Sudeći prema zvaničnim podacima, pojedini žitelji Kopaonika mogli bi da, za pomoćne objekte, dobiju rešenja za porez na imovinu sa iznosima značajno većim nego građani koji žive u drugim krajevima Srbije.
Naime, upravo na Kopaoniku prošle godine jedna garaža postigla je rekordnu prodajnu cenu – čak 3.333 evra po kvadratu. A, za ovogodišnji obračun poreza posmatraju se kupoprodajne cene garaža i garažnih mesta postignute do kraja novembra 2020.

Cene garaža

Prosečne cene, inače, utvrđuju jedinice lokalne samouprave na osnovu prometa odgovarajuće vrste nepokretnosti u svakoj zoni.

„Cene garažnih mesta na teritoriji Republike Srbije u 2020. godini kretale su se od minimalnih 85 evra (10.000 dinara) u Nišu do 90.000 evra na Kopaoniku“, navodi Republički geodetski zavod u upravo objavljenom Izveštaju o stanju na tržištu nepokretnosti za 2020. godinu.

Prema podacima RGZ u Srbiji je tokom protekle godine vlasnika promenilo ukupno 9.414 garažnih prostora. Od toga je 6.917 garažnih mesta, 913 garažnih prostorija i 1.584 parking mesta van objekta.

„Od ukupnog broja podataka 56 odsto je na teritoriji Grada Beograda. Najveći broj kupoprodaja realizovan je na području opština Novi Sad – 1.273, Novi Beograd – 984, Zvezdara – 844, Savski venac – 781, Voždovac – 597, Zemun – 576, Vračar – 493 i dr. Od ukupnog broja kupoprodaja u kojima su pored garažnih prostora učestvovale i druge nepokretnosti, 21 odsto ugovora ne sadrži posebno izraženu cenu za garažni prostor i to su uglavnom bile kupoprodaje stanova ili poslovnih prostora sa parking mestom van objekta“, ističe RGZ u svom izveštaju.

Cene garaža u opštini Savski venac tokom 2020. godine kretale su se od 5.000 do 38.000 evra. U opštini Stari grad najskuplje garaže prometovane su za 30.000 evra, ali je bilo i onih koje su vlasnika našle za 5.000 evra.

U Kragujevcu su cene garaža išle od 1.000 do 7.000 evra, u niškoj opštini Medijana od 850 do 8.600 evra, a u niškoj Paliluli od 700 do 7.000 evra. U Pančevu su se garažna mesta prodavala za 700 evra, koliko je najniža postignuta cena, pa do 8.400 evra, koliko je najskuplja zabeležena tokom 2020. godine.

Porez se, inače, utvrđuje množenjem poreske osnovice i poreske stope – osnovicu čini korisna površina objekta izražena u kvadratnim metrima i prosečna cena garaža u zoni.

Poreska oslobođenja

Članom 12. Zakona o porezima na imovinu, predviđeno je u kojim slučajevima postoje poreska oslobođenja obveznika. Tako porez na imovinu na teritoriji jedinice lokalne samouprave ne plaća obveznik kad ukupna osnovica za sve njegove nepokretnosti na toj teritoriji ne prelazi iznos od 400.000 dinara (oko 3.400 evra po trenutnom kursu).

Kada je reč o objektima koji su namenjeni za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kao što su: svinjci, kokošinjci, ambari, pušnice… porez na imovinu na njih se neće plaćati, bez obzira da li je reč o registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu ili ne. Neophodan uslov je da te objekte obveznik nije ustupio nekoj drugoj osobi, na duže od 183 dana godišnje, koji na to ostvaruju prihod. U tom slučaju poreskog oslobođenja – neće biti.

Najskupljih šest garaža u 2020

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, ovo su najskuplje prodate garaže u protekloj godini:

Novogradnja – Raška (Kopaonik) 90.000 evra – 3.333 evra po kvadratu

Novogradnja – Stari grad (Novi Dorćol) 31.276 evra – 2.606 evra po kvadratu

Novogradnja – Vračar (Lamartinova) 36.000 evra – 2.400 evra po kvadratu

Starogradnja – Vračar (Golsvordijeva) 23.500 evra – 2.136 evra po kvadratu

Starogradnja – Palilula (Svetozara Ćorovića) 28.000 evra – 2.000 evra po kvadratu

Starogradnja – Vračar (Mutapova) 22.000 evra – 1.833 evra po kvadratu

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Kako će poreznici vrednovati nečiju garažu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dvojica komšija sa beogradske opštine Zvezdara iznajmljuju svoje nekretnine, ali samo jedan brine da li će stanari redovno plaćati kiriju i račune i u kakvom stanju će jednoga dana ostaviti stan.

Drugi je, umesto da investira u stan od 50 kvadrata koji bi izdavao za oko 300 evra mesečno, za 50.000 evra kupio pet garažnih mesta koje iznajmljuje za 70 do 100 evra mesečno.

“Iznajmljivanje garaža je super biznis”, kaže za portal Nova.rs Milić Đoković, procenitelj i vlasnik agencije “Old Royal Sistem”.

Kako kaže, nema renoviranja, nema brige o stolariji ili pločicama, nema amortizacije – samo se uzima kirija.

Svima se isplati

Tokom prošle godine, dve garaže na Vračaru prodate su za po 30.000 evra, a Đoković kaže da je nedavno u Strahinjića Bana, “ulici gde je naći garažu teže nego naći vodu na Mesecu”, garaža prodata za 25.000 evra.

“Garažna mesta u proseku se izdaju za 70 do 100 evra, a u Beogradu se prodaju za osam do 10 hiljada evra, zavisno od lokacije. To znači da se onima koji nemaju gde da parkiraju na duži rok više isplati da kupe garažu”, savetuje Milić Đoković.

Cene za iznajmljivanje garažnih mesta variraju od grada do grada. Sudeći prema ponudi na portalima Halooglasi.rs i Nekretnine.rs,  u Beogradu one idu od 40 evra pa do 300 evra, za garaže koje mogu da posluže i kao magacin. U Novom Sadu i Nišu cene kreću od 30 do 80, a u Nišu do 50 evra. Jedno jedino garažno mesto oglašeno je za iznajmljivanje u Jagodini, i to za 25 evra mesečno.

Parkiranje na planinama

Osim u velikim gradovima, gde je parkiranje odavno postalo veliki problem, tražnja za parking mestima, prema rečima Milića Đokovića, postoji i na popularnim destinacijama za odmor, kao što su Kopaonik i Zlatibor.

“Na tim planinama cene garaža kreću se od 10.000 do 15.000 hiljada evra, dok je izdavanje manje zastupljeno, ali zato garaža diže cenu iznajmljivanja sobe ili apartmana”, objašnjava Đoković.
Trgovina parking mestima na otvorenom je siva zona

Dok se promet garaža obavlja u skladu sa propisima o prodaji nekretnina, promet parking mesta faktički postoji ali se, kako kaže naš sagovornik, obavlja u sivoj zoni.

“Nema jasnih pravila o tome da li je uopšte dozvoljeno raspolagati parking mestom na otvorenom, recimo na parkinzima u stambenim blokovima i na sličnim mestima. Zato se takve transakcije uglavnom obavljaju ‘bez papira’ a plaća se gotovinom”, kaže Milić Đoković.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), garaže su u 2019. učestvovale sa jedan odsto u ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnosti u Srbiji.

A kako je RGZ saopštio, tokom prošle godine tržište nekretnina dostiglo je vrednosti od 4.1 milijarde evra, to znači da je udeo garaža dostigao vrednost od 41 miliona evra.

U prošloj godini, kupoprodaja garaža učestvovala je sa sedam odsto u ukupnom prometu nekretnina.

Nova.rs

Чланак Da li se više isplati kupovina garaže ili stana u Beogradu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlasnici automobila u velikim gradovima imaju problema sa nalaženjem parking mesta, a pogotovo ako žele svog ljubimca na četiri točka da smeste u garažu. Prednosti garaža su brojne, od toga da automobilima ne propada farba zbog sunca, do „zimskih radosti“ kao što su struganje leda, hladna kabina, otežani start, ali i zbog manje opasnosti od krađe. Ali takvo zadovoljstvo košta.

U najpovoljnijem položaju su kupci zgrada u novogradnji, jer je propisima predviđeno da svaki stan ima bar jedno garažno ili parking mesto. Ali za to moraju dodatno da plate.
Nebojša Lazarević iz Beograda kupio je nedavno stan na Novom Beogradu, ali bez garažnog mesta.

– Prethodni vlasnik nije bio vozač, pa je ranije prodao svoju garažu, tako da za svoj auto iznajmljujem prostor u blizini i to me košta 140 evra mesečno. To je u redu ako je u pitanju kraći period, ali na duže se ne isplati. Sada mi jedino preostaje da čekam da mi neko od komšija proda svoj prostor, ili ako se pojavi nešto adekvatno. Ukoliko imate auto, razmišljajte na vreme – objašnjava Nebojša.
Kupci stanova u novogradnji, kako objašnjavaju investitori, prilikom kupovine stana traže i garažu, međutim, nemaju sve zgrade garažni prostor.

– Kada gradimo, uglavnom planiramo i garažni prostor, međutim, treba napomenuti da nemaju sve zgrade garažna mesta. Najpraktičnije su podzemne garaže, jer klijenti prilikom kupovine stanova uglavnom traže i prostor za auto. Stan sa garažom se lakše proda, dok je onaj bez garaže jeftiniji za nekih 15 do 20 odsto – objašnjava investitor Predrag Kostić iz Niša.

Prodavci nekretnina objašnjavaju da prilikom kupovine stana klijenti često traže garažu, ili da makar negde u blizini postoji mogućnost kupovine ili najam.

– U zavisnosti od lokacije kreće se i cena najma garaža u Beogradu, recimo, u Starom gradu cena je 130 evra za 12 kvadrata, na Novom Beogradu cena je od 70 do 140 evra, na Crvenom krstu se može naći za 60 evra, na Voždovcu za 80 evra, dakle zavisi od kvadrature, ali i od dela grada, u centru je najskuplje, ali i u elitnim delovima – kaže Nikola Marinković, agent za nekretnine.

U Novom Sadu se garažni prostor može iznajmiti po ceni od 50 do 70 evra mesečno, u Nišu od 40 do 60 evra, dok je u Kragujevcu cena 50 evra.
Agenti za nekretnine kažu da se najam garaže ne isplati dugoročno, već da je najbolje kupiti garažu. Cene variraju od grada do grada, a kreću se od 500 do 1.000 evra za kvadratni metar, tako da garaža može da se otplati za oko osam godina plaćanja kirije za nju.

– Na Novom Beogradu, ali i u centru, za garažu veličine od 12 do 15 metara kvadratnih potrebno je izdvojiti između 12.000 i 15.000 evra pa naviše. Na Voždovcu su cene nešto niže, za garažu od 13 kvadrata treba oko 8.500 evra – dodaje Marinković.
U Novom Sadu cena je do 1.000 evra po kvadratu, te je za garažu u centru u proseku potrebno izdvojiti oko 15.500 evra, dok se na periferiji cene oko 6.000 evra. U širem centru Niša za garažu od 20 kvadratnih metara treba izdvojiti 11.000 evra, dok se na periferijama cena umanjuje i do 5.000 evra.

Izvor Blic

Чланак Da li kupiti ili iznajmiti garažu? се појављује прво на Biznis i Finansije.