„Mi nemamo nekakve posebne veze sa dolarom, ni država, ni privreda, ni građani. Mi smo evroizovano tržište. Mislim da što se tiče naših prosečnih građana, premeštanja iz dolar u evro – nemaju posebnog smisla. To je mnogo interesantnije za velike igrače, to pričamo o milionima evra“, istakao je Grubišić.

Podsetimo, evro je na minimumu u prethodnih 20 godina.

Dolar-evro je poznat kao spekulativni valutni par

„Dolar-evro je poznat kao spekulativni valutni par i on je interesantan posebno za profesionalne učesnike na berzama koji na tim razlikama mogu dosta da zarade ili da izgube. Tako da su te oscilacije za vrednost evra karakteristične. Ovo što je sada zanimljivo, i iz medijskog aspekta je što se dolar prvi put vratio na veću vrednost u odnosu na evro. Znači, on nije na istorijskom maksimumu, ali je nakon 20 godina prvi put prešao vrednost evra“, kaže Grubišić.

Podseća da kada se formirao evro, dolar je tada bio vredniji, čak i više nego što je sada, kao i da je mnogo faktora uticalo na ovakav ishod vrednosti ove dve valute.

Jedan od razloga za to što je vrednost dolara prešla vrednost evra su rast kamatnih stopa Američke centralne banke (FEDA), kao i da su „makroekonomske perfomanse i očekivanja više na strani dolara nego na strani evra“.

„Samim tim veliki investitori premeštaju svoje pozicije, iz evra, u dolar. To rade najbogatiji ljudi, to rade velike centralne banke, jer one drže devizne rezerve mahom u evru i dolaru. I onda kada premestite, iz ugla jednog tako značajnog i velikog igrača, devizne rezerve iz evra u dolar, to dovoljno utiče da mi vidimo jačanje dolara“, napominje gost N1.

Jako je teško očekivati šta će se dalje dešavati, i ističe da je jako oprezan u predviđanjima i davanjima saveta.

Menjanje iz evra u dolar može da donese gubitak

Na pitanje šta da rade građani koji imaju ušteđevinu u evrima, i da li treba da je prebace u dolare, on odgovara: „Ja to ne bih savetovao. Nikada nije nešto preporučljivo da se radi kada je u zoni naglog jačanja, jer dolar raste već šest meseci, čak malo duže. Mi pogotovo nemamo nekakve posebne veze sa dolarom, ni država, ni privreda, ni građani. Mi smo evroizovano tržište. Ako pored dinara hoćete da realizujete neke krupne transakcije, recimo kupovinu stanova, nepokretnosti automobila, to je izraženo u evrima“.

Zbog toga, Grubišić savetuje, menjanje iz evra u dolar u sadašnjoj situaciji, pa onda novo menjanje iz dolara u evro prilikom kupovine samo može da donese gubitak.

„Mislim da što se tiče naših prosečnih građana, premeštanja iz dolar u evro nemaju posebnog smisla. To je mnogo interesantnije za velike igrače, to pričamo o milionima evra, da malo premeste iz evra u dolar i tako izbegnu potencijalne rizike daljeg jačanja dolara. Za nas male štediše i investitore, mislim da na ovo možemo da gledamo kao na zabavnu utakmicu“, ocenio je Grubišić.

On je govoreći o eventualnom uticaju rasta dolara na situaciju u srpskoj privredi, rekao da ne postoji značajan dug preduzeća u dolarima, kao i da ovaj rast dolara ne pogađa direktno privredu.

„Možda pogađa privatne investitore koji su ulagali u zlato. Ali, kada govorimo o proseku, o privredi, građanima, bankarskom sektoru – nema nikakvih promena“, zaključio je Grubišić.

Izvor:N1
Foto: Pixabay

Чланак Grubišić: Građani da ne brinu zbog jačanja dolara, mi smo evroizovano tržište се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U kategoriji rezervnih valuta može se reći da preovladava mišljenje da će narednih meseci dolar, u odnosu na druge valute, slabiti. Na primer, konsenzusna prognoza investicionih banaka u pogledu kursa evra u odnosu na dolar predviđa njegov rast do 1,25 ove godine (sada iznosi 1,21)“, rekao je Kogan agenciji ‘Prajm'“, prenosi Sputnjik.
S druge strane, Evropska centralna banka je na kupovinu aktiva potrošila više od Sjedinjenih Američkih Država ako se uzmu u obzir brojke u odnosu na obim BDP-a.

Pored toga, Kogan je rekao da je ekonomija Evrozone pogođena pandemijom virusa korona više od američke, zbog čega smatra da je i evro jedan od potencijalnih kandidata za slabljenje.

Prema rečima eksperta, promene su moguće i kod sigurnih valuta koje rastu tokom rizičnog perioda. Ako ekonomija, kao što se mnogi nadaju, počne aktivno da se oporavlja, sredstva od japanskog jena i švajcarskog franka mogu se prebaciti u rizičnije aktive, kaže on.

Kogan smatra da bi poteškoće mogle da se jave i kod britanske funte, koja bi mogla da padne na neko vreme zbog perspektiva uvođenja negativnih stopa od strane Engleske banke u svetlu Bregzita.

Nasuprot tome, kineski juan i rublja imaju dobre šanse za jačanje, smatra ekspert. Njegov zaključak je da bi ruska valuta mogla da ojača ako se sankcioni rizici ne realizuju, a cene nafte nastave da rastu.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Prognoze, koje će valute slabiti a koje jačati се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za Evropsku centralnu banku, koja se sastala u četvrtak kako bi razgovarala o monetarnoj politici, jači evro još je jedna glavobolja. Upravno veće banke nije unelo nikakve promene u svoj program podsticaja, koji je ionako već ogroman, ili na kamatne stope. Ali Kristin Lagard, predsednica centralne banke, signalizirala je da su kreatori politike zabrinuti zbog porasta evra.

Upravno veće “pažljivo će nadgledati” kurs evra, rekla je novinarima nakon sastanka. – Očito apresijacija naše valute utiče na inflaciju, rekla je, napominjući da su članovi veća opsežno raspravljali o kursu.

Ako je Lagard pokušavala rečima da oslabiti evro, nije uspela. Valuta je porasla na 1,19 dolara nakon što je progovorila, sa 1,18 dolara na početku dana. Ulagači su zaključili da Evropska centralna banka nije na rubu velikog političkog poteza koji bi oslabio valutu.

“Čini se da je ECB zabrinuta zbog jačeg evra, ali još uvek ne previše zabrinuta”, rekao je Karsten Brzeski, glavni ekonomista za evrozonu u holandskoj banci ING.

Dilema sa kojom se suočavaju Lagard, kao i vladini kreatori politike, jeste da bi se svaka otvorena akcija slabljenja valute mogla protumačiti kao kršenje faktičkog pakta o nenapadanju među najvećim svetskim ekonomskim silama. Dogovorili su se da neće manipulisati kursevima valuta, što se smatra igrom nulte sume koja pomaže jednoj ekonomiji na štetu druge.

Nepovoljan kurs jedini je problem zbog kojeg centralni bankari ne smeju ništa preduzimati – barem ne otvoreno.

Pretnja deflacijom

Filip Lejn, glavni ekonomista Evropske centralne banke, doveo je do slabljenja evra, kada je na internet forumu koji je sponzorisalo Udruženje za istraživanje Centralne banke rekao da je kurs “važan” za kreatore politika. Iako je bio očigledan i naglasio da Evropska banka ne cilja na određeni kurs, naizgled bezazlene izjave mogu imati nenamernu moć kada dolaze od vrhunskog centralnog bankara.

Čini se da snažni evro već utiče na izvoz. Nemačka, čija ekonomija pokreće Evropu, pretrpela je pad izvoza izvan Evropske unije u julu za 12,5 odsto u poređenju sa godinom ranije, pokazuju podaci objavljeni u utorak.

Evropa je već bila na ovoj tački. Evro je 2011. vredeo 1,49 američkih dolara, kada je snažni rast podstakao Evropsku centralnu banku da poveća kamatne stope. No, najnoviji talas evra, koji je iznosio 1,07 dolara kada je pandemija došla u Evropu u martu, dogodio se tokom najvećeg zabeleženog pada. Prema revidiranim podacima objavljenim u utorak, proizvodnja u evrozoni pala je za 11,8 odsto od aprila do juna.

Ekonomisti očekuju snažan oporavak tokom tromesečja koje je u toku, ali kažu kako će ekonomska aktivnost ostati znatno ispod onoga koliko je bila pre nego što su blokade započele. U četvrtak ekonomisti Evropske centralne banke predvideli su da će se ekonomija evrozone ove godine smanjiti za osam odsto, a zatim će se sledeće godine vratiti sa rastom od pet odsto.

Ako se ekonomski izgledi pogoršaju, centralna banka mogla bi odlučiti da učini još više na snižavanju tržišnih kamatnih stopa. To bi takođe moglo oslabiti evro. Pretnja deflacijom – destruktivan pad cena – pružiće još jedno opravdanje za delovanje centralne banke. Snažan evro pridonosi riziku deflacije jer uvezena roba postaje jeftinija za evropske kupce.

Kupovali evre da bi ulagali u evropske deonice

Godišnja inflacija u evrozoni bila je u avgustu minus 0,2 odsto, prema službenim podacima. No, Evropska centralna banka već se obavezala da će upumpati u ekonomiju čak 1,35 biliona evra, kao deo programa za borbu protiv učinaka pandemije. Postoje ograničenja koliko više to može učiniti.

Lagard je rekla u četvrtak da jedan mesec negativne inflacije nije nagovestio početak deflacije. – Suprotno tome, deflatorni rizici koji su bili malo veći u junu povukli su se u septembru, rekla je.

Evro je delom rastao jer ulagači misle da se Evropa dobro oporavlja od ekonomskih učinaka pandemije, a oni su kupovali evre da bi ulagali u evropske deonice.

Istovremeno, dolar slabi zbog smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi i percepcije ulagača da se Sjedinjene Države teže bore s pandemijom. Neizvesnost oko ishoda predsedničkih izbora u novembru također može biti opterećenje dolaru.

Izvor: Indikator.ba

Чланак Jačanje evra pravi probleme evropskim izvoznicima се појављује прво на Biznis i Finansije.