Home VestiEkonomija Globalni javni dug će premašiti 100 odsto svetskog BDP

Globalni javni dug će premašiti 100 odsto svetskog BDP

by bifadmin

Globalni javni dug ove godine će premašiti 100 odsto svetskog bruto-društvenog proizvoda, što je najviši ikada zabeležni nivo, navodi se u novom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, piše BiznisInfo. Svet je do sada uložio 11 hiljada milijardi dolara u zaštitu ekonomije zbog pandemije.

“Više od dve trećine vlada širom sveta uvećalo je fiskalnu podršku ekonomiji poslednjih meseci kako bi ublažilo privredni pad zbog pandemije. Ove mere pomogle su spasavanju života, očuvanju zaposlenosti i radu kompanija. Najavljene fiskalne mere od počekta pandemije sada se procenjuju na gotovo 11 hiljada milijardi dolara na globalnom nivou, što je znatan porast u odnosu na 8 hiljada milijardi dolara procenjenih u izveštaju MMF-a iz aprila”, stoji u dokumentu.

Jedna polovina ovih mera (5,4 hiljada milijardi dolara) se odnosi na dodatnu potrošnju i nadomešćavanje izgubljenih prihoda, što je direktno pogodilo državne budžete.

Preostala polovina je podrška za likvidnost, poput zajmova, udela u kapitalu i garancija, uključujući putem državnih banaka i preduzeća, koji pomažu u održavanju novčanih tokova i smanjenju bankrota, ali bi mogli doprinijeti državnom dugu i deficitima ako ove javne intervencije izazovu gubitke.

Snažni pad proizvodnje i posledični pad prihoda, zajedno sa znatnom fiskalnom podrškom, doveli su do porasta državnog duga i deficita.

Očekuje se da će državni prihodi opadati više od proizvodnje

Prema osnovnom scenariju, očekuje se da će globalni javni dug dostići 101 odsto svetskog BDP-a u 2020.-21. godini, što je porast od 19 odsto u odnosu na godinu ranije.

U međuvremenu se očekuje da će se prosečni ukupni fiskalni deficit 2020. godine povećati na 14 odsto BDP-a, 10 postotnih bodova više nego prošle godine.

Osim fiskalnih mera, automatski stabilizatori od poreza i socijalna zaštita će, kako se očekuje, pomoći ublažavanju pada prihoda domaćinstava tokom recesije, ali će u proseku doprineti jednoj trećini rasta deficita.

Očekuje se da će državni prihodi opadati više od proizvodnje, i predviđa se da će biti za 2,5 odsto BDP-a niži nego u 2019. godini, što odražava niže lične i korporativne prihode i teško ugroženu privatnu potrošnju.

Visina duga i deficita podložna je velikoj neizvesnosti i moglo bi doći i do nepovoljnijeg scenarija ako bude ponovnog porasta infekcija ili pogoršnja finansijskih uslova. Prihodi bi takođe mogli pasti više ako se naplata poreza ne oproravi u celosti.

Situacija bi se, s druge strane, mogla poboljšati ako se ubrzo pojavi efikasna vakcina.

Izvor:Bankar.rs

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar