Kada govorimo o regionima, ono što geopolitičke mape pokazuju često nije u skladu sa osećanjima pripadnosti kod određenog dela stanovništva, usled niza faktora, a što pokazuju i rezultati istraživanja kompanije CEPER iz Austrije.

Ispitanicima iz deset evropskih zemalja postavljeno je pitanje o tome kojem delu Evrope pripadaju njihove države. Ponuđeni odgovori su bili: Istočna Evropa, Zapadna Evropa, Srednja Evropa i Balkan.

Većina ispitanika iz šest zemalja složila se da je Srednja Evropa njihov matični region i to: 77% Austrijanaca, 68% Čeha, 65% Slovaka, 63% Poljaka, 55% Mađara i 52% Slovenaca.

U Hrvatskoj se 26% ispitanika izjasnilo da su stanovnici Srednje Evrope, a u Srbiji je taj procenat znatno niži: 11%.

Od svih zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem (a to su Austrija, Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Srbija, Rumunija i Bugarska), najviše ispitanika iz Hrvatske smatra da njihova zemlja pripada Zapadnoj Evropi, njih 22%. Uprkos tome što u većini postkomunističkih zemalja postoji izražena percepcija o Austriji kao zapadnoj državi, 77% Austrijaca identifikovalo je svoju zemlju kao srednjoevropsku, a kao zapadnoevropsku samo 13%.

Deo Balkana

U Srbiji je 75%, u Bugarskoj 50% i u Hrvatskoj 36% ispitanika svoju zemlju označilo kao deo Balkana. Samo je u Rumuniji većina ispitanika izabrala Istočnu Evropu (57%) kao region sa kojim najviše identifikuju svoju zemlju.

Interesantno je da 8% ispitanika iz Mađarske smatra da njihova zemlja pripada Balkanu i veruje da je njihova zemlja kapija Balkana.

Međutim, čak 28% Slovenaca smatra da njihova zemlja pripada prevashodno Balkanu, što se može povezati sa činjenicom da je Slovenija bila deo nekadašnje Jugoslavije.

Lakoća sa kojom je većina srednjoevropskih zemalja kolektivno isključila Balkan kao svoju regionalnu pripadnost pokazuje jasno da dele srednjoevropski regionalni identitet.

Ukratko, kako se krećemo od istoka ka zapadu ili od juga ka severu, asocijacija na Srednju Evropu se postepeno povećava. Kao rezultat toga, nije pogrešno da se zemlje članice EU istočno od Nemačke i dalje nazivaju Srednjom Evropom.

Чланак Granice i osećanja: u kom delu Evrope živimo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šta sve smete da prenesete preko granice i u kojim količinama od Nove godine, jedna je od češćih tema među građanima BiH, posebno zbog toga što se često pojavi vest da jeneko na granici platio visoku kaznuzbog kršenja propisa.

Krajem prošlog meseca vozač iz BiH je platio visoku kaznu zbog nekoliko kutija cigareta. On je zaustavljen na GP Maljevac prilikom putovanja iz BiH u Hrvatsku. Kako tvrdi Benjamin Dervišević, dobio je kaznu od 540 evra zbog šest kutija cigareta Marlboro Touch Blue. Iz Carinske uprave RH potvrdili su za Večernji list navedeni prekršaj.

– Kada sam prišao svojim vozilom graničnom prelazu, carinik me je upitao imam li šta da prijavim. Rekao sam da nemam. Usmerili su me i počeli da pretražuju prtljažnik automobila, čak su i haubu otvarali. Jedino što su mi pronašli su tri kutije cigareta za ličnu upotrebu. Tada su mi rekli da moram da platim kaznu od 540 evra – ispričao je Dervišević.

Šta i koliko čega može?

Podseća se da se u Hrvatsku iz BiH i ostalih zemalja koje nisu članice EU-a i šengena kao i zemalja trećeg sveta ne sme unositi meso ni mlečni proizvodi.

Međutim, moguće je ponetiograničenu količinu voća i povrća kao i jaja, proizvode od jaja i med. Preko granice možete preneti “druge proizvode životinjskog porekla”, kao što su med, jaja, proizvodi od jaja, meso puževa, žablji kraci, do 2 kg po osobi.

Dopuštene su i ograničene količine ribe i ribljih proizvoda.

Dopušteno jenajviše 2 kg mleka u prahu za bebe i posebne hrane koja se koristi zbog medicinskih razloga, kao i najviše 2 kg hrane za kućne ljubimce.

Ukoliko nosite meso ili mlečne proizvode koje niste prijavili, biće zaplenjeni i uništeni, a vi možete biti kažnjeni novčano ili čak kazneno gonjeni.

Preko granice po putniku mogu da se prensu 4 l vina i 16 l piva. Moguće je preneti 40 cigareta, 10 cigara ili 50 g duvana.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Šta sve smete da prenesete preko granice i u kojim količinama? се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je predviđeno Pravilnikom o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani usvojenim još prošle godine. Međutim, upravo usvojenim izmenama tog pravilnika vraćanje granice ove kancerogene materije na evropski maksimalni nivo odlaže se za – 1. decembar 2023. godine.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz saglasnost ministra zdravlja, donosi Pravilnik o izmeni Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, stoji u Službenom glasniku Srbije objavljenim 18. novembra.

Novi Pravilnik je već stupio na snagu.

Klackalica sa nivoom dozvoljenog aflatoksina u mleku na tržištu Srbije, tako, i dalje ostaje podignuta na 0,25 mikrograma po litru, što je pet puta više od evropskog propisanog maksimalnog nivoa za ovaj mikotoksin, koji je i sama Srbija primenjivala pre afere sa aflatoksinom 2013. godine.

Aflatoksin u mleko stiže preko kukuruza koji se koristi kao komponenta stočne hrane – „proizvodi“ ga buđ. Zato je i jedno od ključnih pitanja bilo omogućiti adekvatno sušenje kukuruza pre skladištenja.

Od 2013. do danas granice dozvoljenog aflatoksina u mleku u Srbiji su se nekoliko puta menjale – od 0,05, preko 0,5 do 0,25 mikrograma po litru. Poslednje najavljeno vraćanje na evropski nivo od najviše 0,05 mikrograma bilo je u decembru 2021. godine sa početkom primene od 1. decembra 2022.

Po novom, kako stoji u Pravilniku, za sirovo mleko, termički obrađeno mleko i mleko za proizvodnju mlečnih proizvoda do 30. novembra 2023. godine dozvoljena granica aflatoksina je 0,25 mikrograma, a od 1. decembra 2023. biće 0,050 mikrograma po litru.

Izor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Odlaže se odluka u Srbiji o smanjenju aflatoksina u mleku, ko pita za zdravlje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, to žene neće dovesti u ravnopravniji položaj, kaže za N1 psihološkinja i istraživačica Fondacije Centar za demokratiju Sarita Bradaš.

Objašnjava da po Zakonu o radu one već imaju pravo da se odluče na rad do 65. godine i dodaje da će se pooštravanjem kriterijuma za odlazak u starosnu penziju, u situaciji kada su žene u Srbiji preopterećene neplaćenim kućnim radom, samo pogoršati njihov kvalitet života.

„Mislim da će to dodatno stvoriti problem ženama. Pogotovo onima koje su počele rano da rade, rade na manuelnim poslovima. U godišnjem biltenu PIO fonda postoji podatak o navršenim godinama života kada prestaje pravo na korišćenje penzije zbog smrti. Kada pogledate penzionerke i penzionere, postoje značajne razlike u dve kategorije – one koje su nekada bile zaposlene, te godine su 77, a kod muškaraca 78, a još veća razlika postoji kod onih koji su u samostalnim delatnostima, tu pravo na penziju zbog smrti ženama prestaje sa 72 godine, a muškarcima sa 75. Šta stoji iza toga? To je kvalitet života. Zaposlene i nezaposlene žene provode dva puta više vremena u neplaćenim poslovima, nego muškarci. Žena kada ode sa posla, ona ima još jednu smenu. Naravno da se to odražava na zdravlje i na to da penzionerke umiru mlađe“, rekla je Bradaš.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Bradaš: Pooštravanje kriterijuma za penziju pogoršaće kvalitet života žena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mala i srednja preduzeća koja posluju u pograničnim područjima uglavnom bi radije tu lokaciju zamenila nekom industrijskom zonom u blizini velikog grada. Malo privrednika zna da koristi prednosti prekogranične saradnje i blizine inostranog tržišta, a neki nemaju ni te pogodnosti jer posluju u nepristupačnim i nerazvijenim krajevima iz kojih bi svi radno sposobni da što pre odu.

Procene su da svaki četvrti stanovnik Srbije živi u nekoj pograničnoj opštini kojih ima više od 50, ali se tamošnji žitelji teško odlučuju da započnu samostalni posao u blizini granice. Oni koji ne pakuju kofere u potrazi za poslom u nekoj razvijenijoj zemlji, najčešće biraju sigurnost zaposlenja u većim domaćim kompanijama, koje se lakše izbore sa bilo kojom krizom.

„Najvažnija prednost rada u pograničnoj zoni je ako se time skraćuje prevoz sirovina i repromaterijala, ali i gotovih proizvoda iz matične fabrike u ćerku-fabriku u susednoj zemlji. Mala i srednja preduzeća, a posebno velike kompanije izbegavaju rad u manjim sredinama i uglavnom gledaju da budu locirani kraj većih gradova, koji su i veća tržišta za plasman roba i usluga. To je razlog zašto firme uglavnom ne biraju pogranična područja za centar svog poslovanja. Drugi razlog je što je u tim, manjim pograničnim sredinama jako teško pronaći adekvatnu i motivisanu radnu snagu, od čega zavisi poslovanje i dalji razvoj firme“, kaže za „Biznis i finansije“ konsultant Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

Po pravilu se u pograničnim područjima najčešće osnivaju manje trgovačke firme, koje obavljaju neki vid trgovačkog prometa sa firmama iz susedne zemlje. Naravno, kako navodi Rajić, ima tu i malih ugostiteljskih firmi i motela i pansiona koji nude ishranu i prenoćište putnicima koji prelaze granicu, a ponekad i firmi koje drže magacine ili obavljaju utovar i istovar robe.

Geografske i društvene prepreke

Nemaju svi privrednici u graničnim zonama sreću da su locirani pored frekventnih graničnih prelaza ili su na trasi saobraćajnih koridora. Nekima je priroda napravila najveće „necarinske“ barijere, pa im je i pored njihove dobre volje otežana saradnja sa najbližim susedima iz druge države.

Vladan Jeremić, direktor Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije (RARIS), kaže za „Biznis i finansije“ da taj region ima granicu od 330 kilometara prema Rumuniji i Bugarskoj, ali na njoj su i moćni Dunav i visoka Stara planina. Pored tih geografskih prepreka, kako ističe, prekograničnu saradnju određuje i istorijski trenutak.

„Nemamo bogatu istoriju saradnje sa susednim zemljama jer su ranije bile deo Istočnog bloka, sa kojim je bila prekinuta saradnja, a sada su članice EU. Firme iz istočne Srbije više su okrenute poslovanju sa partnerima iz bivših jugoslovenskih republika, bez obzira što su mnogo udaljeniji“, kaže Jeremić. On navodi i nerazvijenu infrastrukturu kao jedan od razloga što je malo „malog biznisa“ u tom delu Srbije, koji je između saobraćajnih koridora 10 i 4.

Dodaje da iz tog kraja, kao i iz većine drugih mesta u Srbiji, odlaze mladi, pogotovo školovani ljudi koji bi mogli da započnu neki posao. Stoga RARIS nastoji da zainteresuje ljude iz dijaspore da se vrate i nudi im informacije, savete i pomoć ako bi se odlučili da osnuju firmu, pogotovo u oblastima koje imaju veliki potencijal u ovom kraju, kao što su uzgoj i prerada voća i povrća i turizam.

U graničnom delu istočne Srbije, u Knjaževcu, posluje firma MDS koja proizvodi konfekciju, a čiji vlasnik Dejan Miljković tvrdi da nema nikakve koristi od blizne granice.

„Ne nabavljamo sirovine iz Rumunije i Bugarske, niti tamo prodajemo naše proizvode jer imaju veliki broj svojih firmi u industriji konfekcije. Okrenuti smo italijanskom, francuskom i nemačkom tržištu“, kaže Miljković koji zapošljava 40 radnika, ali među njima nikoga iz susednih zemalja.

Blizina granice sa Crnom Gorom nije neka prednost ni za trgovinsku firmu Semira Softića iz Tutina.

„Prodajemo hranu, gvožđe i sitni građevinski materijal, ali samo u Tutinu. Istina, kupci dolaze iz Crne Gore, ali to ne čini značajniju stavku u našim prihodima. Ne zapošljavamo radnike iz Crne Gore jer imamo i ovde nezaposlenih koji mogu da rade u trgovini“, objašnjava Softić.

Firma „Softić“ bi, verovatno, kao i druge rado koristila državne podsticaje za nerazvijena i pogranična područja, kako bi širila poslovanje i zapošljavala ljude da ne bi odlazili iz zemlje u potrazi za poslom. Međutim, za sada je malo olakšica koje nudi vlast, posebno uoči izbora zakazanih za proleće.

Svaki politički potres poremeti poslovne knjige

Za poslovanje preko granice su svakako važni međudržavni odnosi, posebno za privrednike kojima je inostrano tržište doslovno na korak od radnog mesta. U njihovim poslovnim knjigama se odmah oseti svaka politička trzavica, a još više kada narušeni politički odnosi prouzrokuju uvođenje trgovinskih taksi ili zabranu uvoza.

Neretko se tada traži pomoć „treće“ strane da bi se ukinule nametnute barijere, za šta je najbolji primer kad je Hrvatska u vreme migrantske krize uvela zabranu prometa robe na granici sa Srbijom, pa je tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel morala da rešava spor dve države.

I trgovinske barijere koje kosovska vlast često uvodi Srbiji, sa obrazloženjem da time štiti svoju proizvodnju, nanose veliku štetu privrednicima obe strane. Štetu od kosovskih ekonomskih rampi osetio je i proizvođač stočne hrane i hrane za pse i mačke „Gebi“ iz Bajmoka, koji je godišnje na to tržište isporučivao 7.000 tona stočne hrane i ostvarivao prihod od 2,3 miliona evra.

Proizvodi fabrike „Gebi“ mogu se naći ne samo u Bajmoku, blizu granice sa Mađarskom, već i u radnjama na svim ostalim granicama Srbije. Stoga finansijski direktor u toj fabrici Deneš Kemiveš dobro poznaje šta se dešava u pograničnim zonama i ističe da su često suočeni sa netržišnim uslovima poslovanja.

„Za posao nije svaka granica ista. Negde su uslovi bolji, negde lošiji, ali treba koristiti prednosti i boriti se sa manama. Naši proizvodi nisu jednako traženi u svim područjima blizu državnih granica iz razloga koji ne zavise od nas i mi se tome prilagođavamo i tražimo najbolja rešenja“, kaže Kemiveš za „Biznis i finansije“.

Nešto dobiješ, nešto izgubiš

Kako objašnjava, iz Mađarske i u Bajmok stiže švercovana roba iz asortimana koji ima i „Gebi“. Naravno, zbog niže cene kupci ne pitaju za njen kvalitet. Po nižoj ceni se prodaje i stočna hrana koja stiže iz BiH, jer je napravljena od genetski modifikovane (GMO) soje.

„Najbolje se videlo koliko nam siva ekonomija nanosi štetu kad je u vreme pandemije bio otežan međunarodni saobraćaj. Tad nije bilo prodaje švercovane robe i imali smo bolju zaradu“, ističe Kemiveš.

Blizina Mađarske je povoljna za njegovo preduzeće zbog toga što u toj zemlji nabavljaju deo sirovina, pa su troškovi transporta manji, a ostatak nabavke je uglavnom iz Češke i Slovačke. Prednost je i što ni Rumunija nije daleko, pa ljudi iz te zemlje često dolaze da kupuju njihove proizvode, jer su jeftiniji zbog nižeg PDV-a.

„Susedstvo sa članicama Evropske unije može se nazvati manom kad je u pitanju radna snaga“, ističe Kemiveš, čija firma zapošljava 463 radnika, i dodaje da je retko ko spreman da radi u srpskoj fabrici kad može lako da dobije posao u Nemačkoj ili Holandiji. Stanovnici Bajmoka neretko rade i u Segedinu, zbog veće zarade, i nije im teško da svaki dan putuju na posao.

Marica Vuković

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Posao u pograničnim područjima: Tako blizu, a tako daleko се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošle godine Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Poljska pomerile su starosnu granicu, te u narednih deset godina najstariji građani ovih zemalja će moći u penziju tek sa navršenih 67 godina. Velika Britanija i Finska su u međuvremenu povećale granicu na 68 godina, prenosi Blic.

Srbija

Srbija je ženama 1. januara ove godine pomerila donju starosnu granicu, te one u penziju mogu sa 63 godine i 2 meseca života. Potreban broj godina radnog staža ostao je isti, minimum 15 godina. Tada je najavljeno da će se granica pomerati za, od 2 do 6 meseci, svake godine tako da će se 2031. žene moći penzionisati tek sa 65 godina.

Što se tiče muškaraca, prošle godine granica nije pomerana. U starosnu penziju mogu da idu sa navršenih 65 godina života, i kao i u slučaju žena sa minimalno 15 godina radnog staža.

Hrvatska

U Hrvatskoj prema poslednjim dostupnim podacima, živi oko 190.000 Srba, a njih čekaju sledeći uslovi za odlazak u penziju.

Hrvatska vlada planira da postepeno pomera starosnu granicu i za muškarce i za žene. Tako će 2030. godine žene umesto sa 62, kolika je granica sada, odlaziti u penziju sa 65, dok je plan da muškarcima, do 2038. godine, podignu donju granicu na 67 godina.

Danska

Oko 10.000 Srba trenutno živi u Danskoj, i sve ih čeka ranija penzija.

Dok se širom sveta starosna granica za odlazak u penziju povećava, u Danskoj se radi o drugačijem trendu. Danski penzioni model koji je predstavljen prošle godine, omogućava da ljudi do 2022. godine mogu da odu u penziju pre ispunjenja starosne granice. Do 2025. godine po ovom modelu, u Danskoj bi 49.000 trebalo da ode u penziju.

Danska vlast je tada iznela predlog da se omogući penzionisanje ljudima koji imaju 42 godine staža i 61 godinu starosti. Ova reforma penzionog sistema namenjena je pre svega osobama koje rade teške fizičke poslove.

Nemačka

Prema podacima Centralnog saveta Srba u Nemačkoj, u toj evropskoj zemlji nas ima oko 700.000.
U Nemačkoj se starosna granica postepeno pomera i planirano je da do 2031. godine bude potrebno 67 godina starosti kako bi se otišlo u penziju. Zasad je potrebno 65 godina i 7 meseci da bi se otišlo u penziju, kako za žene tako i za muškarce.

Austrija

Druga omiljena destinacija srpske dijaspore, gde nas je oko 350.000,
Žene u Austriji idu u penziju sa 62, a muškarci sa 65 godina. Plan Austrijske vlade je da se starosna granica za žene do 2024. godine ujednači sa starosnom granicom za muškarce. U Austriji je posebno to što od 2020. godine minimalna penzija, za ljude sa 40 i više godina radnog staža, iznosi 1.200 evra neto.

Italija

Prema poslednjim dostupnim podacima, u Italiji živi između 70 i 100 hiljada Srba.
U ovoj državi je na snazi plan da se ove godine podigne starosna granica na 67 godina za oba pola. Prosečna penzija u Italiji iznosi oko 490 evra.

Švedska

Švedska takođe želi da usaglasi starosne granice i muškaraca i žena. Tako će oko 140. 000 naših sunarodnika u penziju moći da ode tek sa 67 godina, umesto sa 63 u slučaju žena, ili 66 u slučaju muškaraca.
Norveška

U Norveškoj, gde živi nešto više od 10.000 Srba, postoji plan da se do 2030. izjednači starosna granica muškaraca i žena. Trenutno muškarci u ovoj zemlji idu u penziju sa 67 godina, a žene sa 64.

Izvor: Blica

Foto: Pixabay

Чланак Većina zemalja povećava starosnu granicu za odlazak u penziju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2021. godini 63 godine i dva meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Osim tog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2021. muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 59 godina života, a ženama najmanje 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i 58 godina i četiri meseca života.

Do 31. decembra podnosi se zahtev za ostvarivanje prava na penziju

U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini. Ukupan iznos umanjenja za prevremenu starosnu penziju maksimalno može da iznosi 20,4 odsto.

Ukoliko osiguranik želi da ostvari pravo na penziju po uslovima iz 2020. godine, potrebno je da najkasnije 30. decembra raskine radni odnos, kako bi najkasnije 31. decembra podneo zahtev za ostvarivanje prava na penziju.

Zahtev sa priloženim dokazima moguće je predati lično na šalteru nadležne organizacione jedinice Fonda ili ga poslati poštom kao preporučenu pošiljku. Pored toga, Fond je građanima omogućio da zahteve za ostvarivanje prava na penziju podnose i elektronskim putem, korišćenjem veb portala e-Šalter, preko adrese esalter.pio.rs.

Portalu se može pristupiti i preko sajta Fonda. Na portalu se nalazi i detaljno uputstvo za korišćenje, kao i uslovi koje je neophodno ispuniti da bi se portal mogao koristiti, navodi se u saopštenju.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Novi uslovi od 1. januara 2021. godine za ostvarivanje prava na penziju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građanima Srbije koji planiraju turistički da putuju još uvek je rampa spuštena za zemlje EU, Grčku, Rumuniju, Sloveniju, Austriju, Hrvatsku, Italiju, Mađarsku.

Državljanima Srbije koji nemaju regulisan boravak u EU, moguć je ulazak u zemlje članice samo u posebnim slučajevima (recimo ako putuju zbog lečenja).

Oni koji imaju regulisan boravak, a koji dolaze sa područja sa povećanim rizikom od kovid 19 dozvoljen je ulazak u države članice, pri čemu je potrebno da imaju negativan PCR test, ne stariji od 72 sata.

Ukoliko ne poseduju negativan test, izriče im se 10-dnevna samoizolacija i obavezni su da u roku od 48 sati obave testiranje o sopstvenom trošku, navedeno je na sajtu MInistarstva spoljnih poslova.

U Grčku se i dalje ne može

U BiH državljani Srbije mogu bez ograničenja da uđu ili da prolaze. Građani Srbije i u Bugarsku mogu bez negativnog PCR testa ako dolaze iz Srbije ili država članica EU ili iz zone Šengenskog sporazuma.

Državljanima Srbije, koji putuju preko teritorije Bugarske, bez zadržavanja, nije potreban negativan PCR test, bez obzira iz koje zemlje dolaze.

Građani Srbije ne mogu da uđu u Grčku i ta odluka važi do 15. septembra.
Za srpske građane koji žele turistički da putuju u Mađarsku spuštena je rampa od 1. septembra, a ulazak u tu zemlju u privatne svrhe je moguć samo na osnovu dobijene saglasnosti mađarske policije. Zahtev se podnosi preko sajta www.police.hu, na mađarskom ili engleskom jeziku.

Hrvatska i Slovenija traže regulisani boravak

Državljani Srbije mogu da uđu u Hrvatsku ukoliko imaju regulisan boravak uz obavezan zdravstveni nadzor, 14-dnevnu samoizolaciju/karantin. Ova mera se može skratiti na sedam dana ako lice o svom trošku uradi test po ulasku u Hrvatsku i bude negativan.

Lica koja putuju zbog turističkih ili drugih privrednih interesa, školovanja, neodložnih razloga mogu ući u Hrvatsku bez obaveze samoizolacije uz posedovanje negativnog PCR testa, ne starijeg od 48 sati.
I u Sloveniju građani Srbije ne mogu da uđu ukoliko nemaju regulisani boravak. Oni koji imaju dozvolu boravka, ukoliko ne dolaze iz Šengenskog područja, mogu ući u Sloveniju uz obavezni karantin od 10 dana.

Državljani Srbije bez dozvole boravka u Sloveniji mogu da uđu u Sloveniju u posebnim situacijama uz pozivno pismo i negativni PCR test, ne stariji od 36 sati.

Tri varijante testiranja za ulazak u Crnu Goru

Državljani Srbije mogu ući u Crnu Goru uz negativan PCR test, ne stariji od 72 sata, ili pozitivan rezultat serološkog testa – antitela klase IgG, ne stariji od 30 dana, ili negativan rezultat serološkog testa na atitela klase IgM (ELISA), ne stariji od 72 sata.
Osim jednog od tri testa, neophodno je da lice u periodu od 15 dana pre ulaska u Crnu Goru nije boravilo u nekoj od država iz kojih nije dozvoljen ulazak u tu zemlju.

Izvor: Tanjug

Чланак Kako građani Srbije mogu da putuju u zemlje regiona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Grčka je donela ovu odluku zbog epidemiološke situacije u Srbiji i velikog broja testiranih ljudi iz Srbije u Grčkoj koji su pozitivni.

Kako N1 saznaje, turistima iz Srbije koji se trenutno nalaze u Grčkoj biće omogućeno da završe svoje aranžmane.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić prethodno je potvrdio za Nova.rs da je od ponoći moguće zatvaranje grčke granice za državljane Srbije.

„Još uvek ne mogu sa sigurnošću da kažem da će nam Grci zabraniti ulaz u zemlju, ali postoji šansa da se to dogodi od ponoći. Istina je da razmatraju da zatvore granice, a odluku će doneti u toku dana, pa ćemo vas obavestiti“, rekao je Dačić, komentarišući najave da će državljanima Srbije od ponoći biti onemogućen odlazak i na grčku obalu.

Do sada je turistima iz Srbije za ulaz u Grčku jedini otvoreni pravac bio preko Bugarske, na prelazu Promahonas, nakon što je prelaz Evzoni na granici sa Severnom Makedonijom bio otvoren 1. jula samo na nekoliko sati, do podneva.

Чланак Od sutra Grčka zatvara granice za naše državljane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Aleksandar Seničić je za televiziju Prva rekao da postoje protokoli za takve slučajeve i da će oni koji su organizovano otišli po tim protokolima biti vraćeni.

Prema njegovim rečima, oni koji su otišli sami na neku turističku destinaciju moraće sami da organizuju svoj povratak.

Seničić je u tom slučaju savetovao da se u sopstvenom aranžmanu ne odlazi previše daleko od Srbije odnosno da treba ići na odmor “odakle se može vratiti kolima”.

On je naveo i da organizovan povratak ne važi za turiste koji iz Srbije idu na letovanje na daleke destinacije.

“Oni će imati obavezu da troškove povratka (ukoliko dodje do zatvaranja granica) pokrivaju zajedno sa organizatorom putovanja”, rekao je Seničić i dodao da bi oni koji se odluče za takvo letovanje trebalo da imaju neka sredstva koja su im dostupna u slučaju neplaniranih situacija.

Kako je najavljeno, 1. jula iz Beograda kreće prvi čarter turistički let za grčko ostrvo Skijatos, a planiraju se letovi i za Rodos, Krit, Krf, Kefaloniju, kao i Majorku i Hurgadu.

Izvor:Beta

Чланак Šta se dešava sa turistima ukoliko se zatvori granica zbog epidemije? се појављује прво на Biznis i Finansije.