– Svoje poslovanje prilagodili smo trenutnoj situaciji, a kada budu stvoreni tržišni uslovi peć će biti ponovno pokrenuta – navodi se u saopštenju kineske kompanije, prenosi RTS.

Železara u Smederevu ima ukupno dve visoke peći.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак HBIS Srbija gasi jednu peć zbog smanjene potražnje za čelikom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Inicijativa zatvaranja sprovodi se na osnovu EU Direktive o velikim ložištima, navodi se u izveštaju Praćenje energetske tranzicije (Energy Transition Tracker), prenosi portal Balkan green energy news.

Kako stvari stoje, trajni prekid rada čeka dve srpske elektane, Kolubaru A i Moravu i privremeni prekid rada crnogorske TE „Pljevlja“.

Objašnjava se da je gašenje deset blokova način da se ne prekorače dozvoljene granice emisije štetnih gasova sumpor-dioksida, azotnih-oksida i prašine iz postojećih elektrana.

Direktiva ne nameće gašenje svih ložišta u elektranama, ali ih ograničava na 20 hiljada kilovat-sati od početka 2018. do kraja 2023. godine.

Usvojen Nacionalni plan smanjenja emisija

Prva elektrana koja bi mogla da bude isključena sa mreže je TE „Pljevlja“ u novembru ove godine.

Druga na spisku je TE Kolubara A, gde se u avgustu 2021. gase tri bloka, a treća je TE Kakanj u BiH koja gasi blok 5 dogodine u oktobru.

U BiH bi trebalo da se zatvori i TE Tuzla, njen blok 4 u julu 2022. godine, a blok 3 u aprilu 2023.

U Srbiji je blizu kraj radnog veka i TE Morava, njeno zatvaranje se očekuje u junu 2022.

Potpuni kraj rada TE Kolubara A trebalo bi da bude u decembru 2023.

Četiri ugovorne strane – BiH, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija, odlučile su se da iskoriste još jedan model za primenu Direktive EU o proivodnji energije.

Zato je usvojen Nacionalni plan smanjenja emisija (NERP), kojim se postavljaju gornje granice emisije za određenu grupu postrojenja.

Poštovanje Direktive se u tom slučaju proverava na nivou cele grupe.

Prema podacima iz 2019. godine, emisije su u većini slučajeva veće od onih koje su zacrtane u planovi NERP, zaključuje se u izveštaju Praćenje energetske tanzicije.

Izvor: Nova ekonomija-balkangreenenergynews.com

Чланак Zbog pravila EU gasi se deset blokova u termoelektranama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedna od firmi čiji opstanak je upitan je i francuski gigant Reno. Kompanija će u nedelji koja je pred nama objaviti vesti o svojoj budućnosti. Francuski ministar finansija Bruno Le Maire ovim povodom je izjavio da se Reno suočava sa velikim finansijskim poteškoćama i da bi “mogao da nestane” ukoliko ne dobije pomoć od države. To bi bio težak udarac i za državu budući da ona ima 15-procentni udeo u kompaniji. Zato i razmatra da ponudi Renou zajam od pet milijardi evra.

Međutim, ni ta pomoć nije bezuslovna. Vlada naime traži od proizvođača automobila da se u zamenu za pomoć obaveže na proizvodnju električnih vozila, pošten odnos prema podizvođačima i povratak proizvodnje vezane za naprednu tehnologiju u Francusku.

Gašenje fabrika

U kakvim se problemima našao Reno pokazuju i medijski napisi da razmatra zatvaranje četiri fabrike u Francuskoj.

Ministar Le Maire pak smatra da država ne sme dozvoliti zatvaranje fabrike u Flinsu, u kojoj se proizvode Reno Zoe i Nisan Mikra. Razlog za to je činjenica da samo ova fabrika zapošljava 2.640 ljudi.

No, kako on kaže, Reno nije u problemima samo zbog krize uzrokovane pandemijom. I ako je prebrodi, ovaj proizvođač automobila će ubuduće morati da se potrudi da bude konkurentniji na tržištu.

Foto: IgorShubin, Pixabay

Чланак Sledeće nedelje očekuje se odluka o opstanku kompanije Reno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gotovo 60% firmi je prijavilo kako su do sada zabeležile gubitke do 500.000 kuna, što je rast od 5% u odnosu na prethodno merenje pre nešto više od dve nedelje. Ukoliko ova situacija potraje, 11% ih očekuje gubitke veće od milion kuna.

Naugroženiji su i dalje turizam (porast otkazanih putovanja za 60%), poljoprivreda i transport, a zbog odluke o otkazivanju masovnijih okupljanja sada su posebno pogođeni ugostiteljstvo, umetnost, zabava i rekreacija.

Anketa je pokazala da najveći porast udela pogođenih firmi u odnosu na prethodno merenje beleže obrazovanje, uslužne, stručne, naučne i tehničke delatnosti, a najčešće teškoće poduzetnika i dalje su vezane za dovršavanje postojećih i već ugovorenih poslova (rast od 9%), kao i na smanjenu tražnju na domaćem tržištu (rast od 8%).

Kada je reč u uvozu i izvozu, teškoće ima podjednak broj kompanija (65%) s tim da je znatno porastao broj srednjih i velikih preduzeća koja koja zbog blokade granica imaju veoma otežan uvoz.

Rezultati ankete su pokazali i da 7% firmi ima radnike u samoizolaciji. Više od polovine anketiranih kompanija koristi mogućnost rada od kuće, dok skoro trećina njih izjavljuje da ne mogu da posluju na taj način. Među kompanijama koje su obezbedile rad od kuće, skoro dve trećine su mikrofirme.

Naša Privredna komora se još nije oglasila tim povodom.

Izvor: Novi list

Чланак Posledice koronavirusa po poslovanje oseća 80 odsto kompanija u Hrvatskoj се појављује прво на Biznis i Finansije.