Klinička farmakologija ispituje delovanje lekova na čoveka, i na neki način je most između bazične nauke i kliničke prakse. Posebno je značajna u ovom periodu, kada su naučnici uspeli da naprave vakcine, a sada se govori i o mogućem leku protiv korone. Fajzer je počeo klinička ispitivanja oralnog antiviralnog leka protiv koronavirusa.

„To je antivirusni lek koji sprečava deobu virusa i može da pomogne na početku kada se čovek tek zarazi. Još uvek je rano govoriti da li će taj lek biti primenjivan jer je još u fazi ispitivanja. Dosta toga smo naučili od toga kako da koristimo neke lekove poput kostikosterodida do upotrebe kiseonika“, rekao je Stojanović gostujući u Jutarnjem programu na RTS.

Ceo svet trenutno nalazi u pandemijskom tunelu

Kada je reč o pandemiji koronavirusa, profesor Stojanović kaže da se ceo svet trenutno nalazi u pandemijskom tunelu, a u daljini se vidi svetlo.

„Od nas zavisi kada ćemo izaći iz tog tunela. Virus se menja i teško je reći kako će se proces odvijati. Na prvom mestu moramo da se pridržavamo adekvatnih mera i da se vakcinišemo“, kaže Stojanović.

Kada je reč o procesu vakcinacije, Srbija stoji dobro, kaže profesor.

„Sama činjenica da smo na čelu Evrope kada je reč o broju vakcinisanih građana govori da stojimo dobro. Ali ljudi moraju da shvate da kada prime vakcinu to ne znači da su potpuno zaštićeni od virusa. Naš imunitet ne funkcioniše ‘na sve ili ništa’ i ne znamo kako će reagovati u susretu sa virusom. Vakcine su pokazale visoku efikasnost i sve preko 50 odsto se smatra prihvatljivim“, objašnjava Stojanović.

„Građani ne treba da proveravaju nivo antitela posle vakcine“

Profesor Stojanović kaže da građani ne treba da proveravaju nivo antitela posle vakcine jer, kako kaže, efikasnost vakcine i nivo antitela nisu sinonim.

„Celuralni imunitet se ne meri, antitela imaju zaštitnu ulogu ali ne znamo koja je to količina koja nas štiti. Imunitet nije matematika i građani ne treba da idu od laboratorije do laboratorije. Brzina stvaranja antitela nije rezultat koji ukazuje na snagu našeg imuniteta“, istakao je Stojanović.

Do kolektivnog imuniteta se stiže prokuživanjem ili vakcinacijom.

„Može putem zaražavanja, ali to nosi veliki broj obolelih pa i umrlih. Drugi način je vakcinacija, a za to je potrebna solidarnost svih jer jedino tako možemo da zaštitimo i one najranjivije, a to su one grupe koje ne mogu da se vakcinišu – bolesni od karcinoma u akutnoj fazi, trudnice i drugi“, rekao je profesor Stojanović.

Koliko je vremena potrebno da se do toga dođe teško je reći, ali imamo primer Izraela koji se, zahvaljujući brzoj i masovnoj vakcinaciji građana polako vraća normalnom životu.

„Moramo afirmisati vakcinaciju, moramo biti jedinstveni u tome. Prema saznanjima kojima raspolažemo, vakcina bi trebalo da deluje bar godinu dana, ali moramo u što kraćem periodu vakcinisati što veći broj ljudi“, rekao je Stojanović.

Izvor: RTS-021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Profesor Stojanović: Imunitet nije matematika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, dok se ne pronađe vakcina, očekuje se da će na posao početi da se vraćaju prvo oni koji su ovaj virus već preležali. Razlog za to je činjenica da oni već poseduju antitela, a samim tim i manju šansu da će se zaraziti opet.

Međutim, kako će neko dokazati da je već imao koronavirus? “Korona propusnicom” (CoronaPass), kažu iz Bizagija. Ovaj “dokument” će moći da dobije svako kome laboratorija potvrdi da je imao virus i da se oporavio od njega.

Osobe koje dokažu da imaju antitela dobiće QR kod za mobilne telefone koji moraju nositi sa sobom kao dokaz o imunitetu. Ukoliko nemaju prenosne uređaje, mogu ga i odštampati.

Ovu ideju već su prihvatile neke velike kompanije. Primera radi, iz Ernst & Young-a su objavili da će početi da koriste CoronaPass kada zaposleni počnu da se vraćaju na posao.

Izvor: siliconangle

Чланак CoronaPass – propusnica za kretanje onih koji su preležali virus се појављује прво на Biznis i Finansije.