Ove izmene objavljene su u Službenom glasniku 24. februara, a na snagu stupaju 4. marta. „Nova tarifa se primenjuje na postupke izvršenja i obezbeđenja koji su pokrenuti od dana stupanja ove tarife na snagu“, stoji u objavljenim izmenama.

Osim skupljeg boda za 30 dinara, u novoj Javnoizvršiteljskoj tarifi uvećan je i broj bodova za jednu uslugu.

Umesto 2,5 boda, što je 300 dinara bez PDV, za uslugu dostavljanja poštom strankama, učesnicima u postupku i sudu, po novom će tarifa biti 3,5 bodova, što je 525 dinara bez PDV, za uslugu koja, po novom obuhvata – dostavljanja poštom strankama, učesnicima u postupku, sudu, državnim organima, pravnim licima, preduzetnicima i imaocima javnih ovlašćenja.

To je povećanje, u dinarima – za 75 odsto.

Naknada za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta sa utvrđenim brojem bodova određena je u tarifnom broju 1. ove tarife.

Iznos bodova za ove naknade – koje zavise od vrednosti postupka – nije se menjala. Ali će bod od 4. marta biti skuplji za 30 dinara i iznosiće 150 dinara, kao i za sve druge usluge.

„Naknada za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta u postupku dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka iznosi 20 odsto naknade određene tarifnim brojem 1. ove tarife, koja ne može biti manja od 2000 dinara“, stoji u Javnoizvršiteljskoj tarifi.

Kolike su nagrade?

Izvršiteljima sleduje i nagrada za uspešnost sprovođenja izvršnog postupka i postupka obezbeđenja.

Koji iznos nagrade će dobiti, utvrđeno je tarifnim brojem 3.

„Naknada za uspešnost sprovođenja postupka dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka iznosi 50 odsto naknade određene tarifnim brojem 3. ove tarife“, stoji u Javnoizvršiteljskoj tarifi.

Inače, naknada za rad javnog izvršitelja određuje se tako što se broj bodova pomnoži sa vrednošću boda i uveća za porez na dodatu vrednost, ukoliko je javni izvršitelj obveznik plaćanja PDV-a u skladu sa zakonom.

Trenutna javnoizvršiteljska tarifa na snazi je od 1. januara 2020. godine, a nova stupa na snagu 4. marta 2023.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Od subote Javni izvršitelji poskupljuju svoje usluge се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropski sud za ljudska prava definiše dom kao fizički ograđen prostor gde se odvija privatni i porodični život. Reč je o prostoru sa kojim je određeno lice ostvarilo dovoljno jaku i trajnu povezanost, bez obzira da li boravi u njemu zakonito ili ne, te da li koristi te prostorije u svojstvu vlasnika ili zakupca. Dakle, Evropski sud u svojoj praksi postojanje dovoljno jake i trajne veze procenjuje na osnovu konkretnih okolnosti određenog slučaja, a ne valjanosti pravnog osnova, kaže za B&F advokat Boško Knežević.

Hrvatska je jedina država u regionu koja je svojim Ustavom i zakonom zaštitila pravo na dom. Prema njihovom Zakonu o izvršnom postupku, izvršenje novčanog potraživanja se ne može sprovesti na jedinoj nekretnini u kojoj stanuje izvršni dužnik, ukoliko je ta nekretnina nužna radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba dužnika koji ne obavlja privrednu delatnost, kao i osoba koje je po zakonu dužan izdržavati.

„Izvršenje na nekretnini u Hrvatskoj je ograničeno u smislu dugovanja, te ukoliko glavnica dugovanja ne prelazi iznos od 40.000 kuna, odnosno oko 5.300 evra, nije moguća prinudna naplata na nekretnini dužnika, osim u specifičnim slučajevima zakonskog izdržavanja i naknade štete nastale krivičnim delom. Takođe je ostavljena mogućnost da sud odbije izvršenje i ukoliko je glavnica veća od 40.000 kuna, ako sud oceni da bi prodaja nekretnine narušila pravičnu ravnotežu između interesa dužnika i poverioca”, objašnjava naš sagovornik.

Kako je u Srbiji

Što se tiče Srbije, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2019. godine propisano je da je javni izvršitelj dužan da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveze dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja. „Ukoliko postoji samo jedno sredstvo i predmet izvršenja iz kog se može namiriti potraživanje izvršnog poverioca, na primer nepokretnost u kojoj izvršni dužnik stanuje, načelo srazmere se ne primenjuje, te u tom slučaju kao jedini način namirenja duga ostaje prodaja nepokretnosti”, navodi Knežević.

Zakonodavac je jedinu nepokretnost dužnika zaštitio od prodaje u slučaju potraživanja po osnovu komunalnih usluga, ali samo u jednom slučaju – ako ova dugovanja, odnosno glavnica, ne premašuju 5.000 evra. Pravac u kome bi zakonodavac mogao da razmišlja o dopuni regulative je član 164 Zakona o izvršenju i obezbeđenju u kom se navodi da ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika površine do 10 ari. „Na taj način se ukazuje na nameru zakonodavca da zaštiti jedini izvor prihoda zemljoradnika, a što bi svakako zakonodavac trebao da primeni i na jedini dom”, ukazuje naš sagovornik.

Dodaje da ukoliko dug nije vezan za komunalne i srodne delatnosti, a uz to je prodaja nepokretnosti i jedino moguće sredstvo izvršenja, ne postoji prepreka da izvršitelj proda nepokretnost da bi se namirio dug. „Tako je moguće da i za manja dugovanja izvršitelj proda jedinu nepokretnost, koja može vredeti neuporedivo više u odnosu na dug”, ističe Knežević.

Šta kažu međunarodne konvencije

Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske, i da se javne vlasti neće mešati u vršenje ovog prava, „sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih“.

„Shodno razvijenoj praksi Evropskog suda, mešanje će biti dopušteno ako je zakonito, usmereno na ostvarenje legitimnog cilja i neophodno u demokratskom društvu. Mešanje je nužno ako se isti opravdani cilj ne može postići primenom blaže mere, ako postoji neodložna društvena potreba, te ako je mešanje srazmerno toj potrebi. Navedena srazmernost se jasnije definiše ‘testom proporcionalnosti’ koji država treba da sprovede radi provere da li je pravo na dom povređeno u konkretnom slučaju“, objašnjava naš sagovornik.

Naime, testom proporcionalnosti mora da se odgovori na sledeće pitanje: da li je zaista neophodno da se u dom podnosioca (u njegovu kuću, stan, poslovni prostor, vikendicu ili drugi prostor) država meša (iseljenjem, pretresanjem, nadzorom i snimanjem komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava i sl.) ili legitimni cilj (zaštita prava drugih, bezbednost zemlje itd.) može da se ostvari i nekom blažom merom?

„Prilikom donošenja odluke o rezultatu testa proporcionalnosti, Evropski sud dopušta nacionalnim sudovima široko polje slobodne procene, smatrajući da su oni znatno kvalifikovaniji od njega da procene lokalne prilike i suprotstavljene interese, ali je izuzetno važno da samo sprovođenje, kao i rezultat testa, budu odgovarajuće obrazloženi u samoj odluci”, ukazuje advokat Knežević. Obaveza sprovođenja testa proporcionalnosti posebno je, kaže, važna u parnicama koje se vode po tužbi vlasnika nepokretnosti protiv držaoca iste za iseljenje iz date nepokretnosti.

Kako je rešen problem prinudne naplate

„Kada se radi o samom postupku prinudne naplate, nije mi poznato da je jedina nekretnina vlasnika negde u potpunosti izuzeta od prinudne naplate i postupka izvršenja bez ikakvih uslova“, ističe naš sagovornik. On pojašnjava da najveći broj država u načelu dozvoljava izvršenje i na jedinom domu, ali praksa ESLJP je jasno definisala obavezu država da u svakom pojedinačnom slučaju imaju u vidu načelo srazmernosti.

„Smatram da se sudska praksa u većini evropskih država ujednačava, te sada imamo veliki broj presuda po istaknutom prigovoru ‘prava na dom’ koje ukazuju da je to pravo zaista pretežno u odnosu na pravo poverioca na naplatu dugovanja”, objašnjava Knežević.

To ilustruje primerom iz prakse. Reč je o presudi u predmetu Vaskrsić protiv Slovenije. Podnosilac predloga je državljanin Slovenije Zoran Vaskrsić, koji se žalio da prodaja njegove kuće na javnoj aukciji za 50% tržišne vrednosti u izvršnom postupku radi naplate duga od 124 evra, predstavlja neproporcionalno mešanje države u njegovo pravo na imovinu. Sud je utvrdio da je u ovom predmetu došlo do povrede prava na imovinu, zaštićenom članom 1 protokola u Konvenciji o zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda gde je država propustila da uspostavi pravičnu ravnotežu između cilja i sredstva izvršenja, s obzirom na nisku vrednost duga, te činjenicu da domaće vlasti nisu razmotrile i druga manje opterećujuća sredstva izvršenja.

Izvršitelji nisu jedini

Izvršitelji, međutim, nisu jedini koji sprovode prinudnu naplatu. Kod dugovanja za porez, na vrata građanima neće „zakucati“ izvršitelj, već – Poreska uprava. „Građani, nažalost, mogu ostati bez jedinog doma i u postupku prinudne naplate dugovanja na ime poreza, nakon što poreski izvršitelj donese rešenje kojim sprovodi prinudnu naplatu na nepokretnosti. Oglašava se javna prodaja nepokretnosti i kao po običaju ista se proda za 50% od procenjene vrednosti”, ukazuje Knežević.

On smatra da je neophodno zakonom regulisati postupak izvršenja na nepokretnosti na sličan način na koji je to uradila Hrvatska. „Potrebno je definisati koji je to minimalni iznos osnovnog duga na osnovu kog je moguće sprovesti izvršenje na jedinoj nepokretnosti, te pored toga ostaviti mogućnost sudu da odbije sprovođenje izvršenja ukoliko proceni da isto ne ispunjava test srazmernosti, odnosno proporcionalnosti”, zaključuje advokat Boško Knežević.

Daniela Ilić

Biznis i finansije, broj 196, april 2022. 

Foto: Pixabay

Чланак Može li Srbija da zaštiti pravo građana na jedini stan: Kad zbog malog duga ostaneš bez doma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oglasi se mogu pronaći u medijima, na sajtovima banaka i oglasnim portalima. Na sajtu „Doboš“ koji objavljuje oglase nekretnina, vozila i drugih predmeta koji su na javnoj prodaji, trenutno se nalazi čak 650 oglasa nekretnina. Od toga je 335 oglasa za stambeni prostor, 131 oglas za zemljišta, 138 poslovnih prostora, a ostalo su garaže i drugi objekti. Ponuđene nepokretnosti uglavnom novog kupca traže na javnim prodajama, koje se sprovode u sudskom i upravnom prostoru.

Vrednost nekretnine utvrđuje se u visini tržišne cene na dan procene

Iz „Doboš tima“ za Blic kažu da se vrednost nekretnine utvrđuje u visini tržišne cene na dan procene, a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka.
„Cena na prvoj javnoj aukciji može biti umanjena, tako da iznosi 70 odsto procenjene vrednosti nekretnine, dok početna cena na drugoj prodaji, ukoliko prva bude neuspešna može iznositi 50 odsto procenjene vrednosti. Drugačija je situacija kada se izvršnom poveriocu zaključkom dosudi nekretnina. U tom slučaju, poverilac postaje vlasnik nekretnine i sam, kao i svaki drugi vlasnik, formira cenu“, objašnjavaju.

Nekretnine se često prodaju ispod tržišne cene

Zbog svega navedenog, nekretnine se često prodaju ispod tržišne cene, pa dvosoban stan u Beogradu sa početnom cenom od 60 odsto od procenjene vrednosti košta 31.747 evra, a vikendica sa zemljištem u okolini Novog Sada je oko 6.500 evra, što je upola manje od njene procenjene tržišne vrednosti.

Na sajtu se prodaju i poljoprivredne mašine i vozila. Tako jedna banka neposrednom pogodbom prodaje i avion. Na prodaju su i brodovi-bageri za izvlačenje peska i šljunka iz rečnog korita. Ko ima 80.000 evra, može da kupi i autobus sa 94 sedišta, proizvođača „Volvo“ iz 2008. godine, piše Blic.

Prodaju oduzete nekretnine najčešće organizuje nadležni sud na predlog banke, ali aukciju može da organizuje i sama banka. Kada će hipoteka biti aktivirana, zavisi od banaka i njihovih internih propisa.
Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Banke i izvršitelji u nekim slučajevima oglašavaju prodaju nekretnina za bagatelu се појављује прво на Biznis i Finansije.

S obzirom na to da je, na primer, iz državnog budžeta za RTS u 2019. godini izdvojeno 2,1 milijarda dinara, i da su svi njihovi prihodi – od marketinga, TV takse i iz državne kase – u 2018. iznosili 11 milijardi, jasno je da bi Javni servis skoro pet godina mogao da živi samo od naplate ovih dugova.Izvesno je da će dužnici ove iznose, uvećane za višegodišnju zateznu kamatu i troškove, morati da plate, makar i prinudno, jer Nacionalna televizija nije odustala od potraživanja, pišu „Novosti“.

Prosečno dugovanje po dužniku iznosi oko 25.000 dinara

„RTS nije doneo odluku o otpisivanju dugovanja za RTV pretplatu. Prosečno dugovanje po dužniku iznosi oko 25.000 dinara“, poručuju iz nacionalne televizije.

Takođe, podsećaju da je Zakon o radio-difuziji, kojim je bila propisana obaveza plaćanja RTV pretplate, važio sve do 2014, kada je donet Zakon o javnim medijskim servisima. On sada predviđa plaćanje takse za javni servis, koja se nalazi na računima za struju.

Prvog januara ove godine, u skladu sa izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, sudovi su počeli da ustupaju izvršiteljima na stotine hiljada izvršnih predmeta starijih od tri godine. Poslednjeg dana juna, prema rečima predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića, ostalo još oko 460.000 slučajeva za prosleđivanje, od kojih 90 odsto u Beogradu. Milojević ipak veruje da neće svi oni stići dužnicima na prinudnu naplatu, jer i dalje ima nepregledanih fascikli, nekompletnih predmeta, umrlih dužnika, kao i poverilaca koji se nisu blagovremeno opredelili da li žele da im dug naplati sud ili izvršitelj, pa samim tim je njihovo izvršenje obustavljeno.

Oni koje, ipak, čeka naplata godinama neizmirenih komunalnih usluga, kazni za parking ili pomenute TV pretplate, moraće da se pripreme na poveće kamate, jer su neka dugovanja stara i po dve i više decenija, pa bi nekadašnji račun od 3.000 ili 5.000 dinara mogao da poraste na 30.000 ili 50.000!

Poverioci su svake godine podnosili sudu nov predlog za izvršenje

Pošto komunalna potraživanja zastarevaju za godinu dana, da ne bi zastarela, poverioci su svake godine podnosili sudu nov predlog za izvršenje. Neki su, ipak, sada odlučili da od prinudnog gonjenja dužnika odustanu, pa su stvar „elegantno“ rešili tako što izvršiteljima nisu platili predujam. Samim tim, ovi su izvršenja obustavili. Prema Milojevićevim rečima, razgovor da se odustane od naplate dugova malih iznosa vođen je npr. sa beogradskim „Infostanom“ i „Parking servisom“. Takvog dogovora sa RTS, međutim, nema.

Advokati najavljuju da će dužnici uzvratiti kontratužbama, za kršenje prava na suđenje u razumnom roku i za nezakonito postupanje, uz postavljanje odštetnih zahteva.

Чланак Sudovi dali izvršiteljima da naplate od građana neplaćene račune za TV pretplatu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novosti navode danas da je taj postupak u toku, a da je među njima najviše neplatiša komunalnih usluga, kod kojih su se kamate tokom godina i decenija nagomilale.

Tako će građani, umesto npr. 1.000 dinara zaboravljenog duga sada, uz zatezne kamate i troškove postupka, morati da plate 20.000-30.000, piše u tekstu.

„Javnim izvršiteljima do sada su prosleđena 4.573 predmeta po osnovu izvršne isprave i 22.266 predmeta po osnovu verodostojne isprave (komunalna potraživanja)“, rekla je portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu Bojana Stanković.

Ona je dodala da su u ovoj godini od ukupno 7.523 predmeta po osnovu izvršne isprave, u radu ostala 2.022, a po osnovu verodostojne isprave još 174.487.

Komunalni dugovi zastarevaju za godinu dana, ali dosad nisu bili naplaćivani jer su predmeti poverioca koji su podnosili predloge za izvršenje svake godine stajali po fiokama, pišu Novosti.

Foto: Pixabay

Чланак Dugovi stari i do 20 godina idu izvršiteljima na naplatu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jovan Ristić iz Organizacije potrošača „Efektiva“, kaže za Novu ekonomiju da treba imati u vidu da postoji velika razlika izmešu javnih i sudskih izvršitelja.

„Razlika je golema. Javni izvršitelji su preduzetnici-profesionalci sa prenetim javnim ovlašćenjima iz oblasti državne uprave, koje imenuje, kontroliše i razrešava Ministarstvo pravde. Njihov primarni izvor prihoda je naknada za uspešno sprovođenje izvršenja„, naglašava Ristić, inače diplomirani pravnik.

On podseća da su sudski izvršitelji tehnička lica suda koja rade za platu, nemaju autonomiju, nisu esnaf, ni profesija.

„Smatram da i javni i sudski izvršitelji treba da odgovaraju za svoje postupke ako se njihova odgovornost utvrdi, tim pre što obavljaju izuzetno važan posao od javnog značaja za građane i privredu. A dešavanja u Valjevu pokazuju da i jedni i drugi mogu skrenuti na mračnu stranu“, poručuje predstavnik „Efektive“.

On podseća da su javni izvršitelji od 2012. do 2016. imali paralelnu nadležnost sa sudovima i jednu isključivu nadležnost: za prinudnu naplatu potraživanja nastalih iz pružanja komunalnih i srodnih usluga.

Od 2016. imaju isključivu nadležnost za gotovo sve vrste izvršenja, što je još prošireno 2020. godine.

Kako se sprovodi kontrola javnih izvršitelja

Ristić naglašava da su javni izvršitelji pravosudna profesija sa esnafskim udruženjem pod nazivom „Komora javnih izvršitelja“, koja sa Ministarstvom pravde, ima ovlašćenje da kontroliše njihov rad.

„Ukoliko ovi kontrolni organi utvrde da je javni izvršitelj učinio neku od disciplinskih povreda iz člana 527 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pokreće se disciplinski postupak pred Disciplinskom komisijom Ministarstva pravde koju čine tri sudije i dva izvršitelja“, kaže on.

Rezultat disciplinskog postupka može da bude opomena, novčana kazna ili razrešenje javnog izvršitelja.

Ristić napominje da tokom postupka izvršenja sud može da naloži otklanjanje nepravilnosti u njihovom radu, a takvo rešenje predstavlja osnov da se oštećenima nadoknadi šteta.

Spisak discilinski kažnjavanih izvršitelja inače je javan i može da se pronađe na internet stranici Ministarstva pravde.

Kažnjavanje sudskih izvršitelja

„Oni nisu nikakva samostalna profesija poput advokata, javnih izvršitelja, javnih beležnika ili stečajnih upravnika pa da postoji nekakav disciplinski postupak pred esnafskim organima ili resornim ministarstvom. Sudski izvršitelj bi mogao da odgovara kao svaki zaposleni, na osnovu Zakona o radu“, kaže sagovornik iz „Efektive“.

Podseća da su pred uvođenje javnih izvršitelja 2011. godine, sudski izvršitelji bili malobrojni, demoralisani, slabo plaćeni i borili su se sa planinom neizvršenih predmeta.

„Bitno je znati da i sudski i javni izvršitelj mogu odgovarati krivičnopravno za svoje postupke, nezavisno od toga da li se protiv njih vodi neki postupak“, zaključuje on.

Čedomir Savković

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Ezequiel_Octaviano, Pixabay

Чланак Kako se kontroliše rad javnih izvršitelja i po čemu se oni razlikuju od sudskih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zabunu u javnosti izazvala je činjenica da su, tokom vanrednog stanja, izvršitelji odustajali od izvršenja zbog preporuka koje su imali od resornog ministarstva i Vlade. Pogodilo se da je u isto vreme važio i prvi moratorijum na kredite. Inače moratorijum i izvršitelji nisu u direktnoj vezi.

To znači da se sada postupci izvršenja sprovode bez ikakvog odlaganja. Ali, postoji mogućnost da se i to promeni, ukoliko zaživi inicijativa Narodne banke Srbije.
“Narodna banka Srbije je na stanovištu da primenu moratorijuma treba omogućiti i izvršnim dužnicima koji svoje obaveze prema poveriocima – bankama i davaocima finansijskog lizinga, izmiruju u izvršnom postupku”, rečeno je za Nova.rs u NBS.

Međutim, kako ističu – primena odluka o privremenim merama radi ublažavanja posledica pandemije kovid-19 u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, na postupke izvršenja koji su u toku, nije u isključivoj nadležnosti Narodne banke Srbije
“S tim u vezi, imajući u vidu finansijske poteškoće sa kojima se mogu suočiti svi građani i privreda usled vanredne zdravstvene situacije u zemlji, Narodna banka Srbije nastoji da u komunikaciji sa drugim državnim organima i relevantnim institucijama omogući zastoj u otplati obaveza svim dužnicima”, ističu u centralnoj banci, što bi moglo da znači da će i dužnicima koji su već u prinudnoj naplati prema izvršiteljima, ove obaveze privremeno takođe biti stopirane.

Komora izvršitelja: Šta vlada kaže, mi ćemo izvršiti

U Komori izvršitelja za Nova.rs kažu da se Odluka NBS o zastoju u otplati kredita, odnosi na banke radi omogućavanja zastoja u otplati obaveza klijentima banaka tj. dužnicima banaka.

“Odluka NBS ne odnosi se na obaveze izvršnih dužnika u izvršnim postupcima koji se vode pred javnim izvršiteljima i sudovima”, ukazuju u Komori izvršitelja.

Za vreme vanrednog stanja, Komora javnih izvršitelja je, kako podsećaju, u skladu sa preporukama Ministarstva pravde, dala uputstvo javnim izvršiteljima u skladu sa kojim se izvršni postupak sprovodio vrlo restriktivno.
“Ukoliko u narednom periodu Vlada Republike Srbije donese određene odluke u odnosu na izvršni postupak, Komora javnih izvršitelja će ih svakako primeniti i po potrebi doneti odgovarajuća akta”, ističu u Komori.

Izvršitelji, inače ne rade naplatu potraživanja samo u slučaju kada građani ne vrate dug bankama, ili samo po osnovu potraživanja javno komunalnih preduzeća za neplaćene račune.

“Neophodno je imati u vidu i činjenicu da se u izvršnom postupku naspram obaveze dužnika, nalazi i pravo poverioca, kojem neretko naplata potraživanja u izvršnom postupku, predstavlja izvor egzistencije (fizičko lice) ili omogućava poslovanje (pravno lice), te se prilikom zauzimanja stavova po ovom pitanju nužno sagledavaju svi aspekti” kažu u Komori izvršitelja.

Izvor: Nova.rs

Чланак Postupci izvršenja koji su postojali pre moratorijuma sprovode se bez odlaganja се појављује прво на Biznis i Finansije.