„Bolje da ga je stekao!“

Za ovu crticu iz života velikog Marksa ne postoji materijalni dokaz, ali je zanimljiva pre svega da bi se razumelo poreklo Marksa, rođenog Jevrejina čiji su se roditelji okrenuli protestantizmu.

’Kapital’ je obimno delo koje je Marks dugo pisao. Neki ekonomisti i filozofi tvrde da nije shvaćeno kako bi trebalo i da doba razumevanja Marksovih ideja tek dolazi. Ne radi se o proročkim veštinama jednog analitičara društvenih pojava, već o dubokoj analizi i razumevanju proizvodnje, profita i kapitala.

Kapital i njegovu akumulaciju u onom negativnom ’krvavom’ kontekstu donela je industrijska revolucija i 19. vek. To je bio Marksov vek i njegova majka je dobro znala za čiju stranu treba da se zalaže njen sin, pravnik, novinar, pisac i mislilac zarad udobnog života i luksuza u kojem je živela manjina. Znala je da Karlu Marksu to nije bio životni stil, a još manje životni cilj. Ali, verovatno nije mogla ni da pretpostavi koliki će uticaj njen najmlađi sin imati na sve što je usledilo. Verovatno nije ni sanjala da će njen Karl večno živeti.

Borba za prava radnika, bolje uslove rada, ideje socijalizma, osnivanje različitih udruženja bili su i više nego dovoljni razlozi da Marks sa porodicom bude proterivan. Tako je i stigao do Pariza tadašnjeg političkog centra Evrope. Tu je upoznao sina velikog industrijalca Fridriha Engelsa koji će mu postati doživotni projatelj i saradnik, pokrenuo časopis, osnovao Komitet komunističke korenspodencije kako bi povezao socijaliste celog sveta. U Londonu je osnovan Savez komunista za čije je potrebe 1848. sa Englesom napisao ’Manifest komunističke partije’. Marks je proteran i iz Francuske, nastanjuje se u Belgiji, putuje po Nemačkoj da bi se u egzilu skrasio sa porodicom u Londonu i tu i završio život 1883.

Život je materijalno

Sam 19. vek, surova industrijalizacija koju su predvodili Englezi, trka za profitom koja je zarazila ceo svet, težak položaj radnika i siromaštvo koje je punilo svaku poru života, Marksu su bile osnovne potke za kritiku. Kritikovao je kapitalizam, ali nije ostao na tome. Tražio je rešenje kako bi svet opstao zdraviji i humaniji.

Marks je svet i odnose posmatrao kroz materijalnu proizvodnju. Sve je počelo od njegovih istraživanja načina kako se proizvodi vrednost, kakvi su odnosi među ljudima u procesu proizvodnje i razmene materijalnih dobara. Pred njegovim očima nastajao je građansko-kapitalistički svet i pretio da postane dominantni svetski poredak. Tako je jedno od Marksovih najvažnijih otkrića bila ideja da je ovaj svet zasnovan na logici kapitala, na logici proizvodnje viška vrednosti.

Profesor Lino Veljak je to ovako objasnio u RTS emisiji ’Filozofija i…’:

„Problemi u odnosima među klasama ne nastaju zato što su kaptalisti zli, a radnici jadni, izrabljeni od strane zlikovaca. Problem je u samoj logici proizvodnje zasnovanoj na kapitalu koja podrazumeva proširenu reprodukciju viška vrednosti.“

Materijalni život, kako je to Marks pisao i govorio, je taj koji određuje politički, pravni, pa i duhovni svet. Teško da će danas neko osporiti ovakva razmišljanja. Proizvodnja, novac, profit, kapital – termini su o kojima se danas najviše govori i u koje se najviše veruje.

Jednog dana sve će pući

Ako se uproste Marksove reči, moglo bi se ovako reći – poredak zasnovan na kapitalu će pući. Odnosno, problem nije toliko u ekstraprofitu koliko u samom profitu. Ako se čovečanstvo nužno bazira na uvećanju profita, ono će sigurno ulaziti u krize. Neće te krize, po Marksu, zaustaviti razvoj i materijalni napredak, ali će povećati konflikte unutar društva koji će sigurno povesti u konačan slom ili krah.

„Ideja Marksovog pucanja i propasti kapitalizma je da to bude organski prelaz u novi poredak u kojem bi se sredstva za proizvodnju stavila pod kontrolnu udruženja proizvođača. Danas bi se to reklo pod demokratsku kontrolu čovečanstva i njenih delova“ rekao je profesor Veljak u emisiji. Ne radi se, dakle, o ’pucanju’ koje će iznedriti nov poredak, kao što se to desilo iz robovlasništva u feudalizam sa mračnim međuperiodom. U pitanju je nova raspodela.

Mnogo je toga Marks predvideo. Birtak um, obrazovanje, komunikacija sa ljudima i istraživanja kojima je posvetio ceo radni vek, doneli su razmišljanja koja su aktuelna danas, čak i više nego u veku kada su nastala. Marks je dao zapravo mnogo upozorenja i nije ni čudo što mu se mnogi analitičari ovog milenijuma vraćaju sa velikom pažnjom. Danas su njegove knjige prodavanije nego ikada.

Krize su postale redovna pojava, očekuju se, najavljuju, globalizacija je u zreloj fazi. Još je mnogo ideja koje je Marks zapisao i sa kojima je korisno da se svako upozna.

Od Marksa za ljude danas

Šta će vam Marks danas i kako je video svet?

Početke aktuelne globalizacije Marks je primetio u veku u kom je živeo. Vrlo jasno uočava da je proces već na delu i da su počele da nestaju granice ne samo između država i naroda, već i granice između kontinenata, kako to kaže profesor Veljak.

Marks i Engels su delimični krivci za uvođenje osmočasovnog radnog vremena. Ovakvo radno vreme postalo je zvaničan zahtev Međunarodne radničke asocijacije. ’Osam sati rada, osam sati spavanja, osam sati slobodnog vremena’ slogan je Velšanina Valisera Robert Ovena iz 1810.

Marksove ideje su u mnogo slučajeva u istoriji iskorišćene kao osnova diktatura i one su pravdane kritikom i razmišljanjima Karla Marksa. Počev od Oktobarske revolucije, mnogi su tvrdili da se gradi poredak koji je realizacija Marksove ideje socijalizma i komunizma. Zanimljivo je da se u svakoj bankarskoj i ekonomskoj krizi poslednjih 30 godina uvek provlači ime Karla Marksa i upozorenja koja stručnjaci i poznavaoci njegovog dela prepoznaju u praksi.

U industrijskim nacijama nekolicina ima sve više bogatstva i tu je takođe Marks bio u pravu. Ovaj porast nejednakosti svojstven kapitalizmu on je i dijagnostikovao i očekivao da se produbljuje.

Marks je takođe kritikovao još jednu osobinu kapitalizma – određivanje visoke cene proizvodima koji nisu preko potrebni. Ovome danas svi svedoče, a pre svega na formiranje potreba i apetita koji se izmišljaju radi prodaje i opravdanja visoke cene. Tehika, oprema i različiti gedžeti najbolji su primer savremenih izmišljenih potreba.
Monopol je takođe pojava nezamisliva za Marksov 19. vek, ali je i te kako postala deo realnosti druge polovine 20. veka. Da ’male jedu veliki’ danas svako može da posvedoči, pa i totalni ekonomski laik. Ovo je još jedno od predviđanja velikog Marksa.

Najlakši način da kapitalisti ne podižu plate zaposlenima je da održe stanje kada je mnogo ljudi bez posla. Marks je ovakvu ’taktiku’ prepoznao kao realnu i očekivanu.

Najveći svih vremena

Jedan od boljih poznavaoca Marksovog dela, Britanac Fransis Vin, pre 15 godina rekao je za BBC:

„Posle pada Berlinskog zida podrazumevalo se da bi i Karla Marksa trebalo zatrpati sa ruševinama. Trebalo ga je zaboraviti zajedno sa njegovim idejama i knjigama. Ali, početkom ovog milenijuma vidim da se Marks vraća. Ovo doba je pravo vreme da ponovo razmislimo o njemu i onome što je zaista govorio, mislio, radio, umesto da se sećamo onoga što se radilo u njegovo ime“.

Ovo je bio Vinov komentar na podatak da su slušaoci BBC radija upravo Marksa proglasili za najvećeg filozofa svih vremena. Nisu to ni Aristotel ni Toma Akvinski ni Kant. Marks je bio jedan od mislilaca koji su imali ideju kako da menjaju svet, a ne samo da ga kritikuju.

’Manifest komunističke partije’ govori sve o čemu se danas polemiše na svakom ćošku – od globalizacije, velikih korporacija koje gutaju manje i kapitalizma koji razdire svetsku ekonomiju. Nije na odmet bar ga prelistati jer je ’Kapital’, ma koliko maestralan bio, gigantsko delo stvarano čak 20 godina.

Po rečima Vina, ’dokle god opstaje kapitalizam, neophodno je čitati i razumeti ’Kapital’, Marksa i njegove vizije, pre svega.

Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay

Чланак Jednog dana poredak zasnovan na kapitalu će pući се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa stopom od dva procenta su Banka Inteza, OTP banka, Rajfajzen banka, NLB Komercijalna banka i Agroindustrijska komercijalna banka (AIK banka).

Na listi su i Unicredit banka, Banka Poštanska štedionica, Erste banka i Eurobank direktna gde je utvrđena stopa zaštitnog sloja kapitala od jedan procenat.

Zaštitni sloj kapitala se primenjuje od polovine 2017. godine a NBS ga najmanje jednom godišnje preispituje i donosi odluku za sistemski značajne banke.
Nova odluka će se primenjivati od 30. juna.

Sistemski značajna je banka čije bi pogoršanje finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema, objasnila je NBS.

Globalno od sistemski značajnih banaka za državu zahteva se održavaju dodatni osnovni akcijski kapital u visini od 0 procenata do 2 procenta rizične aktive banke.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак NBS objavila listu od devet sistemski značajnih banaka u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi u informacijama koje je eKapiji dostavio Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, u Srbiji ima oko 300 izvorišta, a flaširanjem vode bavi se 25-30 fabrika, različitog kapaciteta. Ističe se da bi izvore trebalo racionalno koristiti i upravljati tim prirodnim resursom kao dragocenim bogastvom koje u svetu dobija sve više na značaju.

U Srbiji ima 300 izvorišta

– Koliko su značajne naše fabrike mineralnih voda govori i činjenica da su privatizovane od strane inopartnera i to: najveća fabrika Knjaz Miloš prešla u ruke vlasnika američkog Pepsika i češkog proizvođača bezalkoholnih pića Motoni 1873. Fabrika Vlasinka sa brendom Rosa je postala deo Coca Cola sistema. Mg Mivela je u vlasništvu Fortenova Grupe iz Hrvatske, a Palanački kiseljak posluje u okviru Atlantik grupe iz Hrvatske. Minaqua, fabrka mineralne vode iz Novog Sada je društvo sa ograničenom odgovornošću, sa vlasnikom kompanije koji je Pandam NS koji posluje u sastavu internacionalnog investicionog fonda Global Water Investment Group LTD – navedeno je.

To znači da su u domaćem vlasništvu, kada govorimo o većim fabrikama koje flaširaju vodu, ostale Heba iz Bujanovca, čiji je vlasnik Nektar iz Bačke Palanke, Voda Vrnjci (Ekstra pet), Prolom voda (mali akcionari), Voda voda (Vojin Đorđević) i Voda Jazak (NIS).

Privatizaciju fabrika na potpuno drugačiji način doživela je svojevremeno ekonomista Nada Vidović, koja je na predavanju pod nazivom „Voda kao javno dobro ili strateški interes“, koje je organizovao Zrenjaninski socijalni forum 2016. godine istakla da je „Srbija u tišini prodala izvorišta – bez javne rasprave, bez mišljenja javnosti i saglasnosti svojih građana“.

Naša zemlja nije iskoristila šansu

Kako je tada navela, „naša zemlja nije iskoristila šansu da kroz svoj najbogatiji prirodni resurs državu pretvori u strateški važnu i bogatu zemlju. Tih 60 mil EUR ostvarenih prodajom nije iskorišteno da se reše problemi sa vodosnabdevanjem u našim gradovima“, preneo je Danas.

– Mi smo prodali svoja prirodna bogatstva tretitajući ih kao „robu“ i to za tepsiju ribe, pa sada na vodi zarađuju privatna preduzeća i strane kompanije – rekla je tada Vidovićeva.

Govorila je i o privatizacija javnih vodovoda, čime bi Srbija, kako je navela, u potpunosti izgubila samostalnost u raspolaganju ovim resursom.

Tada je upozorila da na prodaju čekaju još i Ribarska banja, Banja Žubor, Specijalna bolnica Banja Koviljača, kao i druge specijalne bolnice koje se, ne slučajno, nalaze na izvorima geotermalnih ili mineralima bogatih voda.

Šta kaže Zakon o vodama?

Kako za eKapiju kažu u Direkciji za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, vode, vodotokovi i njihovi izvori i resursi podzemnih voda, uključujući i geotermalne resurse, prirodna su bogatstva u svojini Republike Srbije. Na prirodnom bogatstvu može se steći koncesija ili pravo korišćenja, odnosno iskorišćavanja, u skladu sa posebnim zakonom, u ovom slučaju Zakonom o vodama.

Kontrola nad vodama se sprovodi primenom Zakona o vodama, čije se odredbe primenjuju na sve površinske i podzemne vode na teritoriji Republike Srbije, uključujući termalne i mineralne vode, osim podzemnih voda iz kojih se mogu dobiti korisne mineralne sirovine i geotermalna energija.

– Vodna dozvola izdaje se na određeno vreme, a najduže za period od 15 godina, zavisno od načina, uslova i obima korišćenja voda, načina, uslova i obima ispuštanja otpadnih voda, skladištenja i ispuštanja hazardnih i drugih supstanci koje mogu zagaditi vodu, kao i uslova za druge radove kojima se utiče na vodni režim. Vodnom dozvolom se utvrđuje način, uslovi i obim korišćenja voda, saglasno odredbama 122.-127. Zakona o vodama – navode.

Da li je proizvodnja vode za piće unosan biznis?

Fabrike voda najviše su locirane u nerazvijenim područjima gde je ova vrsta proizvodnje često i jedini izvor zapošljavanja. Industrija mineralnih voda direktno zapošljava oko 3.000 ljudi, a posredno taj broj je znatno veći, imajući u vidu sve povezane grane.

Potrošnja mineralnih voda u Srbiji nije velika, ali je značajan podatak da iz godine u godinu raste, pa je tako za poslednjih 10 godina tri puta povećana i po stanovniku iznosi 70-80 litara godišnje, dok je potrošnja u EU oko 150 litara.

Raznovrsnost asortimana ovih proizvoda takođe raste, što se ogleda u aromatizaciji mineralnih voda, kako negaziranih tako i gaziranih mineralnih voda za sve uzraste.

Ukupna proizvodnja mineralnih voda u 2021. godini je povećana za 8,1%. Rast je registrovan u proizvodnji mineralnih negaziranih voda od 11%, kao i u proizvodnji gaziranih mineralnih voda od 5,3%.

– Srbija proizvodi godišnje dovoljno za domaću proizvodnju, ali i određene količine za izvoz, međutim tržište je slobodno tako da se mineralna voda i uvozi – navedeno je u dostavljenim informacijama.

Cene uvoznih mineralnih voda su u porastu

U proseku, više jedne petine ukupno proizvedene količine i izvezemo. Takođe, prosečno uvezena količina godišnje iznosi oko jednu desetinu količine koju izvezemo. U strukturi izvoza dominira negazirana mineralna voda, dok je u uvozu taj odnos mineralne negazirane i mineralne gazirane skoro izjednačen.

Zemlje koje su najviše zainteresovane za mineralne vode su i dalje zemlje bivših republika SFRJ, dok najveće količine mineralne vode uvozimo iz Hrvatske, Slovenije i Italije.

U 2021. godini izvezeno je 1.185 hilj. hl (povećanje od 30%) a uvezeno 114 hilj. hl (povećanje od 27%).

Cene uvoznih mineralnih voda su u porastu u 2020. u odnosu na 2019. godinu, dok su izvozne cene domaćih mineralnih voda u padu. Međutim i dalje je cena uvoznih mineralnih voda na višem nivou u odnosu na cenu domaćih mineralnih voda. Prema strukturi i uvoza i izvoza dominira mineralna negazirana voda, čija je potrošnja duplo veća od gazirane mineralne vode, dodaje se.

Izvor: E kapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Stranci privatizovali naše fabrike mineralnih voda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iza nas je godina oporavka, obiležena delimičnim oporavkom potražnje i rastućim korporativnim profitom i cenama deonica. Sada se suočavamo s problemima ograničene globalne ponude, što uzrokuje rast cena. Možemo očekivati da će se ovi problemi protegnuti u sledeću godinu.

Uprkos rastu cena i pojavi novih verzija koronavirusa, deonice ostaju zanimljiva investicioka klasa za sledeću godinu, budući da korporativni profiti nastavljaju jačati, a centralne banke verojatno će postupno podizati kamatne stope.

Uz veću inflaciju i niže kamate, možemo očekivati nastavak negativnih realnih kamatnih stopa i sledeće godine, što će i dalje imati pozitivne cenovne učinke na burzama.

Ovogodišnji veliki posao je sjajan. Američke kompanije s indeksom S & P500 zabiležile su rast prihoda od 17 odsto i rast dobiti od 40 odsto u trećem kvartalu ove godine. U četvrtom kvartalu ove godine očekuje se rast agregata za 18% i zarada od 25%. No, s povratom korporativne dobiti, berze više nesu toliko precenjene.

Za nemački DAX indeks, odnos P / E ove je godine pao sa 70 na 15. Ovaj nivo je uporediv s DAX-ovim P / E odnosom za veći dio 2018. godine, pri čemu DAX ima prinos od dividende od oko 2,8%.

Poređenja radi, slovenački SBITOP indeks još jeftiniji s odnosom P/E ispod osam i trenutno se može pohvaliti prinosom od dividende od 4,2%. U trećem kvartalu, kompanije iz SBITOP indeksa zabilježile su rast dobiti od 53% u odnosu na prethodnu godinu.

Izvor Ilirika/SEEbiz

Foto Pixabay

Чланак Odlična godina za tržište kapitala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi, neisplaćena dividenda Dunav osiguranja, ostvarena po osnovu kapitala u društvenom vlasništvu iznosi 4,17 milijardi dinara i smatra se društvenim kapitalom. U zbiru društveni kapital koji se ovom odlukom prenosi iznosi 7,14 milijardi dinara. Na Republiku Srbiju prenosi se pet milijardi dinara, što će biti iskazano u 7,67 miliona akcija Dunav osiguranja.

Bez naknade zaposlenima će biti preneto najviše 1,78 milijardi dinara što će biti iskazano kroz 2,7 miliona akcija. Dok će Akcionarskom fondu biti preneto najmanja 357,3 miliona dinara što će biti iskazano u 548 hiljada akcija.

Vlada Srbije definisala je da će minimalna vrednost jedne akcije iznositi 652 dinara. Odlukom je stvorena obaveza Dunav osiguranju da u roku od mesec dana donese odluku o izdavanju akcija zaposlenima bez naknade. Pravo na takve akcije imaju svi zaposleni koji su državljani Srbije, odnosno oni koji su bili raniej zapsleni, kao i zaposleni i bivši zaposleni u kontrolisanim društvima Dunav osiguranja.

Pravo na akcije koja se može ostvariti najviše za 35 godina vremena provedenog u radnom odnosu, a imaju ga penzioneri.

Izvor: Tanjug

Чланак Vlasnički kapital Dunav osiguranja preuzima država се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ali, obim kineskih ulaganja i dalje je skoro beznačajan.

Sve je više „jastrebova“ koji tvrde da su kineska ulaganja po definiciji korumpirana, sa otrovnim uticajem na tek formalno demokratske zemlje, uključujući i one na istočnoj periferiji Evropske unije. Drugi su manje uvereni da kineska ulaganja predstavljaju stvarnu pretnju. Članice EU u istočnoj Evropi stoje na raskrsnici u odnosima sa Pekingom i Briselom.
„Ove investicije će ostaviti neželjene posledice širom EU“, kaže za DW Erik Honc, koji rukovodi vašingtonskim Centrom za međunarodna privatna preduzeća (CIPE) u oblasti takozvanog „korozivnog kapitala“.

Kapital koji potiče iz autoritarnih režima

„Korozivni kapital“ – koncept koji je prvi uveo CIPE – odnosi se na spoljne izvore finansiranja kojima nedostaju transparentnost, odgovornost i tržišna orijentacija. „Takav kapital obično potiče iz autoritarnih režima poput Kine i Rusije, i iskorišćava nedostatke u upravi u zemljama-primaocima kako bi uticao na njihovo donošenje političkih odluka“, objašnjava za DW Matej Šimalčik, direktor Centralnoevropskog instituta za azijske studije (CEIAS) iz Bratislave.

U slučajevima Slovačke i Češke, Peking je uspeo da razvije značajne veze s lokalnim oligarsima koji imaju finansijske interese u Kini. „Te veze su kasnije korišćene za podsticanje politike koja odgovara kineskim interesima“, tvrdi Šimalčik. „Fokusirajući se na oligarhijsku klasu, Kina je zapravo uspela da izvrši uticaj na obe zemlje istovremeno.“

Kao rezultat toga, Kina je navodno uspela da izvrši uticaj u oblastima poput vladinih komunikacionih mreža.

Nedavni izveštaj Instituta iz Bratislave pokazuje da je kineska vlada uspela da zakorači u Češku i Slovačku preko bankarske kompanije poznate kao „CEFC Čajna Enerdži“, koja je iskorišćena da postane manjinski akcionar u češko-slovačkoj finansijskoj grupi, „J&T Fajnens“.

Mađarska zainteresovana, Poljska zbunjena

Mađarska ima najveći udeo kineskih investicija u istočnoj Evropi posle Srbije i planira nekoliko novih projekata, uključujući i izgradnju kontroverznog kampusa Univerziteta Fudan u Budimpešti.

Poljska, članica Višegradske grupe u kojoj su i Češka, Slovačka i Mađarska, sada je u jedinstvenoj poziciji kada je u pitanju odnos prema Kini i EU. „Evropska unija s jedne strane kritikuje Poljsku zbog narušavanja demokratije, ali ta zemlja je istovremeno skeptična prema kineskim investicijama zbog slične istorijske borbe poput one koje su prošle baltičke zemlje“, rekao je Honc.

Odnos Poljske prema Kini odraz je stanja američko-kineskih odnosa, a Varšava obično igra ulogu partnera lojalnog Vašingtonu. Ta zemlja već je pokazala svoju usklađenost sa američkom politikom kada je u pitanju 5G internet tehnologija.

„U Poljskoj se međutim ideološki akcenat stavlja na nacionalne interese i identitet, a to može da dovede i do politike koja je u suprotnosti s njenim evropskim i američkim saveznicima“, ukazuje Rumena Filipova, iz bugarskog Instituta za globalnu analitiku.

U svakom slučaju, Poljska ima značajne ekonomske odnose s Kinom, posebno u sektoru železničkog transporta – ona je, naime, ključna tranzitna zemlja za šinski prevoz robe iz Kine.

„Ne bi bilo iznenađujuće da Kina uspe da proširi svoj uticaj u toj zemlji i ubrizga još korozivnog kapitala“, rekao je Šimalčik.

Litvanija uzvraća udarac

Litvanija je predvodila bojkot samita 17+1 (zemlje istočne Evrope + Kina) u februaru i rekla da želi da se EU sastaje sa Kinom samo na nivou svih zemalja to jest 27+1. „Čvršći stav Litvanije prema Kini je održiv, s obzirom na to da bilateralni litvansko-kineski finansijski i trgovinski odnosi nemaju značajan obim“, rekla je Filipova.

Ostaje da se vidi da li će druge dve baltičke države Letonija i Estonija slediti primer Litvanije.

Šimalčik kaže da izgleda da će Estonija verovatno slediti isti obrazac, mada verovatno na više diplomatski način od Litvanije. „Što se tiče Letonije, ona će verovatno biti najnevoljnija od njih tri da se zauzme kritički stav prema Kini, delimično i zbog javnog mnjenja, jer Letonci spadaju u evropske narode koji Kinu doživljavaju najpozitivnije“, kaže on.

Obično su se veze razvijale samo sa vladajućim koalicijama, a ne i sa opozicionim strankama, nastavio je on. Kao rezultat toga, gde god su bivše koalicije izgubile opšte izbore i bivša opozicija je došla na vlast, kao u slučaju Litvanije i Slovačke, vlade su postajale sve kritičnije prema Pekingu.

„Slični trendovi mogu se očekivati u Češkoj, pa čak i u Mađarskoj ako opozicija uspe da pokoleba glas javnosti“, rekao je Šimalčik.

Bugarska i Rumunija

Kineski predsednik Si Đinping je 2018. godine podigao kinesko-bugarske odnose na strateški nivo, iako je kasnije pritisak SAD doveo do toga da Sofija donekle promeni kurs. U poređenju sa ostalim zemljama centralne Evrope, Kina je u Bugarsku i Rumuniju uložila manje kapitala, a te dve zemlje su zadržale lojalnost EU i NATO.

„Ne bih rekao da su Bugarska i Rumunija manje pogođene korozivnim kineskim kapitalom od Češke i Slovačke, već – na različite načine“, rekao je Honc.

On je dodao da je politička elita u tim zemljama možda malo svesnija potencijalnih negativnih uticaja ovih investicija na njihovu sopstvenu sposobnost da utiču na političku ekonomiju nacije.

Bukurešt je usvojio memorandum koji blokira dodelu ugovora o javnoj infrastrukturi kompanijama iz zemalja koje nemaju bilateralni trgovinski sporazum sa EU. Osim toga, Rumunija je 2019. kineskoj telekomunikacionoj kompaniji Huavej zabranila pristup njenim mrežama i obustavila je saradnju sa Kinom oko izgradnje nuklearne elektrane „Černavoda“.

Preterane brige?

Nedavna studija Centra za azijske studije Centralne i Istočne Evrope (CEECAS) pokazala je da vlade u regionu imaju preuveličanu sliku opasnosti od Kine. Napominje se i da su pozicije direktnih stranih investicija Kine u ovim zemljama – skromne.

Prema podacima kineske organizacije koja se bavi monitoringom globalnih investicija ove zemlje (Chinese Global Investment Tracker), u periodu od 2000-2019, od 129 milijardi dolara (107 milijardi evra) vrednih kineskih investicija u Evropi, samo deset milijardi dolara otišlo je u zemlje centralne i istočne Evrope.

Prema podacima multinacionalne advokatske firme Bejker Mekenzi, vrednost kineskih direktnih kapitalnih investicija u Evropi je sa 13,4 milijardi u 2019. opala na 7,2 milijarde dolara u 2020. godini.

Međutim, Mađarska je usporila ovaj trend. Bilateralna trgovina između Kine i Mađarske dostigla je 5,35 milijardi dolara u prvoj polovini 2020. godine, što je za 9,8 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Ukupna kineska strana ulaganja u Mađarsku iznosila su pet milijardi dolara, a vodeće su kompanije kao što su Huavej, Vanhua i Kineska banka.

Poređenja radi, bugarski izvoz u Kinu 2020. iznosio je 870 miliona dolara, a uvoz 1,7 milijardi dolara. Kina je povećala svoje učešće u ukupnom bugarskom izvozu sa 0,6% na 2,7% između 2006. i 2020. Kineska ulaganja u Bugarsku su bila ispod jedan odsto stranih direktnih investicija.

„Bio sam više zabrinut pre dve godine kada se na kineske investicije gledalo kao da su čisto komercijalne“, rekao je za DW Mikael Vigel, direktor istraživačkog programa „Globalna bezbednost“ sa Finskog instituta za međunarodne odnose.

„Sada mislim da je Evropa postala mudrija i shvatila da Kina koristi svoje investicije da stekne uticaj i zabije klin u EU. Huavej je bio alarm za buđenje“, dodao je Vigel.

Izvor: Deutsche welle / B92

Foto: Pixabay

Чланак Korozivni kapital: trik ili poslastica? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U našoj zemlji ima devet sistemski značajnih banaka

Prema kriterijumima Narodne banke Srbije, u našoj zemlji ima devet sistemski značajnih banaka koje bi, ukoliko bi im se pogoršalo finansijsko stanje ili prestale da rade, narušile stabilnost domaćeg finansijskog sistema. Na toj listi su: Banka Inteza, Unikredit banka, Komercijalna banka, OTP banka, Rajfajzen banka, Erste banka, Poštanska šredionica, AIK banka i Vojvođanska banka.

Spisak sistemski značajnih banaka centralna banka od 30. juna 2017. godine donosi najmanje jednom godišnje i u odnosu na prošlu godinu nije bilo nikakvih izmena na listi. Na pitanje „Biznisa i finansija“ kako se određuje ta lista i stopa zaštitnog sloja kapitala za te banke u centralnoj banci su rekli da se njihova ocena zasniva na korišćenju najmanje jednog od sledećih kriterijuma: veličina banke, značaj za ekonomiju, značaj prekograničnih aktivnosti banke, povezanost banke s finansijskim sistemom, zamenljivost banke u finansijskom sistemu ili složenost poslovanja banke.

Sistemski značajne banke u Srbiji identifikovane su na osnovu kriterijuma i pokazatelja koji su utvrđeni smernicama Evropske bankarske agencije i koje važe za države Evropske unije.

„Bazelski komitet za superviziju banaka objavio je krajem 2011. godine metodološki okvir za utvrđivanje globalnog sistemskog značaja banaka, a krajem 2012. godine i okvir za identifikaciju sistemskog značaja banaka na nacionalnom nivou. Usklađujući pravni okvir s međunarodnim standardima i propisima Evropske unije i uz uvažavanje specifičnosti domaćih propisa i tržišta, Narodna banka Srbija je nakon usvajanja propisa kojima su standardi Bazel III uvedeni u Republici Srbiji u decembru 2016. godine donela odluke kojima se utvrđuju stope i način održavanja zaštitnih slojeva kapitala“, naveli su u NBS.

Zaštitni kapital

Kako su objasnili, usvajanje ovih propisa predstavlja deo usklađivanja sa standardima Bazel III, budući da se njima u domaći regulatorni okvir transponuju odredbe Direktive o kapitalnim zahtevima za kreditne institucije, kojima su zaštitni slojevi kapitala uređeni u Evropskoj uniji. Članom 131. navedene direktive regulatorno su uređeni zaštitni slojevi za sistemski značajne banke.

Na osnovu domaćeg regulatornog okvira koji je u potpunosti usklađen sa evropskim regulatornim uređenjem zaštitnih slojeva kapitala, Narodna banka Srbije utvrđuje sistemski značajne banke i primenjuje ista ograničenja u pogledu visine stope zaštitnog sloja kapitala za te banke po istim pokazateljima i kriterijumima koji su utvrđeni relevantnom regulativom i smernicama na nivou Evropske unije.

Sistemski značajne banke će od juna ove godine morati da održavaju određene stope zaštitnog sloja kapitala, odnosno procenat osnovnog akcijskog kapitala koji je svaka od njih dužna da održava iznad propisanog minimuma.

Za Intezu, Unikredit i Komercijalnu banku procenat zaštitnog sloja kapitala je dva odsto, a za sve ostale sistemski značajne banke jedan odsto.

Zaštitni slojevi kapitala predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koje su banke u obavezi da održavaju iznad propisanog regulatornog minimuma. To je instrument koji doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema jer se njime povećava otpornost bankarskog sektora, utiče na ograničavanje prekomernih ili potcenjenih izloženosti, povećava kvalitet kapitala banaka i ograničava njegova raspodela.

Kakva je otpornost na nepredviđene događaje

Bankari iz sistemski značajnih banka nisu bili voljni da za Biznis i finansije komentarišu po kojoj zasluzi su na toj listi i da li im propisivanje zaštitne stope kapitala na bilo koji način otežava poslovanje. Nezvanično priznaju da se njima postavljaju stroži zahtevi i da se ta lista utvrđuje na osnovu procedure koja uzima u obzir veličinu svake banke, njen značaj za ekonomiju, obim prekograničnih aktivnosti, povezanost sa finansijskim sistemom, složenost poslovanja i njenu zamenjivost.

Takođe, tvrde da, imajući u vidu njihovo tržišno učešće i ostale pokazatelje poslovanja, nemaju problem da u odnosu na druge banke povećaju stopu zaštitnog sloja kapitala i da to nije nikakav ograničavajući faktor u njihovom radu.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da je važno da NBS odredi spisak sistemski značanih banaka i propiše im strože kriterijume kad je reč o zaštitnom kapitalu, jer se u prošlosti dešavalo da globalne ekonomske krize pogode velike banke, što se prelije na privredu i građane i izazove velike potrese.

„Uticaj sistemski važnih banaka u Srbiji na finansijski sistem je veliki jer imamo oligopolsko bankarsko tržište tako da svaki njihov potres izaziva značajne negativne posledice na ekonomiju zemlje. Te velike banke moraju da imaju visoku kapitalizovanost i likvidnost. Nekoliko banka u Srbiji koje nisu bile sistemski značajne, kad su ostale bez dozvole za rad nisu izazvale značajnije potrese, njihovo gašenje je prošlo skoro bezbolno, što ne bi bio slučaj da je bilo potresa u nekoj velikoj banci“, kaže Grubišić.

On predlaže da NBS jednom godišnje, pored utvrđivanja liste sistemski značajnih banaka radi i stres test, da se vidi kako bi velike banke reagovale na nepredviđene događaje kakav je bila epidemija korona virusa.

Na listi sistemskih banaka samo jedna državna

Po oceni profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodraga Savića nema sumnje da svih devet sistemski značajnih banka ima veliku ulogu u finansijskom sistemu zemlje. „Dobro je da u Srbiji postoje takve banke, ali je važno i da ima i manjih banaka, da jača konkurenicja, kako bi cene usluga i kamate bile povoljnije za privredu i građane“, ističe Savić za „Biznis i finansije“.

Komentarišući listu sistemski značajnih banaka, Savić je ukazao da na njoj, osim Poštanske štedionice, nema nijedne banke u državnom vlasništvu jer je Komercijalna banka prodata slovenačkoj NLB banci.

„Poštanska štedionica ima ulogu banke preko koje idu državne isplate, poput penzija i socijalnih davanja, ali nije veliki kreditor privrede. Stoga bi bilo dobro da je država zadržala jednu banku u svom vlasništvu, kao što je Komercijalna, što bi posebno bilo važno sada kada se u okviru paketa pomoći privredi u vreme krize izazvane epidemijom korona virusa daju krediti sa garancijama države. Da je ta banka ostala u državnom vlasništvu država ne bi morala da značajna sredstva drži kao garanciju tih kredita, a istovremeno bi se i druge banke ravnale prema uslovima po kojima bi ta banka odobravala kredite“, objašnjava Savić, naglašavajući da je država iz nekog razloga prodala Komercijalnu banku, ne sagledavajući sve posledice takve odluke.

Komercijalnu banku je ove godine kupila NLB banka po ceni od 3.250 dinara po akciji, odnosno ukupno 387 miliona evra za državni paket od 83,2 odsto akcija, ali preuzimanje još nije završeno. To znači da će dogodine na listi sistemski značajnih banaka biti samo jedna državna banka, ako i ona do tada ne bude privatizovana.

Izvor: Marica Vuković, junsko izdanje Biznis i finansije-Finansije TOP

Чланак Banke od sistemskog značaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Nama MMF nudi da uzmemo oko milijardu. To bi izašlo negde tri do pet godina ročnost na oko tri odsto. Nama to nije potrebno i to nam je skupo u ovom trenutku. Možemo da uzmemo ovih 100 plus 200 miliona od Svetske banke na 0,5 odsto“, rekao je Vučić.

Vrlo bitan razlog za ovakvu odluku mogla bi da bude emisija jednogodišnjih dinarskih obveznica 14. aprila u vrednosti 29,4 milijarde dinara ili 250 miliona evra sa kamatnom stopom od 1,8 odsto i visokim procentom realizacije.

Pre toga, 2. aprila Ministarstvo finansija se zadužilo za 51,7 milijardi dinara ili oko 420 miliona evra emisijom trogodišnjih dinarskih obveznica sa prinosom od 2,15 odsto. Sa emisijom 12-godišnjih obveznica vrednih 47,25 miliona evra krajem marta po kamatnoj stopi od 1,89 odsto Srbija se u poslednjih mesec dana zadužila za skoro 740 miliona evra.

Karakteristično za ovu krizu  je odliv kapitala

Iako zaduživanje samo po sebi deluje kao loša stvar, ovo je u stvari dobra vest, jer se zemlje u razvoju širom sveta suoačavaju sa naglim zaustavljanjem priliva kapitala iz razvijenih zemalja i ne samo to, već tokom 70 dana od 21. januara odliv kapitala iz hartija od vrednosti u ovim zemljama je iznosio skoro 100 milijardi dolara.

Na ovo je upozorio i Međunarodni monetarni fond i obavezao se da će pomoći pogođenim zemljama da prevaziđu ovaj problem. Ovako je finansijska kriza u mnoge države stigla pre zdravstvene krize izazvane virusom. Devizni kursevi i vrednost akcija u Meksiku, Južnoj Africi, Brazilu, Tajlandu i drugim zemljama u usponu su se sunovratili kako je kapital iz razvijenih zemalja počeo da se vraća kući i u dolare, kao što to obično biva u vreme kriza.

Ono što je karakteristično za ovu krizu je što je odliv kapitala u roku od oko dva meseca čak četiri puta veći nego u vreme prethodnih kriza poput 2008. ili finansijske krize u Jugoistočnoj Aziji 1990-ih.

Prema podacima iz platnog bilansa koji je objavljen tek zaključno sa februarom nema pokazatelja značajnijeg odliva kapitala, jedino je kod državnih obveznica zabeležen odliv od 80 miliona evra kog nije bilo prethodnog meseca, niti u istom periodu prošle godine.

Ivan Nikolić, urednik MAT-a, ističe da će se više videti iz platnog bilanca za mart i april, ali da su dobar indikator odliva kapitala kretanja na deviznom tržištu.

„Da imamo veliki pritisak na povlačenje kapitala, stranci bi kupovali evre i iznosili bi ih. Međutim, mi nemamo pritisak na međubankarskom deviznom tržištu, što ukazuje da nema nekih navala na tržištu“, kaže Nikolić podsećajući da je recimo u martu Hrvatska morala da proda 1,6 milijardi evra kako bi stabilizovala kurs. S druge strane, od početka godine NBS je na deviznom tržištu intervenisala neto prodajom 215 miliona evra, a od 13. marta do sada neto je prodala 30 miliona evra.

Nikolić napominje da su najugroženije turističke zemlje gde ova grana privrede pokriva veliki deo deficita tekućeg računa.

„Zemlje sa velikim deficitom tekućeg računa, kojima presuši izvor njegovog finansiranja su velikom problemu. Recimo u Hrvatskoj je pokrivenost robnog uvoza izvozom oko 50 odsto. Kada nema priliva deviza onda se javlja pritisak na devizni kurs. Srećom mi nismo u toj poziciji“, ističe Nikolić dodajući i da je dobro što je udeo dolarskog u javnom dugu smanjen na ispod 20 odsto.

U odgovoru na pitanje u NBS kažu da iako su se pojedine zemlje u okruženju suočile sa odlivom kapitala od izbijanja pandemije virusa kovid 19, u Srbiji to nije bio slučaj jer je postignuta makroekonomska stabilnost, a učešće javnog duga u BDP-u smanjeno je za oko 20 procentnih poena BDP-a.

Nastavljena visoka sektorska rasprostranjenost priliva SDI

„Nakon rekordnog priliva SDI u Srbiju u 2019. godini od 3,8 milijardi evra (8,3 odsto BDP-a) koji je više nego u potpunosti pokrivao tekući deficit Srbije, snažan priliv SDI u Srbiju nastavljen je i u prvim mesecima 2020.

Prema podacima platnog bilansa, tokom januara i februara 2020. priliv SDI u Srbiju iznosio je 526,4 miliona evra, što je na približno istom nivou kao i u prva dva meseca 2019. godine (tada je priliv iznosio 574 miliona evra), a dobar rezultat očekujemo i u martu“, napominju u NBS dodajući da je tokom prva dva meseca 2020. nastavljena visoka sektorska rasprostranjenost priliva SDI, koje su i dalje najvećim delom usmerene u izvozno orijentisana preduzeća, pre svega u prerađivački sektor.

Kada je reč o portfolio investicijama u prva dva meseca 2020. godine, ukupno gledano je zabeležen neto odliv od 86,9 miliona evra, ali, kako navode u NBS, treba imati u vidu da je tu uračunata i redovna isplata preostalog dela evroobveznice koja je izdata 2013. u iznosu od 104,6 miliona evra.

„Kada se isključi ovo redovno dospeće evroobveznice, beleži se neto priliv po osnovu novih ulaganja u domaće hartije od vrednosti u iznosu od 17,7 miliona evra, dok je u prva dva meseca 2019. po ovom osnovu zabeležen je odliv od 39,3 miliona evra.

Srbija ne spada u one zemlje za koje postoji sumnja u solventnost

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ukazuje na to da su u martu devizne rezerve smanjene za svega 300 miliona evra, što pokazuje da Srbija ne spada u one zemlje za koje postoji sumnja u solventnost.

„Veće smanjenje deviznih rezervi se očekuje posle pandemije kada ponovo počne uvoz i izvoz, a istovremeno će biti manje priliva SDI. Prošle godine imali smo deficit tekućeg računa oko sedam odsto BDP-a, ali SDI su bile još veće od toga. Ove godine deficit tekućeg računa biće manji, možda četiri-pet odsto BDP-a, ali mislim da SDI neće biti dovoljne da pokriju deficit. Što se tiče špekulantskog kapitala, to zavisi od opšteg stanja u regionu i zemlji, ali i od neke loše vesti koja može biti okidač za masovni odliv kapitala, jer u krizi investitori burno reaguju. Inače mi nismo u lošoj poziciji, nalazimo se u Evropi, nemamo preteran javni dug, mada stanje nije ni najbolje, ali za sada nema direktne opasnosti“, ocenjuje Arsić.

Izvor: Danas

Чланак Zašto smo odbili pomoć od MMF-a? се појављује прво на Biznis i Finansije.