Nacionalni parkovi u Srbiji spadaju u područja koja su na papiru pod posebnim merama zaštite, kako prirodne resurse od nacionalnog značaja ne bi ugrozile štetne ljudske aktivnosti, uključujući i nelegalnu gradnju.
Praksa pokazuje da je kod nas sve izvodljivo, od toga da ispunite životni san o vikendici među retkim biljkama i životinjama, do mogućnosti da u istom društvu gradite stambene zgrade ili druge komercijalne objekte koji će vam pomoći da popunite račun u banci u ova nemila vremena.

To potvrđuju i zvanični nalazi u najnovijem izveštaju Državne revizorske institucije (DRI), o upravljanju nacionalnim parkovima u Srbiji. Kada je reč o nelegalnoj gradnji, državni revizori su evidentirali skoro sto bespravno podignutih objekata na područjima nacionalnih parkova Tara i Đerdap.

Šumska terapija od zgrade do zgrade

Revizorski izveštaj je potvrdio ono što se vidi i golim okom: da Tara ima sve šanse da dostigne komšiluk koji se i dalje zove Zlatibor, iako ćete na bor naleteti tek uz ludu sreću dok se po prirodi šetate od zgrade do zgrade.

Prema nalazima državnih revizora, do kraja avgusta ove godine na području NP Tara evidentirana su 53 bespravno izgrađena objekta, od kojih se devet nalazi u zoni gde uopšte nije dozvoljena gradnja. Kako se navodi u izveštaju, broj nelegalnih objekata se povećava iz godine u godinu i mada su o tome obaveštene građevinske inspekcije i na opštinskom i na republičkom nivou, nijedan od tih objekata nije uklonjen do dana završetka revizije.

Analizirajući aktivnosti opštinske građevinske inspekcije u Bajinoj Bašti u periodu od 2018. do 2021. godine, revizori su utvrdili da do kraja prošle godine nije uopšte bilo zapisnika o nelegalnoj gradnji na području NP Tara, pa time ni rešenja o njihovom uklanjanju.

Ove godine, zaključno sa septembrom, sačinjeni su zapisnici o 14 bespravno podignutih objekata, na osnovu kojih su donete odluke da se uklone samo četiri, ali bez preduzimanja daljih mera. „U reviziji smo utvrdili da građevinski inspektor nije donosio rešenja o izvršenju donetih rešenja o rušenju objekata u skladu sa zakonom“, piše u izveštaju DRI.

Ne dižu glavu od planova

Suprotno opštinarima u Bajinoj Bašti, kolege iz opština Majdanpek su bile mnogo revnosnije u papirologiji. Tokom poslednjih 13 godina, u ovoj opštini su doneli preko 40 rešenja o rušenju bespravnih objekata na području NP Đerdap, ali nijedno rešenje nije sprovedeno do kraja 2020. godine. Ove godine je čak 31 objekat planiran za uklanjanje u zoni nacionalnog parka, ali kada će se oni porušiti, to sam Bog zna.

Od ukupno 46 bespravno podignutih objekata na teritoriji opštine Majdanpek, najveći broj se nalazi upravo u zaštićenoj zoni NP Đerdap, odnosno u zaštitnom pojasu magistralnog puta ili na vodnom zemljištu Dunava, konstatuje se u izveštaju i dodaje da, kao i u slučaju Tare, nelegalna gradnja raste iz godine u godinu.
Kako to izgleda u praksi, državni revizori opisuju kroz nekoliko, kako su ih nazvali, ilustrativnih primera.

Inspektor zaboravio da dojavi

Tako je uprava Nacionalnog parka Tara u maju ove godine obavestila nadležne u opštini Bajina Bašta o nelegalno izgrađenom objektu, uz zapisnik o bespravnoj gradnji koji je sačinio čuvar zaštićenog područja. Šta su uradili u opštini kada su dobili tu informaciju? Toliko su se potresli da su zbog propusta u komunikaciji, izazvanih stresom, dotičnom investitoru izdali dozvolu za gradnju (!?).

Rekonstrukcija događaja pokazuje da je obaveštenje koje je poslala uprava NP Tara o bespravno podignutom objektu dobio građevinski inspektor, ali ne i odeljenje za urbanizam. Iako i pomenuto odeljenje i pomenuti inspektor rade u istoj opštini, ova informacija se na tom zamršenom putu od kancelarije do kancelarije negde izgubila.

Podsetimo da prema poslednjem popisu, grad Bajina Bašta ima jedva oko devet hiljada stanovnika, što u tolikoj masi ljudi izrazito otežava pravovremenu komunikaciju, naročito onu pod pritiskom, kao u konkretnom slučaju. Pošto je odeljenje za urbanizam bilo uskraćeno za navedene informacije, barem kako oni tvrde, slučaj je završio tako što je opština izdala građevinsku dozvolu za objekat koji je bespravno izgrađen u zaštićenom području i za koji je znala da mu tu nikako nije mesto.

Priključi „divljeg“ investitora na vodu i struju

Ako vam iz ovoga ništa nije jasno, ili je sve jasno ali se ne navodi eksplicitno u izveštaju, evo još neverovatnijeg primera. I dalje ostajemo u granicama Nacionalnog parka Tara, gde je, ponovo, nesrećni čuvar zaštićenog područja zatekao bespravno podignut podrum i izliven temelj za gradnju stambenog objekta. Investitor nije imao građevinsku dozvolu, niti je prijavio gradnju upravljaču, odnosno Nacionalnom parku Tara.

Prijava je opet uredno završila u opštini Bajina Bašta, ovoga puta u inspekciji za zaštitu životne sredine i građevinskoj inspekciji. Javno preduzeće NP Tara je protiv investitora odmah podnelo i krivičnu prijavu za građenje bez građevinske dozvole na štetu upravljača. Uvidom u dokumentaciju, revizori su ustanovili da je građevinski inspektor na terenu utvrdio da investitor gradi stambeni objekat bez građevinske dozvole i naložio da se gradnja zaustavi, izgrađeno poruši u ukloni sa katastarske parcele u roku od 30 dana. Ako investitor to ne uradi u propisanom roku, onda će to uraditi treće lice koje odredi organ uprave, piše u rešenju.

I šta je uradio organ uprave? Epilog je da je opština dozvolila investitoru da se prvo do njegove, takođe nelegalno sagrađene vikendice prekopa put kako bi se uspostavila infrastruktura za vodu i struju. Potom je opština u cilju podsticanja lokalnog preduzetništva, omogućila vikendašu investitoru da daljim kopanjem obezbedi ove blagodeti civilizacije i u stambenoj zgradi koju je počeo da gradi bez dozvole nadomak vikendice, propustivši naravno da o tome obavesti upravu Nacionalnog parka Tara.

I u ovom slučaju je kao opravdanje za takav „administrativni“ propust naveden nedostatak blagovremene komunikacije između jedinica lokalne samouprave, od kojih jedni grade ono što drugi nalažu da se ruši.

Radoznalost je prisela čuvaru

Treći primer se odnosi na manjkavost u komunikaciji između viših i nižih nivoa vlasti. Ovoga puta trag vodi do područja pod upravom Nacionalnog parka Đerdap, gde su u maju ove godine čuvari zaštićenog područja – koje očigledno niko ne shvata ozbiljno – utvrdili da je na području NP Đerdap postavljena stanica za monitoring i da se na stanici nalazi repetitor. Objekat je izgrađen u obliku kućice, sa 34 panela za solarnu energiju koji su postavljeni u dva reda na betonskim stubovima, ograđen je i pokriven video kamerama.

Pošto se „solarna“ konstrukcija nalazi u zaštićenom području i podignuta je – treba li uopšte isticati – bez ikakve najave upravi NTP Đerdap, čuvari su to uredno prijavili i dostavili detaljan zapisnik. Šta je dalje bilo? Verovatno su „dobili po nosu“, jer su gurali nos tamo gde mu nije mesto. Ispostavilo se, naime, da je dozvolu za izgradnju takvog objekta u zaštićenom području izdao niko drugi nego Ministarstvo građevine, koje nije našlo za shodno da o tome obavesti upravu NP Đerdap, iako je po zakonu dužno da to učini. Očigledno je nadležno ministarstvo toliko preopterećeno donošenjem zakona, da ne stiže da ih ispoštuje.

Dodajmo i da se u izveštaju DRI navodi da Ministarstvo zaštite životne sredine nije blagovremeno pokrenulo i sprovelo proceduru za usvajanje planova o upravljanju nacionalnim parkovima. To u praksi znači da čak ni na papiru nisu definisane aktivnosti koje će obezbediti očuvanje, unapređenje i održivo korišćenje resursa u nacionalnim parkovima.
Stoga će uralske sove, gaćaste kukumavke, orao zmijar, kavkaske lipe, Pančićeva omorika i mnoštvo drugih autohtonih životinjskih i biljnih vrsta na ovim područjima morati same da smisle kako da se odbrane od podivljalih investitora i „zaboravne“ vlasti.

Чланак Uputstvo za nelegalnu gradnju u nacionalnim parkovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

U tri pošiljke utvrđeno je prisustvo genetički modifikovanih organizama.

Kako su rekli u resornom ministarstvu, prilikom kontrole voća i povrća, u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, otkriveno je da u 17 pošiljaka ima prekomernih ostataka sredstava za zaštitu bilja i teških metala. Ta roba je uništena ili vraćena, pišu Novosti.

„Analize su rađene na voću, južnom voću i povrću i sve što nije bilo ispravno je uništeno“, ističu u Fitosanitarnoj inspekciji.

Nisu dobijeni podaci  o kom voću, povrću i bilju je reč. U Fitosanitarnoj inspekciji su rekli da je prošle godine, na graničnim prelazima, obavljena kontrola 80.063 pošiljke bilja, biljnih proizvoda, sredstava za zaštitu i ishranu bilja.

„Tokom 2020. godine granični fitosanitarni inspektori su doneli 337 rešenja o zabrani uvoza, jer pošiljke nisu bile u saglasnosti sa zakonskom regulativom“, naveli su u Ministarstvu poljoprivrede.

Prilikom službenih kontrola pošiljaka bilja i biljnih proizvoda rađene su i analize na prisustvo genetički modifikovanih organizama, kod proizvoda za koje je poznato da postoje GM. U dva slučaja su, dodaju, doneta Rešenje o zabrani uvoza. Kod kontrole voća, južnog voća i povrća, na ostatke pesticida i teških metala, kod 48 pošiljaka utvrđene su nepravilnosti. One su uništene ili vraćene.

Početkom ove godine, granična fitosanitarna inspekcija Srbije je vratila pošiljku od 17,8 tona susama iz Indije, zbog prisustva kancerogenog etilen-oksida.

To nije bio kraj, etilen-oksid nedavno je pronađen i u sladoledima M&M, Snikers, Baunti i Tviks, pa su povučeni i iz naše zemlje.

GM soja na njivama

Poslednja kontrola fitosanitarne inspekcije pokazala je da od 640 uzoraka i kontrolisanih parcela, na 29 njiva je pronađena genetički modifikovana soja. Nekada je Mačva prednjačila kada je reč o uzgoju modifikovane soje, a sada je ima u svim krajevima.

Stručnjaci u Srbiji objašnjavaju da se GM soja najviše uzgajala u Mačvi, Sremu i Banatu. Poljoprivrednici je uglavnom koriste za ishranu stoke, jer je vrlo teško, gotovo nemoguće, da prođe kontrolu u otkupnim centrima.

Чланак Pesticidi i GMO sve prisutniji u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srećom, to upozorenje je stiglo veoma brzo od Sistema za brzo obaveštavanje EU (RASFF) koji nas je obavestio da u ovim sladoledima ima više etil oksida nego što je dozvoljeno. Povlačenje tih sladoleda iz prodaje se pretvorilo u pravu sagu u kojoj su se zvaničnici trudili da nam objasne da ta količina etil oksida nije strašna osim ako ne jedemo 20 kg sladoleda dnevno. Ali su na kraju sporni proizvodi uklonjeni iz prodavnica.

Šta kažu udruženja potrošača?

U organizacijama potrošača za Danas kažu da je ovog puta država relativno brzo reagovala, ali ukazuju da iako zakonom predviđeno, u praksi izostaje njihovo učešće u sistemu kontrole namirnica.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže za Danas da u evropskom sistemu brzog obaveštavanja Srbija ima svoju kontrolnu tačku i ona je, možda prvi put, brzo reagovala.

“Do sada smo više puta upozoravali institucije, jer često odemo na sajt RASFF-a i vidimo sporne proizvode. Ovoga puta je brzo sve povučeno preventivno, ali to bi morala da bude konstanta. Mi kao organizacija tražimo mogućnost da i sami radimo te prethodne analize, a sada prvi put imamo i referentnu laboratoriju u Batajnici koja bi mogla da nas prati. U ovom trenutku, kada je reč o povučenim proizvodima, ne znamo da li su oni proizvedeni u pogonima zemlje gde je sedište kompanija ili van nje, jer Bounti, M&Ms imaju fabrike i u drugim zemljama a ne zna se koliko su ispoštovale zahtev da kvalitet bude ujednačen”, kaže Papović.

Prema rečima Petra Bogosavljevića iz Pokreta potrošača, besmisleno je reagovanje inspekcije nakon što se utvrdi da se pojavio neispravan proizvod.

“Mi imamo problem sa sistemom za upravljanje kvalitetom, od primarne proizvodnje sirovine, do proizvoda koji dođe do potrošača. Dužan sam da kažem, svesno se išlo na to da obaveštenje ne bude blagovremeno. Iz krugova politike i biznisa nastojali su, a i dalje to čine, da onemoguće uspostavljanje sistema koji bi obezbedio viši stepen zaštite potrošača, posebno dece, kad govorimo o namirnicama koje pretežno ona koriste. Sistem ranog otkrivanja problema i sistematske kontrole kvaliteta, koji je daleko jeftiniji nego kada inspekcija deluje kasnije, trebalo je da bude uspostavljen u celom svetu, ali on je zakazao. Postoji obaveza da se izradi procena rizika na svim punktovima u lancu proizvodnje hrane, ali da se to radilo, ne bi se ovo desilo, posebno ne u tolikom obimu”, kaže Bogosavljević.

Najveći profiti u špekulativnim radnjama u proizvodnji hrane

Bogosavljević podseća da u Zakonu o zaštiti potrošačima postoji odredba koja nalaže organizacijama potrošača da se bave uporednim ispitivanjem kvaliteta namirnica. U Srbiji je to krenulo, bili su angažovani profesori sa više fakulteta, trebalo je da se sistem primenjuje na celom CEFTA području, ali tadašnje ministarstvo nije stalo iza tog projekta koji se smatrao jednim od originalnijih u svetu.

“Blokada projekta došla je iz visokih političkih krugova i dela biznisa koji ne vodi računa o bezbednosti proizvoda, jer se tu najviše zarađuje. Dugo se već prikriva činjenica da su najveći profiti ne u švercu droge i crnoj ekonomiji, nego u špekulativnim radnjama u proizvodnji hrane, jer tu imate masovne kanale prodaje, mogućnost da sa minimalnim troškovima ostvarujete ogromnu zaradu. To je uslovilo ovakvo stanje i imaćemo tendenciju pogoršanja bezbednosti i kvaliteta namirnica a nemamo mogućnosti da preko uporednog ispitivanja kvaliteta izađemo u javnost, da se zna ko su dobri a ko loši proizvođači” kaže Bogosavljević.

Pritisak velikih kompanija i vrha vlasti

“Na analizi kvaliteta mlečnih proizvoda koju je uradila naša organizacija jedna poznata fabrika izgradila je svoj uspeh i rast na tržištu, ali kada smo kasnije ponovili analizu, svi do jednog proizvoda koje smo testirali bili su ispod granice minimuma kvaliteta. I neki jako značajni proizvođači mesa, po svim parametrima bili su daleko ispod kvaliteta koji su oglašavali. Otuda potiču pritisci da rezultate našeg ispitivanja ne objavljujemo i projekat uporedne analize zaustavili su veliki proizvođači sa uporištem u vrhu vlasti”, kaže Petar Bogosavljević.

M. N. Stevanović

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Lobiji blokiraju nezavisne analize hrane u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U ovom periodu, dnevno je stizalo više od 70 različitih prijava, a nadležnim inspekcijama prosleđena je skoro polovina od ukupno pristiglih predmeta“, rekao je rukovodilac Jedinice za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Dragan Pušara.

Kako je objasnio, operateri i analitičari predstavku obrađuju i prosleđuju nadležnoj inspekciji

„Ono što je kvalitet više jeste to što podnosilac predstavke, može da ostane anoniman, ali ukoliko se identifikuje, dobiće informaciju o sudbini njegove predstavke i biće obaveštavan elektronskim putem sve do ishoda inspekcijskog nadzora“, kazao je Pušara.

Kako je dodao, u Kontakt centru se trude da građane jasno upute na nadležnosti ovih inspekcija.

„Kada je primimo mi je prosledimo na odgovarajući nivo lokalne inspekcije, u zavisnosti o kom se gradu ili opštini radi a stranku uputimo na nadležnost tog grada ili opštine“, rekao je Pušara.

Na isti način funkcioniše i saradnja sa privredom, objanili su nadležni.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Zoran Kasalović kazao je da je nakon proglašenja pandemije korona virusa i potrebe za efikasnijim radom Kontakt centar je počeo da radi pre vremena.

„On je značajan zbog toga što sada građani i privrednici mogu bez puno lutanja i gubljenja vremena, kao i bez poznavanja nadležnosti odredjenih inspekcija, da brzo reaguju, prijave nepravilnosti ili nelojalnu konkurenciju i da Kontakt centar reaguje vrlo brzo dostavljanjem primedbi nadležnim inspekcijama na postupanje“, istakao je Kasalović.

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave podsetili su da je reforma inspekcija deo je ukupne reforme javne uprave koju u Srbiji podržava Evropska unija.

Precizirano je da je Evropska unija sa tri miliona evra, kroz mehanizam sektorske budžetske podrške, finansijski podržala i modernizaciju inspekcijskog nadzora, a posebno izradu i objavljivanje kontrolnih lista svih republičkih inspekcija.

Izvor: N1-Beta

Чланак Preko kontakt centra može da se vrši prijava a potom se prosleđuje nadležnoj inspekciji се појављује прво на Biznis i Finansije.