Dok neki potrošači misle da je jedenje insekata „fuj“, Japan ima bogatu kulinarsku istoriju insekata kao hrane.

Sašimi od dudove svilene bube ili kari od cvrčaka ponovno su na jelovnicima u Japanu, jer insekti polako postaju jedan od retkih održivih izvora hrane. I dok su nekima naprosto odvratni, drugi ih smatraju uobičajenim jelom ili čak delilatesom.

Tokom nedavnih praznika u Tokiju, 26-godišnji Takumi Jamamoto odlučio se za poseban ručak od buba. Kao dete, Jamamoto kaže da je ponekad kao grickalice jeo skakavce u soja sosu. Sada se u Tokiju prepustio kuhinji baziranoj na insektima, piše Poslovni dnevnik.

– Zabavno je moći izabrati iz različite lepeze hrane. Sve je bilo vrlo ukusno. Konkretno, jabukovača od vodenih insekata bila je prilično osvežavajuća i ukusna, poput zelene jabuke – kaže on.

Entomofagija, prehrana insektima, globalno se počela ozbiljno shvatati nakon što su ih proglasili održivim izvorom proteina za prehranu globalne populacije za koju se procenjuje da će do 2050. porasti na 9,7 milijardi.

Uticaj stočarstva na klimatske promene, zajedno sa globalnim problemima dostupnosti hrane zbog ekstremnih vremenskih uslova i sukoba, također je povećao interes za visokokvalitetnu, ekonomičnu prehranu koju osiguravaju kukci.

Dok neki potrošači misle da je jedenje insekata „fuj“, Japan ima bogatu kulinarsku istoriju insekata kao hrane.

Japan ima bogatu kulinarsku istoriju insekata

Skakavci, dudova svilena buba i ose tradicionalno su se jeli u regijama bez izlaza na more gde su meso i riba retki, praksa koja se pojačala zbog nestašice hrane tokom i nakon Drugog svetskog rata, rekla je voditeljka Take-Nokoa Mičiko Miura.

Tokom nedavnih praznika u Tokiju, 26-godišnji Takumi Jamamoto odlučio se za poseban ručak od buba. Kao dete, Jamamoto kaže da je ponekad kao grickalice jeo skakavce u soja sosu. Sada se u Tokiju prepustio kuhinji baziranoj na insektima, piše Poslovni dnevnik.

– Zabavno je moći izabrati iz različite lepeze hrane. Sve je bilo vrlo ukusno. Konkretno, jabukovača od vodenih insekata bila je prilično osvežavajuća i ukusna, poput zelene jabuke – kaže on.

Entomofagija, prehrana insektima, globalno se počela ozbiljno shvatati nakon što su ih proglasili održivim izvorom proteina za prehranu globalne populacije za koju se procenjuje da će do 2050. porasti na 9,7 milijardi.

Uticaj stočarstva na klimatske promene, zajedno sa globalnim problemima dostupnosti hrane zbog ekstremnih vremenskih uslova i sukoba, također je povećao interes za visokokvalitetnu, ekonomičnu prehranu koju osiguravaju kukci.

Dok neki potrošači misle da je jedenje insekata „fuj“, Japan ima bogatu kulinarsku istoriju insekata kao hrane.

Skakavci, dudova svilena buba i ose tradicionalno su se jeli u regijama bez izlaza na more gde su meso i riba retki, praksa koja se pojačala zbog nestašice hrane tokom i nakon Drugog svetskog rata, rekla je voditeljka Take-Nokoa Mičiko Miura.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Prehrana insektima sve popularnija u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Među hiljadama carinskih brojeva, koje prate uvoz robe u našu zemlju, jesu i oni iza kojih se kriju – insekti, morski puževi, ljudska kosa, dlake domaće i divlje svinje…

I oni koje prate tovare u inostranstvo nisu manje egzotični. Srbija je tako, za prvih šest meseci ove godine, u Veliku Britaniju izvezla žive reptile, a među njima i zmije i kornjače, vredne 308.000 evra.

Uvezli 19 tona insekata

U istom ovom periodu, uvezli smo oko 19 tona insekata, vrednih oko 34.000 evra. Većina njih stigla je kako bi nam voće i povrće bilo zdravije i plodnije. Ozbiljni proizvođači paradajza, borovnica i jagoda ne mogu se pouzdati da će čista sreća naterati bumbare na njihove sadnice.

– Bumbari su važni za oprašivanje, poput pčela – objašnjava Srđan Dragojević, inženjer poljoprivrede i vlasnik firme koja uvozi ove insekte.

– Za razliku od pčela, oni idu i na paradajz. Oplodnja utiče na kvalitet i količinu proizvoda. Primena bumbara garantuje da nema opasnih pesticida, jer su osetljivi na njih. U prirodi nema dovoljno bumbara, a i brojnost pčela je sve manja, pa će oplodnja postati ozbiljan problem u budućnosti. U zaštiti bilja se upotrebljavaju i korisni predatori, insekti koji uništavaju štetočine. Oni se upotrebljavaju i u Srbiji. Trips se, na primer, zbog stvaranja rezistencije u mnogim regionima sa intenzivnom proizvodnjom, često ne može kontrolisati primenom insekticida, pa je upotreba predatora jedino dobro rešenje.

Uvezli i žive i rashlađene morske puževe

Srbija u prvoj polovini ove godine uvezla i žive i rashlađene morske puževe, vredne skoro dva miliona evra. Stigli su iz Indonezije, Malezije, Singapura i Sri Lanke. Mahom iz susednih zemalja nam je stiglo i 249 tona njihovih kopnenih i znatno jeftinijih imenjaka. Koštali su 313.000 evra. Srbija je, međutim, nešto veći izvoznik puževa. Prodali smo strancima čak 574 tone.

– Godina je bila sušna, pa smo morali i da uvozimo puževe – kažu nam u fabrici koja je jedan od najvećih prerađivača puževa.

– Mi smo klanica puževa i imamo klanični broj i u Briselu, kako bismo mogli da izvozimo. Uglavnom sve količine ovog mesa idu u inostranstvo. Svega nekoliko restorana u Beogradu i Novom Sadu naručuju i to po nekoliko kilograma. Ne postoji kultura jela puževa u Srbiji. Mi smatramo da je najbolje da novac ostane kod kuće, odnosno da otkupimo na domaćem tržištu puževe. Kada su sušne godine, da bismo ispoštovali dogovorene količine, moramo da uvozimo. Takva je ova, a takva je bila i prošla godina.

Prodali pčele

Od početka ove godine prodali smo strancima i žive pčele. U Jordan ih je odletelo u vrednosti od 45.000 evra. Izvezli smo i 491 tonu creva, bešika i želudaca od životinja. Istovremeno smo ove iznutrice i uvezli i to – 207 tona. Nama stižu iz Austrije, Italije, Kine, Libana, Nemačke, Rumunije, Slovačke… Prodajemo ih Albaniji, Bosni i Hercegovini, Gani, Grčkoj, Mađarskoj, Obali Slonovače…

Izvor: Novosti.rs

Foto: Pixabay

Чланак Srbija uvezla oko 19 tona insekata i morske puževe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj alternativni izvor proteina, koji bi, kako navodi Evropska komisija, mogao da olakša prelazak ka održivijem sistemu ishrane, još nije zakonski prihvaćen u Srbiji. Kada bi mogao da bude – još je nepoznanica, iako bi za upotrebu insekata u ljudskoj ishrani dozvola mogla da bude dobijena vrlo brzo, kaže za portal N1 docent dr Miloš Petrović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koji se jestivim insektima bavi već sedam godina.

Hrana od insekata  egzotika

“Smatram da su građani naše države u poslednjih nekoliko godina, moguće i decenija postali ‘kosmopoliti’, te bi se hrana od insekata pre svega smatrala egzotikom. Ali, verujem da bi konkurentnom cenom ova hrana u narednih 10 do 15 godina mogla da postane takmac tradicionalno korišćenim mesima”, kaže Miloš Petrović, docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

On se, kako priča za naš portal, jestivim insektima bavi od 2015. godine na Departmanu za Fitomedicinu ovog fakulteta.

U toku izrade svoje disertacije je, kako ističe, koristio i više nego popularnu vrstu velikog brašnara (yellow mealworm / Tenebrio molitor) koju je te 2015. godine prvi put uzgojio sa željom da mu se odradi nutritivni sastav.
“Laboratorija za entomologiju, u kojoj radim, tada je započela sa ogledima koji su koristili insekte iz familije Tenebrionidae (kod nas se zovu mračnjaci), kojoj Tenebrio molitor i pripada. Cilj tih ogleda, a neki se i dalje izvode, bio je mogućnost uzgoja ove vrste na različitim supstratima koji se u poljoprivredi smatraju otpadnim”, ističe Petrović.

Uzgoj insekata je bio uspešan na svim suptratima

Neki od supstrata koji su korišćeni bili su, dodaje – lom pšenice koji ostaje posle kombajniranja žita, mekinje, lom ovsa, lom ječma, pivski trop itd.

“Uzgoj insekata je bio uspešan na svim suptratima i ti rezultati bi trebalo uskoro da budu publikovani i javno dostupni”, navodi naš sagovornik.

Uz srpske nazive insekata, on ističe i njihove engleske i latinske nazive.

“Jestivi insekti su u poslednje vreme interesantna tema, ali često se potrebne informacije nalaze na inostranim portalima, tako da je šira javnost više upoznata sa nazivima insekata na engleskom nego na srpskom jeziku”, ukazuje sagovornik portala N1.

Petrović dalje navodi da je istraživanje u laboratioriji prošireno na druge insekte iz familije mračnjaka, kao što su Alphitobius diaperinius, često spominjana vrsta u stranoj literaturi i vrsta koje se u stranoj literaturi spominje kao giant mealworm (Zophobas morio).

“Na njima su ogledi i dalje u toku, ali ono što vam preliminarno mogu reći je da je njihovo razviće na gorespomenutim otpadnim materijalima moguće, ali za sad nemam informacije od kolega sa Departmana sa stočartvo – laboratorija za ispitivanje kvaliteta hrane za žitovinje, sa kojima sarađujemo na ogledima koji se tiču nutritivnog sastava”, ukazuje on.

Cvrčci se uzgajaju kao kokoške

Laboratorija u kojoj radi – nije se, priznaje, bavila insektima kao što su cvrčci.

Razlog je, kako objašnjava, jednostavan – nisu postojali odgovarajući uslovi za njihov uzgoj.

“Naime, ovi insekti se razliku od insekata iz familije mračnjaka, ne mogu uzgajati vertikalno, već se uzgajaju slično kokoškama – podni tip uzgajanja, a mi na našem fakultetu za sada nismo imali mesta koje bi mogli da odvojimo da bi započeli sa njihovom uzgojem”, navodi Petrović.

Nutritivni sastav insekata

Insekti su pre svega, navodi Miloš Petrović, izuzetno bogat izvor proteina.

“Kod insekata koje smo mi uzgojili – a kasnije i analizirali, procenat proteina u suvoj materiji je varirao od 38 do 60 odsto – sve u zavisnosti od hranljivog supstrata na kome su insekti uzgajani. Oni su takođe bogati i mastima, ali naročito treba naglasiti da su bogati masnim kiselinama i to esencijalnim masnim kiselinama – linolnom i linoleinskom kiselinom”, objašnjava sagovornik portala N1.

Kada se posmatra i sastav mikroelemenata, Petrović naglašava da su larve insekata koje su uzgojili i analizirali imale visok procenat cinka, gvožđa i mangana.

“Hranu od insekata pojedini istraživači smatraju super hranom, ja ne bih koristio tako pompezne nazive, ali zaista je lepeza hranljivih elemenata na zavidnom nivou”, navodi on.

Trenutno, kaže, nema informacija kada se može očekivati upotreba hrane insekatskog porekla u ljudskoj ishrani u Srbiji.

“Tim kome pripadam je 2020. godine napisao predlog legislative upotrebe insekata u ljudskoj upotrebi, tako da kada bi državni organi bili raspoloženi – a iskreno ne vidim razlog zašto ne bi – dozvola bi mogla da bude dobijena vrlo brzo.

Ko bi bio kupac

Hrana na bazi insekata, smatra naš sagovornik, mogla bi da pronađe kupce i u našoj zemlji.

Insekti, zbog svog nutritivnog sastava, smatra on, mogu da budu interesantni pre svega ljudima koji vode računa o unosu proteina i kalorija u svakodnevnoj ishrani – “imajući u vidu da sa relativno malo kalorija unosite zaista pozamašnu količinu proteina”.

“Što se tiče upotrebe insekata kod ljudi sa pojedinim zdravstvenim poteškoćama, tu i dalje nemam informacije koje bi mogle nešto čvrsto da tvrde, ali pretpostavljam da ljudi sa kardiovaskularnim problemima, mogu da koriste meso insekata u periodu oporavka od na primer srčanog udara, kao alternativu svinjskom mesu, a pre svega zbog masnih kiselina koje imaju brojne benefite”, ukazuje Petrović.

On naglašava da se insekti i hrana od insekata ne preporučuje osobama alergičnim na morske plodove (kao što su školjke, škampi itd.), imajući u vidu da, kako objašnjava, ovi organizmi kao i insekti sadrže protein tropomiozin – protein koji je krivac sa alergijske reakcije kod osetljivih osoba.

Izvor N1

Foto Pixabay

Чланак Insekti koji su bezbedni za ljudsku ishranu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za početak, odobrena je konzumacija brašnastog crva, odnosno larve brašnara. Ove larve su kroz istoriju konzumirali mnogi narodi, posebno oni iz jugoistočne Azije. Tamo se i dalje prodaju na pijacama i u prodavnicama, zajedno sa ostalim jestivim insektima. Konzumiraju se termički obrađeni, najčešće prženi ili pečeni, i smatraju se veoma zdravim obrokom, punim proteina. Takođe sadrže i selen, gvožđe, cink i druge korisne sastojke. Bogatiji su vitaminima od govedine.

EFSA je odobrila njihovo korišćenje u raznim varijantama – kao dodatak jelima ili kao brašno.

Zašto bismo uopšte jeli insekte?

Osim toga što se smatraju zdravom hranom, razlog za to bi bilo i bujanje ljudske vrste. Naime, stručnjaci FAO su izračunali da će 2050. godine na Zemlji biti oko 9,3 milijardi ljudi. Da bi se nahranila tolika populacija biće potrebno da se proizvede 13,5 milijardi tona hrane godišnje, što je za 60 odsto više nego danas. Tolike prinose ne može da obezbedi organska proizvodnja, ma koliko danas bila popularna, pa će morati da se pribegne novim rešenjima. Tri osnovna izvora hrane u budućnosti ćemo obezbediti ako zamenimo meso insektima, algama i delovima kukuruza koji su bogati proteinima i ako jedemo meso nastalo u laboratorijama i genetski modifikovanu hranu, navodi se u časopisu „New Scientist“.

Kako se insekti sve koriste kao hrana i ko je u ovoj delatnosti video poslovnu šansu možete pročitati u ovom tekstu.

Foto: katerinavulcova, Pixabay

Чланак Jestivi insekti odobreni kao hrana u EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

U slučaju da usledi novi talas zaključavanja zbog neukrotivog korona virusa, zlu ne trebalo valja se pripremiti za samoodrživost, pa ako je neophodno i za potpunu nezavisnost od nanovo opsednutih super-marketa. Tu mogućnost nudi stratap kompanija „Livin Farms“, koja je za svoj inovativni aparat namenjen gajenju jestivih insekata u kućnim uslovima, do sada prikupila 145.000 dolara investicija.

Kompaniju je osnovala u Maleziji jedna Austrijanka, koja se tamo zaputila iz svog rodnog sela na granci Austrije i Mađarske. Firma iz Malezije postala je deo HAX programa poslovnog tehnološkog akceleratora u kineskom gradu Šenženu, najvećem akceleratoru za inovativne hardverske proizvode u svetu.

Inovativni aparat „Hive Explorer“ nudi mogućnost ekološki osvešćenim ljudima da postanu moderna verzija gradskih lovaca sakupljača. Kao što urbane, vertikalne bašte načičkane po terasama solitera ne zahtevaju trčanje u ranu zoru na njivu, tako i ovo čudo tehnike ne traži od pripadnika urbane kulture da se naoružani lukom i strelom lomataju po gradskoj džungli.

Ako ne nastavite da čitate, propustićete brojne prednosti

Gradski lovac sakupljač će dobiti „na gotovo“ sedam kutija sa slasnim zalogajčićima koji se u njima koprcaju, a bogati su hranljivim i hrskavim belančevinama. Možete odmah da ih pojedete, nakon nekoliko minuta dinstanja u tiganju, a možete u ime održivog razvoja i da sačuvate deo crvića i dozvolite im da izrastu u bube. Od njih, prema priloženom uputstvu, možete da odgajite novu generaciju crvića koja će vas hraniti i tako u krug, ma koliko trajalo ovo čudo od korone.

Osim toga, doprinećete i čistijoj životnoj sredini. Crviće ćete hraniti ostacima druge hrane, umesto da je bacate, pri čemu bi trebalo imati u vidu da su vašoj budućoj hrani favoriti u prehrani ostaci povrća i žitarica. U posebnom cilindru za odvajanje organskih materija, crvići će ostavljati za sobom proizvode sopstvenog metabolizma, koje možete da upotrebite za đubrenje vaše vertikalne bašte i saksija sa začinskim biljem.

Kutije za gajenje insekata se stavljaju jedna na drugu i priključuju na struju, a svake nedelje obezbeđuju prinos od po 500 grama novih jestivih insekata, bez potrebe da ih sami lovite. Ulaganje od 125 evra, koliko košta ovo minijaturno imanje u dnevnoj sobi, je više nego isplativo imajući u vidu da nam Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) obećava da ćemo u budućnosti svi morati da se naviknemo na insekte kao bitan deo ljudske ishrane.

Ovo vas čeka, jer su insekti zdravi, štedljivi i ne zagađuju

Naime, stručnjaci FAO su izračunali da će 2050. godine na Zemlji biti oko 9,3 milijardi ljudi. Da bi se nahranila tolika populacija biće potrebno da se proizvede 13,5 milijardi tona hrane godišnje, što je za 60 odsto više nego danas. Tolike prinose ne može da obezbedi organska proizvodnja, ma koliko danas bila popularna, pa će morati da se pribegne novim rešenjima. Tri osnovna izvora hrane u budućnosti ćemo obezbediti ako zamenimo meso insektima, algama i delovima kukuruza koji su bogati proteinima i ako jedemo meso nastalo u laboratorijama i genetski modifikovanu hranu, navodi se u časopisu „New Scientist“.

Zašto su insekti dobili prvo, počasno mesto na ovoj listi altrenativne ishrane u budućnosti? Iz nekoliko razloga, kažu naučnici. Pre svega, insekti su zdravi, naročito cvrčci, gusenice i svilene bube, jer sadrže mnogo proteina i dobrih masti, a bogati su kalcijumom, gvožđem i cinkom. U proseku, sadrže između 35 i 60 odsto belančevina, a cvrčci čak 77 odsto. Insekti ne sadrže gotovo ni malo ugljenih hidrata, ali su zato bogati i nekim retkim elementima.

Za razliku od sisara, insekti imaju mnogo kraći ciklus rasta. Oni svoju hranu brže pretvaraju u meso i brže rastu. Potrebno im je manje hrane i vode, mogu da se uzgajaju na veoma malom prostoru i stvaraju manje otpada štetnog po okolinu.

Insekti, pre svega, emituju mnogo manje gasova koji proizvode efekat staklene bašte u odnosu na stoku. Recimo, za razliku od goveda, metan proizvode samo neke grupe insekata, poput termita i bubašvaba (zato, srećom, nisu na UN meniju). Insekti produkuju i daleko manje amonijaka u poređenju sa svinjama. Za gajenje insekata nije neophodno zemljište i mnogo su efikasniji u pretvaranju hrane u proteine. Cvrčcima je potrebno 12 puta manje hrane nego govedima, četiri puta manje nego ovcama i upola manje nego svinjama i pilićima kako bi proizveli istu količinu proteina.

Banketi buba

Insekti su uobičajena hrana u nekim delovima Azije i Afrike. Primera radi, u Kinšasi, koja ima osam miliona stanovnika, 300 grama gusenica konzumira nedeljno jedno domaćinstvo, a 150 do 200 jestivih vrsta insekata zamena je za pirinač u Jugoistočnoj Aziji. Na ulicama mnogih kineskih gradova možete da kupite jestive insekte spremljene na različite načine – kao kandirane poslastice ili glavno jelo. Postoji čak i brašno od insekata koje se koristi kao zamena za obično.

Znamo da ćete odmah prokomentarisati kako u Kini jedu i slepe miševe, pa evo šta je posle bilo, ali pobrojane navike u ishrani u prethodnom pasusu su naučno odobrene i verifikovane. Šta više, stručnjaci FAO ističu da nisu zanemarljivi ni ekonomski efekti. Insekti se gaje na specijalizovanim farmama, koje su vrlo jednostavne i jeftine za konstrukciju i održavanje. Takve farme već postoje u zemljama koje imaju tradiciju u konzumiranju insekata, uključujući i Latinsku Ameriku, gde je to postao unosan sezonski posao.

Ako niste znali, rast trgovine proizvodima od insekata i porast broja farmi koje su namenjene isključivo njihovom uzgajanju su svetski trend. Tako u Australiji, insekti nisu više samo deo tradicionalne ishrane starosedelaca Aboridžina, već i poslastica u jelovnicima prestižnih restorana širom ovog kontinenta.

Ipak, to je izuzetak u zapadnim zemljama, čiji stanovnici nisu naročito skloni ovakvoj vrsti hrane. Zato se sa širenjem uzgajanja i trgovine insektima uporedo održavaju edukativne radionice u Sjedinjenim Državama i Evropi, pod nazivom „Banketi buba“. Osim predavanja koja vam omogućavaju da se neposredno informišete o zdravstvenim, ekološkim i ekonomskim prednostima uzgajanja i konzumacije raznoraznih crvića, na ovakvim banketima ste u prilici i da degustirate hranu koju – ako ne baš vi – po svoj prilici će jesti vaši potomci.

Poslednja šansa za Balkan

Pre nego što vas ponese žar da svoje navike u ishrani, a možda i trenutnu karijeru ravolucionarno preokrenete bacajući se na insekte, dužnost nam je da vas informišemo kako su u EU, kojoj težimo i u koju samo što se nismo učlanili, insekti tek od pre neki dan dozvoljeni u ishrani.

No, kako je direktive iz Brisela svaka članica tumačila „na svoj način“, uzgajanje insekata radi proizvodnje stočne hrane je nacionalnim zakonodavstvima dozvoljeno u Holandiji, Belgiji i Danskoj, potom u sad već „separatističkoj“ Velikoj Britaniji, kao i u zemljama van Unije koje sa njom gaje bliske odnose – Švajcarskoj i Norveškoj. Preporuka je da se držite EU, budući da Holandija prednjači u ovoj delatnosti i ponosi se prvom, najmodernijom farmom insekata na Starom kontinentu. Kako tvrdi vlasnik, kompanija „Protiks“, na njoj se nalazi i prva fabrika u svetu koja se bavi uzgajanjem crne muve i njenom preradom za ishranu stoke.

Ako vam je Holandija daleko, tu je obližnja Hrvatska, gde je zagrebačka firma „Cricky“ započela sa pionirskim poduhvatom uzgajanja insekata na tri lokacije u zemlji. Firma se promoviše i kao regionalni centar i poziva istomišljenike iz drugih država u okruženju da im se pridruže. To je možda šansa da se na nekom budućem samitu šefova država iz regiona posluže insekti i da njihovi proteini postignu ono što mi svi zajedno ne možemo već decenijama – da blagotvorno utiču na mozak naših lidera.

Zorica Žarković

broj 178, oktobar 2020. 

Foto: Pixabay

Чланак Insekti kao spasioci čovečanstva: Lovci sakupljači u gradovima се појављује прво на Biznis i Finansije.