Prosečna plata u Srbiji je, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku za mesec avgust – 86.112 dinara.

U javnom sektoru prosek je nešto veći od nivoa proseka za celu zemlju, ali iznosi značajno variraju u zavisnosti od sektora.

Tako plate ispod proseka imaju zaposleni u sektoru obrazovanja i kulture (za 5.448 dinara ispod prosečne u Srbiji), zatim radnici lokalnih javnih preduzeća i administracija na lokalu.
Zaposlenima u zdravstvu i oblasti socijalnog rada plata premašuje prosek za svega 88 dinara.

Kada je reč o broju zaposlenih u administraciji na nivou države i autnomne pokrajine, ima ih ukupno 134.458.

Od tog broja je 128.097 u radnom odnosu, dok je 6.360 zaposleno van radnog odnosa što znači po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Gde su najveće plate

Njihova prosečna plata je u avgustu ove godine bila 98.915 dinara za zaposlene u administraciji na nivou države, dok je na nivou pokrajine nešto manja – 97.146 dinara.

Radnici u opštinskim administracijama su najmanje plaćeni u celom javnom sektoru, ima ih ukupno 27.835, i u proseku rade za 74.734 dinara.

Ipak, najbolje plate u javnom sektoru, prema zvaničnoj statistici, imaju radnici u javnim preduzećima čiji je osnivač država.

Oni mesečno prihoduju, u proseku, 100.845 dinara.

Reč je o ukupno 82.842 radnika.

U javnim preduzećima čiji je osnivač lokalna samouprava ima ukupno 60.543 radnika, a plate su im značajno manje i iznose 80.525 dinara.

U zdravstvu i oblasti socijalnog rada radi ukupno 156.029 radnika, od kojih je 4.038 na ugovorima o privremeno povremenim poslovima, dok je obrazovanju i kulturi zaposleno ukupno 147.902 radnika, od kojih je 2.871 na PPP ugovorima.

Prosečna plata u zdravstvu i oblasti socijalnog rada je 86.200 dinara, dok je prosečna plata u oblasti obrazovanja i kulture 80.664 dinara.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Gde su nastavnici, a gde radnici javnih preduzeća po visini plata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći deo njih, 1.881.507 bilo je zaposleno u pravnim licima, dok su 404.988 preduzetnici i lica zaposlena kod njih, kao i lica koja samostalno obavljaju delatnost.

Registrovanih individualnih poljoprivrednika bilo je 55.749, navodi se u izveštaju koji obuhvata registrovanu zaposlenost.

U celoj 2022. godini ukupan broj zaposlenih iznosio je 2.310.035, što je za 1,6 odsto više nego prethodne godine.

Broj zaposlenih u preduzećima, odnosno pravnim licima povećan je za 2,2 odsto, dok je broj zaposlenih kod preduzetnika povećan za tek 0,3 odsto.

Individualnih poljoprivrednika je bilo manje za 7,2 odsto u 2022. u odnosu na 2021.
U poslednja tri meseca prošle godine broj zaposlenih se povećao za 53.936 u odnosu na isti period 2021. godine ili za 2,4 odsto.

Više je porastao broj zaposlenih u preduzećima (2,7 odsto) nego preduzetnika (1,9 odsto).

Krajem godine zabeležen je rast broja zaposlenih i u odnosu na prethodni kvartal, od jula do oktobra za 33.289 osobe ili 1,4 odsto.

Beogradski region predvodi

Tokom 2022. godine povećan je broj zaposlenih u svim oblastima, a najviše u Beogradskom regionu. Od ukupnog povećanja broja zaposlenih u Srbiji za 36.444 osobe, na Beogradski region se odnosi 25.160 osobe (rast od 3,2 odsto).

U svim ostalim regionima rast broja zaposlenih bio je manji od jedan odsto.

U prošloj godini broj zaposlenih u javnom sektoru povećan je za svega jedan odsto ili 5.813 osobe.
Najviše njih, 2.590 je zaposleno u državnoj administraciji, a 1.793 u zdravstvu i socijalnim službama.

U državnim javnim preduzećima broj zaposlenih se povećao za 458 tokom prošle godine, a u lokalnim javnim preduzećima svega 156.

Najmanje je povećan broj zaposlenih u opštinskim administracijama – svega 43.

U državnom obrazovanju i kulturi broj zaposlenih povećan je za 774 osobe u toku 2022. godine.

Od ukupno 609.630 zaposlenih u javnom sektoru u 2022. godini njih 587.165 bilo je u radnom odnosu, a 22.465 van radnog odnosa.

U javnim državnim preduzećima radilo je 82.996 ljudi, a u lokalnim javnim preduzećima 60.122 radnika.

U državnoj administraciji bilo je zaposleno 134.850 ljudi, dok je u lokalnoj adminstraciji radilo 27.853 ljudi.

U zdravstvu i socijali bilo je zaposleno 155.360 ljudi, a u obrazovanju i kulturi 148.720.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Najveći broj novozaposlenih je u državnoj administraciji i zdravstvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uobičajeno objašnjenje bilo je da se to poklapa sa boljom kvalifikacionom strukturom onih koji koverat dobijaju iz državne kase. Međutim, poslednjih godina, blago i stidljivo, taj trend pokazuje znake promene.

Tako je 2010. zarada u privatnom sektoru činila 73,21 prosečnog primanja u javnom sektoru, ali se poslednjih godina taj odnos kreće oko 80 i više procenata da bi ove godine u aprilu, posle dosta kolebanja, firme van javnog sektora dostigle čak 94,45 odsto od plate zaposlenih u javnim službama i preduzećima.
Jedan od značajnijih perioda “izjednačavanja” bio je u vreme fiskalne konsolidacije, kada je država svojim zaposlenima smanjila zarade, od 2014, posebno 2015. kada se gotovo izjednačila plata u javnom sektoru i van njega.

Međutim, to je ubrzo počelo da vraća unazad mada ne tempom kojim se razlika smanjivala.

Realnija slika dobija se poređenjem istih kvalifikacija

Iako ova kretanja ohrabruju, ekonomisti upozoravaju da se ne može posmatrati prosek za čitav sektor jer ne govori mnogo o odnosima unutar njega. Mnogo realnija slika dobija se poređenjem istih kvalifikacija.

– U oba sektora imate delatnosti koje su bolje, ili koje su lošije nagrađene. Kvalitetnije sagledavanje bilo bi kada bi se poredile delatnosti sa približno istom kvalifikacionom strukturom, onda se može videti da li je javni sektor eventualno odvojen od svega, ili nije. Logično je da plate u javnom sektoru budu više nego, na primer, u prerađivačkoj industriji, gde je značajno niža kvalifikaciona struktura, ali neće biti tako ako se porede delatnosti iz ekonomije znanja, odnosno nivoi sa sličnom kvalifikacijom, jer onda razlike gotovo da i nema, a često je i viša zarada u privatnom – kaže za Danas ekonomistkinja Sonja Avlijaš i naglašava da su u javnom sektoru ravnomernije plate dok u privatnom ima više raslojavanja.Dodaje da je kod nas struktura zarada pre dvadeset godina bila mnogo ujednačenija zbog nasleđa socijalizma. U međuvremenu je došlo do raslojavanja i sada ima situacija u privatnom sektoru gde ljudi jako malo zarađuju i onih gde zarađuju jako mnogo, zbog čega sagledavanje proseka nije dovoljno merodavno.

To pokazuju i statistički podaci, pa je očigledno da prosek u javnom sektoru vuku velika državna preduzeća, dok su lokalna po platama približno jednaka proseku van privrede. Takođe, aktivnost IT industrije poslednjih godina sve je vidljivija, kao i inženjerskih i intelektualnih usluga van javnog sektora, približava se ili čak pretiče ne samo prosek nego i rang najplaćenijih u javnom sektoru.

Veće zarade u javnom sektoru

Kao specifičnost, treba istaći da se delatnost zdravstva i obrazovanja, svakako sa velikim udelom visokoobrazovane radne snage, “vrti” po platama oko proseka za privatni sektor ili tek nešto iznad njega.Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže za Danas da je trend smanjenja razlika između primanja u javnom i van tog sektora dobra vest.

– Jedan od razloga za takva kretanja je brži rast plata u pojedinim delatnostima van javnog sektora, čak i u industriji, jer kada dignete minimalnu platu, a ona se poslednjih godina dizala brže od rasta proseka, onda to ima veći efekat. Takođe, činjenica je da mi nemamo odliv mozgova, jer su plate visokoobrazovanih bile prilično visoke u odnosu na ostale kategorije, dok smo imali izražen odliv onih niže obrazovanih. Zato su firme, u želji da zadrže radnike i da imaju koga da zaposle, povećavale plate i u privatnom sektoru. Takođe, podaci mogu da ukazuju na to da se kvalifikaciona struktura u privatnom sektoru popravlja kao i da zarade imaju veći rast, znači da dolazi do konvergencije plata u privatnom i javnom sektoru – kaže Arandarenko.

Objašnjava da je od uticaja bilo i to što je privatni sektor, osim velikih preduzeća koja su i inače dobro plaćala radnu snagu, imao veliku državnu podršku unazad dve godine, tako da je moguće da se deo tog novca prelio i na uvećanje zarada, posebno u delatnostima koje pandemijom nisu bile preterano pogođene.

– Mi još uvek imamo veće zarade u javnom sektoru, za razliku od drugih istočnoevroposkih zemalja. Postoje dva načina da se to tumači. Ako se gleda čista statistika, onda će uvek javni sektor biti u prednosti jer je u proseku obrazovaniji. Ali, ako se to preračuna u prema obrazovnim ekvivalentima, onda u Centralnoj ili Istočnoj Evropi, dobijate da je privatni sektor bolje plaćen. Kod nas nije tako, čak i kada ide “jedan na jedan”, jer i dalje imate da je javni sektor u prednosti. Ako se ta deskriptivna statistika unazad dve godine popravlja, onda je to odlično, jer se na taj način usklađujemo sa ostatkom Evrope – ističe on.

Navala na javni sektor

– Veliki segmenti unutar javnog sektora, poput obrazovanja i zdravstva, zapošljavaju uglavnom žensku radnu snagu a ona je, iz nekog razloga, slabije plaćena. S druge strane imamo javna preduzeća koja su izvor neracionalnosti, gde imate i višak zaposlenih i pogrešno nagrađivanje ali i pored toga primaju visoke zarade. Ali, tu ima jedna “kvaka”. Postoji i dualnost tržišta rada, odnosno te firme, kada se suoče sa nekim ograničenjima, imaju dva kruga zaposlenih – jedan su oni koji su privilegovani, a drugi čine oni koji rade po raznim ugovorima o delu, po servisnim poslovima. Više ni jedna od tih velikih državnih kompanija nema svoje čuvare ili spremačice, već je to veliki biznis, oni se plaćaju po tržišnim, minimalnim platama a zato ostaje više za one iz, uslovno rečeno, primarnog sektora na koji i postoji “navala” – kaže Mihail Arandarenko.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Prosek plata u javnom sektoru vuku državna preduzeća, u privatnom IT industrija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Povećanje koeficijenata obuhvata poslove pravosudne straže, daktilorafa, dostavljača, kurira, zaposlenih na prijemu i ekspediciji pošte i drugih uposlenika.

Time bi se izmenili koeficijenti kojima se obračunavaju zarade za treću, četvrtu, petu i šestu platnu grupu. Koeficijenti za treću platnu grupu su povećani sa 1,9 na 1,96, za četvrtu sa 1,5 na 1,71, za petu sa 1,2 na 1,38 i za šestu sa 1 na 1,2.

No, da bi se plate nameštenika povećale, potrebno je obezbediti dodatan novac u republičkom budžetu za 2022. godinu u visini od 14 odsto planiranih sredstva za plate nameštenika u ovoj godini. Ova suma iznosi 468 miliona dinara u bruto iznosu.

O povećanju plata sada odlučuje Skupština

Inicijativa za izmenu Zakona potekla je od reprezentativnih sindikata zaposlenih u državnim organima, koji su predložili uvećanje koeficijenata za obračun i isplatu plata nameštenika, imajući u vidu njihov doprinos funkcionisanju organa, naročito u pravosuđu, navodi se u predloženim izmenama.

Izmene Zakona je usvojila Vlada i predlog je poslat na odlučivanje Narodnoj skupštini.

Već dugi niz godina se planira da se zarade u državnim organima urede tako što će se uvesti platni razredi, koji bi doveli do toga da za isti posao svi radnici budu isto plaćeni bez obzira gde rade.

Međutim, početak primene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru koji je usvojen još 2016. godine se stalno odlaže. Poslednji put, u novembru prošle godine, primena je odložena za 1. januar 2025. godine.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Predloženo povećanje plate nameštenicima u državnim organima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj zakon je donet još 2016. godine, a njegova primena stalno odlaže. U obrazloženju najnovijeg odlaganja navodi se da se on oslanja na finansijske analize iz 2015. i ranijih godina, a da je od tada došlo do promene fisklane politike i da su, kroz proces fiskalne konsolidacije, stvoreni uslovi za rast plata u javnom sektoru.

Informacioni sistem koči ceo proces

Sprovođenje sveobuhvatne finansijske analize je u prethodnom periodu bilo oteženo zbog ograničenih mogućnosti postojećeg informacionog sistema za obračun plata, piše u obrazloženju.

Implementacija Centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru bi trebalo da omogući obračun zarada kroz sistem sa automatskim kontrolama unosa podataka. Ovaj sistem će u sebi sadržati podatke o platama preko 450 hiljada zaposlenih u javnom sektoru.

Obrazlaže se i da je analitički proces i proces komunikacije reforme plata sa svim delovima javnog sektora bio usporen usled epidemiloške situacije prouzrokovane pandemijom.

Međutim, planirano je da se potpuna implemtacija sistema za obračun plata u javnom sektoru sprovede do 2024. godine.

Dosadašnje povećanje plata zasnivalo se na ad-hok odlukama Vlade

Fiskalni savet je u mišljenju na Nacrt Fiskalne stategije 2022-2024. napisao da se ponovo izbegava postavljanje čvrstog roka za završetak reforme sistema zarada.

„Zbog neuređenog sistema plata i zaposlenosti u opštoj državi, godišnje povećanje plata u javnom sketoru već dužni niz godina svodi se na ad-hok odluke Vlade umesto na objektivne ekonomske parametre,“ piše u mišljenju Fiskalnog saveta.

Takođe, mnoga važna pitanja su i dalje otvorena, piše Fiskalni savet i ističe da nema reči o visini osnovice, nije poznato kada će biti izvršeno i objavljeno vrednovanje radnih mesta, nije pomenuto kada se može očekivati regulativa za nosioce javnih funkcija, da li će u zajednički sistem platnih razreda biti uključeni i vojska i policija i slično.

Savet podseća i da je u stategiji za 2015. isticano da je proces uvođenja centralnog registra „pri kraju“, a da je sada uvođenje centralnog registra najavljeno za 2023. godinu.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Primena zakona o platnim razredima se odlaže za 2025. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najteže je svakako onima koji rade kod preduzetnika – njihov „prosek“ je 33.358 dinara, što je gotovo polovina od zvaničnog. Ima i onih koji su još manje plaćeni, a koji rade na crno, u neformalnom sektoru.

Predsednik Srbije je nedavno najavio da će početkom naredne godine doći do ponovnog povećanja zarada u javnom sektoru, a uveren je i da će dobrim delom to pratiti i privatni sektor. Shodno tome, nameće se pitanje da li veće plate u javnom sektoru mogu da donesu povišice i kod privatnika?

Plate rastu zbog izbora a ne kao rezultat rasta ekonomije

Ekonomski analitičar Ljubomir Madžar podseća da su zarade u javnom sektoru uvek rasle brže nego što je trebalo, čak i da je njihova stopa rasta bila i dva i po puta veća od stope rasta BDP-a.

“To je hronična slabost naše politike, takozvano pumpanje plata bez pravog oslonca u odgovarajućem rastu BDP-a. Jer, te zarade su ionako u javnom sektoru za oko 30% veće nego u realnom sektoru, čak i kada se uzme u obzir razlika u kvalifikacionoj strukturi”, naglašava Madžar i dodaje da je druga negativna stvar te priče što taj rast plata koje se isplaćuju iz državnog budžeta povlači povećanje u privatnom sektoru, koje ipak ne može da ih prati u stopu.

“Ipak, zarade u privatnom sektoru rastu brže nego što bi rasle kada bi se plate u javnom sektoru održavale na nekom ekonomski celishodnom nivou. A uopšteno govoreći, zarade u javnom sektoru, jedna su od najvećih slabosti naše sveukupne fiskalne politike. Sem toga, one su dobrim delom povezane i sa izbornim procesima, vlast ih obavezno povećava pred izbore, pa je to jedan od načina da se prikupljaju glasovi o trošku poreskih obveznika cele zemlje”, uveren je Madžar.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Plate u javnom sektoru za 100 evra veće nego u privatnom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se poredi sa zaradama isplaćenim istog meseca prošle godine – nominalno je veća 7,1, a realno za 5,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Veliki deo zaposlenih, međutim, daleko je od ovog iznosa. Polovina radno angažovanih primila je do 47.682 dinara, a polovina preko ovog iznosa.

Računarsko programiranje, konsultantske i sa tim povezane delatnosti apsolutni su rekorderi februarskih obračunskih isečaka. Ko radi u ovoj branši u proseku je zaradio 169.337 dinara. Kompjuteraši su tako „preleteli“ pilote, godinama jednu od najplaćenijih profesija. Rad u vazdušnom saobraćaju obezbedio je prosečnu platu od 141.549 dinara.

Među plaćenije profesije poslednjih meseci uspevaju da se probiju i naučnici, jer su naučno istraživanje i razvoj doneli zaradu od 125.212 dinara. Naučni rad se tako pokazao isplativijim i od bankarstva – plate angažovanima u finansijskim delatnostima bile su 112.645 dinara. I kinematografska i televizijska produkacija su, izgleda, sve isplativije u Srbiji. Prosečna plata je bila 110.000 dinara. Oni i programeri „pogurali“ su čitavu grupu delatnosti, pa je prosek za informisanje i komunikacije ukupno iznosio čak 127.819 dinara.Na suprotnom kraju platne lestvice su hiljade radnika koji jedva premaše minimalac. Oni koji se bave pripremom i posluživanjem hrane i pića zaradili su 34.831 dinar. Lične uslužne delatnosti su obezbedile platu od 35.557 dinara. Prerada drveta i proizvoda od drveta u februaru je dostigla platu od 36.635 dinara. Tek nekih 150 dinara je veća plata zaposlenima u turističkim agencijama – 36.787 dinara. Majstori za računare i predmete za ličnu upotrebu i upotrebu u domaćinstvu prijavili su prosek od 38.519 dinara.

Javni sektor iznad privrede

Prosečna plata na nivou javnog sektora iznosi 70.611 dinara. Ubedljivo najplaćeniji su u državnoj administraciji na nivou pokrajine – 94.822 dinara. Državna javna preduzeća drže prosek od 77.395 dinara, a lokalna 60.873 dinara. U zdravstvu i socijalnoj zaštiti prosečna plata je 73.416 dinara, dok je u obrazovanju i kulturi – 64.296 dinara.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Prosečna zarada javnog sektora u februaru iznad privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.

Plate u javnom sektoru rastu već nekoliko godina unazad, a za prve mesece naredne godine najavljuje se i novo povećanje zarada. Kod „privatnika“ u prethodne četiri godine mesečna primanja bila su poprilično slična, oko 320 evra, dok je ove godine i ta brojka nešto veća. Međutim, razlika u platama u javnom i privatnom sektoru i dalje je jasno vidljiva.

Plata u javnom sektoru

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz novembra ove godine, prosečna plata u javnom sektoru iznosila je 67.433 dinara. Taj iznos je zapravo prosek u trećem kvartalu ove godine. Prema podacima Ministarstva finansija za jul ove godine prosečna plata u javnom sektoru iznosila je 68.144 dinara.

U administraciji (na svim nivoima) istovremeno se zarađivalo 69.940 dinara, u obrazovanju i kulturi 64.050 dinara, a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti 66.356 dinara.

Od januara 2019. zarada u javnom sektoru prosečno je uvećana za osam do 12 odsto, odnosno za 5.000 do skoro 10.000 dinara.

U javnim preduzećima i više od 80.000 dinara

Najveće su plate u javnim preduzećima. U julu ove godine iznosila je 81.107 dinara, dok je godinu dana ranije u tim istim preduzećima bila 80.888 dinara.

Najveći broj javnih preduzeća može se pohvaliti zaradom većom od 70.000 dinara u proseku. Tek nekolicina ih ima zaradu ispod republičkog proseka koji iznosi oko 60.000 dinara.

Kako se određuju plate u javnom sektoru?
Do aprila 2012. plate u javnom sektoru usklađivale su se sa inflacijom. A zatim slede promene. Od oktobra 2012. do aprila 2014. plate su uvećavane za fiksni procenat, i to u oktobru 2012. i aprilu 2013. dva odsto, a u oktobru 2013. i aprilu 2014. za 0,5 odsto.

Posle toga uvedeno je fiskalno pravilo koje nalaže svođenje rashoda za plate na održiv nivo, tako da se teži tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP-u bude do sedam odsto BDP-a. Nakon toga država je donosila odluku o povećanju plata u skladu sa budžetskim mogućnostima.

Od januara će institucije, ustanove i preduzeća moći da zapošljavaju shodno njihovim potrebama i novcu koji imaju, ali uz ograničenje da ne mogu zaposliti više od 70 odsto novih radnika od broja zaposlenih koji su prethodne godine otišli.

Ove godine i u privatnom sektoru rast

Zarade u javnom sektoru u proseku su oko 20 odsto veće nego u privatnom. Ipak, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, povećanje minimalne zarade diže povećanje svih zarada.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku za „Blic Biznis“ kaže da se prosečna realna zarada u privatnom sektoru kreće oko 40.500 dinara, dok je recimo u prošloj godini taj iznos bio oko 37.900 dinara.
Ove godine Mreža nema podatke o zaradama po sektorima, jer nisu pratili tu vrstu podataka, međutim, posmatrajući prethodne godine može se zaključiti da radnici u trgovini u proseku zarađuju najmanje, u proizvodnji nešto više, dok zarade zaposlenih u uslužnim delatnostima, koje obuhvataju i IT i telekomunikacije, znatno podižu prosek.

Uprkos povećanju minimalca, Raji je ocenio da se u poslednje četiri godine plata u privatnom sektoru vrlo malo menjala.

„Veću prosečnu zaradu javnog sektora uglavnom donose javna preduzeća, čije plate podižu prosek. Loša stvar je što su ona uglavnom monopolisti u svojim sektorima, pa tako mogu da određuju i više cene usluga za građane“, ističe Dragoljub Rajić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Razlika u platama u javnom i privatnom sektoru i dalje je jasno vidljiva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jeste pandemija promenila svakodnevni život i uzrokovala ne male dodatne troškove, ali manjak u državnoj kasi od čak devet odsto je prevelik i za mnogo snažije ekonomije nego što je srpska. Znamo to i iz nedavne prošlosti kada je celokupan privatizacioni prihod godinama trošen na pokrivanje minusa u državnoj kasi.

Ništa značajnije nije izgrađeno novcem od prodaje tolikih društvenih firmi i kombinata. Kada je svetska finansijska kriza 2008. godine presekla kupovinu posustalih preduzeća, usledilo je galopirajuće zaduživanje države, sve zarad popune budžeta.

Povlašćeni u prvom planu

Tek je snažnim fiskalnim merama u prethodnih četiri, pet sezona zaustavljeno beskrajno pozajmljivanje novca. Građani su itekako osetili teret novih nameta, ali su osetili i prednosti dobro planiranog budžeta i usklađivanja zajedničke potrošnje saglasno prihodima. I sada opet se minus strelovito uvećava, podstičući atmosferu straha od bekrijskog traćenja novca poreskih obveznika.

Kada je korona zaraza počela zalet, rebalansom budžeta deficit je, prvobitno planiran na 210 miliona evra, uvećan na 2,82 milijardi, cirka 6,7 odsto BDP, da bi ministri poslednjih godina sve češće govorili o sedam i po odsto BDP minusa. Nedavno je, međutim, iz krugova Međunarodnog monetarnog fonda procenjeno da će u tekućoj godini ostati nepokriveno čak devet odsto državnih troškova.

Za sada nije precizno rečeno kuda će biti utrošeno cirka 900 miliona. U prvom planu su javna ili preduzeća u kojima država Srbija ima znatan vlasnički udeo, pre svih EPS i ER Srbija, mada ne bi bilo iznenađenja da država pomogne i pojedina privatna preduzeća.

Političko-pravni ambijent za svojevrsna državna ekonomska ulaganja izgrađen je još početkom pandemije kada je srpska vlada objavila da će država na razne načine pomagati sve privredne subjekte, uključujući i kupovine vlasničkih udela. Otvorila je i mogućnost da Narodna banka Srbije počne otkupljivanje obveznica ovdašnjih preduzeća, i to onih koja na tržištu teško mogu naći kreditora.

Javna preduzeća ne moraju vraćati dug

Iz MMF pristigla vest o nameri Vlade Srbije da budžetski deficit znatno uveća otvorila je pitanje na šta će se potrošiti novac. Odmah je uočeno da je pri osmišljavanju programa za aktivnost tokom pandemije vlada ostavila niz mogućnosti za podršku pre svega javnih preduzeća.

Tako se u jednoj od pratećih uredbi našla odredba po kojoj vlada može pomoći ne samo kupovinom vlasničkog udela, čime stiče pravo na upravljanje firmom srazmerno vlasništvu, već i kupovinom obveznica, kada postaje vlasnik dela fime, ali bez prava upravljanja. Mada izgleda kao klasično ulaganje, ceo postupak više sliči formi kreditiranja, pa stoga država i predviđa kamatu višu od referentne kamatne stope NBS. Slični mehanizmi pomoći države nacionalnoj privredi nisu nepoznati širom sveta. I u tržišnim ekonomijama.

Ono što bode oči je mogućnost da se u određenom periodu nakon ulaganja u javnom preduzeću izvrši procena vrednosti firme. Ukoliko je nakon pomoći vlade došlo do povećanja iznad vrednosti pozajmljene svote, dug se smatra realizovanim i neće se tražiti povraćaj novca. Drugim rečima, javno preduzeće neće morati vraćati novac.

Gubitaš sa najvećim platama

Upravo ovakav tok novca je ono što je zairitiralo javnost. Javni sektor je pandemiju iskoristio da izgradi još privilegovaniju poziciju. Tačnije vlada je jedva dočekala priliku da budžetski novac, koji dominantno potiče od zaposlenih u privatnom sektoru, prelije u javna ili preduzeća u kojima ima znatan udeo. I to ona koja su se već itekako okoristila od povlašćenog statusa.

Nije prošlo ni dva meseca od kako je praktično Vlada Srbije otplatila pristižući dug ER Srbija, a sada se ponovo lova uliva u kompaniju čije je poslovanje pozitivno samo stoga jer su svakogodišnje državne subvencije od dvadesetak miliona evra iznad poslovnog gubitka firme.

Što se tiče EPS-a, firma angažuje imovinu vrednu preko jedanaest milijardi evra, a beleži ili minimalan profit od, 4,8 miliona evra, pre dve sezone, ili, pak, gubitak. Lane je iznosio oko 33 miliona evra. Pri tome zaposleni u po kapitalu najvrednijoj srpskoj kompaniji imaju za ovdašnje prilike izuzetno visoka primanja, prošlogodišnji prosek neto plata svih 28.600 radnika je 97.200, već januara meseca je premašio sto, nedavno i sto deset hiljada dinara.

Kada dolaze bolji dani

Gubitak u poslovanju očito nema efekta na nagrađivanje zaposlenih. Plate rastu i kada je proizvodnja za tri milijarde kilovata manja nego prethodne sezone, a i pet odsto je ispod planirane. Umesto očekivanih sto miliona evra investicija u razvoj, uloženo je samo četrdeset i sedam, što znači da je samo istrošena oprema zamenjena novom.

I sada firmi koja u srpskoj poziciju ima i glavnu ulogu i povlašćenu poziciju, a zaposleni standard daleko iznad radnih rezultata, država, koristeći se atipičnom i neugodnom opštom situacijom, pokušava da dodatno ulije budžetska sredstva. To što će deficit naglo da naraste ili što se za narednu godinu predviđa još otežanije poslovanje velike većine privrede, naročito privatnog segmenta, za državu nije bitno.

A moralo bi biti, i sama novo-stara premijerka je u elaboraciji programa jasno rekla da izlaska iz krize neće biti pre 2029. godine. Dotle treba preživeti.

Izvor: 021.rs

Чланак Javni sektor je pandemiju iskoristio da izgradi još privilegovaniju poziciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživali smo koliko zarađuju zaposleni u javnom sektoru i kako su se određivale „državne plate“ u proteklom periodu. Zaključak je da su one i dalje značajno veće od prosečne zarade u zemlji koja uključuje i privatni sektor i koja iznosi oko 60.000 dinara.

Prema najnovijim podacima Ministarstva finansija za jul ove godine prosečna plata u javnom sektoru iznosila je 68.144 dinara. Toliko otprilike iznosi i sada jer u međuvremenu nije bilo značajnijih promena.

U administraciji (na svim nivoima) istovremeno je se zarađivalo 69.940 dinara, u obrazovanju i kulturi 64.050 dinara, a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti 66.356 dinara.

Od januara 2019. zarada u javnom sektoru prosečno je uvećana za osam do 12 odsto, odnosno za 5.000 do skoro 10.000 dinara.

Prosečna plata u javnim preduzećima iznosila je javna državna 81.107 dinara, a u javnim lokalnim 59.663.

Kako se određuju plate u javnom sektoru?

– Do aprila 2012. plate zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava obaveznog socijalnog osiguranja usklađivale su se sa stopom rasta potrošačkih cena. A zatim slede promene.

Od oktobra 2012. do aprila 2014. plate su uvećavane za fiksni procenat, i to u oktobru 2012. i aprilu 2013. dva odsto, a u oktobru 2013. i aprilu 2014. za 0,5 odsto.

Posle toga uvedeno je posebno fiskalno pravilo koje nalaže svođenje rashoda za plate na održiv nivo, tako da se teži tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP-u bude do sedam odsto BDP-a, te da se plate mogu povećavati u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP-u biti do sedam odsto, i to najviše dva puta godišnje.

Međutim, s obzirom na to da su u prethodnom periodu mere sprovedene fiskalne konsolidacije dale bolje rezultate od očekivanih, od 2016. do 2020. plate zaposlenih su se povećavale u skladu s bilansnim mogućnostima budžeta svih nivoa vlasti, odnosno s raspoloživim fiskalnim prostorom, u fiksnim procentima, po sektorima.

Pojedinačne osnovice za obračun i isplatu plata utvrđuju se zakonom o budžetu. Takođe, osnovice za obračun i isplatu zarada zaposlenih u javnim preduzećima utvrđuju se kolektivnim ugovorom.

Izvor: Blic

Чланак Istraživanje pokazalo „državne plate“ i dalje veće u odnosu na privatni sektor се појављује прво на Biznis i Finansije.