Rat u Ukrajini je uticao na sve segmente života, skoro u čitavom svetu, pa tako i u Srbiji.

Osim zbog velikih poskupljenja, voćari čačanskog kraja našli su se na još jednom udaru jer tokom prethodnih meseci iz većine lokalnih hladnjača nije izvezen nijedan jedini kilogram jabuka u Rusiju.

Ta zemlja je, inače, dugo godina bilo „obećano“ tržište za naše proizvođače.

– Mi sada jabuke plasiramo, uglavnom, na domaće tržište i u Crnu Goru. Hladnjače su svakako čuvari jabuka do krajnjeg kupca, tu se uključeni i radnici koji prebiraju ovo voće. Dnevno može da se prebere i upakuje oko 10 tona robe – rekao je Veselin Vujović, hladnjačar.

Dodatnu glavobolju srpskim poljoprivrednicima izazvale su i klimatske promene, a sa dve hiljade hektara zasada pod jabukom – čačanski kraj je treći po proizvodnji tog voća u Srbiji.

– Cena jabuke na našem tržištu je negde oko 50, 60 dinara, a rani mrazevi i cene energenata svakako utiču na plasman ovog voća – dodao je Vujović.

Zbog trenutne situacije, mnogi voćari okrenuli su se drugim tržištima, poput Indije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Izvor: Biznis Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Nijedan kilogram jabuka nije izvezen u Rusiju, gde naći novo tržište се појављује прво на Biznis i Finansije.

Statistika pokazuje da u odnosu na ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu Srbije sa inostranstvom trgovina sa Rusijom zauzima svega 3,8 odsto kada se radi o izvozu i 5,4 kada je reč o uvozu.

Trgovinska razmena

Sa druge strane, ako bi se Beograd pridružio sankcijama Evropske unije prema Moskvi zbog rata u Ukrajini, Srbija bi ipak izgubila razmenu sa svojim četvrtim po veličini spoljnotrgovinskim partnerom a naišla bi na veliki problem jer je gotovo u potpunosti zavisna od uvoza ruskog prirodnog gasa.

U periodu od januara do jula prošle godine trgovinska razmena Srbije i Rusije iznosila je 2,4 milijade dolara, što je povećanje od čak 56,94 odsto u odnosu na isti period u 2021.

Kada je pak reč o toj godini trgovinska razmena dve zemlje iznosila je 2,8 milijarde dolara, što je predstavljalo rast od 13 odsto u odnosu na 2020. godinu. Gledano u novcu, izvoz Srbije u Rusiju iznosio je skoro milijardu dolara, tačnije rečeneno 996,2 miliona dolara a vrednost uvoza iz Rusije u Srbiju je dostigla je 1,8 milijardi dolara.

Tokom 2020. i 2021. godine Srbija je u Rusiju najviše izvozila jabuke i pre dve godine taj izvoz je vredeo 94 miliona dolara. Gotovo 60 miliona dolara je vredeo izvoz pneumatskih guma, a 44,5 miliona dolara hula-hop čarapa. Srbija u ovu zemlju izvozi i hartiju i karton, hranu za pse i mačke kao i lekove.

Više od četvrtine ukupnog uvoza iz Rusije u Srbiju je gas, pa smo kada je reč o tom energentu u toku 2020. i 2021. ga uvezli u vrednosti od oko 462 miliona dolara dok je uvoz nafte i ulja od bitumenoznih minerala pak vredeo 331 milion dolara.

Osim toga, Srbija iz Rusije uvozi i rude gvožđa, esktrakte duvana i cigarete, mineralna đubriva, ureu, delove za avione i helikoptere.

U slučaju da Srbija uvede sankcije Rusiji

Inače, s obzirom na to da je Evropska unija uvela zabranu uvoza ruske nafte koja se transportuje morskim putem kao i njen tranzit trećim zemljama, poput Srbije, a da NIS “crno zlato” iz Rusije pribavlja preko Jadranskog naftovoda, ta ruta je za našu zemlju zatvorena od 1.januara ove godine. Takođe, Srbija od 5. februara nije više u mogućnosti da uvozi ni gorivo proizvedeno u Rusiji jer je Evropska unija, zbog rata u Ukrajini, uvela embargo i u tom segmentu.

Činjenica da Srbija više ne može da računa na rusku naftu dovela je do toga da trenutno mora da je kupuje po većim cenama od drugih dobavljača. Alernativa ruskoj nafti, za potrebe našeg tržišta, postoji i najviše se uvozi iz Iraka.

Nakon vojne intervencije u Ukrajini Moskva je smanjila cene svoje nafte, pa ju je Srbija kupovala za 25 odsto niže u odnosu na cene koje je formirala ruska konkurencija. Nakon što je ruska sirova nafta pojeftinila Srbija je nabavljala čak 45 odsto “crnog zlata” iz te zemlje.

U slučaju da Srbija uvede sankcije Rusiji, takva situacija bi daleko više pogodila Beograd nego Moskvu. Naime, roba koju naša zemlja izvozi na rusko tržište je samo zanemarljiv delić koji mu je potreban za podmirivanje potražnje, čak i kad je reč o našem najvećem izvoznom brendu u tu zemlju, a to su jabuke.

Sasvim je jasno da bi se naša zemlja ako bi joj uvela sankcije, suočila sa kontra merama Rusije što znači da bi Moskva mogla da preispita izvoz “plavog eenrgenta” u Srbiju. To bi bio nerešiv problem, kada je reč o snabdevanju gasom potrošača u našoj zemlji, s obzirom na to da ruska konkurencija u ovom trenutku nije u mogućnosti da obezbedi one količine gasa koje su potrebne Evropi pa tako i Srbiji.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Srbija bez gasa, Rusija bez jabuka i hulahop čarapa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uzrok je Pravilnik o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju koji je predvideo uslove zbog kojih su mnogi izgubili pravo da ih izvoze direktno, a izvoz preko posrednika je otežan jer oni ne mogu fizički da preuzmu sav taj posao, rekli su danas proizvodjači jabuka.

Nikola Kotarac iz Slankamena, član zadruge „Voćar“ u Slankamenu, koja uzgaja jabuke na oko 800 hektara, rekao je agenciji Beta da joj je ove godine ostalo neizvezeno oko 700-800 tona tog voća ili oko 40 odsto roda.

Od toga je, kako je naveo, oko deset odsto prodato na domaćem tržištu za preradu po sedam dinara za kilogram, a da su se na ruskom tržištu prodavale i po 60-70 evrocenti.

U samouslugama se prodaje uvozna jabuka

„U samouslugama se prodaje uvozna jabuka iz Poljske po 100 dinara, a mi našu boljeg kvaliteta prodajemo za preradu po sedam dinara po kilogramu, jer državu sada ne interesuje rod koji je stigao za berbu i izvoz iako je davala subvencije za mehanizaciju i zaštitne mreže“, rekao je Kotarac.

Dodao je da su po Pravilniku o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju predvidjeni odredjeni uslovi koje proizvodjači ne mogu da ispune, pa je broj izvoznika značajno smanjen i oni fizički ne mogu da stignu da izvezu i voće onih koji za to više nemaju dozvolu jer ne ispunjavaju uslove.

Proizvodjači su se, kako je rekao Kotarac, zadužili kod banaka kada su uzimali subvencije za voće, jer država daje novac samo za deo investicije, a ostatak mora da obezbedi proizvodjač koji sada ne može da proda robu.

Pravilnikom o evidenciji izvoza voća i povrća u Rusiju predvidjeno je da izvoznik ima u vlasništvu ili zakupu skladište sa kontrolisanom atmosferom i to najmanjeg kapaciteta za krupno voće od 500 tona, odnosno 200 tona za sitno voće kao što su borovnica, malina, a tolikog kapaciteta i za povrće.

Izvoznik u vlasništvu ili zakupu mora imati i prostor za klasiranje ili pakovanje, prostor za fitosanitarni pregled sa osvetljenjem većem od 600 luksa, zaposleno odgovorno lice za zaštitu bilja, sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da su proizvodjači jabuka u velikom problemu i da je država privremenim merama mogla da im pomogne i podigne carinu kao što to radi Nemačka kad hoće da zaštiti svoje voće.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Srbija zatrpana jabukama се појављује прво на Biznis i Finansije.