Tako je nedavno Agencija za licenciranje stečajnih upravnika zakazala prodaju pravnog lica „Sloboda Aparati“. Bivša fabrika biće ponuđena 25. maja ove godine, po početnoj ceni od 126,3 iliona dinara, što je polovina procenjene vrednosti. Na prodaju je oglašena pokretna i nepokretna imovina, tj. 15 objekata u Čačku, oprema i zalihe na lokaciji Ljubić, kao i vozila i potraživanja po osnovu otkupa 16 stanova u društvenoj svojini.

Sudbina imovine „Sloboda Aparata“ za sada nije poznata, ali u gotovo svim dosadašnjim slučajevima, imovina industrijskih giganata bivše SFRJ, npr. BIP, IMT, Zmaja itd. je prenamenovana za komercijalne sadržaje i poslovne prostore.

IMT

Grad Beograd je krajem maja oglasio javnu prezentaciju Urbanističkog projekta za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa Pupinova palata – Novi Beograd, na mestu nekadašnje fabrike Industrija mašina i traktora IMT, u neposrednoj blizini poslovnog kompleksa Erport Siti, na parceli površine 1,65 hektara.

Budući kompleks imaće oblik latiničnog slova S, sa maksimalnom visinom venca objekta od 31.99m, dok će visina venca povučene etaže biti 34.99metara .Kompleks, koji će se graditi u dve faze, imaće 691 stan, 45 poslovnih prostora, 20 lokala za trgovinu i 1.086 parking mesta u podzemnim garažama.

Prošle godine objavljen je nacrt plana, koji je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove stavio na javni uvid, i u kom je na 48 hektara planirana je izgradnja više od 5.000 stanova i oko 150.000 kvadrata komercijalnog sadržaja.

BIP

BIP je prošle godine kupila firma Auto Čačak u konzorcijumu sa nemačkom firmom, i to za oko 17,7 miliona evra. Početkom ove godine, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je objavila da su prodate i nekretnine BIP-a u Skadarliji.

Iako se i dalje ne zna konkretno šta će biti sa imovinom BIP-a, na lokaciji pored Mostarske petlje u srcu Beograda planira se gradnja komercijalnih sadržaja, što je i navedeno u Planu detaljne regulacije.
Cilj izrade plana, kako se navelo u dokumentaciji, jeste formiranje novog gradskog centra uz stanicu “Prokop” i stvaranje uslova za razvoj komercijalnih delatnosti, kao i transformacija stare Vajfertove pivare iz 1873. godine zarad industrijskog turizma.

Zmaj

Iz fabrike „Zmaj“, izlazili su kombajni kojima se žnjelo oko 95 odsto svih žitarica u bivšoj Jugoslaviji. Zajedno sa objektima i zemljištem od 18 hektara, „Zmaj“ je privatizovan u decembru 2006. godine za milion evra, a kupac je bio konzorcijum firmi. Od tada, ovde ništa nije zaživelo, a objekti su napušteni više od deceniju, deo bez krova i vrata, zatrpani smećem.

Plan kompanije „Afi Zmaj Vest“, koja je investitor projekta, je da se na mestu fabrike napravi kompleks po ugledu na „Erport siti“ na Novom Beogradu. Kako stoji u dokumentaciji, trenutno je urađen urbanistički projekat za prvu fazu radova koji obuhvata dve celine od 30.000 kvadrata.

– Ove dve poslovne zgrade biće izgrađene u formi slobodnostojećih objekata sa posebnom organizacionom strukturom po sistemu „šel end kor“, koji ostavlja mogućnost da se jedan komercijalni prostor proširi na čitavoj etaži, ili da se podeli na manje celine u zavisnosti od želja budućih korisnika, piše u dokumentaciji, prenose „Novosti“.

Beko

Na prostoru bivše fabrike „Beko“ na Dorćolu nikao je stambeno-poslovni kompleks, i to na 115.000 kvadrata sa ukupnom investicijom od 200 miliona evra.

Fabrika je u stečaj otišla 2003. godine. U najsrećnija vremenena zapošljavala je 4.500 radnika. Njeni bivši radnici i akcionari protestovali su prethodnih godina više puta, zbog toga što je stečaj trajao punih 15 godina.

Rekord

Na mestu Fabrike guma „Rekord“ u Rakovici danas se nalazi ritejl tržni centar.

“Rekord” je osnovan davne 1925. godine, a posle Drugog svetskog rata je uspešno poslovao i izvozio gume (pneumatike) u više desetina zemalja Evrope, Afrike i Amerike. Zapošljavao je oko 5.000 ljudi.

Imovina se godinama rasprodavala da bi na kraju ceo kompleks smešten na 65.000 kvadratnih metara bio prodat i pripremljen za prvi tržni centar u Rakovici.

Izvor: Novosti

Foto: Bing

Чланак Bivši giganti SFRJ sada su meka za izgradnju luksuznih kvadrata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo preuzimanje, ne samo naših života već i delova određenih sektora privrede, navelo je državne organe širom sveta da preduzmu nešto po pitanju monopolističkog ponašanja tehnoloških giganata. Direktori četiri najveće IT kompanije (Facebook, Google, Amazon i Apple) prethodnog meseca bili su pozvani da svedoče pred Američkim kongresom zbog stvaranja de facto monopola, kineske kompanije Huawei i TikTok se susreću sa optužbama za zloupotrebu podataka kako u Evropi i tako i u Sjedinjenim Američkim Državama, dok je Evropska komisija otvorila istragu protiv Google-a i Apple-a zbog zabrinutosti da njihove poslovne prakse imaju negativan uticaj po konkurenciju na teritoriji Evropske unije.

Imajući u vidu rasprostranjenost i uticaj tehnoloških giganata, deluje da je reakcija većine državnih i međunarodnih institucija u pogledu sprečavanja daljeg stvaranja monopola zakasnila. Više se i ne postavlja pitanje njihove moći da utiču na odluke ne samo svojih potrošača, već su postali i ključni politički akteri na globalnom nivou, od lokalnih izbora do međunarodnih odnosa.

Društvene mreže su stvorile zatvorene algoritamske sisteme

Najskoriji primer za to su nedavno okončani predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama tokom kojih su duboko utemeljene podele između neistomišljenika doživele vrhunac. Društvene mreže su stvorile zatvorene algoritamske sisteme koji upućuju korisnike sličnog političkog opredeljenja jedne na druge, time dodatno produbljujući podele unutar društva. Pored toga, navedeni tehnološki giganti ostaju nemoćni pred izazovom širenja „lažnih vesti” i „alternativne istine” putem njihovih platformi.

Videćemo da li će koraci koje nadležni organi budu preduzeli uroditi plodom i makar u određenoj meri ublažiti sve ove negativne posledice. A do tada, ostaje nada da će tehnološki giganti uložiti veće napore da svoje poslovanje usmere ka društveno odgovornim ciljevima i vrate se svojim originalnim vrednostima.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

Чланак Monopolističko ponašanja tehnoloških giganata utiču na naše živote се појављује прво на Biznis i Finansije.

Amazon, Microsoft i Google su među brojnim američkim tehnološkim firmama koje i dalje pružaju internet usluge kineskim kompanijama stavljenim na „crnu listu“ u SAD. Reč je o nekima od najprofitabilnijih kineskih firmi specijalizovanih za veštačku inteligenciju, koje su vlasti SAD stavile na „crnu listu“ u oktobru prošle godine, pod optužbom da su preko razvoja svojih tehnologija za nadzor umešane u drastično kršenje ljudskih prava.
Američka vlada je zabranila rad sa takvim kompanijama uz obrazloženje da je neophodno sprečiti njihov pristup američkoj tehnologiji. To je ista „crna lista“ na čijem čelu je kineski Huavej.

„U krevetu s naprijateljem“

Uprkos zabrani, Amazon, Microsoft i Google tim kompanijama „pružaju internet servise koji upravljaju internet lokacijama ovih kompanija“, navodi se u najnovijem izveštaju Top10VPN, portala koji prati usluge virtuelne privatne mreže (VPN) i istražuje teme o privatnosti.
„Kroz pružanje osnovnih internet usluga ovim kontroverznim kompanijama, američke firme postaju učesnici u širenju visoko invazivnih proizvoda za nadzor koji imaju potencijal da naruše ljudska prava širom sveta”, ističe se u izveštaju.
Autori izveštaja tvrde da Amazon i Google pružaju internet usluge dvema kineskim kompanijama sa „crne liste“, Dahua Technologi i Hikvision, dok Microsoft navodno sarađuje sa SenseTime i Megvii, dve najvrednije kineske startap kompanije za razvoj veštačke inteligencije.
Tvitter i Facebook su takođe prozvani da dostavljuju internet sadržaje kineskoj kompaniji Hikvision.

Poduža lista „izdajica“

Spisak američkih kompanija koje krše zabranu američke vlade je, međutim poduži. On uključuje kompanije za autentifikaciju internet lokacija i kompanije za šifrovanje Digicert, Lets Encript, Entrust i GeoTrust. Na listi je i firma za hosting domena GoDaddi, kao i kompanija za sajber bezbednost Simantec, koja je sada poznata kao NortonLifeLock. Na „optuženičkoj klupi“ se našla i firma Stackpath, koja je specijalizovana za isporuku internet sadržaja.
Nijedna od američkih firmi koje se prozivaju u izveštaju za sada nije objavila bilo kakvo saopštenje tim povodom, niti je dala izjavu novinarima.

Чланак Američki tehnološki giganti sarađuju sa kineskim firmama sa „crne liste“? се појављује прво на Biznis i Finansije.