Pravo na poreski kredit po osnovu poreza koji je plaćen na zaradu koju je ostvario, u praksi znači da porez u Srbiji mora da plati samo radnik zaposlen u državi koja zarade oporezuje nižom stopom od Srbije. Naši propisi precizirali su da je iznos ovog nameta 10 procenata. To znači da su u obavezi da deo poreza u Srbiji plaćaju oni gde je ova stopa niža. Zakon predviđa i gornju granicu, takav kredit ne može biti viši od poreza koji bi se na takvu zaradu platio u Srbiji. Na poreski kredit imaju pravo gastarbajteri na radu u svim državama.

„Rezidenti Republike Srbije obveznici su poreza na dohodak po osnovu prihoda koje ostvare u Srbiji i u inostranstvu, što je rešenje koje se primenjuje u najvećem broju savremenih država“, objašnjavaju u Ministarstvu finansija, prenose Novosti.

Shodno tome, dodaju – i zarade koje ostvare rezidenti Srbije po osnovu rada kod stranih poslodavaca u inostranstvu, oporezuju se u Srbiji.

Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

„Bez obzira na to da li Srbija primenjuje ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državom u kojoj je naš rezident zaposlen kod stranog poslodavca, naš rezident ima pravo na poreski kredit po osnovu poreza koji je plaćen na zaradu koju je ostvario, s tim da takav kredit ne može biti viši od poreza koji bi se na takvu zaradu platio u Republici Srbiji“, navode.

Kada je reč o ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, postoje dva modela. Oni potpisani poslednjih godina uglavnom predviđaju poreski kredit, rešenje i iz našeg zakona, dok neki stariji garantuju izuzimanje.

„Postoje i ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u kojima je predviđena primena metoda izuzimanja. Prema tim ugovorima naši rezidenti nemaju obavezu plaćanja poreza na dohodak u Srbiji po osnovu zarada koje su ostvarili kod stranih poslodavaca u državama sa kojima su takvi ugovori zaključeni“, ističu u Ministarstvu finansija.

Doprinose ne moraju da plaćaju

Gastarbajtere plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje, a to su i penzijsko, zdravstveno i za slučaj nezaposlenosti, amnestiraju zakoni koji uređuju ovu oblast.

„Državljani Srbije zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca nisu osiguranici na obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade koju ostvaruju od tog stranog poslodavca. Za lica koja nisu osiguranici prema domaćim propisima, ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Shodno navedenom, naši državljani zaposleni kod stranih poslodavaca u inostranstvu nemaju obavezu plaćanja doprinosa“, kažu u Ministarstvu finansija

Izvor: Novosti

Foto: Piabay

Чланак Naši državljani zaposleni kod stranih poslodavaca u inostranstvu nemaju obavezu plaćanja doprinosa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon indirektnog optuživanja da se navodno više od 300.000 njih vratilo u pandemiji da bi se besplatno lečili u Srbiji, i pritom donelo i virus u svoja rodna mesta, ovih dana ih predsednik Vučić moli da ostanu jer su korisniji u Srbiji.

Obećan im je najbolji paket u istoriji za zapošljavanje

Obećao im je najbolji paket u istoriji za zapošljavanje, koji će sadržati podsticaje za nova radna mesta jer je cilj da se zaposle ljudi koji su se u Srbiju vratili tokom pandemije.
Prema predsednikovoj računici, korisniji su u Srbiji, nego da podižu BDP u evropskim zemljama.

Međutim, povratnici koji su obično angažovani u Evropi na višemesečnim poslovima imaju drugu matematiku.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže za Novu ekonomiju da čvrsto veruje da su ti ‘povratnici’ najvećim delom naši rezidenti koji su se zatekli u inostranstvu u vreme izbijanja pandemije i zatvaranja granica i da je reč oko 50-60 hiljada ljudi koji su se u martu vratili.

Oni su uglavnom bili na kratkoročnim vizama (do 12 meseci) ili čak i bez njih, ako su planirali da borave kraće od 3 meseca.

U prilog ovoj tezi poziva se na statistiku EU iz ranijih godina.

Na kraju 2018. godine bilo je nešto manje od 500,000 naših državljana u svih 28 zemalja EU. Od toga je na dugoročnim vizama bilo oko 463,000 lica, a na kratkoročnim svega 28,000 lica.

Da bi se njima isplatilo, potrebno je da unesu u zemlju najmanje onoliko koliko bi zaradili da nisu ni odlazili

To je relativno stabilna statistika, ne menja se mnogo iz godine u godinu, tako da su verovatno slične cifre bile i na kraju 2019, a moguće nešto veće u martu 2020, jer su neke sezonske aktivnosti u kojima su anagažovani naši kratkoročni migranti do tada već počele, kaže profesor Arandarenko.

Recimo da je tih sezonskih i cirkularnih migranata – povratnika bilo oko 50,000 do 60,000 u martu ove godine.

Uzimajući u obzir da se između proleća i jeseni neke sezonske aktivnosti bitno uvećavaju, možemo da pretpostavimo da je ukupan broj ljudi koji deo godine provode na radu u inostranstvu, a drugi deo (obično izvan rada) u Srbiji, oko tri puta veći, tj. da je nekih 150-180,000 ljudi svake godine, do ove, zarađivao u inostranstvu i taj novac uglavnom donosio u zemlju, dodaje Arandarenko.

Da bi se njima isplatilo, potrebno je da unesu u zemlju najmanje onoliko koliko bi zaradili da nisu ni odlazili.

Ako im ta opcija bude uskraćena, a većini ili dobrom delu njih verovatno hoće zbog ograničenja mobilnosti i globalno smanjene ekonomske aktivnosti, biće upućeni na to da ili troše ušteđevinu ili da rade za niske plate koje im do sada nisu bili atraktivne, ističe profesor.

Sezonci u zemlju donesu milijardu evra

On procenjuje da je novac koji ovi kratkoročni i cirkularni migranti donose sa sobom da ga potroše sa svojim porodicama u Srbiji iznosio, po najmanje trećinu ukupne sume doznaka, što je otprilike milijarde evra.

Izostanak npr. 70% te mase inostranih zarada sezonskih radnika, već bi značio ovogodišnje smanjenje doznaka veće od 20%.

Podsećamo, Svetska banka je takođe dala takve procene. Srbija je u 2019. od doznaka dobila oko tri milijarde evra ili 15 odsto BDP-a.

Samo ako se korona kriza produži, mladi radnici bi ostali u Srbiji

„Tačno je da bi do tog pada došlo skoro isključivo zbog izostanka doznaka sezonaca. Za ostale glavne tipove (doznake trajno ili dugoročno odseljenih, inostrane penzije i sl.) ne verujem da će doći do bitnijeg smanjenja“, kaže Arandarenko.

Više relativno preduzimljivih, uglavnom mlađih ljudi, radnog uzrasta u zemlji svakako predstavlja određeni potencijal, tako da bi njihovim radnim anagažovanjem u zemlji deo tih izgubljenih doznaka teorijski mogao biti kompenziran kroz rast domaćeg proizvoda, ali to je teško očekivati u uslovima očekivanog rasta nezaposlenosti u zemlji ove godine.

Takođe, oni su već izgradili model preživljavanja za sebe za koji mislim da bi bili spremni da ga u većem broju napuste samo u slučaju da se pandemijska kriza produži za nekoliko godina, zaključuje profesor.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Od neprijatelja Srbije, gastarbajteri postali najveće blago za zemlju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od 400.000 srpskih državljana se vratilo u domovinu

Samo u Nemačkoj vlada očekuje veliki talas stečajeva i tri miliona nezaposlenih, dok bi u SAD, gde takođe živi veliki broj Srba, ova brojka mogla da premaši 30 miliona ljudi bez posla.Ovakva situacija naterala je više od 400.000 srpskih državljana, uglavnom onih koji su u inostranstvu radili najjednostavnije poslove ili nisu imali regulisan status, da se već vrate u domovinu.

Povratak velikog broja radnika, prema mišljenju ekonomista, svakako će dovesti do rasta stope nezaposlenosti u Srbiji u narednom periodu. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je na kraju marta bilo ukupno 513.058 nezaposlenih ljudi. Neminovno je da je na taj broj, kako u našoj zemlji, tako i u zemljama regiona, uticao i povratak mnogobrojnih građana iz inostranstva. Kako mnogi od njih navode, veliki broj radnika je u zapadnoj Evropi ostao bez posla zbog korona krize i pitanje je koliko će takvo stanje potrajati.

U vremenu krize najpre otpuštaju strance

„Stiče se utisak da poslodavci u Nemačkoj, Austriji, Holandiji i ostalim zemljama gde ima puno naših ljudi u vremenu krize najpre otpuštaju strance, ali to je donekle i logično. Mnogi od tih gastarbajtera biće prisiljeni da se zbog toga vrate u Srbiju i zbog toga će ukupna stopa nezaposlenosti u našoj zemlji biti znatno viša nego pre epidemije. Pritom će pritisak ponude radne snage biti takav da se ni zaposleni neće osećati tako prijatno“, objašnjava u razgovoru za „Blic Biznis“ ekonomista Ljubomir Madžar i dodaje da će žestoka konkurencija za radna mesta svakako dovesti poslodavce u povoljniju poziciju kada je reč o uslovima rada.

Ipak, naš sagovornik smatra da će vremenom ti ljudi razmišljati o povratku u Zapadnu Evropu, a kada prođe situacija sa korona virusom veruje da će i njihovi poslodavci imati želju da ih pozovu nazad.

„Radnici su se već afirimisali u novim zemljama boravka, pustili su korene, prilagodili se toj kulturi i društvenim okolnostima i siguran sam da će za njih povratak biti atraktivna opcija. S druge strane, poznato je da demografska slika ni na Zapadu nije povoljna. To je staro stanovništvo, gde raste broj penzionera i opada broj aktivnih građana, tako da će njima dobro doći novi radnici. Očekujem da se u nešto daljoj perspektivi oni vrate u zemlje iz kojih su sada došli u domovinu“, zaključuje Ljubomir Madžar.

Sličnog mišljenja je i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ali on ipak napominje da se jedan broj ljudi verovatno neće vraćati i pokušaće u međuvremenu da nađe posao u Srbiji. Naš sagovornik ne veruje da će oni značajno podići stopu nezaposlenosti, pošto misli da će neki raditi u poljoprivredi, neki i „na crno“, a biće dosta i onih koji neće videti dovoljno dobar razlog da se prijave na biro.

„U Srbiju su se vratili uglavnom ljudi koji na Zapadu rade najjednostavnije poslove, one koje neće da radi lokalno stanovništvo i ti ljudi su najčešće otišli sa turističkom vizom. Jedan deo njihoviih poslova će opstati i dalje, ali veliki broj u ovom trenutku ne postoji i zato će oni ostati u Srbiji. Oni koji se odluče za povratak moraće da računaju na više faktora, jer to ne zavisi od nas, već od sređivanja situacije u drugim zemljama“, objašnjava sagovornik „Blic Biznisa“ i dodaje da lično očekuje da se do kraja godine malo razreši situacija na zapadu Evrope, osim ako ne bude nekog drugog talasa korone.

Podseća da Nemcima nedostaje radna snaga, ali navodi i podatak da je nemački BDP pao skoro dvocifreno, a sa takvom perspektivom privrede nije realno očekivati da broj zaposlenih ostane isti.

Nezaposlenost raste u regionu, ali i celoj Evropi

Broj nezaposlenih ne raste samo u Srbiji. Slično je i u regionu gde u poslednja dva meseca Hrvatska beleži najveći broj novoprijavljenih nezaposlenih – više od 20.400. Taj broj u Crnoj Gori iznosi nešto više od 4.000, a u Bosni i Hercegovini 18.063. Prema zvaničnim informacijama bez posla je u Srbiji, zbog posledica pandemije, ostalo više od 11.000 ljudi.

Prema analizi konsultantske kuće McKinseyu, nadolazeća ekonomska kriza pretnja je za 59 miliona radnih mesta Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva. Otkazu je praktično izložen svaki četvrti zaposleni.

Nemačka vlada očekuje da će privreda ove godine zbog pandemije koronavirusa pasti 6,3 odsto, najviše od proglašenja savezne republike 1949. godine. Uprkos značajnoj državnoj pomoći, očekuju veliki talas stečajeva i tri miliona nezaposlenih.
Austrijski eksperti očekuju da će ove godine stopa nezaposlenosti, i pored mogućnosti skraćenog radnog vremena biti iznad 10,5 odsto, pa čak i do 12 procenata. Prema ekonomistima Bank Austria“sledeće godine će stopa nezaposlenosti biti na oko osam procenata, znatno iznad vrednosti pred početak korona krize.

U Italiji bi samo zbog odlaganja otvaranja restorana više od 50.000 kompanija moglo da bude ugašeno, a 350.000 ljudi ostaće bez posla..

Samo u Americi 650.000 Srba

Prema poslednjim podacima, od 11 miliona Srba, koliko ih živi na planeti Zemlji, posle Balkana najviše ih je u SAD, čak 650.000. Kada je reč o Evropi, najviše Srba ima u Nemačkoj – 450.000, pa u Austriji (300.000) i Švajcarskoj (skoro 200.000). I u Velikoj Britaniji, koja je poznati po strogim procedurama čak i u vezi turističkih viza, živi 80.000 Srba

Izvor: Blic

Чланак U Srbiji 513.058 nezaposlenih, a povratnika 400.000 iz inostranstva се појављује прво на Biznis i Finansije.