Vlada Srbije usvojila je na  sednici Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500“, koja ima za cilj zaštitu tržišta i sprečavanja deformacija u formiranju cena ove robe, od izuzetnog značaja za snabdevanja potrošača, a naročito nižih socijalnih kategorija, navodi se u saopštenju.

Uredbom je propisana maksimalna maloprodajna cena za hleb od brašna „T-500“ u iznosu od 54,00 dinara, odnosno proizvođačka cena od 46,31 dinara. Takođe, određeno je i da ukupna stopa marže koja se obračunava na neto fakturnu cenu ne sme biti veća od šest odsto.

„Ograničavanje cene ovog proizvoda, na ovaj način, neće se odraziti na trgovce hlebom, s obzirom na to da su marže ostale na istom nivou, dok će, s druge strane, imati pozitivan uticaj na potrošače”, saopšteno je iz Vlade.

U cilju sprečavanja većih poremećaja i očuvanja životnog standarda stanovništva, a imajući u vidu da je tržište i dalje nestabilno, Vlada Srbije ograničila je cene derivata nafte do 31. decembra 2023. godine, dodaje se u saopštenju.

Izvor:Telegraf Biznis/Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Vlada ograničila cene hleba i naftnih derivata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Potražnja za veknom, poznatom pod nazivom „sava“, drastično je povećana, pa su se pojedine velike industrijske pekare preorjentisale samo na proizvodnju ove osnovne vrste hleba, čija je cena ograničena na 53,50 dinara.

U poslednjih šest meseci prodaja je povećana za 400.000 vekni dnevno i sve trgovinske radnje i marketi su snabdeveni ovim veknama tokom čitavog dana.

Uredba kojom se kontroliše cena hleba na snazi je do 9. decembra, a kako saznajemo, biće produžena i nakon tog datuma. Međutim, našoj redakciji se požalilo više čitalaca „Novosti“ da u malim zanatskim pekarama u Beogradu više ne uspevaju da dođu do ove, jeftinije vekne.

– Kupujem hleb u isto vreme, oko devet sati ujutru, i donedavno je „save“ uvek bilo, a poslednjih dana svaki put kažu da nema, da je prodat – priča nam Snežana Janković. – I komšije su isto primetile. Šokirala sam se kada sam videla da ta vekna sada košta 83 dinara, a donedavno smo je kupovali za 53 dinara.

Podsetimo, pekari imaju obavezu da proizvedu 30 odsto osnovne vrste hleba po ograničenoj ceni. Ovu meru Vlada je donela u novembru prošle godine da bi zaštitila standard građana. Da bi pravili jeftinije vekne proizvođači dobijaju od države brašno iz robnih rezervi po subvencionisanoj ceni. Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže da ukoliko neko slučajno u nekoj zanatskoj pekari ne može da nađe hleb po ceni od 53,50 dinara, sigurno može da ga kupi u svim marketima i malim trgovinskim radnjama, gde ga ima tokom čitavog dana.

– Svi veliki industrijski proizvođači povećali su proizvodnju „save“, a pojedini prave samo te vekne – objašnjava Pralica.

– Male samostalne trgovinske radnje traže isključivo ovaj hleb. Potražnja za njim je toliko skočila da je u poslednjih šest meseci prodaja povećana za 400.000 vekni dnevno.

Kupci se preorijentisali na „savu“ hleb

On objašnjava da su se kupci preorijentisali na „savu“ zbog razlike u ceni, jer su ostale specijalne vrste hleba koštale od 150 do 220 dinara. Istovremeno, kako dodaje, pad prodaje specijalnih vrsta hleba uticao je da one pojeftine, pa se sada kreću od 120 do 180 dinara.

– Važno je da su svi megamarketi i STR snabdeveni tokom čitavog dana veknama od 53,50 dinara – ističe Pralica.

– Mreža trgovinskih radnji pokriva teritoriju cele zemlje. Malih STR ima i u manjim mestima koja nemaju pekare, a te radnje u ponudi drže samo jeftiniji hleb. S ovim načinom snabdevanja veliki industrijski proizvođači, od ukupno proizvedenih vekni „sava“ koje plasiraju na tržište, prave čak 40 do 45 odsto po ograničenoj ceni. Znači, više nego što je njihova obaveza, a to je 30 procenata.

Govoreći o Uredbi o ograničenoj ceni hleba, čije važenje ističe 9. decembra, Pralica kaže da će cena te namirnice i nakon tog datuma ostati pod kontrolom Vlade, i to u dužem periodu. Građani se često žale i da su peciva u malim zanatskim pekarama drastično poskupela. Prema rečima predsednika Unije pekara Srbije, na to je najviše uticalo povećanje plata radnika, zbog njihovog nedostatka na tržištu, zatim poskupljenje goriva, cena transporta i sirovina koje se koriste za punjenje peciva.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Povećana potražnja za „sava“ hleb čija je cena ograničena na 53,50 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako je dobrog ukusa, ali stalno slušamo kako dobijamo poruke da je, nutritivno, veoma loš.
Međutim, nije sve tako crno, hleb može biti deo uravnotežene ishrane.

Postoje čitave dijete u kojima je jedan od najvažnijih stavki isključivanje hleba i drugih ugljenih hidrata iz ishrane, i kritikovanje ljudi koji ih jedu, napominje nutricionistkinja Natali Mokari.

„Dolazi mi mnogo klijenata koji misle da ne bi trebalo da jedu hleb, što mi je jako žao jer je hleb odličan izvor integralnih žitarica“, kaže Mokri.

Da, istina je: Hleb može biti deo uravnotežene ishrane, a ugljeni hidrati su ključni za dobro zdravlje, napominje nutricionistkinja.

Prema studiji iz 2017. godine, dve do tri porcije hleba od celog zrna žitarica dnevno može sprečiti dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i rak debelog creva, pankreasa i želuca.

„Ugljeni hidrati su nam potrebni da bismo funkcionisali. Ugljeni hidrati su hrana za mozak. I sami možete da primetite, kad god nemate dovoljno ugljenih hidrata, osećate se stvarno tromo, možda imate maglu u mozgu, jednostavno nemate toliko energije“, ističe Mokari.

Ako tražite najzdraviji hleb, postoji mnogo faktora koje treba uzeti u obzir, poput vrste koju kupujete, šta jedete sa njim i koliko je unos hleba uravnotežen, dodaje Mokari.

Pšenica, belo i kiselo testo

Postoji li vrsta hleba koja je hranljivija od ostalih? Zavisi šta tražite.

„Važno je da definišete svoje zdravstvene ciljeve“, napominje Stef Graso, nutircionistkinja koja na TikToku ima profil koji je nazvala „Šta znači zdravo“.

U pšeničnom hlebu se može naći više vitamina, integralnih žitarica i vlakana, i manje negativno utiče na nivo šećera u krvi, što pomaže ljudima koji imaju problem insulinske rezistencije, napominje Mokari. Ali neki ljudi jednostavno više vole beli hleb, a nutricionistkinja kaže da to nema veze.

„Ako uzmete etiketu sa crnog i belog hleba i stavite jednu pored druge, one se zapravo i ne razlikuju toliko“, ističe ona.

Za one koji su zabrinuti za zdravlje creva ili koji žele da uživaju u ukusu belog hleba bez tolikog nivoa prerade, Mokari predlaže da probaju kiselo testo.

Kiselo testo je fermentisano, a to je proces koji može biti od pomoći za crevni mikrobiom, a ako jedete stvarno sporo fermentisano kiselo testo, možda ćete moći lakše da svarite gluten.

Osim izbora vrste hleba, nutricionistkinja preporučuje i da pogledamo kako je hleb napravljen. Treba koristiti hleb napravljen od jednostavnih sastojaka – brašna, vode, soli i kvasca, jer u specijalne vrste hleba je lako uvući veći nivo šećera i natrijuma.

Ako tražite više vlakana, hleb od integralnih žitarica je pravi put, savetuje Graso. Da biste izbegli obmanjujuće etikete, proverite listu sastojaka – prva reč bi trebalo da bude „celo“ ako je zaista hleb od celog zrna, dodala je ona.

Za malo dodatnih vlakana, potražite hleb sa semenkama.

A ako je moguće, kupovina od lokalnih pekara može vam pomoći da pronađete kvalitetan, svež hleb sa jednostavnim sastojcima, savetetuje nutricionistkinja.

Šta je sa dijetom ili hlebom sa malo ugljenih hidrata? Mokari ne preporučuje, jer takve vrste hleba obično imaju više dodatnih i nepotrebnih sastojaka kako bi imali bolji ukus, napominje nutricionistkinja.

Šta jedete uz hleb

Retko ljudi jedu samo hleb, pa je zato važno razmisliti o sadržaju celog obroka. Ako ste zabrinuti zbog povišenog nivoa šećera u krvi, hleb može biti deo uravnoteženog obroka ako uz njega dodate zdrave masti i proteine.

Ugljeni hidrati poput onih u hlebu mogu da daju brz energetski unos, ali kratkotrajnog efekta, međutim dodakom proteina i masti efekat je mnogo dugotrajniji, navodi Graso.

Na primer, ako pravite doručak, pokušajte da uparite tost sa jajima, avokadom ili puterom od kikirikija, dodala je.

Za ručak, neopravdano potcenjujemo sendviče, jer su oni idealni zbog mogućnosti da se kombinuju proteini, povrće, zdrave masti i ugljeni hidrati. Stef Graso kaže da ako za večeru jede veliku salatu sa proteinima, uvek pojede i parče hleba uz to kao izvor ugljenih hidrata.

„Radi se o ravnoteži“, ističe Graso. „Na kraju dana to će vam dati energiju – učiniće da se osećate dobro“.

Hlebovi variraju po ceni, ali možete pronaći vrstu koja vam prija bez obzira na budžet kojim raspolažete, dodaje Ster Graso.

„Ako je skupo ne znači nužno i da je bolje“, smatra nutricionistkinja.

A ako volite hleb, jedite ga, jer ako uvedete stroge restrikcije za hranu koju volite, to može da vam se vrati kao bumerang.

„Kao i sve drugo, što više sebi nešto uskraćujete, to ćete ga više želeti, zato je dobro sačuvati neku ravnotežu“, savetuje Natali Mokari.

Izvor: CNN/RTS

Foto: Pixabay

Чланак Koji hleb je najzdraviji i šta jesti uz njega се појављује прво на Biznis i Finansije.

Eurostat je naglasio da su cene hrane naglo porasle u celoj Uniji zbog, kako su naveli, ruske invazije na Ukrajinu, koja je značajno poremetila globalna tržišta. U saopštenju se podseća da su Rusija i Ukrajina glavni izvoznici žitarica, uljarica i đubriva.

Godišnja stopa inflacije je prošlog meseca u evrozoni iznosila je 9,1 odsto, što je istorijski maksimum, dok je cena hleba u EU porasla za 18 odsto u odnosu na avgust 2021. godine.

Najveći rast cena zabeležen je u Mađarskoj (66 odsto), a slede Litvanija (33 odsto), Estonija i Slovačka (32 odsto).

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Hleb u celoj Evropskoj uniji nikada nije bio skuplji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predlog izmena i dopuna Zakona o PDV-u i Predlog dopune Zakona o akcizama podržala su sva 54 prisutna poslanika, prenosi Dnevni avaz.

Prvim zakonom želi se smanjiti PDV na hleb sa sadašnjih sedam odsto na nula odsto da bi se doprinelo tome da se cena hleba, koja je početkom godine poskupila 30 odsto, smanji, istaknuto je tokom obrazlaganja ovog zakonskog rešenja.

Drugim zakonom želi se ukinuti akciza na plastiku koja se koristi kao ambalaža u industriji hrane i pića, odnosno akciza koja je nedavno nametnuta domaćim privrednim subjektima koji se bave proizvodnjom vode, mleka i mlečnih proizvoda, kao i onima koji se bave prepakivanjem određenih proizvoda, prenose agencije.

Чланак U Crnoj Gori ukinut PDV na hleb i akcize na plastiku се појављује прво на Biznis i Finansije.