je najprofitabilnija u odnosu na ratarske kulture, pa i povrtarstvo i voćarstvo, ali zahteva mnogo više radne snage. Mislim da su proizvođači duvana potcenjeni u odnosu na malinare i neke druge, koji mogu da se pobune i postignu povoljnije cene – napominje Vladisavljević.

Sušenje duvana takođe je veliki trošak, jer se ubrani listovi virdžinije suše u sušarama za koje se kao energent koristi pelet. Vladisavljevići za sušenje lista u sezoni utroše 220 tona peleta!

– Zarade u proizvodnji duvana ima, posebno kada imaš izuzetno kvalitetan duvan, zato se i trudimo da ostvarimo proizvodnju što kvalitetnijeg lista. Računica je pozitivna, ali bi zarada morala biti i veća, imajući u vidu velika ulaganja, uloženi trud i rizik. Sa ovakvom proizvodnjom, da sam recimo u Italiji, imao bi daleko bolje efekte, u šta sam se uverio obilazeći tamošnje proizvođače, koji od države imaju i subvencije, dok kod nas mi proizvođači duvana smo „13. prase“.

Država se prema nama odnosi maćehinski, uzima od duvana u budžet veliki novac preko akciza, nama kroz subvencije ne daje ni dinar, a od nas zahtevaju prijavu sezonskih radnika. I što je još gore, kada odeš u banku pa kažeš da proizvodiš duvan, odbijaju da daju kredit – ukazuje Vladisavljević.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

Чланак Proizvodnja duvana je profitabilna се појављује прво на Biznis i Finansije.