Svakog 21. februara obeležava se Međunarodni dan maternjeg jezika, ustanovljen od strane UN u cilju slavljenja kulturnog diverziteta. Evropa je zaista jedan od najraznovrsnijih kontinenata u ovom pogledu. Na njenoj nevelikoj teritoriji postoje 44 priznate države i još 10 nepriznatih ili zavisnih, u kojima se govori čak 225 jezika.

Skoro 65 odsto Evropljana može da govori i razume više od jednog (obično svog maternjeg) jezika, što je veoma visok procenat u poređenju sa SAD, gde on iznosi 20 odsto.

Međutim, ne govore se u svim zemljama Evrope podjednako dobro strani jezici. Primera radi, u nordijskim državama veliki deo populacije govori dva jezika, dok je u južnijim zemljama to ređi slučaj. Ipak, najslabije poliglote su ipak stanovnici zemalja u kojima je maternji jezik engleski, budući da oni na svom jeziku mogu da se sporazumeju maltene svuda u svetu. Zato u Irskoj na primer oko 50 odsto populacije govori neki drugi jezik osim matičnog, a u Velikoj Britaniji tek 34,6 odsto.

Ko najbolje govori strane jezike?

Na prvom mestu pomenute liste, koja je izrađena prema podacima Eurostata, nalaze se Šveđani. Čak 96,6 odsto odraslih stanovnika Švedske pored svog govori još jedan srtani jezik. Slede ih Letonci sa 95,7 odsto i Danci sa istim procentom.

Iza njih nalaze se Litvanci (95,6 odsto), Luksemburžani (94,5 odsto), Finci (92,1 odsto), Norvežani (92,1 odsto), itd.

Od zemalja bivše Jugoslavije najbolje je rangirana Slovenija, koja se nalazi na 15. mestu, sa 84,1 odsto populacije koja govori više od maternjeg jezika, a odmah iza nje je naša zemlja u kojoj je taj procenat 79,3 odsto. U Hrvatskoj 73,2 odsto naroda govori bar jedan strani jezik, u Severnoj Makedoniji 68,3 odsto, a u Bosni i Hercegovini tek 39 odsto.

Izvor: Euronews

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Evropski narodi i strani jezici: Skandinavci su najveće poliglote се појављује прво на Biznis i Finansije.

Institut Goethe, rekao je da je u Briselu između 2012. i 2019. godine došlo do petostrukog porasta potražnje za uslugom besplatnog učenja nemačkog jezika za diplomate i novinare.

U svetu, oko 15,4 miliona ljudi sada uči nemački jezik, prema petogodišnjem istraživanju koje je ovog meseca objavila nemačka vlada.

U poređenju sa poslednjim istraživanjem iz 2015. godine, u Danskoj je porast za 62 odsto, u Francuskoj za 16 odsto i u Holandiji za 30 odsto, dok dva miliona Poljaka usavršava znanje nemačkog jezika.

Uprkos tome što je samo osam procenata radne snage od 33.000 ljudi u Evropskoj komisiji nemačke ili austrijske nacionalnosti, procenat nemačkih govornika raste.

„Ljudi nam kažu da im znanje nemačkog jezika pomaže u poslu i karijeri“, rekao je portparol stalnog predstavništva Nemačke.

Jezik je takođe imao koristi od širenja bloka na istok, i nemačka ulaganja su se prelila u srednju i istočnu Evropu tokom poslednjih decenija.

„Iz novih zemalja članica EU puno je više diplomata koji tečno govore nemački“, rekao je jedan diplomata koji tečno govori nemački.

Dok Bregzit ostavlja Irsku i malenu Maltu kao centre engleskog jezika u EU, ne predviđaju svi da će doći do promene glavnog jezika u diplomatiji.

Sve više diplomata govori nemački jezik i sve je više ljudi koji uče nemački jezik kako bi im pomogao u karijeri, ali još uvek ostaje pitanje da li će nemački jezik postati glavni jezik Evropske unije.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Nemački jezik među tri zvanična jezika EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

Učenje jezika preko internet platformi, glavna je tema foruma koji će u utorak 25. februara biti održan u novosadskom hotelu Prezident. Onlajn učenje stranih jezika sve je zastupljeniji vid edukacije svuda u svetu pa i u Srbiji, a za njega su posebno zainteresovane kompanije i institucije koje  žele da dodatno obrazuju svoje zaposlene, ali i pojedinci koji zbog obaveza ili udaljenosti ne mogu da prisustvuju klasičnoj nastavi. O značaju i iskustvima sa učenjem na daljinu na ovom skupu govoriće menadžeri velikih internacionalnih kompanija i IT stručnjaci. Organizator foruma je vodeći svetski lanac škola stranih jezika Berlitz uz podršku Nemačko-srpske privredne komore i Srpske asocijacije menadžera.
Onlajn učenje jezika poslednjih nekoliko godina doživelo je pravi procvat širom sveta zahvaljujući stalnim strukturnim i tehnološkim unapređenjima predavanja i danas omogućava visok kvalitet nastave i pristup znanju pod uslovima koji su nezamislivi za konvencionalni način učenja.
Ovaj vid edukacije mogućava ogromne uštede u vremenu i troškovima putovanja, otvara mogućnost da se nastavi prisustvuje iz bilo kog dela sveta od kuće, sa radnog mesta,  iz hotela…što obezbeđuje i pojedincima i kompanijama veliku fleksibilnost.
Onlajn učenje jezika danas omogućava jednaku interaktivnost učenika i predavača kao i na klasičnom predavanju. Svaki čas se može snimiti i ponovo pustiti  radi utvrđivanja gradiva. Eliminišu se geografska ograničenja zbog čega je polaznicima omogućen i pristup širem krugu predavača, raznovrsnijih predavanja i učešće u radu internacionalnih grupa.
Učenje stranih jezika onlajn izuzetno je popularno u Evropi, a velike internacionalne škole poput Berlitza oformile su „virtuelne učionice“ koje omogućavaju efikasno savladavanje gradiva. Učenje stranih jezika u  „virtuelnim učionicama“ najrasprostranjenije je u Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Holandiji i Poljskoj.
U digitalne platforme za učenje jezika uključen je i veliki broj nastavnika iz Srbije koji pomažu polazicima sa svih kontinenata da savladaju neki od svetskih jezika.

Чланак Forum posvećen onlajn učenju stranih jezika се појављује прво на Biznis i Finansije.