Pomenuta suma predstavlja 336 odsto globalnog BDP-a, navodi IIF sa sedištem u Vašingtonu.
Kako prenosi Komersant, IIF je u svom izveštaju o dinamici globalnog duga (državnog, korporativnog, finansijskog i domaćinstva) za prvu polovinu 2023. godine napomenuo i da je pre samo deset godina globalni dug bio manji za 100 biliona dolara.

Veći deo rasta globalnog duga u ovoj godini je posledica povećanog zaduživanja u velikim razvijenim zemljama – SAD, Japanu, Velikoj Britaniji i Francuskoj. IIF takođe beleži primetno povećanje duga u vodećim svetskim ekonomijama u razvoju – Kini, Indiji i Brazilu.

„Nagli porast inflacije bio je glavni faktor u oštrom padu odnosa duga prema BDP-u. Očekujemo da će do kraja godine globalni dug već dostići 337 odsto svetskog BDP-a“, ističe IIF.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Globalni dug beleži novi rekord се појављује прво на Biznis i Finansije.

Potrošnja država kako bi zaštitile radna mesta i zdravlje stanovništva doprineli su rastu globalnog duga. U Svetskom ekonomskom forumu (WEF) smatraju da je reč o iznosu duga koji predstavlja opasnost, prenosi Klix.
Prošle godine dosegao je 303 biliona dolara, dok je godinu dana ranije iznosio 226 biliona dolara. To je najviši rast od Drugog svetskog rata.

Napad Rusije na Ukrajinu podstiče nastavak rasta globalnog duga. Ako zemlje ne mogu da plate dugove, onda to za posledicu ima stvaranje panike na finansijskom tržištu i usporavanje ekonomskog razvoja. Moguća je i recesija.
Nedostatak novca za javne usluge, poput zdravstvene zaštite i obrazovanja, najviše pogađa siromašne.

U Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Svetskoj banci smatraju da je 60 odsto siromašnih država blizu toga da neće moći da finansira javne usluge. Kako bi se problem rešio, iz MMF-a su pozvali na restrukturiranje državnih dugova.

Izvor:Blic

Foto; Pixabay

Чланак Globalni dug podrazumeva dug država, kompanija i svakog pojedinca се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Više od dve trećine vlada širom sveta uvećalo je fiskalnu podršku ekonomiji poslednjih meseci kako bi ublažilo privredni pad zbog pandemije. Ove mere pomogle su spasavanju života, očuvanju zaposlenosti i radu kompanija. Najavljene fiskalne mere od počekta pandemije sada se procenjuju na gotovo 11 hiljada milijardi dolara na globalnom nivou, što je znatan porast u odnosu na 8 hiljada milijardi dolara procenjenih u izveštaju MMF-a iz aprila”, stoji u dokumentu.

Jedna polovina ovih mera (5,4 hiljada milijardi dolara) se odnosi na dodatnu potrošnju i nadomešćavanje izgubljenih prihoda, što je direktno pogodilo državne budžete.

Preostala polovina je podrška za likvidnost, poput zajmova, udela u kapitalu i garancija, uključujući putem državnih banaka i preduzeća, koji pomažu u održavanju novčanih tokova i smanjenju bankrota, ali bi mogli doprinijeti državnom dugu i deficitima ako ove javne intervencije izazovu gubitke.

Snažni pad proizvodnje i posledični pad prihoda, zajedno sa znatnom fiskalnom podrškom, doveli su do porasta državnog duga i deficita.

Očekuje se da će državni prihodi opadati više od proizvodnje

Prema osnovnom scenariju, očekuje se da će globalni javni dug dostići 101 odsto svetskog BDP-a u 2020.-21. godini, što je porast od 19 odsto u odnosu na godinu ranije.

U međuvremenu se očekuje da će se prosečni ukupni fiskalni deficit 2020. godine povećati na 14 odsto BDP-a, 10 postotnih bodova više nego prošle godine.

Osim fiskalnih mera, automatski stabilizatori od poreza i socijalna zaštita će, kako se očekuje, pomoći ublažavanju pada prihoda domaćinstava tokom recesije, ali će u proseku doprineti jednoj trećini rasta deficita.

Očekuje se da će državni prihodi opadati više od proizvodnje, i predviđa se da će biti za 2,5 odsto BDP-a niži nego u 2019. godini, što odražava niže lične i korporativne prihode i teško ugroženu privatnu potrošnju.

Visina duga i deficita podložna je velikoj neizvesnosti i moglo bi doći i do nepovoljnijeg scenarija ako bude ponovnog porasta infekcija ili pogoršnja finansijskih uslova. Prihodi bi takođe mogli pasti više ako se naplata poreza ne oproravi u celosti.

Situacija bi se, s druge strane, mogla poboljšati ako se ubrzo pojavi efikasna vakcina.

Izvor:Bankar.rs

Чланак Globalni javni dug će premašiti 100 odsto svetskog BDP се појављује прво на Biznis i Finansije.