Reč je o pilot projektu uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Ministarstva za zaštitu životne sredine i Delegacije EU u Srbiji, a kompanija je dužna da preuzima otpad iz budžetskih kuhinja u Čačku i koristi ga u proizvodnji.

Kompanija pokreće poizvodnju granula od organskog otpada (voća i povrća), koje će biti sirovina za proizvodnju plastičnih folija, kesa, čaša, tanjira, rukavica, zaštitne odjeće, štapića za uši, ambalaže.

– Uspeli smo da napravimo materijal koji rešava problem otpada od voća i povrća, a istovremeno umanjuje količinu plastike, kaže Cvijanović, navodeći da je ideja potekla iz Azije, njeni pronalazači nisu uspleli da je komercijalizuju, pa je otkupljena i zaštićena patentom na evropskom nivou.

Kompanija je dobila certifikate iz Brisela i Majamija da su njeni proizvodi razgradivi u kućnim uslovima i da u procesu proizvodnje ne nastaje ugljen dioksid, što dokazuje da je sirovina koju koristi u proizvodnji prirodna, razgrađuje se bez nano čestica, nije otrovna i bezopasna je po eko-sistem.u Zagrebu, a u Beogradu ostaje istraživačko odjeljenje  kompanije Eko Bio.

„Kese koje se piju“

Proizvodnja granula počeće krajem ove, a najkasnije u januaru sledeće godine  u saradnji sa Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

– Opredielili smo se za Zagreb zato što su upiti od većine klijenata do sada dolazili sa tržišta Evropske unije (EU). S druge strane, imamo blizinu luke Rijeka, koja je velika međunarodna pomorska luka za transport, mreža puteva je fantastična i u okviru je EU, pojasnila je Cvijanović.

Sirovinu, odnosno organski otpad kompanija će dobavljati od prerađivača voća i povrća, budžetskih kuhinja, veleprodajnih lanaca i domaćinstava iz cijelog regiona.

Cvijanović aglašava da trgovinski lanci u Srbiji iskazuju veliko interesovanje za „kese koje se piju“.

Ona navodi da ljudi „uglavnom budu šokiran“ kada vide da je popila kesu i da je to učinila više puta bez ikakvih posledica. Opisuje da voda u kojoj je rastvorena kesa „gotovo da nema ukus, možda se donekle osjeća blago slankasti ukus“, piše Boomberg Adria Srbija.

Izvor: Boomberg Adria Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Srpska kompanija pravi eko kese koje se razgrađuju u vodi, i „koje se piju“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uz to, stručnjaci uzalud objašnjavaju da su to oksorazgradive, a ne biorazgradive kese i da bi neko za tu „prevaru“ trebalo i da odgovara.
Kako je za „Novosti“ ispričala dr Branka Pilić, profesorka sa Katedre za inženjerstvo materijala na Tehnološkom fakultetu

Unverziteta u Novom Sadu, prave biorazgradive kese se koriste samo u pojedinim trgovinskim lancima, uvoze se, i u Srbiji ih niko ne proizvodi.

– Plastične kese na našim prostorima su napravljene od materijala koji se zove polietilen – objašnjava dr Pilić. – Zabranjene su kese debljine od 15 do 50 mikrona. A, dozvoljene samo one koje u sebi imaju aditiv za takozvanu okso-razgradnju. Takve kese nisu biorazgradive, one su samo oksorazgradive. Prave biorazgradive kese nisu napravljane od polietilena.

Neznanje nadležnih organa

A o tome što su srpski kupci u zabludi, jer smatraju da su kese koje kupuju ekološke i time donekle čuvaju životnu sredinu, profesorka Pilić kaže:

– Na neki način to je neznanje nadležnih organa, koji nisu pratili trendove direktiva u EU, pa Pravilnik o upotrebi plastičnih kesa nije razlikovao oksorazgradive od biorazgradivih kesa. Mislim da je stupio na snagu novi Pravilnik, u kojem se definišu ove razlike. Prema tim novim smernicama, na svim kesama u koje je dodat aditiv treba da piše da su oksorazgradive. To je standard koji predviđa eventualnu biorazgradivost koja se kod nas nigde ne ispituje.

Biorazgradiva kesa napravljena je od prirodnih polimera. Njih razlažu mikroorganizmi. Kese koje sada kupujemo su dobijene od klasičnih plastičnih materijala, koji nastaju od nafte. U neke je samo dodat aditiv, koji treba da simulira biorazgradnju. Kesa koja ima aditive pre će se rasparčati na mikroplastiku i ti mikrodelovi ostaće u zemljištu i tako ući u vodotok.

To, takođe, čini veliko zagađenje. Takve kese, plastične i sa aditivima, raspadaju se hemijskim putem, a ne uz pomoć mikroorganizama. Onu što je napravljena od polietilena ne mogu da napadnu mikroorganizmi, ni pod kakvim uslovima, što je suština biorazgradivosti.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Plastične „kese“ u našim radnjama nisu biorazgradive iako na njima tako piše се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova dva trgovačka lanca su do novog rešenja stigla odvojeno, u saradnji sa međunarodnim kompanijama koje se bave pravljenjem ove vrste kesa. Naime, svi proizvodi se nalaze u specijalnim paketima koji se transportuju u tankim, zaštitnim i čak jestivim kesama.

Edekine zaštitne kese napravila je američka kompanija Apeel Sciences, a oni koji su probali jestive oblike kesa za pakovanje ističu da su iste ukusne, kao i da su napravljene od voća i povrća, semenki i prirodnih ljuski.

Ova kesa ne dopušta gubljenje vode, truljenje i omogućava da hrana ostane sveža. Najnovije kese nalaze se u odabranim trgovinama, a prvo su testirane na avokadu.

Trgovac Rewe takođe je započeo sa testiranjem ovakvih kesa, koje su napravljene od prirodnog šećera, kaše i raznih biljnih ulja, a sve kese radi britanska kompanija AgriCoat NatureSeal. Avokado u takvim kesama već se nalazi na tržištu i može se kupiti u 860 prodavnica trgovačkih lanaca Rewe i Penny.

Izvor: Bankar.me

Foto: Pixabay

Чланак Na testu kese napravljene od povrća, voća, šećera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Privrednici su u Privrednoj komori Srbije ukazali da određeni proizvođači na obične, plastične kese, stavljaju lažni pečat kao potvrdu da su biorazgradive. Time su oni koji kupuju aditive i poštuju propise u neravnopravnom položaju, dok su potrošači izigrani.

Najveću pometnju među proizvođačima i trgovinskim lancima napravila je Odluka grada Beograda, kojom je od početka ove godine zabranjena upotreba plastičnih kesa debljine od 15 do 50 mikrona u maloprodaji. Taj primer su potom sledile brojne lokalne samouprave usvajajući slična rešenja. Tako je došlo do neusaglašenosti između propisa koji su definisani Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu na nivou Srbije i onih koje prestonica i drugi gradovi i opštine donose.

Zato je Udruženje plastičara Srbije pokrenulo ocenu ustavnosti takvih odluka, postavljajući pitanje kako na nivou lokalne samouprave može da bude zabranjeno nešto što je dozvoljeno na nivou države i da li je to u skladu sa zakonima tržišta i konkurencije.

Proizvođači su naglasili da su na gubitku zbog aktuelnog stanja i apelovali na nadležne da urede oblast i da uvedu pravila koja će da važe za celu Srbiju. Istakli su da im sada „ništa nije jasno i da ne znaju koji propisi važe, šta je zabranjeno, a šta je dozvoljeno“, a situaciju su ocenili kao „totalno haotičnu“ i „konfuznu“.Veliki problem je i inspekcijska kontrola okso-razgradivih, odnosno plastičnih kesa u koje je dodat aditiv da stimuliše razgradnju, koja, prema oceni privrednika, nije radila svoj posao. Svaka takva tregerica se pečatira, a mnogi proizvođači imaju lažnu oznaku na običnoj plastičnoj kesi, čime su drugi, koji kupuju aditiv, dovedeni u neravnopravan položaj.

– Insistiraćemo da se uspostavi kontrola, to je nenormalno – rekao je Siniša Mitrović iz PKS, član Radne grupe za izradu Pravilnika. – Mora da se utvrdi koliko ima falsifikovanih pečata koji se udaraju na kese.

Nespremni za nova pravila

Pravilnik predviđa da se na našem tržištu prvi put pojave kompostabilne kese, što je naišlo na oštru reakciju domaćih proizvođača, jer one mogu da se razgrade jedino u postrojenjima za kompostiranje, koja u Srbiji ne postoje.

– Tržište je potpuno nespremno za kompostabilne, nemamo postrojenja, a kada završe u prirodi nikada se neće razgraditi – kazao je Dušan Stevanović, predsednik Udruženja plastičara i član Radne grupe. U obzir treba uzeti kupovnu moć građana, jer su one višestruko skuplje.

Izvor Večernje novosti

Чланак Konfuzija među proizvođačima plastičnih kesa се појављује прво на Biznis i Finansije.