Home VestiPolitika i društvo Na kome se testiraju vakcine protiv korone?

Na kome se testiraju vakcine protiv korone?

by bifadmin

U trci da se što pre razvije vakcina protiv korone, pojedini proizvođači ubrzavaju istraživanja tako što testiranja odmah vrše na ljudima. Dvojica francuskih lekara su čak izjavila da je najefikasniji put do delotvorne vakcine da se ona testira tamo gde nema zdravstvene zaštite – u Africi.

U SZO upozoravaju da preterano ubrzavanje testiranja može proizvesti lek opasniji od bolesti i da ona ne smeju da se pretvore u testiranje jednakosti. Da ipak hoće, potvrđuju i predviđanja da će vakcina, kad jednom bude spremna, biti najmanje dostupna u najsiromašnijim zemljama.

U pronalaženju vekcine protiv koronavirusa, kojim je do sada zaraženo više od 1,7 miliona ljudi a umrlo najmanje106.300 osoba, angažovani su naučnici u preko 40 timova širom sveta. Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) potvrdio je da se istraživanja u kojima učestvuju naučni instituti i oko dvadesetak farmaceutskih kompanija odvijaju velikom brzinom.

Istraživanja variraju od testiranja postojećih vakcina protiv tuberkuloze i boginja, do potpuno novih metoda zasnovanih na kopiranju genetskog koda virusa.

Jedna od vakcina baziranih na takvoj metodologiji, koju je proizvela američka kompanija Inovio Pharmaceuticals, testira se ovih dana u australijskim laboratorijima. Ova DNK valcina, u čiji razvoj je fondacija multimilijardera Bila Gejtsa uložila pet miliona dolara, do sada se isključivo koristila u veterinarskoj medicini.

Deluje tako što se pacijentu ubrizgava posebno oblikovan plazmid koji podstiče proizvodnju ciljanih antitela potrebnih za borbu protiv infekcije.

Australijski naučnici testiraju na tvorovima i taozvanu „vektorsku vakcinu“, koja je nastala na britanskom Univerzitetu Oksord. Njome se u organizam uvodi protein koji sadrži „defektni“ virus i na taj način kod zdrave osobe stvara imunitet kao da je prebolela koronavirus.

Obe vakcine uskoro će početi da se testiraju na ljudima, a prelazak u tu fazu ispitivanja najavili su i naučnici s ruskog Državnog istraživačkog centra za virologiju i biotehnologiju, pekinškog Instituta za biotehniku, te kompanija Johnson & Johnson, koja je u tu svrhu s američkom vladom sklopila ugovor u vrednosti od milijardu dolara.

„Afrika je kao prostituke bez zaštite“

Klinička testiranja je još sredinom marta započela kompanija Moderna, koja je u trci s vremenom, ali i zaradom, preskočila fazu testiranja na životinjama. U saradnji s američkim Nacionalnim institutom za zdravlje, Moderna je angažovala 45 dobrovoljaca koji će tokom šest nedelja koristiti različite doze vakcine mRNA-1273.

Njihov potez je kritikovao deo naučnika koji na temelju pređašnjih iskustava tvrde da takva vrsta eksperimenta može da dovede do još većeg broja oboljenja.

U polemike među naučnicima nedavno se uključila i najšira javnost, posle izjave dvojice francuskih lekara na televiziji LCI koje su izazvale veoma burne reakcije. Žan Pol Mira, načelnik intenzivne nege u jednoj pariskoj bolnici i Kamij Loht, direktor francuskog nacionalnog instituta za zdravlje, govoreći o ispitivanjima uticaja be-se-že vakcina na virus korona, koja se sprovode u Evropi i Australiji, predložili su da se testiranja rade u Africi.

„Tako nema maski, lekova, intenzivne nege…. Trebalo bi da postupimo kao što smo ranije radili istraživanja za pronalaženje vakcine protiv AIDS-a među prostitutkama, jer smo znali da su veoma izložene i ne štite se“, izjavio je Mira. Kamij Loht, direktor istraživačkog odelenja organizacije Inserm, koja takođe testira vakcinu protiv Covida-19, potvrdno je klimnuo glavom i odgovorio: „U pravu ste. Trenutno razmišljamo o uporednom istraživanju u Africi“.

Ovakve izjave momentalno su osudili mnogi perdstavnici akademskih i naučnih institucija, borci za ljudska prava i veliki broj javnih ličnosti.

Septembar nije dan D?

Deo naučnika istovremeno demantuje one koji tvrde da će efikasna vakcina biti dostupna do jeseni. Američki predsednik Donald Tramp nije usamljen u takvim najavama, a najnoviji primer je izjava profesorke sa Univerziteta Oksford Sare Gilbert za časopis Tajm. Ona je, uz ograde da je to njeno lično mišljenje, rekla kako je „80 odsto sigurna“ da će vakcina koju je razvio njen tim, biti spremna za upotrebu do septembra ove godine. Profesorka je dodala da će testiranja na ljudima početi u naredne dve nedelje.

Nešto raniije, israživači sa Univerziteta Sautempton su saopštili svoje otkriće da virus ima „slabu zaštitu“, što znači da bi vakcina mogla lakše da se razvije.

Velika Britanija predvodi u finansiranju razvoja vakcine, a prošlog meseca je u međunarodni fond ubacila 210 miliona funti – što je u tom trenutku bio najveći finansijski iznos za razvoj leka protiv korone. Britanska vlada je, takođe, saopštila da bi bila voljna da kupi milione doza vakcina, ukoliko se ispitivanja pokažu uspešnim.

Nedovoljno provereni lek opasniji od bolesti

Međutim, uprkos optimizmu sa Oksforda, drugi proizvođači vakcine ne dele takve prognoze. Većina je saglasna da će za razvoj efikasnog leka protiv korone biti potrebno najmanje 12 do 18 meseci. Štaviše, dodaju da je u proseku potrebno 10 do 15 godina da se razvije novi lek, potom da se ispita i dobije licenca za masovno proizvodnju.

„Ako uspemo da distribuiramo vakcinu za 18 meseci, to će biti istorijsko dostignuće. To je globalni cilj i svi radimo na njegovom ostvarenju. Makismalno smo ubrzali sve procese, ali moramo se držati propisa i ne smemo zbog žurbe da ugrozimo sigurnost pacijenata“, upozorila je Ana-Maríja Henao-Restrepo, istraživač u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Prema njenim rečima, stvar nije samo u tome da se ubrzaju klinička istraživanja.

Čak i u idelanoj situaciji, da se vakcina brzo razvije i odobri, to ne garantuje da će ona biti dostupna svima kojima je potrebna. Najveći problem je kako vakcinu obezbediti stanovništvu najsiromašnijih zemalja, koje su zbog razorenih zdravstvenih sistema i ekstremnog siromaštva lokalnog stanovništva već gubile bitke s epidemijama ebole, malarije i AIDS-a.

Zašto su oni koji su ozdravili ponovo oboleli?

U međuvremenu, stigla je i najnovija vest iz Svetske zdravstvene organizacije o napretku istraživanja među pacijentima koji su uspešno preboleli koronavirus. Stručnajci su rekli da proučavaju izveštaje prema kojima su neki pacijenti, koji su preležali Covid-19, ponovno pozitivni na virus, nakon što su proglašeni zdravim.

Đeong Un-kijang, direktorka korejskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (KCDC), ocenila je da je veća verovatnoća da je virus „reaktiviran“, nego da su pacijenti ponovo zaraženi. Južnokorejski zdravstveni radnici ističu da je nejasno kako se to dogodilo i da su epidemiološka istraživanja i dalje u toku.

Predstavnici SZO su na konferenciji za novinare u Ženevi saopštili da imaju informacije o pojedincima koji su bili negativni nakon testiranja PCR-om (test lančane reakcije polimeraze), da bi nakon nekoliko dana ponovno bili pozitivni. „Blisko sarađujemo sa kliničkim stručnjacima kako bismo dobili više informacija o tim pojedinačnim slučajevima. Važno je obezbediti da se ispravno sprovodu procedure pri prikupljanju uzoraka kod potencijalnih zaraženih.”

Prema uputstvima te organizacije, pacijent mora da ima dva negativna testa u periodu dužem od 24 sata. Prema trenutno dostupnim istraživanjima od pojave prvih simptoma Covid-19 do izlečenja potrebno je dve nedelje.

„Svesni smo da su neki pacijenti pozitivni na PCR-u nakon što se oporave u bolnici, ali potrebno nam je sistemsko prikupljanje uzoraka pacijenata koji su ozdravili, da bismo bolje razumeli koliko dugo još nose virus u telu”, saopštili su stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije.

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar