„Banka Irske“ se u utorak izvinila zbog „tehničkih problema“ zbog kojih su mnoge njene onlajn operacije bile nedostupne a na računama pojedinih klijenata se pojavio novac koji nije bio njihov.

Taj novac koji se „pojavio“ na računu mnogi Irci su brže bolje podigli sa bankomata, zbog čega su se na ATM aparatima formirali redovi a kasnije se pojavili i čuvari da spreče ljude da uzimaju tuđ novac, piše „Ajriš tajms“.

Zajmodavac kaže da će onima koji su podigli novac koji nije njihov taj iznos biti tretiran kao zaduženje. Rečeno je da „svesni klijenti možda neće moći da provere svoj balans u ovom trenutku“, ali je rečeno da „ne bi trebalo da povlače ili prenose sredstva ako postoji verovatnoća da će doći do prekoračenja“.
Ovo bi moglo dovesti do toga da mnogi ljudi ostanu sa skupim nedozvoljenim prekoračenjem.

Centralna banka je saopštila da nastavlja da „prati situaciju u vezi sa dostupnošću određenih usluga koje pruža Banka Irske“.

Veliki redovi formirali su se na bankomatima Banke Irske širom zemlje u utorak uveče i rano u sredu ujutru, dok su klijenti banke žurili da iskoriste kompjuterski kvar koji im je omogućio da podignu stotine evra čak i ako su imali malo ili nimalo novca na svojim računima.

Redovi su se formirali kada su ljudi prijavili da se 1.000 evra pojavilo neželjeno na njihovim računima u utorak, a društvene mreže bile su preplavljene slikama i snimcima redova.
Korisnici su prijavili da se bankomati prazne zbog broja podizanja novca, a redovi su u nekim oblastima postali toliko veliki da su morali da se angažuju čuvari kako bi rasterali gomilu i sprečili ljude da koriste bankomate.

Snašli se za ograničenje

Dok banke obično ograničavaju iznos koji se može podići sa bankomata na 500 evra, mnogi ljudi su bili u mogućnosti da prebace najmanje duplo veći iznos sa svojih računa „Banke Irske“ na Revolut račune.

Tada su mogli da koriste svoje revolut kartice za podizanje novca sa bankomata „Banke Irske“.

Glas o sistemskim problemima proširio se kao požar na društvenim mrežama u utorak uveče što je izazvalo neviđene scene.

Čini se da su bar neki od onih koji su stajali u redovima kod mašina da povuku sredstva to činili pod utiskom da neće biti posledica.

Jedan čovek koji čeka u redu ispred bankomata u Stonejbateru u Dablinu, rekao je da je čuo za grešku na internetu i da namerava da to iskoristi

– Ne znam da li ću se izvući, ali vredi pokušati – rekao je.

Ovo nije prvi put da je Banka Irske poslednjih nedelja imala ozbiljne probleme sa svojom tehnologijom. Krajem juna mnoge od njenih onlajn operacija su bile blokirane skoro ceo dan, što je primoralo banku da produži radno vreme i radi preko vikenda kako bi olakšala klijentima kojima je uskraćen redovan pristup sopstvenom novcu.

Ovaj najnoviji prekid će, međutim, verovatno izazvati još veću sramotu za banku i dok će moći da goni one koji su uzeli novac koji nemaju na depozitu, šteta po reputaciju će verovatno biti velika.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Masovno podizali novac sa bankomata koje su im greškom uplaćene се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obično bankarske greške nisu nešto što želite da vidite na svom računu. Ali, ako koristite Google Pay, možda ste nedavno primetili grešku koja vas je obradovala. Gugl je greškom uplatio novac na neke korisničke naloge – a u nekim slučajevima dozvolio je korisnicima da zadrže sredstva.

Korisnici su primali nasumične uplate u rasponu od 10 pa do 1.000 dolara, prenosi Yahoo finance.

Ubrzo se pokazalo da se radilo o grešci. Iznenadne uplate bile su rezultat propusta koji je nastao tokom internih testova.
Novac je trebalo da bude uplaćen zaposlenima Gugla, ali je na kraju završio na računima ljudi koji nisu zaposleni u kompaniji, a korisnici su Google Pay-a .

Gugl je brzo intervenisao i obavestio korisnike.

Rečeno im je da je novac uplaćen greškom, da je problem rešen i da je novac vraćen u slučajevima u kojima je to bilo moguće. Ako novac nije bilo moguće vratiti, ostao je na računu.
Takođe, čak i ako je neko potrošio novac ili ga prebacio na neki drugi račun, Gugl je odlučio da ga ne tereti, jer je bila u pitanju njihova greška.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Gugl greškom uplatio novac, koje potrošio ne mora da vraća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova popularna kripto platforma je pristupila prošle nedelje rutinskom ažuriranju koda koji upravlja transakcijama korisnika, ali je tokom apdejtovanja napravljen neki propust zbog kojeg su greškom distriburiani tokeni u vrednosti oko 92,6 miliona dolara nekim korisnicima koji imaju tzv „pametne ugovore“, odnosno naloge za automatski transakciju.

Prema izveštaju CNBC-a, ceh ove greške će biti mnogo veći od prvobitno procenjenog, jer izvorni tokeni Кompaunda, nazvani komp, i dalje „cure“ nekontrolisano, a moguća šteta može dostići 162 miliona dolara.

„Smatrali smo da je katastrofa gotova… ali se ispostavilo da je u riziku mnogo više miliona nego što smo mislili. Oko 162 miliona dolara je u opasnosti nakon što je ažuriranje krenulo naopako“, kaže Robert Lešsner, osnivač Кompound Labsa.

Pretnja svakome ko ne vrati tokene

Кompaund je u sredu kasno uočio „neouobičajenu aktivnost“, kada su žetoni već bili distribuirani, objavila je tv stanica CBS.

Lešner se tada brzo oglasio na Tviteru kako bi ubedio korisnike Кompaunda da vrate neočekivane „zgoditke“, pri čemu je pribegao i pretnjama svakome ko ne vrati tokene, što je u izazvalo polemike o pravilima privatnosti u svetu digitalnog novca, u kojem nema zvaničnog regulatora.

Lešner je prvo napisao da korisnici mogu da zadrže 10 posto sredstava kao bonus, ali je zapretio da će otkriti identitet onih koji ne vrate tokene.

„Ako ste zbog greške u složenom protokolu primili veliku količinu komp tokena molimo vas da ih vratite“, napisao je on na Tviteru, navodeći ID računa. Dodao je da će ih, u suprotnom, zbog prihoda prijaviti Poreskoj upravi, i da će većina biti u nevolji.

Doksing – ili javno otkrivanje informacija poput imena i kućnih adresa – smatra se grubim kršenjem protokola u svetu kriptovaluta, u kojem korisnici obično najviše cene privatnost i odsustvo centralne vlasti.

Cena Кompoundovog tokena komp pala je za oko 4,8 posto, izveštav CNBC.

Izvor: Dnevnik

Foto; Pixabay

Чланак Greška na kripto platformi omogućila korisnicima kriptovaluta bogatijim za desetine miliona dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sud je presudio u korist bankarskih klijenata ocenjujući da je uplata bila s namerom, naročito ako se ima u vidu da je banka svoju grešku uočila skoro godinu dana posle uplate.

Siti banka uspela je da napravi najveću grešku u istoriji svog poslovanja. Umesto da kompaniji “Revlon” uplati osam miliona dolara uplatila je, slučajno, skoro 100 puta više, uključujući milione dolara i u hedž fondove.

 Na račun “Revlona” leglo 900 miliona dolara

Banka je u avgustu prošle godine podnela tužbu kojom traži povraćaj novca, ali posle slučajnog prenosa, još uvek nije primila 500 miliona dolara od deset firmi za investiciona ulaganja.

Zakon obično kažnjava one koji troše novac slučajno položen na njihove račune.

Slučajni transferi nisu neobični u vreme masovnog korišćenja interneta i mogu se lako ispraviti, odnosno vratiti na račun pošiljaoca.

Njujorški zakon međutim omogućava izuzeće od ovog pravila.

“Ako korisnik ima pravo na novac i nije znao da mu je slučajno prenet, može ga zadržati”, navodi se u zakonu.

U kompaniji “Revlon” kažu da su mislili da banka uplaćuje učešće za kredit i da je novac koji im legao, tačno onoliko koliko im je banka dugovala, mada na mnogo duži period.

“Izuzetno smo zadovoljni promišljenom odlukom sudije”, rekao je Benjamin Fajnston, koji je zastupao dva investiciona fonda.

Sud je presudio u korist bankarskih klijenata ocenjujući da je uplata bila s namerom, naročito ako se ima u vidu da je banka svoju grešku uočila skoro godinu dana posle uplate.

„Verovati da je Siti banka, jedna od najsofisticiranijih finansijskih institucija na svetu, napravila grešku koja se nikada pre nije dogodila u iznosu od gotovo milijardu dolara – bilo bi iracionalno”, navodi se u sudskoj presudi.

Izvor; Bankar.rs

Foto: Pixabay

Чланак Siti banka neće moći da povrati pola milijarde dolara koje je slučajno prebacila na račun klijenta се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Sada usvojeni rebalans ocenjujemo kao iznuđeno, prelazno rešenje, kome je osnovni cilj pravovremena realizacija antikriznog paketa mera države“, navedeno je u oceni Fiskalnog saveta o uredbi Vlade Srbije o rebalansu.

Fiskalni savet upozorava da još nije poznato koliko će trajati epidemija, niti kakav će ona imati uticaj na pad BDP-a Srbije i umanjenje javnih prihoda. Nije isključena ni mogućnost da će Vlada u cilju zaštite zdravlja stanovništva i pomoći privredi morati da donosi nove fiskalne mere, koje će uticati na promenu javnih rashoda i zaduživanja države u 2020. godini.

Podseća se i da su u ovoj godini planirani i parlamentarni izbori, „nakon kojih se po pravilu usvaja rebalans koji prati promene u organizaciji nove Vlade, a kada sve ovo bude poznato budžet će morati ponovo da se menja, ovaj put na sistematičan način“.

Sto evra će nas skupo koštati

„Najveća i nepovratna greška usvojenog rebalansa jeste predviđena isplata 100 evra punoletnim građanima Srbije. Još prilikom ocene paketa antikriznih mera Fiskalni savet je nedvosmisleno ukazao na to da je isplata 100 evra punoletnim građanima višestruko štetna“, podsetili su iz Fiskalnog saveta, kao i na to da su Vladu Srbije savetovali da od te mere odustane.

Prema njihovoj oceni, ta mera je ekonomski neefikasna, jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana, jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je zaista potrebna finansijska pomoć, fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast.

„Zbog toga sada ocenjujemo da je najveća greška usvojenog rebalansa to što on u vremenu izražene ekonomske neizvesnosti sadrži ovu izuzetno skupu i neprimerenu meru. Podsećamo i na to da država nema raspoloživih sredstava za ovu isplatu, pa će morati da se zadužuje da bi je finansirala – a taj dug će s kamatom vraćati svi poreski obveznici u narednim godinama“, naveli su iz Fiskalnog saveta.
Dodaje se i da je planirano veliko povećanje deficita budžeta Republike na oko sedam odsto BDP-a (više od tri milijarde evra), prvenstveno posledica usvojenih antikriznih mera.

Opravdano i neopravdano

Rebalans budžeta predviđa relativno velike promene i u javnim prihodima i u javnim rashodima koje će za posledicu imati snažno povećanje deficita s prethodno planiranih 20 milijardi dinara na 381 milijardi dinara.

Pojednostavljeno posmatrano, kako su naveli iz Fiskalnog saveta, planirane promene u budžetu mogu se podeliti na dve grupe: na promene koje nastaju usled neposrednog uticaja krize i na promene usled sprovođenja paketa mera za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije.

Rebalansom se predviđa da će prva grupa promena imati približno neutralan uticaj na deficit. S jedne strane, usled pada privredne aktivnosti očekuje se pad javnih prihoda u odnosu na prvobitni budžet, ali s druge strane planira se i slično smanjenje rashoda (umanjenje javnih investicija za četvrtinu uz uštede na rashodima za nabavku robe i usluga).

„Dakle, praktično svo predviđeno veliko povećanje deficita u 2020. može se pripisati sprovođenju (opravdanih) mera za podršku privredi i (neopravdanoj) isplati 100 evra punoletnim građanima“, smatraju u Fiskalnom savetu.
Izvor: Beta

Чланак Fiskalni savet: Pomoć od 100 evra najveća greška u budžetu се појављује прво на Biznis i Finansije.