Pritom, Gruško je istakao da je reč o najskromnijim procenama, aludirajući da je moguće da je šteta, zapravo, veća od pomenute brojke.

Kao primer, zamenik Sergeja Lavrova navodi to što Nemačka danas kupuje gas po tri puta većoj ceni nego što je to slučaj u SAD, dok industrija postepeno prelazi na severnoamerički kontinent.
– Sve to se dešava uprkos signalima koji stižu iz biznis sektora – primetio je Gruško.

Prema njegovim rečima, obim trgovine EU i Rusije 2013. godine iznosio je 417 milijardi dolara, a kada ne bi bilo sankcija, ove godine trgovinski promet bi mogao da iznosi 700 milijardi. Ipak, prošle godine on je procenjen na 200 milijardi dolara, a tokom prvih šest meseci ove godine – na samo 47 milijardi. Do kraja godine, očekuje se da će ovaj pokazatelj biti manji od 100 milijardi dolara, a sledeće godine 50 milijardi, nakon čega će se smanjivati i težiti nuli, ocenio je Gruško.

Izvor:RT Balkan
Foto: Pixabay

Чланак Gubici EU zbog uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji iznose oko 1,5 biliona američkih dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ona je na online „Dijalogu o prilagođavanju Srbije na klimatske promene“ istakla da se Srbija nalazi u regionu koji je naročito ugrožen klimatskim promenama, jer prosečne temperature u regionu rastu brže nego na globalnom nivou.

„U Beogradu smo do sada bili svedoci da su 13 najtoplijih godina do sada bile upravo od 2000. godine, a to utiče na ljudske živote, stavlja dodatni pritisak na zdravstvene sisteme i usporava ekonomski razvoj, naročito u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, energetike, transporta i infrastrukture“, objasnila je Pikap.

Očekuju nas još ekstremniji vremenski uslovi

Ona je naglasila da su prema izveštajima iz 2020. godine koncentracije gasova sa efektom staklene bašte na rekordnom nivou, kao i da i dalje rastu bez obzira na smanjene emisije od početka pandemije.

„Ako ove koncentracije budu nastavile da rastu prema predviđanjima, bićemo suočeni sa najvećim vrelinama, poplavama, sušama i požarima širom sveta. Period od 2016. do 2020. godine bio je najtopliji period od kada se temperature beleže i te promene negativno utiču na proizvodnju hrane i energetike, na dostupnost vode za piće, kao i na infrastrukturu i domove“, kazala je Pikap.

Ona je podsetila i da je Skupština Srbije nedavno usvojila Zakon o klimatskim promenama, što je prvi samostalni zakon koji reguliše pitanja klimatskih promena i on postavlja put za sproveđenje mera adaptacije.

„Ovaj Zakon je osnov za smanjenje emisija gasova u skladu sa nacionalno utvrđenim doprinosima i pomaže da se usaglasi zakonodavstvo Srbije sa EU“, istakla je ona.

Zeleni dogovor za Zapadni Balkan

Pikap je dodala da u okviru zelenog dogovora EU predlaže ambicioznu klimatsku agendu za Zapadni Balkan, što će povećati investicije na Balkanu u narednih sedam godina, prelaskom na dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju, održive sisteme hrane i očuvanje biodiverziteta.

„Proteklih nekoliko godina zahvaljujući Zelenom klimatskom fondu, UNDP i Vlada Srbije su se udružili na izradi prvog Nacionalnog plana adaptacije, a radi se i na izradi konkretnih mera u ugroženim sektorima“, rekla je Pikap.

Ona je kazala i da prema izveštajima UNDP-a u Srbiji nedostaju sredstva za sprovođenje mera prilagođavanja na klimatske promene na nacionalnom i lokalnom nivou.

Predstavnik nacionalnog tima za saradnju sa Zelenim klimatskim fondom (GCF) Igor Grabež, naveo je da je poljoprivreda jedan od najranjivijih sektora kada se govori o klimatskim promenama i posledicama koje one izazivaju.

„U Srbiji preko 40 odsto stanovništva živi na selu i direktno zavisi od poljoprivrede i u tom smislu govorimo o ugroženosti čitave ekonomije, jer su sela važna za proizvodnju i sigurnost snabdevanja hranom“, naglasio je Grabež.

On je rekao da je cilj da se izvrše procene pogodjenosti pojedinačnih grana poljoprivrede i regiona Srbije i da se za svaku od njih pripreme specifične mere adaptacije na klimatske promene.

„Verujem da ćemo te mere imati do 2021. godine i da će one olakšati planiranje politika i svih daljih aktivnosti i mera koje Vlada i Ministarstvo poljoprivrede planira da preduzme, kako bismo se što uspešnije izborili sa svim izazovima“, kazao je Grabež.

Izvor: Beta

Foto: jplenio, Pixabay

Чланак UNDP: Privreda u Srbiji izgubila šest milijardi dolara usled klimatskih promena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gubici bi bili još gori da se deonice nisu oporavile u petak (+19%) nakon što je aplikacija Robinhood uklonila ograničenja za kupovinu. U januaru je cena GameStopa, firme za videoigre, eksplodirala i to uglavnom zahvaljujući WSB zajednici na Redditu. Želeli su stvoriti što više problema velikim ulagačima koji su se neuspešno kladili na pad GameStop deonica s kratkim pozicijama i izgubili milijarde nakon kratkog stiska.

Cena deonica je dosegnula 483 dolara, afirma je postala najjača u indeksu Russell 2000 s tržišnom vrednošću od 33,7 milijardi dolara.

Sve je jasnije da u naduvavanje jena GameStopa nisu učestvovale samo male firme, AMC i neke druge „meme“ deonice. Ulagači.

Štaviše, JPMorgan veruje da su najveću ulogu imali institucionalni investitori koji su se na vreme povukli iz ulaganja. Wall Street Journal izvestio je, primera radi, da je njujorški hedž fond Senvest Management na tom računu generisao 700 milijona dolara dobiti. Stoga je na neki način kampanja Reddit bila pomalo kontraproduktivna …

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Pad od 80 odsto u nedelji za nama znači da je s tržišta nestalo čak 18 milijardi dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dobit javnih preduzeća, a to su preduzeća koja osniva Republika Srbija ili lokalne samouprave i koja obavljaju delatnost od javnog interesa, rasla je značajno sve do 2017. godine kada je dostigla 25,7 milijardi dinara ili 212 miliona evra. I onda sledi sunovrat.

U 2018. godini dobit ove grupe preduzeća je pala na 3,5 milijarde dinara (nešto manje od 30 miliona evra), da bi 2019. godinu ukupno 549 preduzeća završilo u minusu od 574,4 miliona dinara ili nešto manje od pet miliona evra, prema Godišnjem biltenu finansijskih izveštaja za 2019. godinu koji izdaje Agencija za privredne registre.

U ovom periodu nije bilo nepovoljnih dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, čak naprotiv, novac je bio nikad jeftiniji, pa su i kamatne stope u Srbiji nastavile da padaju, dok je dinar prema evru ojačao više od četiri odsto u nominalnom iznosu, a još više realno. Što je najvažnije, u 2018. i 2019. godini srpska ekonomija je zabeležila najveći rast BDP-a (4,4 i 4,2 odsto) još od 2008. godine.

Struktura rezultata javnih preduzeća je takva da je dobit iz poslovanja iznosila 19,5 milijardi dinara, dobit iz finansiranja je iznosila 3,5 milijarede dinara, dok je gubitak nastao iz ostalih aktivnosti, gde upadaju revalorizacije vrednosti imovine i druge računovodstvene kategorije u visini od 20,7 milijardi dinara.

Na osnovu ovoga mogao bi se izvući pogrešan zaključak da preduzeća posluju dobro zbog dobiti iz poslovanja i finansiranja, a da je tzv. ostali rezultat krivac za gubitak. Međutim, ostali rezultat je u najmanjem minusu u poslednjih pet godina. Problem leži u poslovanju preduzeća.

Od 2016. svake godine poslovni rashodi rasli su brže od poslovnih prihoda

Naime, dobit iz poslovanja je manja za 23 odsto nego u prethodnoj godini, a u odnosu na 2016. godinu kada je iznosila 61 milijardu dinara, čak tri puta je manja (u evrima gledano i više od toga). Od 2016. svake godine poslovni rashodi rasli su brže od poslovnih prihoda.

Vlasti su se hvalile kako javna preduzeća pune budžet, a s druge strane njihovi bilansi srljali su nazad u gubitke, kojih se nagomilalo tokom prethodnih godina više od tri milijarde evra.

Da stvar bude još gora i ta dobit ostvarena iz poslovanja u stvari ne postoji. Naime, subvencije javnim preduzećima u prošloj godini iznosile su 28,75 milijardi dinara, što je oko 244 miliona evra.

Prema računovodstvenim propisima, subvencije se knjiže kao poslovni prihod, a kao što vidimo da njih nije bilo, javna preduzeća ne bi imala dobit iz poslovanja već gubitak i to od oko 80 miliona evra. Dobra vest u svemu je što je iznos subvencija smanjen u 2019. za skoro 100 miliona evra u odnosu na 2018. godinu.

Iako u ovoj grupi ima 549 preduzeća, njihov ukupan rezultat određuje nekoliko ogromnih kompanija poput EPS-a, Srbijagasa ili Puteva Srbije.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Loše poslovanje dovelo do gubitaka javnih preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Direktor poslovnog Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije, Georgi Genov, izjavio je da je u hotelima u periodu od 12. marta do 30. juna ove godine otkazano 2.130.000 noćenja od čega 933.000 u Beogradu, dok je u svetu otkazano oko 60 odsto turističkih aranžmana. „Stranih gostiju u turizmu neće ni biti dok se ne pronađe vakcina, pa će hotelijeri morati da se okrenu domaćim gostima“, rekao je Genov.

Istakao je da je hotelska industrija najteže pogođena privredna grana koja, računajući i zimsku sezonu, mesecima nema prihoda i ne zna kako da zadrži radnike u stalnom radnom odnosu.
Genov je ocenio da opšte mere podrške privredi, isplata minimalca za tri meseca i odlaganje otplate kredita na isti taj period, kao i krediti za likvidnost, neće biti dovoljni da se hoteli i restorani oporave od krize.

Najteže hotelima na Dunavu

Dodao je da u Srbiji postoji 380 hotela od kojih 110 posluje u Beogradu i ukupno zapošljavanju 14.500 radnika na neodređeno vreme i 5.000 na određeno vreme, a da u ovom periodu trajanja pandemije radi samo 40 hotela u kojima su smešteni zdravstveni radnici.

Genov je rekao da svi hoteli imaju 18.000 soba, ali da ih je malo u planinskim centrima i banjama koje će ove godine verovatno biti najtraženije. O broju restorana u Srbiji, prema njegovim rečima, ne postoji tačna evidencija, ali se procenjuje da ih je oko 3.000.

Dodao je da su u najtežem položaju hoteli na Dunavu, koji preko zime nemaju gostiju i ne rade i koji su zatvoreni u vreme kada je trebalo da bude otvorena turistička sezona. „Nadamo se da će Vlada Srbije razumeti težak položaj hotela i pomoći koliko može preko sektorskih mera za najugroženije“, izjavio je Genov.
Predlozi za dodatnu podršku

Ta turistička grana predložila je da država produži podršku u isplati plata za dodatnih tri meseca i odloži vraćanje kredita koje su uzeli gotovo svi za renoviranje i uređenje hotela. Među predlozima je i da se porez na imovinu ne plaća kada hotel ne radi, a to je veliko opterećenje jer hotel sa oko 200 soba godišnje u budžet države po tom osnovu uplati do 80 miliona dinara.

„Tražili smo i da se porez na dodatu vrednost (PDV) na hranu u hotelima smanji sa 20 na 10 odsto, jer nema logike da je porez na supu iz kesice devet odsto, a na supu u hotelu 20 odsto“, objanio je Genov.
Takođe, hoteli su tražili i da ne plaćaju naknadu za izvođenje autorskih dela, za vreme dok ne rade, a ona za veći hotel iznosi i po 10.000 15.000 evra mesečno.

Veliki problem kako obezbediti socijalnu distancu

Genov je istakao da će veliki problem biti kako da se obezbedi socijalna distanca, posebno u restoranima, jer domaći propisi predviđaju razdaljinu od dva metra. „Restorani u hotelima su veći, pa će tu problem za nijansu biti manji, ali druge zemlje, kao Nemačka i Italija su propisale razdaljinu između gostiju od jedan do jedan i po metar. Ako se u Srbiji poštuje ta razdaljina, restorani će raditi sa oko 30 odsto kapaciteta“, rekao je Genov.
Dodao je da će poseban problem biti i izdatak za zaštitnu opremu za zaposlene, obezbeđenje zaštitnih barijera i održavanje sterilnih uslova u toaletima, kao i kontakti s gostima bez zaštitnih maski i rukavica.
Izvor: Beta

Чланак Hoteli u Srbiji zbog pandemije gube 230 miliona evra prihoda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema anketi Rojtersa, analitičari su očekivali gubitak od 5,1 mlrd EUR za godinu, dok je neto gubitak u četvrtom tromesečju iznosio 1,5 mlrd EUR u odnosu na očekivanja od milijardu evra.

Nemačka banka najavila je u julu prošle godine da će se povući iz svojih operacija globalne prodaje i trgovanja akcijama, smanjiti svoju investicionu bankarsku oblast i ukinuti 18.000 radnih mesta u pokušaju da do 2022. godine umanji prilagođenu bazu troškova.

Glavni finansijski direktor Deutsche Bank, Džejms von Moltke, rekao je za CNBC da je banka zadovoljna zamahom koji je viđen u četvrtom tromesečju tokom rane faze restrukturiranja, prenosi sajt Udruženja SWOT.

Izvor: eKapija

Чланак Deutsche Bank zabeležila gubitak od 5,3 mlrd EUR се појављује прво на Biznis i Finansije.