Sprovodeći postupke kontrole banaka u oblasti zaštite korisnika, NBS je utvrdila određene nepravilnosti koje se odnose na postupanje banaka prema fizičkim licima korisnicima „neaktivnih“ tekućih računa.

Radi se o računima koje korisnici dugi niz godina nisu upotrebljavali za izvršavanje platnih transakcija, a na kojima postoji njihovo određeno dugovanje, koje je usled dugogodišnje naplate naknade za održavanje računa i kamate na nedozvoljeno prekoračenje, odnosno zatezne kamate, značajno uvećano.

Kod nekih računa je negativan saldo postojao već u trenutku izvršenja poslednje transakcije korisnika, dok je u određenim slučajevima obračunavanjem naknade za održavanje računa korisnik uveden u nedozvoljeno prekoračenje, nakon čega je započet obračun kamate.

Na osnovu naloga NBS u tim kontrolnim postupcima, tri banke su izvršile trajan otpis potraživanja u iznosu od 735 miliona dinara. Tim otpisom je obuhvaćeno oko 49.000 korisnika.

NBS je nakon toga uputila zahtev preostalim bankama da postupe na istovetan način, pa je tako još 16 banaka trajno otpisalo svoja potraživanja po osnovu neaktivnih računa u iznosu od 2,2 milijarde dinara, a otpisom (potpunim ili delimičnim) je obuhvaćeno oko 157.000 korisnika.

Banke u vezi sa svim otpisanim potraživanjima ne mogu pokretati postupak prinudne naplate, a podaci o docnji se brišu iz evidencije Kreditnog biroa, i to najkasnije nakon isteka tri godine od kada su u skladu sa mišljenjem NBS bili ispunjeni uslovi za otpis

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Banke računale kamate na neaktivne račune građana – NBS naredila da se ti dugovi otpišu се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije“, navodi se u saopštenju NBS u kome je glavna vest povećanje kamata.

Naredna sednica Izvršnog odbor NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. jula 2023. godine.

Kako se navodi, inflatorni pritisci na globalnom nivou i dalje izazivaju zabrinutost iako su svetske cene energenata, pre svega električne energije i gasa, ali i drugih primarnih proizvoda smanjene, a pokazatelji koji ukazuju na zastoje u globalnim lancima snabdevanja i kontejnerske transportne troškove gotovo u potpunosti vraćeni na nivoe pre pandemije.

Inflacija „gura“ kamate

Izvršni odbor je naveo da se inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, ali da su nivoi na kojima se nalazi i dalje relativno visoki.

Pritom, bazna inflacija sporije opada od ukupne u mnogim zemljama, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada, što ukazuje na to da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena.

O tome govori i činjenica da su vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, ponovo u maju povećale svoje referentne kamatne stope.

To bi trebalo da doprinese očekivanom daljem slabljenju globalnih inflatornih pritisaka.

Izvršni odbor ističe neophodnost vođenja oprezne monetarne politike, pre svega zbog neizvesnosti u pogledu dužine trajanja sukoba u Ukrajini i raspoloživosti i cena energenata u narednom periodu.

Takođe, neizvesnost je i dalje prisutna u pogledu daljeg kretanja bazne inflacije u mnogim zemljama, a važan faktor biće i buduće odluke monetarnih politika vodećih centralnih banaka imajući u vidu njihov uticaj na uslove na međunarodnom finansijskom tržištu i na tokove kapitala prema zemljama u usponu.

U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, inflacija je dostigla vrhunac u martu i usporila u aprilu na 15,1 odsto međugodišnje, najviše pod uticajem usporavanja rasta cena hrane, koje su u prethodnom periodu i najviše doprinosile inflaciji.

Slično je i u slučaju bazne inflacije (merene promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), koja je u aprilu usporila na 11,1 odsto.

Prema aktuelnoj projekciji, Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine.

Ulazak inflacije u granice cilja 31,5 odsto očekuje se polovinom naredne godine.

Takvom kretanju inflacije, prema oceni Izvršnog odbora, doprineće pre svega efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, dolazak nove poljoprivredne sezone, kao i stabilizacija i očekivani pad inflacionih očekivanja.

Industrija raste

Vođena rastom sektora energetike i rudarstva, industrijska proizvodnja je u periodu januarapril 2023. godine ostvarila međugodišnji rast od 1,9 odsto.

Spoljnotrgovinska razmena nastavila je da beleži povoljna kretanja i u aprilu robni izvoz izražen u evrima u aprilu porastao za 5,6 odsto međugodišnje, dok je robni uvoz izražen u evrima smanjen za 14,8 odsto međugodišnje.

U okviru robnog izvoza, beleži se dalji rast izvoza prerađivačke industrije i električne energije, dok je, s druge strane, smanjenje robnog uvoza rezultat pre svega nižeg uvoza energenata i intermedijarnih proizvoda.

U nastavku godine, Narodna banka Srbije očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti, čemu treba da doprinese i oporavak eksterne tražnje iz zone evra.

Oporavak svetske ekonomije od druge polovine ove godine, kao i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, trebalo bi da vodi ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda sa raspona 2,03,0 odsto u ovoj godini na raspon 3,04,0 odsto od 2024. godine, a zatim i povratku na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4 odsto godišnje.

Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu.

Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i očuvanju povoljnog investicionog ambijenta, navedeno je u saopštenju.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji ponovo povećana referentna kamatna stopa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je potvrdio i Međunarodni monetarni fond koji saopštava da je na nekim evropskim tržištima taj trend izuzetno vidljiv i kao primer navodi Češku Republiku, Dansku i Švedsku gde su cene kuća pale za šest odsto.

Nekretnine bi u narednom periodu mogle postati još jeftinije ukoliko centralne banke nastave da povećavaju referentne kamatne stope. To bi naime dovelo do spokupljenja stambenih kredita, koje bi smanjilo tražnju za nekretninama. Više kamate bi takođe mogle i otežati plaćanje rata za već postojeće kredite, do te mere da neki ljudi ne mogu više da ih otplaćuju. I to bi dovelo do rasta ponude nekretnina na tržištu, a kada je ponuda neke robe velika a tražnja za njom mala – njena cena pada.

Sve ovo naravno ne važi za Srbiju. Kod nas se smanjuje tražnja za nekretninama ali njihove cene i dalje prkose tržišnoj logici.

Izvor: CNBC

Foto: Maria Ziegler, Unsplash

Чланак Cene nekretnina u Evropi padaju, dok u Srbiji uporno prkose tržišnoj logici се појављује прво на Biznis i Finansije.

Već duže od godinu dana euribor, odnosno međubankarska kamatna stopa na evre, koja se koristi u određivanju kamatnih stopa na kredite koji su vezani za evro, raste povećavajući rate kredita.

Na primer, pre ravno godinu dana tromesečni euribor je bio negativan – minus 0,477 odsto. Pošto se promenljive kamatne stope na kredite, najčešće stambene, formiraju tako što se na euribor doda neka bankarska marža, jasno je da su klijenti itekako imali koristi od ove čudne situacije.

Tako je recimo za kredit za koji je kamatna stopa marža od 3,2 odsto plus tromesečeni euribor, nominalna kamatna stopa iznosila 2,7 odsto.

Kako je inflacija postajala sve veća i upornija, centralne banke, pa i Evropska centralna banka su podizali svoje ključne kamatne stope, što je guralo i euribor na gore.

Tako je do 10. marta tromesečni euribor skočio na 2,98 odsto.

Koliki je rast kamata bio šok za budžete bankarskih dužnika u prethodnih godinu dana najbolje se vidi na primeru nekog ko otplaćuje stambeni kredit.

Ako je neko pre četiri, pet godina kupio stan od 60.000 evra kreditom na 20 godina i učešćem od 20 odsto (iznos kredita je 48.000 evra) sa kamatnom stopom 3,2 odsto plus tromesečni euribor, pre tčno godinu dana plaćao je ratu od oko 260 evra.

Pad euribora

Danas, nakon rasta euribora na tri odsto, njegova nominalna kamatna stopa je 6,2 odsto, a rata kredita oko 345 evra ili za trećinu veća nego pre godinu dana.

Ipak, od 10. do 16. marta desila se neobična stvar, jer je euribor sa 2,98 odsto pao na 2,65 odsto, iako nije bilo naznaka da inflacija usporava. Da bi se zatim vratio na nivo od tri odsto.

Ovo je posebno bitno za one koji imaju tromesečni euribor u sastavu svoje kamatne stope, jer se on usklađuje svaka tri meseca. Upravo je 31. mart, kao kraj prvog kvartala uobičajen datum usklađivanja kamatnih stopa sa euriborom.
Pad euribora desio se u vreme kada je Banka Silicijumske doline propala i kada je pod pokroviteljstvom države objavljeno preuzimanje uzdrmane banke Kredi Svis od najveće švajcarske banke UBS.

Finansijsko tržište je očigledno procenilo da će centralne banke zbog problema sa bankama usporiti ili čak i zaustaviti rast kamatnih stopa što se odrazilo na euribor.

Ekonomista Vladimir Vučković objašnjava da će kamatne stope centralnih banaka nastaviti da rastu usled visoke inflacije.
„A onda je došlo do problema u bankarskom sektoru, prvo SAD, pa Evrope i pokazalo se da osim realnom sektoru ni finansijskom ne odgovara ovaj rast kamatnih stopa.

Sada se centralne banke, pre svega Evropska centralna banka, suočava sa dva problema. Pored straha od recesije, javlja se i strah od krize u bankarskom sektoru. FED je već osetio pritisak i usporio povećanje kamatne stope na 0,25 odsto, a prethodno se mislilo da može i više“, ističe Vučković.

Prema njegovim rečima, kao što berze tumače buduća dešavanja, tako se i na ovom delu finansijskog tržišta procenjuje šta će raditi centralne banke.

Kamate malo pale, ali ne iz dobrog razloga

Slaviša Tasić, ekonomista i autor bloga Trišno rešenje ističe da je istina da su kamate malo pale, ali ne iz dobrog razloga.

„Kamate su pale zbog loše situacije. A ako je loše za banke, u nekoj narednoj fazi može biti loše za sve. Istina, ko ima kredit sa fleksibilnom kamatnom stopom može da ima koristi od tog pada euribora, ali ako dođe do rasta inflacije, manjeg privrednog rasta, da ljudi ostanu bez posla, onda to nije dobra vest“, napominje Tasić dodajući da ovaj pad kamata nije došao zato što smo pobedili inflaciju.

Globalne banke su do turbulencije na bankarskom tržištu očekivale da će ECB dizati kamatnu stopu do četiri odsto (sada je na tri odsto), ali sada očekuju da će stati na 3,5 odsto.

I predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard je nakon poslednjeg povećanja kamatne stope pre desetak dana izjavila da su tenzije na finansijskom tržištu unele neizvesnost i da „se nisu obevzali ni da dalje poveavaju kamatnu stopu niti su završili sa njenim povećanjem“.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Da li bankarska kriza ide na ruku kreditnim dužnicima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se pogledaju dinarski krediti prosečna kamata za nove zajmove stanovništvu sada iznosi 12,92 odsto, punih 4,39 odsto više nego pre godinu dana, navodi Demostat.

Istraživačko-izdavački centar Demostat dodao je da najveći deo povećanja zarade na razlici između kamata na kredite i kamata na štednju bankama došao od građana, a ne od privrede, i da su banke su borbu monetarnih vlasti sa inflacijom iskoristile da povećaju svoju zaradu.

„Od jula prošle godine, Evropska centralna banka je svoje kamatne stope podizala čak šest puta – sa nula na 3,5 procenta, automatski podižući i euribor, a time i mesečne rate svima koji imaju kredite vezane za evro. Istovremeno, i Narodna banka Srbije je podizala svoju referentnu kamatnu stopu, čak 12 puta u poslednjih godinu dana – sa jedan na 5,75 odsto, dovodeći u istu situaciju i bankarske klijente zadužene u dinarima“, navodi Demostat.

Privreda čak prošla gore od građana

Kako se ističe, dok je ovaj rast kamata štetio dužnicima, štedišama bi trebalo da je pogodovao, ali analiza Demostata pokazuje da su banke, iako su podigle i kamate na depozite, tu ipak bile manje ažurne nego kad je trebalo povisiti kamate na kredite.

„Prema podacima Narodne banke Srbije, u januaru ove godine banke su u proseku plaćale 3,08 odsto kamate na sve postojeće depozite građana i privrede, što je za 1,92 odsto više nego pre godinu dana. U isto vreme, banke su za postojeće kredite počele da naplaćuju 2,40 odsto više, podigavši prosečnu kamatu sa 4,34 na 6,74 odsto“, navodi Demostat.

Kamate na postojeće depozite građana od prošlog do ovog januara u proseku su povećane za samo 0,86 odsto, a za depozite privrede čak za 3,21 odsto. Za nove depozite kamate su podignute za 1,82 odsto za stanovništvo, a skoro duplo više – za 3,51 odsto za privredu, navodi se u istraživanju.

Demostat dodaje da je u slučaju postojećih kredita „privreda čak prošla gore od građana, jer sada plaća za 2,56 odsto veće kamate nego pre godinu dana, a građani 2,19 odsto veće“, dok je kod novih kredita obrnuto, pošto su stanovništvu banke digle kamate za 3,96 odsto, a privredi za 2,93 odsto.

U poređenju s regionom kamate su uglavnom primetno više u Srbiji, pa su tako u Hrvatskoj kamate na nove depozite u evrima i dalje znatno manje (samo 0,15 odsto za stanovništvo i 1,29 odsto za privredu – u Srbiji 2,49 i 1,99 odsto), kao na postojeće depozite (0,21 i 0,77 odsto – kod nas 1,62 i 1,78 odsto).

Slično je i u Crnoj Gori gde se za depozite daje 0,34 i 0,21 odsto i Severnoj Makedoniji u kojoj je 0,66 i 0,69 odsto.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Kamata za dinarske kredite 12,92 odsto, za godinu dana uvećana za 4,39 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do kada će rasti kamatne stope?

Pitanje je u kojoj meri ekonomija mora da uspori da bi dovela do pada inflacije u celoj osnovnoj potrošačkoj korpi. Tržišta su donela svoj sud i, nakon daljih povećanja kamatnih stopa tokom predstojećih meseci, očekuju ponovna smanjenja kamatnih stopa u evrozoni već na leto. Centralne banke stvari vide drugačije i njihovi predstavnici ne očekuju smanjenja kamatnih stopa u toku cele 2023. godine. Njihove izjave su znatno više usmerene na to do kog nivoa kamatne stope još treba da porastu. Prema tome, ni 2023. godina neće biti laka.

Evrozona: izazovna situacija za ECB

Inflacija u evrozoni najvećim delom dolazi direktno sa strane ponude. Nestašice, kao kasnu posledicu pandemije, pratio je snažan porast cena energenata i hrane, intenziviran ratom u Ukrajini. Više kamatne stope protiv toga nemaju puno efekta. Međutim, istovremeno su se povećali inflatorni pritisci kako su kompanije sve više prenosile veće troškove. ECB treba da drži te trendove pod kontrolom i da spreči da viša inflatorna očekivanja postanu norma. Način da se to postigne je da se uspori ekonomija, preko strože monetarne politike.

Međutim, mera u kojoj će inflacija i ekonomija morati da se uspore da bi se zaustavila povećanja kamatnih stopa predstavlja pitanje bez jasnog odgovora. Konačni nivo kamatnih stopa zavisiće od budućih inflatornih i ekonomskih kretanja. Za to ne postoji „algoritam“, a mišljenja unutar Saveta ECB-a po pitanju toga kako bi on mogao da izgleda veoma su različita.

Jasno je da će uticaj cena hrane i energenata na inflaciju opasti ove godine, a samim tim doći će i do pada stope inflacije. Pored toga, slabija ekonomska situacija trebalo bi generalno da utiče na usporavanje inflacije. Međutim, još uvek nema naznaka da će se to dogoditi. Mesečna povećanja cena u baznoj inflaciji ubrzana su od leta i njihova dinamika ne usporava.

To znači da je povećanje kamatne stope od 50bp na početku februara gotovo izvesno. Putanja nakon toga je neizvesna. Presudno pitanje je kada će popustiti mesečna dinamika bazne inflacije. Izgledi za to nisu loši. Porast tokom proteklih nekoliko meseci potiče najvećim delom iz usluga, a, u okviru njih, uglavnom iz turizma. Nagomilana tražnja nakon godina pandemije verovatno je bila odlučujući faktor. Pored toga, cene hrane i energenata ostaju na višem nivou iz prethodnog perioda, što bi takođe trebalo da popusti. Međutim, možda će biti potrebno određeno vreme dok podaci ne ubede ECB. Stoga stručnjaci Erste Grupe očekuju još jedno povećanje stope za 50bp u martu i poslednje povećanje stope za 25bp u maju.

Tema u fokusu: Da li prihodi pokreću inflaciju?

Dalje kretanje inflacije je od ključnog značaja za monetarnu politiku ECB-a ove godine. Procena je podjednako teška i važna. Visoka inflacija je poslednji put predstavljala problem sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Zapravo, sve do porasta inflacije, centralne banke su se više od 10 godina trudile da svojim merama stimulišu privredni rast i postignu targetirani nivo inflacije – sa umerenim uspehom. Bez pandemije, naglog porasta javne potrošnje, mera izolacije i rata u Ukrajini, kao i posledično velikih skokova cena energenata, inflacija teško da bi počela da raste.

U evrozoni gotovo dve trećine inflacije potiču od cena energenata i hrane. Premda su veleprodajne cene u obe oblasti već opale, u određenim slučajevima znatno, to se dosad jedva prenelo na potrošačke cene. To nije neobično kada je reč o hrani. Efekat kretanja cena na svetskim tržištima na potrošačke cene u prošlosti je već kasnio. Teže je proceniti transmisiju veleprodajnih cena energenata na domaćinstva. Budući da decenijama nisu zabeleženi porasti cena slični onima iz prošle godine, nedostaju empirijski podaci o transmisiji na potrošače.

Veleprodajne cene gasa i električne energije u evrozoni su u međuvremenu opale ispod nivoa od pre godinu dana. To znači da se može predvideti opadanje godišnjih povećanja cena, koja su nedavno još uvek iznosila više od 50% u oblasti snabdevanja domaćinstava energijom. U toku 2023. godine energenti, kao i hrana, trebalo bi da sve manje doprinose inflaciji. Energenti i hrana samim tim predstavljaju deo inflacije kod kojeg se ne postavlja pitanje da li će doći do pada, već samo kada će se to dogoditi.

Teže je proceniti baznu inflaciju, odnosno sve ostale oblasti na koje se odnosi trećina stope inflacije. U tom kontekstu, efekat transmisije viših troškova energenata za kompanije kao i naknadni efekti pandemije igraju određenu ulogu. Potonji uključuje efekte sustizanja (turizam), investicije u stambeni prostor i nestašice (prouzrokovane merama izolacije). Ti faktori bi takođe trebalo da postepeno nestaju.

Faktor koji je najteže utvrditi – kako će se kretati ukupni prihodi u ekonomiji. To uključuje ne samo zarade zaposlenih, već i prihode samozaposlenih i dobit preduzeća. Pitanje je da li se visoka inflacija predviđa u budućnosti i da li će zaposleni i preduzetnici tražiti sve više stope rasta svojih prihoda. Sa stanovišta ECB-a, način da se to spreči je da se uspori ekonomija putem viših kamatnih stopa. Istraživači Erste Grupe trenutno ne vide veliki rizik da će zarade zaposlenih podstaći rast inflacije. S druge strane, kompanije su bile u mogućnosti da određuju cene u turbulentnom okruženju od 2021. godine i to su koristile. Tek treba videti kakav će uticaj u tom pogledu imati usporena ekonomija i pad cena energenata.

Od 2021. godine, stopa rasta zarada zaposlenih se ubrzala. Samim tim, prihodi su pratili rastuću inflaciju. Međutim, ta korelacija je do kraja 2021. godine već nestala. Premda je stopa inflacije nastavila da raste, rast zarada zaposlenih ostao je nepromenjen. Zbog toga su zaposleni morali da prihvate znatne gubitke realnih dohodaka, koji će nastaviti da se akumuliraju barem tokom narednih nekoliko kvartala.

Korporativni prihodi rastu brže od 2021. godine nego pre krize i stabilizovali su se na tom višem nivou rasta. Brži rast pokazuje da je korporativni sektor bio u mogućnosti da poveća cene više nego što su rasli troškovi. Energetske kompanije su u tome igrale određenu ulogu, ali se procenjuje da nisu bile odlučujući faktor. U suprotnom bi kretanje korporativnih prihoda bliže pratilo putanju cena energenata za krajnje potrošače.

Чланак Kako će se kretati kamatne stope u evrozoni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kreditno zaduženi građani Srbije prema mišljenju struke ratu na kredit do juna ove godine, će plaćati u najgorem slučaju 1 odsto više. Praktično, ako se projekcije ispostave tačnim, rate za građane sa stambenim kreditima će biti veće između 25 i 45 evra.

Ta predviđanja podrazumevaju da bi do juna trebalo da se zna da li oštra monetarna politika kontinuiranog povećanja kamatnih stopa ECB ipak obuzdava inflaciju, a da bi se u drugoj polovini godine moglo očekivati usporavanje njihovog rasta. Odluke ECB imaju svoju refleksiju i kod nas, pa će nesumnjivo poskupeti krediti koji se usklađuju sa euriborom, ali i drugi kreditni proizvodi.

Evropska centralna banka na čelu sa Kristin Lagard je u 2022. godini četiri puta povećavala kamatne stope u cilju politike smanjenja inflacije nastale zbog energetske krize i ratnih dešavanja u svetu. U oktobru i septembru je kamatu podigla za 75 baznih poena, a u julu za 50, što je označilo izlazak njenih stopa iz negativne teritorije prvi put od 2014. godine. Poslednje povećanje koje je preduzela je povećanje od 50 baznih poena, pa trenutna vrednost iznosi 2 odsto.

Profesor Ismail Musabegović o kreditnim projekcijama za 2022. godinu kaže da tek treba da se vidi da li mere koje preduzima ECB imaju efekta na obuzdavanje inflacije jer ako se utvrdi da nemaju, moraće dalje da povećava kamatne stope.

“Sve mere koje je centralna banka preduzela od jula 2022. trebalo bi već sada da imaju neki efekat. Krajem marta će se raditi izveštaj o inflaciji centralne banke, kada će se videti na osnovu referentne analiza svih relevantnih podataka da li su mere podizanja kamatnih stopa uticale na smanjenje inflacije. Relativno je mirna cena nafte, cene bazične hrane poput pšenice i kukuruza su se smirile, što će uticati na izveštaj u martu. Veliko povećanje kamata umanjuje privrednu aktivnost, manje se zadužuju firme i to vodi ka recesiji. Zato ECB i najavljuje svoju odluku o povećanju kako bi se i privreda i fizička lica prilagodila jer je neizvesnost u ekonomiji vrlo neprijatna i izaziva šokove” kaže Musabegović.

“Rešenje inflacije nije jedna odluka”

Profesor Musabegović smatra da će doći do smirivanja inflacije, ali ostaje da se vidi u kom pravcu će se kretati ova ekonomska pojava.

“Ako u ECB vide da monetarne mere od prošle godine nemaju efekta do sada, onda će opet povećavati. Lično mislim da će doći do smirivanja cena inflacije i da će u sledećih nekoliko meseci do juna znati u kom pravcu će inflacija ići. Inflacija kada jednom uđe u sistem, ona jako teško izlazi, to nije jedna odluka, već proces koji traje godinama”, ističe on.

Odluke ECB o povećanju kamatne stope najviše odraziti na one koji su relativno skoro uzeli kredite sa varijabilnom kamatnom stopom.

“Sve zavisi od toga koliko će ECB povećati, da li će 0, 25 ili 0,50 baznih poena, ali svakako će se odraziti na sve kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, odnosno oni koji zavise od euribora. Svako povećanje u zavisnosti od toga koliki je kredit, u kom je periodu otplate, da li je početak, sredina ili kraj jer će se kamata najviše odraziti na one koji su relativno skoro uzeli kredite, nešto manje na one koji su na polovini, a najmanje na one koji su pri kraju otplate kredita”, kaže profesor.

On dodaje primer takvog rasta prosečnog kredita:

“Obično se uzima 50.000 hiljada da je rata bila letos 240-250 evra, ona je posle povećanja došla na 300 evra. Svako povećanje je u zavisnosti od toga koliki je kredit, otprilike može biti između 25 i 45 evra po kreditu”, objašnjava Musabegović.

Trend blagih povećanja i u 2023.

Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, istakao je da bi ove godine moglo da bude blagih povećanja kamatnih stopa i da stabilizaciju ne očekuje pre 2024. godine.

“Već smo se navikli na visoke kamatne stope od prošle godine, pa bi ove godine moglo da bude blagih povećanja, što vidimo prema Fedu i ECB. Može da bude 0,25 ili 0,50 baznih poena, možda do 1 najviše. Ove godine ne očekujem stabilizaciju, nego očekujem da će usporavati taj rast, a tek od sledeće godine očekujemo da krene neko lagano spuštanje”, zaključuje Grubišić.

Odgovarajući na pitanje kakve su projekcije za 2023. i šta možemo očekivati od rasta kamatnih stopa ukazuje na lošije ponude banaka i poskupljenje mnogih bankarskih proizvoda, kao i da će građani tražiti što jednostavnije ponude kako bi umanjili potencijalne rizike.

“Očigledno je da će ponuda banaka biti nešto lošija i one moraju da kalkulišu sa tom referentnom kamatnom stopom. Poskupeće kreditni proizvodi. Moja očekivanja su da će fizička lica više da se prebacuju na potrošačke i gotovinske kredite iz kojih brže izlaze i manji su po vrednosti i manji rizik preduzimaju nego kod dugoročnih”, kaže on.

Usklađivanje Euribora

Prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac ili euribor (Euro Interbank Offered Rate) se objavljuje svakoga dana u 11 časova pre podne. Objavljuje ih “Thomson Reuters”, a nadgleda Evropska bankarska federacija. Ima ih više, a najpoznatiji su tromesečni, šestomesečni i dvanaestomesečni.

Tako se rate na kredite sa šestomesečnim euriborom usklađuju dva puta godišnje, tj. 30. juna i 31. decembra. Tromesečni euribor se usklađuje na svaka 3 meseca, 31. marta, 30. juna, 30. septembara i 31. decembara.

Trenutna vrednost Euribora

Prema poslednjim javnodostupnim podacima Euribor za koji se i vezuju rate na evrokredite, svuda pa i u Srbiji, trenutno se kreće na sledećim nivoima:

Euribor 1M (jednomesečni): 1,894 odsto

Euribor 3M (tromesečni): 2,458 odsto

Euribor 6M (šestomesečni): 2,928 odsto

Euribor 12M (dvanaestomesečni): 3,363 odsto

Izvor: Bankar.rs

Foto: Pixabay

Чланак Povećanju kamatne stope najviše će odraziti na one koji su skoro uzeli kredite се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako u prvi mah deluje da je ovakvo davanje trošak, kada dođe do promene kursnih razlika, poput trenutnog jednogodišnjeg stalnog rasta kursa dolara, na kraju ovakvi aranžmani mogu da donesu i čistu zaradu. Ili bolje reći, uštedu.

To dokazuje i činjenica da je Republika Srbija zaključivanjem ovakvih transakcija u prethodne dve godine već uštedela oko 45,8 mil EUR. Ako bi tržišni uslovi ostali nepromenjeni do kraja servisiranja ovih obaveza, moglo bi da se uštedi još 315,4 mil EUR. Zvanično objašnjenje Narodne banke Srbije je da hedžing predstavlja zaštitu od (finansijskih) rizika:

Finansijski hedžing predstavlja transakciju koju tržišni učesnici zaključuju kako bi umanjili ili eliminisali rizike vezane za određena ulaganja ili obaveze. Zaključivanjem hedžing transakcija, učesnici na tržištu imaju za cilj da se zaštite od niza rizika, poput onog od promene deviznog kursa, kamatnih stopa ili cena određene finansijske aktive. Tehnike koje se koriste za realizaciju hedžing transakcija obično uključuju kompleksnije (izvedene) finansijske instrumente – finansijske derivate. Najveći broj hedžing transakcija realizuje se posredstvom fjučersa, forvarda, opcija, pri čemu se za hedžing koriste i svopovi.

Svop finansijski derivat

NBS objašnjava da je svop finansijski derivat kojim dve ugovorne strane postižu dogovor o razmeni novčanih tokova ili obaveza koje proističu iz dva finansijska instrumenta. Jedna vrsta svopova su i valutni, koji uključuju razmenu kamate i/ili glavnice u jednoj valuti za kamatu i/ili glavnicu u drugoj.

– Dobar primer korišćenja svopova u svrhu hedžinga (zaštite) od deviznog rizika predstavlja emisija evroobveznica Republike Srbije – poručuju iz NBS. – Naime, naša država je iskoristila trenutno povoljnije mogućnosti zaduživanja na dolarskom tržištu i prodajom evroobveznica obezbedila finansiranje u toj valuti. Zatim je, kako bi smanjila devizni rizik (od promene kursa dinara prema dolaru), naša država istovremeno zaključila hedžing transakciju (valutni svop) kojom je dolarske obaveze po osnovu novoemitovane evroobveznice konvertovala u obaveze u evrima.

Na ovaj način, kako poručuju iz NBS, devizni rizik za našu zemlju, koji proističe iz navedenih evroobveznica, u značajnoj meri je smanjen, imajući u vidu činjenicu da Centralna banka već deceniju uspešno održava relativnu stabilnost kursa dinara prema evru. Eliminisan je faktor rizika po osnovu promena kursa evra prema dolaru na koji NBS ne može da utiče. Ujedno, zaključuju, omogućeno je da se iskoriste i niže kamatne stope na finansiranje u evrima, tako da je realizovana ušteda i po osnovu troškova finansiranja Republike Srbije.

Fjučersi, forvardi i opcije…

U saopštenju NBS pomenuti su i termini: fjučersi, forvardi i opcije…

Fjučersi su ugovori da će neka roba biti plaćena u budućnosti po unapred dogovorenoj ceni i sa njima može da se trguje na berzama do dana dospeća. Primer je da neko rod suncokreta za 2024. dogovori po ceni od 150 dinara po kilogramu. Bez obzira na to kolika bude realna cena, onaj ko se obavezao dužan je da isplati ugovoreni iznos.

Forvardi su veoma slični fjučersima, ali način isplate dogovorenog iznosa ugovaraju dve strane i njima se ne trguje na berzi.

Na kraju ostaje opcija. Ona je pravo, ali ne i obaveza da se kupi ili proda određena aktiva po unapred dogovorenoj ceni i u okviru određenog vremenskog perioda. Da bi neko stekao ovo pravo, on plaća premiju. Time može da bira da li će realizovati dogovor, ili odustati od njega.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Zamena štednih knjižica, dolara za evro uz doplatu се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Dobra je zato što je realna kamatna stopa u evrozoni sada negativna. Recimo kod stambenih kredita indeksiranih u evrima, kamatna stopa se sastoji od marže koja je oko četiri odsto i eurobir, a šestomesečni euroribor, koji se i najčešće koristi je 2,9 odsto, dok je inflacija u evrozoni veća od devet procenata“, rekao je Nikolić Tanjugu.

Napominje da ljudi, što je razumljivo, vide samo negativnu stranu jer su im rate kredita povećane, ali da u neobičnoj situaciji sa kamatama i inflacijom koju trenutno imamo, postoji i pozitivna strana, koja se ogleda u tome da se njihov dug obezvređuje.

On je naveo da ako bi recimo ovolika inflacija u evrozoni trajala četiri godine, realna vrednost kredita bi se prepolovila.

Prema njegovim rečima, svaka inflacija u zoni evra znači obezvređivanje evro valute, a pošto je kurs dinara u odnosu na evro stabilan već 10 godina, obezvređena jer i vrednost dugova vezanih za evro, kao što su stambeni krediti.

Krediti stambeni još uvek povoljni

S druge strane, dodaje, cene nekretnina na našem tržištu poslednjih godina rastu, tako da i stanovi kupljeni povoljnim kreditima, pre recimo pet, šest ili 10 godina, vrede više nego onda kada su kupljeni.

Što se stambenih kredita tiče, ukazuje sagovornik Tanjuga, oni su još povoljni, za razliku od cena stanova, koje su visoke i stalno se povećavaju.

Prema najavama iz referentnih evropskih banaka za očekivati je da se i ove godine nastavi rast kamatnih stopa, ali Nikolić smatra da ni inflacija neće zaostajati i da su evropske procene o rastu od 6,5 odsto zapravo optimistične, te da je realnije očekivati da inflacija pređe sedam procenata.

„Trenutna situacija je na neki način povoljna i po našu zemlju, jer ona više duguje nego potražuje, većina spoljnog duga je u evrima a on se obezvređuje“, istakao je Nikolić.

Dodao je da su se krediti uzeti za pravljenje auto-puteva, železnica ispostavili kao odlični poslovi, jer su uzeti po realno negativnim kamatnim stopama.

Izvor Tanjug
Foto Pixabay

Чланак Dužnici su još uvek u povoljnom položaju jer su kamate niže od stope inflacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banke u Srbiji su prvu polovinu godine završile rezultatima kakve su njihovi akcionari i upravljači mogli samo da požele. Stalni rast referentne stope podstakao je snažno povećanje neto prihoda od kamata, nastavio se trend vanredno dobrih prihoda od naknada i provizija iz druge polovine prošle godine, dok je krajnji rezultat prvi put u postpandemijskom periodu doneo dvocifrenu stopu prinosa na kapital.

U periodu januar-jun tekuće godine, banke su zabeležile zbirni neto prihod od kamata od skoro 70 milijardi dinara, što predstavlja povećanje na godišnjem nivou od 12,9 procenata. Već sada je izvesno da će prošlogodišnji rezultat iz ovog glavnog segmenta poslovanja i na nivou cele 2022. godine biti značajno premašen, s obzirom da je centralna banka nastavila da u drugoj polovini godine povećava referentnu stopu još većim intenzitetom. Neto prihodi od naknada i provizija i dalje znatno doprinose bankarskom profitu, uprkos povicima u javnosti oko mnogih nerazumnih naknada koje su postale deo bankarske politike u vremenima niske profitabilnosti. Neto prihod od naknada i provizija dostigao je u prvoj polovini godine 33,3 milijarde dinara i rastao je stopom od 59,3 odsto na godišnjem nivou.

Na profitabilnost je, pak, negativno uticalo kretanje kursa evra, dok na polju rezervisanja po kreditnim gubicima ili oslobađanja rezervi nije bilo značajnijih promena u odnosu na prošlu godinu. Neto profit bankarskog sektora u periodu januar-jun dostigao je 36,2 milijarde dinara i bio je 38,6 procenata viši u odnosu na isti period protekle godine. Prinos na kapital, koji predstavlja ključnu meru zadovoljstva akcionara, posle dužeg vremena je premašio nivo od 10 procenata, nakon ostvarenih 7,4 odsto u protekloj godini i 6,5 odsto u godini pandemije.

Rastu krediti, ali i njihova cena

Kada se posmatra redovnost u otplati kredita, banke su krajem juna tekuće godine bile u najboljoj situaciji po ovom pitanju još od protekle svetske finansijske krize. Prema podacima Udruženja banaka, ukupno kašnjenje u otplati bankarskih kredita bilo je na kraju juna ispod tri procenta, dok je ovaj pokazatelj kod stanovništva tradicionalno bio još bolji i iznosio je 2,3 odsto. Učešće problematičnih kredita na kraju juna, prema podacima centralne banke, spustilo se na 3,3 procenta što je najniži nivo još otkada je počela borba za snižavanje nagomilanih loših kredita sa izbijanjem svetske finansijske krize.

Rast kreditne aktivnosti bankarskog sektora na kraju juna iznosio je 13,1 odsto i u većoj meri je rezultat odobrenih kredita privredi nego stanovništvu. Krediti privredi zabeležili su stopu rasta od 15,8 odsto i na kraju juna dostigli su iznos od 1,6 hiljada milijardi dinara, što i dalje čini udeo manji od četvrtine BDP-a. Krediti stanovništvu porasli su u junu 9,8 odsto i nominalno stanje ovih kredita na kraju tromesečja iznosilo je 1.425 milijardi dinara, odnosno 21,4 odsto BDP-a.

Uporedo sa odlukom NBS da postepeno zaoštrava monetarnu politiku, počela je da raste i cena kredita, ali su u prvoj polovini godine stope i dalje bile prilično prihvatljive. Kamatne stope na novoodobrene kredite za privredu i stanovništvo u proseku su iznosile 3,8 i 9,1 odsto, respektivno, odnosno kada su u pitanju krediti indeksirani u evrima 2,6 i 3,6 odsto, respektivno.

U julskoj anketi NBS-a, bankari su potvrdili da nastavljaju sa pooštravanjem kriterijuma za odobravanje kredita privredi i to pre svega za kredite indeksirane u evrima, naročito prema velikim preduzećima. Na ovo su uticali viši troškovi izvora finansiranja, kao i neizvesnost u pogledu opšte ekonomske situacije koja je dodatno zaoštrena u narednom kvartalu. U segmentu stanovništva, pooštravanje se najviše odnosilo na dinarske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje, te stambene kredite sa deviznom klauzulom. Banke očekuju da će u narednom periodu doći do pada tražnje pre svega za stambenim i dinarskim gotovinskim kreditima, usled manje kupovine nepokretnosti i trajnih potrošnih dobara, kao i procene da će građani koristiti deo prethodno akumuliranih sredstava na štednim računima za tekuću potrošnju i investicije.

Konsolidacija tržišta na čekanju

Talas spajanja i preuzimanja u domaćem bankarskom sektoru izgleda kao da je privremeno zaustavljen, premda još dve banke (Raiffeisen i AIK banka) nisu i formalno sprovele konsolidaciju zavisnih banaka koje su preuzele. Prvih deset banaka po visini aktive zauzima skoro 93 odsto tržišta, pa je očito da nekih bitnijih pomeranja na tržištu gotovo da i ne može biti mimo ovih tržišnih učesnika.

Banka Intesa je ostala najveća banka sa tržišnim udelom od nepunih 15 procenata, dok su još četiri banke (OTP banka, Raiffeisen, NLB Komercijalna banka i Unicredit banka) na kraju juna imale tržišni udeo veći od deset procenata. Među ovim najjačim igračima u domaćem bankarskom sektoru dominira strani kapital, dok su predstavnici domaćeg kapitala AIK banka, sa manjinskim kapitalom Eurobank Direktna, te državna Poštanska štedionica.

Od preostalih deset banaka na tržištu nijedna nema tržišni udeo veći od dva procenta i moguće je da će među njima u bliskoj budućnosti biti kandidata za utapanje u neku od većih banaka. Ovo sigurno ne važi za tržišne učesnike sa specifičnom tržišnom nišom, poput Bank of China i Mirabank, a verovatno i za neke banke u uskospecijalizovanim poslovima kao što su Mobi Banka i 3 BANKA.

Rang banaka prema visini aktive, jun 2022. (u 000 RSD)

Kada je u pitanju profitabilnost banaka, većina banaka je poslovala pozitivno u prvoj polovini godine, izuzev Mirabank i Mobi banke koje beleže negativne rezultate u dužem periodu. Najveći profit u apsolutnom iznosu ostvarila je OTP banka, koja je preuzimanjem Vojvođanske i Societe Generale banke, svakako donela najveće promene na domaćem tržištu.

Banka sa mađarskim kapitalom je svojim agresivnim nastupom ostvarila u prvoj polovini godine dobit od 7,7 milijardi dinara, i time smenila sa prvog mesta već dugo godina neprikosnovenu Banku Intesa, koja je ostvarila krajnji rezultat od 6,2 milijarde dinara. Na trećem mestu, ukoliko bi joj bio pripisan profit Credit Agricole-a, nalazi se Raiffeisen banka sa krajnjim rezultatom od 5,4 milijarde dinara. Unicredit banka, koja je pored Intese jedina među vodećim bankama ostala po strani u preuzimanjima drugih banaka tokom proteklih godina, zabeležila je profit od 4,2 milijarde dinara, dok je NLB Komercijalna banka, koja je proletos okončala preuzimanje, ostvarila profit od 3,4 milijarde dinara.

Rang lista banaka prema visini profita, januar-jun 2022. (u 000 RSD)

Prilično je izvesno da će banke ostvariti solidne profite i u drugoj polovini godine, jer je teško očekivati da će u ovom kratkom periodu, makar i da se makroekonomska situacija pogorša, banke promptno gomilati veća rezervisanja po lošim kreditima. Iskustva iz proteklih kriza govore da domaće banke mnogo sporije pristupaju rezervisanju pred nadolazeće krize, nego što to čine njihovi pandani na zapadnim tržištima, koji su uglavnom kotirani na berzama. Ostaje da se vidi koliko će usporavanje privredne aktivnosti biti bolno po bankarski sektor, a kao i u proteklim nestabilnim vremenima kritične tačke za poslovni uspeh bankarskog sektora biće stanje na tržištu rada i pitanje deviznog kursa koji već duže vreme radi u korist dužnika.

Nenad Gujaničić

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Dan Gold, Unsplash

Чланак Bankarski sektor u prvoj polovini 2022. godine: Više kamate poduprle rezultate i raspirile strahove се појављује прво на Biznis i Finansije.