Najavljene vanredne isplate građanima i zaposlenima u javnim službama i institucijama, predstavlja „nesistematsko i rastrošno“ upravljanje javnim finansijama i koštaće oko 550 miliona evra za koliko će morati da se zaduži država pod, sada, nepovoljnim uslovima, smatraju u Fiskalnom savetu Srbije.

– Državni zvaničnici najavili su znatne promene fiskalne politike mimo standardne budžetske procedure i planova iz Fiskalne strategije. Nove mere – vanredno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti, izdavanja dodatnih 100.000 vaučera za turizam, vođenje fiskalne politike izmeštaju iz uređenog sistema upravljanja javnim finansijama – naveo je Savet u oceni novih mera.

Ocenjuju da je verovatno najproblematičnija od svih novih mera vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto, najavljeno od septembra ove godine.

– Iako veličina ovog vanrednog povećanja penzija nema težinu da neposredno ugrozi stabilnost javnih finansija, ovo povećanje principijelno je veoma opasno i samim tim neprihvatljivo. Penzije su zbog svoje veličine ključne za održivost javnih finansija Srbije, uz plate u javnom sektoru i zato njihovo povećanje penzija zato ne sme da se određuje proizvoljno – već samo na osnovu objektivnih ekonomskih parametara koji uzimaju u obzir sposobnost domaće privrede da ih finansira – naveo je Savet.

Dodaje se da se vanrednim povećanjem zarada u određenim delovima javnog sektora dodatno unosi nered u neodgovarajući sistem zarada u javnom sektoru i da je ponovno neselektivno deljenje novca građanima ekonomski veoma štetna i socijalno neodgovorna politika.

Najveći makroekonomski problem Srbije visoka inflacija

– Trenutno je najveći makroekonomski problem Srbije visoka inflacija, uz nizak privredni rast, pa neselektivna podela novca građanima može da dolije ulje na vatru visoke inflacije, a pritom nema kapacitet da ubrza privredni rast. Što je još gore, podsticanje rasta cena neodgovarajućim fiskalnim politikama moglo bi dodatno da ugrozi životni standard najsiromašnijih građana Srbije – naveo je Fiskalni savet.

„Trošak neutralan“

Ekonomista Goran Nikolić izjavio je danas za Tanjug da sama ušteda u budžetu od 85 milijardi dinara u prvih pet meseci otvara mogućnost za realizaciju najavljenog povećanja plata i penzija, bez opasnosti od narušavanja finansijske stabilnosti.

– Rast plata i penzija, ne samo da ima efekta na standard populacije, nego ima efekte i na ukupnu ekonomsku aktivnost, zato što će podsticanje potrošnje svakako da se odrazi i na rast BDP koji je uprkos svemu rastao početkom godine“, rekao je Nikolić, za Tanjug komentaršući nove mere koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić. On je dodao da ovakva fiskalna politika predstavlja pokušaj da se, pored održavanja standarda populacije korišićenjem umerenog fiskalnog stimulansa, podstakne potrošnja, a samim tim i rast BDP.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Fiskalni savet smatra najavljene isplate nesistematskim i skupim trošenjem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iznos akontacije je 10 odsto od utvrđenog iznosa obeštećenja, po svim zakonskim osnovama bivših vlasnika, a isplata se vrši u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Ukoliko je iznos obeštećenja manji od 1000 evra, on će biti isplaćen u celosti, a ukupno ima 950 takvih rešenja.
U slučaju kada umesto bivšeg vlasnika pravo obeštećenja ostvaruju zakonski naslednici, iznos akontacije deli se na zakonske naslednike saglasno njihovim utvrđenim udelima.

Ministarstvo finansija naglašava da je, bez obzira na to da li se radi o bivšim vlasnicima, njihovim zakonskim naslednicima ili naslednicima preminulih primalaca obeštećenja, radi isplate akontacije, za svakog primaoca akontacije, potrebno dostaviti određenu dokumentaciju.

Pozivamo još jednom sve koji spadaju u gore navedene kategorije, a do sada nisu dostavili potrebnu dokumentaciju, da to učine u najkraćem roku, kako bi im bila isplaćena akontacija. Planirano je da se ove godine isplati ukupno 5.638.263,63 evra, a danas se isplaćuje akontacija za one koji su do sada dostavili potrebnu i validnu dokumentaciju.

Isplata naredne akontacije 30.juna

Naredni krug isplate akontacije obveznicima čija rešenja postanu pravosnažna do 30. juna ove godine, biće isplaćen 31. marta sledeće godine.

Izmenama i dopunama Zakona o izmenama i dopunama zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koje su usvojene u decembru 2020. godine, propisano je da se obeštećenje u vidu državnih obveznica Republike Srbije vrši emitovanjem obveznica, jednom godišnje za iznos obeštećenja koji utvrđuje Agencija za restituciju, na osnovu donetih rešenja o obeštećenju koja su postala pravnosnažna do 30. juna tekuće godine. Na osnovu tih rešenja, isplate se vrše 31. marta naredne godine.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Od juče isplaćene prve akontacije za restituciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za tu tranšu isplate minimalca za zaposlene u 234.634 firmi obezbeđeno je 18,4 milijarde dinara u okviru paketa pomoći privredi i građanima za ublažavanje posledica epidemije korona virusa.

Svi zaposleni kod preduzetnika, u malim i srednjim preduzećima, njih 1.018.863, dobiće od države 60 odsto minimalne zarade, odnosno po 18.000 dinara.

Do sada je njima država isplatila tri pune minimalne zarade od po 30.000 dinara i jednu tranšu 60 odsto minimlaca i za te potrebe u budžetu je obezbeđenoviše od 130 milijardi dinara.

Izvor: Beta

Foto: www_slon_pics, Pixabay

Чланак Danas isplata poslednje tranše minimalca, novoosnovane firme novac dobijaju 21. septembra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ministar navodi da će po 18.000 dinara dobiti nešto više od milion radnika koji su zaposleni u 235.000 preduzeća koja koriste pomoć države za ublažavanje negativnih posledice krize izazvane virusom korona.

Reč je o drugoj isplati 60% minimalne zarade, u okviru drugog paketa pomoći.

– To je (ukupna) peta minimalna zarada koju Vlada Srbije uplaćuje i koja je deo velikog paketa mera koji je vredan 5,8 mlrd EUR. Ukupno smo za ovih pet minimalnih zarada iz budžeta izdvojili više od 130 milijardi dinara – precizirao je Mali.

Pomoć koju je država izdvojila za privredu iznosi oko 12,5% BDP-a

Ističe da je to veliki novac koji je država izdvojila za našu privredu i ocenio da su upravo te mere sprečile „najcrnje scenarije“ – otpuštanja radnika i zatvaranja fabrika, koji se trenutno dešavaju u nekim od najrazvijenih zemalja.

– Nemate ni velika otpuštanja, ni zatvorene fabrike, imamo stabilan sistem, makroekonomsku ravnotežu, a sa druge strane očuvali smo skoro potpunu zaposlenost u našoj zemlji – naglasio je Mali.

Pomoć koju je država izdvojila za privredu iznosi oko 12,5% BDP-a, navodi Mali u izjavi za Tanjug i dodaje da mali broj zemalja može da se pohvali tako velikim paketom pomoći, što je, podseća, rezultat teških reformi iz 2014. i 2015. godine.

Istakao je da je Srbija trenutnu krizu dočekala na pravi način, da je na tu krizu odgovorila pravim merama, a to pokazuje, navodi, reakcije privrednika i dobri rezultati u našoj ekonomiji.

– U prvih šest meseci imamo negativnu stopu rasta od samo 0,9%, za razliku od velikog broja drugih zemalja koji su mnogo više pali nego naša ekonomija. Dobro se za sada držimo i to nam daje otpimizam da razmišljamo o tome do kraja godine budemo na nuli ili u blagom plusu – zaključio je ministar.

Izvor: Tanjug

Чланак Isplata 60% minimalca biće 8.septembra се појављује прво на Biznis i Finansije.